Prikazivanje članaka po tagu Daiwa

Daiwa New Certate - ručica ko Pepeljugina cipelica

2013-10-23T22:36:06+02:00

Najzad sam je malkice provrteo. Daiwa New Certate, bre! Joooj jarane, dobre role. Šta da vam kažem, a da vas ne lažem, nego: lepo, lako, jako i skupo. Meko radi, za Daiwu čak i tiho, skoro pa nečujno, slaže strunu odlično (s obzirom da nema Worm Shaf - idealno!), a koči savršeno. Uostalom, sve Daiwe Made in Japan kočile su ko Formula 1. Istina, neke su, recimo Exist, i nežne ko bolidi, preosetljive su na grublje postupke. Maltene da lepa mala, tamno plava, nema mane. Međutim...

Da ne poverujete! Samo četiri okreta da bi se ručica zašrafila – ali i odšrafila!

Da preklopite ručku – ne mere, bolan! Morate je skroz skinuti. Cap, 4 okreta, i skinete ručicu. Hoćete da pecate – cap – četiri okreta, i zaštafite ručicu.

Samo četiri okreta je (po meni) bezobrazno malo! (Ko ima, neka prebroji koliko puta treba obrnuti ručicu na Shimano Stelli, da i ne pominjem Millennium Limited Edition seriju). Zašto je to toliko važno?

Pa i nije – ukoliko vam New Certate služi za "určenje" a ne za ozbiljno pecanje.

Pa i nije, ukoliko ste je kupili da vam zavide komšije.

Ali šta ukoliko ste “suvozemni” vuk sa Dunava, ili varaličar sa Save, koji se probija kroz šiblje i grmlje, koji često menja mesta u potrazi za smuđem? Ko garantuje da se neće ručica uz put nehotice odšrafiti sama od sebe, tj. od granja i žbunja. Ili ćete svaki put skidati ručicu kad spot napuštate, pa je na novom mestu nanovo šrafiti? Zavrni-odvrni… Ajde?!

I još nešto: koliko je jako nešto što se plitko šrafi? Koliko je jaka “loza” sa 4 a koliko sa 24 navoja? Da li je jači deblja ili tanja navrtka, deblji ili tanji šraf?

Ova Daiwa Certate nije moja, pa nisam smeo da “malo” jače šrafim i forsiram ručicu, a baš me zanima. Interesuje me šta kada udari somče od 20 kila, tada se mora malkice i ručicom pripomoći, kada somče ispumpate na površinu morate ga motanjem dovući.

No, možda preterujem, možda sam ko ona lisica koja ne može da dohvati grožđe pa kaže da je “zeleno”. No, jedno su basne, a sasvim drugo mašinica za novce masne! Stoga mi ovakve “sitnice” nikad neće biti jasne.

Uostalom, nije štednja na dužini navoja jedino na novoj Certate, da ne bude zabune. Daiwa očigledno štedi na "lozi" i kod Certate Vintage Custom (pogledajte pogonski zupčanik i broj navoja), i na starim Certate modelima, a i Bradia ima malo navoja. Pogledajte na slici ručicu koja se preklapa, model je Daiwa Infinity Q - priča je opet ista. A onda na kraju pogledajte koliko je navoja na ručici mašinice Shimano Stella FD. Pogledajte, prebrojte, pa zaključite šta je bolje - i sigurnije!

Ili računaju manageri Daiwe da ko ima para za prelepu Daiwu Made in Japan ima i za rezervnu ručicu. I tako, ko ima New Certate neka naruči i rezervnu špulnu i rezervnu ručicu. Jer đavo nikad ne spava, a po Marfiju ručica vam se neće nikad odšrafiti u stanu, ali uvek hoće kada ste daleko od kuće – recimo u čamcu na Saruleštiju.

Da, baš na Saruleštiju – jer za Ebro takva ručica nije.

Ali za Dunav može – u njemu ionako više nema riba.

Ako ima, javite gde – i pošaljite ulove, da ih objavimo!

Dragan Jovanov Glod

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Daiwa Aqualite Pellet Feeder – prvi utisci

2013-10-23T22:21:30+02:00

O kvalitetu i tradiciji Daiwa štapova ne treba previše trošiti reči, naročito za modele namenjene japanskom i britanskom tržištu. Ovom prilikom ću vam predstaviti jedan veoma interesantan fider štap, namenjen ovom "našem" evropskom delu tržišta.

Zanimljivo je da su prvi pravi test i overa ovog štapa na vodi propali. Ipak, na obližnjoj livadi sam improvizovao i simulirao (koliko je bili moguće) pravo pecanje.

Koristio sam hranilicu od 30g napunjenu navlaženim hlebom, pomešanim sa malo peska (bilo mi je žao da otvaram kilo hrane zbog sasvim male količine potrebne za testiranje). Kao što mu ime sugeriše, ovaj štap je namenjen pecanju na hranilicu i korišćenju peleta, ili kao mamca, ili kao primame. Ovo naravno, nemojte shvatiti sasvim doslovno, biće odličan i kod korišćenja svih ostalih primama ili mamaca.

Prvo što mi je upalo u oči kod testiranja (a to mi se učinilo i u radnji, kada sam ga kupovao), je da je težina bacanja deklarisana na 120g za nijansu predimenzionisana. Mislim da bi realnija t.b. bila oko 100-110g. Uz štap se dobijaju tri vrha (dva od fibeglasa, a jedan od punog karbona). Ovo je samo prvi utisak, za detaljniju procenu će biti ipak potrebno nešto vremena, ali ćete o tome na vreme biti obavešteni na našem Forumu.

Takođe, učinilo mi se da je najosetljiviji vrh (bele boje) za nijansu slabiji nego što bi trebalo da bude za štap deklarisan na t.b. 120g. Mislim da bi ovaj vrh našao sasvim solidnu primenu u pecanju ovom Daivom na plovak, tj. vegler, kada se ukaže potreba, ili se uželimo pecanja na plovak. Izuzetno je osetljiv i mekan, pa ako ga stavite na štap, a koristite hranilice, neka one budu lak(š)e i manje. Kod upotrebe velikih i teških hranilica, ipak bih se u ovom trenutku opredelio za zeleni ili crveni (karbonski) vrh. Vrhovi na žalost nisu posebno obeleženi, ali je već i golim okom moguće videti koji je jači a koji slabiji, a savijanjem će sve biti još jasnije.

Štap baca sasvim dobro. Hranilica leti mirno, daleko i (što je kod fider štapa veoma bitno) precizno! Štap se savija progresivno, a prilikom testiranja sam primetio da ima veliku rezervu snage pri korenu, tj. kod rukohvata.

Rukohvat i rolenhalter su nešto što će vam verovatno prvo zapasti za oko kada vidite ovaj štap na slici, ili ga uzmete u ruku. Rukohvat je celom dužinom izrađen od kvalitetne plute i posebno profilisan, delom zbog veoma zanimljivog klizećeg rolenhaltera, a delom zbog bolje ergonomije i boljeg "ležanja" u ruci.

Rolenhalter je takođe veoma zanimljiv i ne viđamo ga baš često na štapovima. I pored toga što je klizni, mašinica stoji čvrsto zabravljena i ne mrda. Verovatno deo zasluga za ovo pripada i posebnom detalju na rukohvatu. Naime, deo rukohvata gde "seda" mašinica je izrađen od miksa plute i gume, što daje određenu hrapavost, smanjuje klizanje i daje izvesnu robusnost ovom sklopu. Rolenhalter je plastičan, ali veoma kvalitetan, a u zavisnosti od toga koju mašinicu koristite, možete menjati njen položaj i tražiti najbolji balans. Sam kraj rukohvata ("end kapa") je takođe izrađen od kombinacije gume i plute, zbog trajnosti i izdržljivosti.

Provodnici su izrađeni od aluminijum oksida (AlO), deluju kvalitetno, precizno su vezani i što je kod ovakvih štapova dosta bitno – dvostopalni su. Sam štap izgleda veoma lepo, dizajn je diskretan, nema "šljokica, lampiona i šareniša", sve je svedeno i sa ukusom.

Dužina štapa je 390cm, što je po meni izvanredna dužina za Savsko jezero, ali i sva ostala velika jezera, kada je često potrebno postizati ekstremne daljine. Za Savsko jezero na primer, čak ni dužina štapa od 420cm nije previše, zbog nezgodnog pojasa trave koji je potrebno prebaciti, kako hranilica ne bi (u)pala u visoku travu, a tu je nijedna deverika ili šaran ne bi našli. Težina štapa je oko 260g, što je sasvim korektna težina, mada fider štapovi ipak više vremena provode u držačima, a Daiwa navodi da je izrađen od "High Modulus" karbona.

Meni jako dobro „leži“ u ruci, a nadam se da će i vama. Ceo štap dobro „osećam“ i prosto mogu da predvidim kako će se ponašati kod izbačaja, privlačenja i napora. Jednostavno deluje mi sigurno i imam poverenja u njega.

Mane? Pa, kao i sve u životu, ni ovaj štap nije savršen. Perfekcionisti (kao ja) će primetiti nešto slabiju završnu obradu. Naime, prilikom kupovine, morao sam da pregledam bukvalno četiri štapa, da bih pronašao jedan koji je precizno izlakiran i bez sitnijih oštećenja, mada čak ni ovaj koji sam ja kupio nije bio baš savršen. Kolege koji su po tom pitanju manje zahtevni, svakako neće biti previše opterećeni ovim detaljima.

Dalje, ovaj štap u maloprodaji košta u ovom trenutku nešto manje od 70€. Lično mislim da bi mogao biti nešto jeftiniji, ali dobro, Daiwa je ipak ime sa tradicijom i od poverenja, pa donekle viša cena ipak ima opravdanja. Tu je takođe i već pomenuti utisak, da je ovaj štap za nijansu slabiji od deklarisanih 120g težine bacanja.

Osim modela Aqualite Pellet Feeder, postoji i model Aqualite Heavy Feeder, koji je deklarisane težine bacanja od 150g, a proizvodi se u dužinama od 360 i 390cm.

Oba štapa su dobar izbor za pecanje na velikim jezerima, ali i rekama, čak i onim najvećim i najbržim. Koji model ćete izabrati, zavisi samo od vas i vašeg ukusa. Ako ste "alavi" (volite da pecate ale od riba), uzmite jači model, a ako (kao ja) volite finije pecanje, onda je Pellet Feeder pravi izbor.

Vladimir Jovicki Jovis

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Tri Daiwe - isto mesto, ali različito meso

2013-10-23T21:47:48+02:00

Prvu mašinicu za pecanje video sam kod nekog nemačkog turiste daleke 1965. godine – blinkerisao je u Jelsi na Hvaru. Zapanjeno sam buljio u to čudo, nikako nisam razumevao šta to on otvara i zatvara, prebacuje i zabacuje, i kako ta sprava radi. Od tada je prošlo skoro 50 godina, a ja sam se nagledao mašinica, pecao svim mogućim modelima, rasklapao ih... i uglavnom uspevao da dokučim kako rade. Ipak, čak i danas, poneki modeli me zbunjuju nekim rešenjima, pokadkad mi nije jasno čemu šta služi.

Daiwa Certate je osnovi model, rodonačelnik svih serija Real Four projekta. Bilo da su Daiwe niže klase, bilo više (ovo „više“ prihvatite uslovno) kao Exist ili Branzino, Certate je i dalje udarni model te kompanije.

U međuvremenu se pojavila i nova Daiwa Certate, ali ovde ćemo se pozabaviti tim prvim modelom i njegovim klonovima, jer su i svetu i kod nas veoma popularne. Daiwa Certate je vremenom dobila više verzija, čak previše – samo su nazivima zbunjivali ribolovce - ali su svi modeli u suštini jednaki, razlikuju se u ponekom ležaju više, vrsti zupčanika, obliku ručice... i znatno višoj, pa i previsokoj ceni. Iako ni osnovni model Certate nije bio jeftin.

Daiwa nema običaj da kao Shimano različitim imenima i ponudom stvara zabunu, nema posebne modele za USA, Evropu ili Japan, ali kod Certate ima. Iako je plava Certate bila prodavana širim sveta, od Japana do Amerike, za Evropu je lansiran srebrni Infinity Q kojeg nema ni u USA ni u Japanu. Potom je napravljena crna Daiwa Bradia – model praktično samo za Japan (ako je nabavite dobićete i uputstvo sa ovakvim &!#$?*&# slovima). A danas je lako nabaviti bilo koji model, čak iako nije namenjen vašem tržištu, jer postoji kupovina preko interneta.

Tri slične Daiwe – Certate, Infiniy Q, Bradia

Elem, model Infinity Q je bio skoro skroz (skoro!) isti kao Certate, ali Bradia nije. Ona je bila malo siromašnija (dva ležaja manje, nema „titanijumski“obod špulne) ali mnogo jeftinija! Recimo, svojevremeno se mogla kupiti u USA (istina ograničen kontigent) po 149,99 dolara! Naravno, planule su Bradie dok su reko „keks“. A rasprodane su i iz Japana. Danas ih više ne proizvode - iako su se poslednje pojavile najkraće su trajale?!

U stvari, valjda su baš stoga što bi dugo trajale kratko prodavane, jer su bile i po više od 100 evra jeftinije od Certate ili Infinity Q. Danas ih još uvek možete kupiti na internetu, ali za 250 evra, pa i više – uglavnom iz druge ruke. Zašto su poslednje lansirane a tako brzo povučene iz proizvodnje, iako su vrlo brzo rasprodane, ja drugog razloga ne vidim sem da je Daiwi profit po komadu prodate Bradie bio mali.

Najelegatnija iz čitave serije – Daiwa Bradia

Ali ne samo da su bile najjeftinije, nego su bile i najlepše! Crne, elegantne, bez nepotrebnih šarenih aplikacija, odavale su već i samim izgledom robustnost i trajnost. Eto tako je ni ja nisam nabavio, iako mi se odavno neka Daiwa nije toliko dopala kao Bradia, bez obzira što nema beskrajni vijak.

No, Certate i Infinity Q su bile skoro iste, pa zaista nije jasno zbog čega je uopšte za Evropu lansiran I-Q. Ako je jedino zbog srebrne boje, mogli su Certate da ne farbaju u plavo nego u srebrno. Jeste i Infinity Q lepa Daiwa, ali Bradia je meni lepša. Uvek sam više voleo elegantno crno, nego šljašteće srebro ili blješteće zlato. Eto na slici ispod Infinity Q.

Sve tri mašinice imaju jednake metalne rotore, jednaka metalna tela, iste pogonske i prenosne sisteme i jednake materijale, jednake ručice, sve imaju prenosni odnod od 4,8:1, jednake kapacitete špulne i težine... samo Bradia ima manje lagera (7+1), a Certate i Infinity Q po 9+1. Ja sam buljio i buljio u njihove šeme, i nisam našao neke bitnije razlike u delovima i sklopovima, osim broja 79 (78 dela nema?) na Certate, kojeg nema Infinity Q. Evo i vama, pa ih pogledajte: šema Certate je skoro ista kao šema Infinity-Q (kliknite na linkove da vidite šeme u većoj rezoluciji – crveno su ležaji!).

Metalni rotor, preklopnik, vođica – sve isto na sva tri modela

Takođe sam analizirao i šemu Daiwe Bradia – i nisam video neke razlike! Jedino je, verovatno, ležaj manje u rukohvatu. Gde „fali“ još jedan kuglični ležaj nisam otkrio. Pokušajte vi. Uostalom, to i nije bitno, 7+1 je i više nego dovoljno, posebno što su glavni i važni kuglageri tamo gde i trebaju da budu. Sve preko toga, 9, 12 ili 15 je nepotrebno. Pa čak je i 7 previše...

Sada već gubite strpljenje, jer se pitate čemu ovoliki tekst ako su sve tri Daiwe jednake. E pa jesu slične, ali ne baš 100% jednake. Možda na prvi pogled deluje da je to jedna rola u tri verzije, ali ja ne bih bio ja kada se ne bih upitao „u kom grmu leži zec“? Uporno sam istraživao i zapazio naoko sitnu razliku. Sitnu – ali bitnu!

Pogledajte dobro ove tri fotografije, da li su mašinice jednake?

Nisu! Pogledajte mesto koje pokazuju strelice. Kod sve tri se razlikuje debljina zida kućišta! Ni manje ni više nego baš to. Zašto? Zar nije pametnije – racionalnije i jeftinije – napraviti samo jedan kalup za telo, a ne tri, pa ih samo različito farbati? E, ja odgovor nemam, ne znam zašto je na jednom delu tela Infinity Q najtanja, Certate nešto deblja, a Bradia tu najdeblja? Sve ostalo jednako, ali ne i tu? Istina, za nijansu je različit i oblik tog dela tela – Infinity Q i Daiwa imaju isti oblik, ali Certate različit? Da nije tu neko kritično mesto, kad je na Bradia-i dodavano „meso“?

Certate i Infinity-Q su se istovremeno pojavile, slične su ali za nijansu, eto, različite!

Bradia se pojavila znatno kasnije – najjeftinija a najdeblji zid. Verovatno i najjači!

Da li je moguće da je „tanki“ I-Q dobar za Evropejce (uostalom, za njih je i Shimano napravio Twin Power FC, praktično Stradic pod drugim imenom), za „ozbiljan“ svet već nešto ozbiljnije – Certate, a za Japance najjeftinije a najbolje – Bradia oblika korpusa ko Infinity Q ali debljih zidova. I to znatno debljih!

Ne verujem da je to razlog, ali objasnite mi zbog čega onda tri debljine i dva oblika tela?

Sva tri modela su Made in Japan, da ne bude zabune!

Mašinica Infinity Q je (u Evropi) bila malo jeftinija nego Certate, ali je Bradia bila mnogo jeftinija od obe.

Sva tri modela su odlične mašinice, da ne bude zabune! Ali...

Dobro, možda ja preterujem (ćuj bolan „možda“), ali takav sam – volim da znam. Jer ne kupuju se ovakve mašinice svaki dan. A ja, iako sam Srbin jesam i zagukheni Lala, pa još škorpija, nisam naivac da mi podvaljuje Japanac! NE-VO-LEM kad nam uvaljuju najskuplje ali ne i najbolje. Pazi bogati: dva legare manje, cena niža a zid najdeblji – ali jedino za Japan. E, ja nisam papan!

Na početku rekoh da neki put ne kontam čemu služi neki deo. Eto, kod ove tri Daiwe nije mi jasan ovaj nazubljeni dodatak (na šemama broj 58) koji se naglavljuje sa zadnje strane na oscilujući zupčanik sa bradavicom. Kažu: služi kao amortizer udara, prigušivač šumova?! Nije mi jasno kako on to postiže, jer ako hoće prenos bez udara u šumova onda neka izbace zupčanike i ubace beskrajni vijak, hehehe.

A onda ne bi ovako loše slagale, zar ne? Na slici je Bradia.

Eto, iako su ove tri Daiwe u stvari veoma jednostavne mašinice, meni su zagonetne. Manje više za „amortizer“, ali tri različite debljine zida na jednom istom mestu na telu, i dva oblika korpusa, a za praktično suštinski tri jednake mašinice, meni je nerešiva enigma. Dok to gledam, osećam se ko onomad dok sam zapanjeno posmatrao Švabu kako peca mašinicom, a ja imao plastični namotač, deset metara najlona i udicu (čim siđemo s voza, još u Splitu roditelji mi prvo kupe „pribor za pacanje“). Za pecanje i sećanje...

Uostalom, i ove tri slične Daiwe su za sećanje, jer se više ne proizvode (Bradie nema, Certate je postala i nova i drugačija, a Infinity Q ima rotor od Zaiona)

Slične, koliko i naše partije. Ne baš sve, ali skoro sve su jednake. Stoga bratac, ovoga puta, ne glasam ma ni za „Maslačak“, jer znam za jadac! Ne želim da dam glas onome koji će potom sklopiti koaliciju sa nekim za koga ni u ludilu ne bih glasao. Želim 100% tačno još pre izbora(!) da znam šta za svoj glas (i koga sve u koaliciji!) dobijam. Inače glas ne dam! Stoga i kada kupujem mašinicu želim da znam šta za svoje novce dobijam, želim onakvu kakvu koristi Japanac – najbolju, najlepšu, a najjeftiniju. Ili ko Amerikanac – Shimano Stradic FJ. Jer, iako nisam ni Japanac ni Amerikanac, nisam ni indijanac!

Dragan Jovanov Glod

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Daiwa - Caldia, Ballistic, Theory, Procyon, Freams

2013-10-23T21:05:20+02:00

Od dana kada je Daiwa promenila ime u – Daiwa, sve sam teže uspevao da dokučim o čemu se, zapravo, radi. Ali ako sam nekako i razumevao, pa uspevao da pohvatam konce, kada se radi o mašinicama iz vrha ponude ove, uz Shimano praktično jedine preostale velike kompanije, role srednje klase su mi zadavale veliku glavobolju. Toliku da se uopšte nisam trudio ni da detaljnije zagledam a kamoli predstavljam Daiwe niže srednje i najniže klase, jer ih je bukvalno na desetine. Ali ni razvrstati Daiwe srednje klase – znači sve ispod modela Exist, Certate, Branzino (i njihovih brojnih klonova) – nije uopše moguće. Stoga je ovaj tekst pokušaj da vam pokažem (i objektivnim ribolovcima dokažem) zašto je to nemoguće.

Prvenstveno zato što (nas) stalno farbaju! Iako je kod nas prilično fanova Daiwe, uzalud sam „guglao“ ne bih li pronašao neki „zglavan“ te(k)st o njihovim miljenicama. Jok! Sve je bilo uzalud – samo „kupujem-prodajem“, ili neke detinjarije tipa „Daiwa je san snova, a Shimano noćna mora“, „moja Daifa peca sama“ i slično. Ajde što hvale Daiwe sa vrha (i tata bi sine!), ali za njih je svaka Daiwa – najbolja?! Dobro, ljubav je slepa pa se početnici lako zablentave, ali stariji odovno ne vole ništa – sem love. Stoga kada na internetu, na stranicama na srpskom (hrvatskom...) jeziku, ukucate „Daiwa“ iskoče brojni linkovi – ali ozbiljnijeg teksta nigde. Samo šverceri, (pre)prodavci i naivci - zaljubljeni momci ribolovci – kojima se otimaju novci.

Pokušao sam da nešto detaljnije saznam i sa stranih sajtova, ali avaj – osim stranica trgovačkih sajtova, slaba vajda. Čak su me izneverili i braća Rusi, i oni testiraju tri Shimana - jedna Daiwa! Naravno, forumima verujem onoliko koliko su stručni i detaljni analitički tekstovi, a ne „rekla-kazala“ postovi - reklamne (pre)poruke anonimnih likova poznatih nikova.

Zato sam seo i pošteno se napatio pišući ovaj tekst. Uostalom, kada pogledate sliku ispod razumećete bolje zbog čega je, od kada je Daiwa postala - Daiwa, gotovo nemoguće razlučiti šta je šta. Evo tek nekih par modela, uslovno nazvanih „srednje klase“, za široke narodne mase. A ima još mnogo takvih šarenih modela svih fela.

Šta je šta, koliko koja ima lagera, skoro da nije moguće saznati. Sem da lično svaku rasklopite, kuglagere prebrojite. I otkrijete zemlju porekla. Jer je bilo modela iz Japana, ali su potom bile iz – Tajlanda?! A tek nazivi! Recimo Daiwa Caldia bela, pa Daiwa Caldia plava, pa Daiwa Caldia X srebrna, pa Daiwa Caldia Kix (da li se to čita „kiks“?)... Ma, sve je to jedan veliki totalno nejasni miks!

Posebno mi se nije dopao taj azijatsko-orijentalni dizaj – sve nešto zašiljeno, špicato, da ne kažem čipkasto. Pa ponegde aplikacije pink boje.

E, onda se pojavila nova Daiwa Caldia – Air Rotor, Zaion i Mag Saeled. Evo je ispod na fotkama.

Šta je Air Rotor – znate. Ako ne znate pogledajte novu Daiwu Exist 2012. Tu ćete saznati šta je i Zaion. Jer sada je sve više modela od tog kompozita. Shimano nas ubeđuje da je CI4 najbolje rešenje, a Daiwa da je Zaion. Ali obe kompanije, još uvek, svoje najbolje modele prave od alminijuma i magnezijuma! Daiwa to (valjda?) naziva Hardbody-Z. Pre su legure alminijuma i magnezijuma nazivali Super Metal. Sada više nema tih "super metala", a Zaion postepeno zamenjuje Harbody-Z korpuse i rotore. Ali je običan rotor, ili Super Metal rotor, postao Air Rotor. Dobro, oblik "vazdušnog rotora" jeste zanimljiv, masa manja, inercione sile i momenat inercije mali, rotor lakši, verovatno i balansiraniji.

I onda, povrh svega – magnetno zaptivanje! Ono je prvo primenjeno na Certate, potom i na Saltigi, a sada evo i Caldia ima Mag Sealed zaptivanje. Za role za more još i da razumem – slana voda nagriza zupčanike i osovine ukoliko uđe u mehanizam, ali brate zašto i za običnu Caldiu takvo zaptivanje? I ne samo za nju...

Nova Caldia se zove – Caldia. Ali slični su i ostali modeli sa Zaion telom i Air rotorom. I imaju sada, gle čuda, Oil Sealed - zaptivanje magnetnim uljem (nastalo na temelju mehanizma Mag Sealed). No, da se ja ne bih više zlopatio, evo vam katalog Daiwa 2012 na hrvatskom – sve piše, hehehe. Ko razume – shvatiće. Ja baš i nisam sve skontao, ne što ne razumem hrvatski – naprotiv – nego što izgleda ne razume ni taj ko je za katalog prevodio. Ali nešto ćete razumeti: težine, broj ležaja, kapacitet, itd.

Daiwa Ballistic (levo) i Daiwa Procyon - brži prenos, mašinice za USA tržište, iako se Ballistic nudi i Evropljanima

Primetili ste da je nova Caldia ispred modela Ballistic i Theory. Vidite i da je Ballistic brži. Stoga možete model Daiwa Balistic da nađete i na američkim sajtovima – oni vole brže role, prenos uglavnom 6:1. Međutim, ako „guglate“ pronaćićete i ovu mašinicu – zove se Daiwa Procyon. I ona je brza, i ona je za USA tržište – u EU je nema. Interesantno da taj Procyon ima Air Rotor, ali telo nije Zaion, nego Harbody-Z – metalno, bre! A opet, jeftiniji je nego Daiwa Ballistic. Valjda što ima manje kugličnih ležaja.

Ali i sporija Caldia ima manje ležaja od brzog Ballistica – a skuplja je! Pa sad ti budi pametan.

Znači, u Evropi: Caldia, Ballistic i Theory, a u Americi: Ballistic i Procyon, od novih modela sa dizajnom bez orijentalnih primesa. Ali grešite ako mislite da je to sve. Jer naišao sam i na ovu Daiwu! Majko mila, šta je sad to? Daiwa Freams!

Eto i podataka i o njoj, jer je u katalogu nema. I ona ima „Oil Sealed“ zaptivanje, Zaion telo i Air rotor – a klasičan motor.

Znam da vam je sada malo (ne mnogo) jasnije, ali vas više interesuje kako rade, kako izgledaju iznutra. Dobro, i za to sam se postarao. Evo videli ste (gore) kako izgleda taj Air Rotor, a vidite i pogonsko-prenosni mehanizam u Zaion telu mašinice Daiwa Freams (ispod).

Isto tako izgleda i utroba ostalih, sa par ležaja više ili manje. Znači, čista klasika koju Daiwa primenjuje još od onomad, od kada se ratosiljala Worm Shafta. Taj sistem slaganja zaista nije loš, jedino se ne može primeniti za dugačke i plitke špulne. Stoga sve ove Daiwe imaju kraću a dublju špulnu. Struna je sasvim korektno složena, istina malo više gomila na krajevima a sredina je usukana, ali to su zanemarljive nijanse. Na slikama se lepo vidi kako slaže nova Daiwa Theory.

Naravno, nije potrebno napominjati da sve iole ozbiljnije Daiwe odlično koče, jer imaju velike frikcione diskove u frontalnoj kočnici. I pogonski zupčanici su pozamašnih gabarita i velikih zuba, tako da su sve to snažne mašinice (naravno, zavisno od veličine i brzine prenosa). Skoro sve Daiwe (Certate, Exist, Branzino... i ove iz teksta) Real Four koncepta imaju prenosni odnos 4,8:1. To nije samo stoga da bi bile jače, nego i da bi solidno slagale. Usklađivanje broja obrtaja i relativno kratkog hoda špulne gore-dole je uslovljeno nedostatkom Worm Shafta. Sasvim druga priča je Basia sa beskrajnim vijkom - ona slaže ki... Shimano!

Međutim, ono što je u koliziji sa jakim zupačinicima u čvrstim telima su ručice. Nisu one slabe, ali se u sve pominjane modele ne uštafljuju nego provlače, pa sa druge strane tela zavrtnjem navlače. Zaista je neverovatno da se toliko energije i stvaralačkog zanosa unese u „magnetsko zaptivanje“, Air rotore i Zaion bokove, a onda ručica provuče kao kod najlošijih mašinica najniže klase. Verovatno zbog uštede. Što da režu navoj na ručicu i urezuju ga u zupčanik – kad je ovako najlakše, najbrže i najjeftinije. Pa onda samo ptefarbavaš tela i špulne, ubacuješ ili izbacuješ po koji kuglager, izmišljaš nova imena - i lansiraš "nove" modele. A na svaku ista ručica pasuje.

Zaista, gde je tu logika: jake mašinice, zaptivene za more – a ručice ko za devojčice?!

Međutim, ono što najviše iznenađuje je da sve ove Daiwe nisu jeftine – od 150 pa do 250 evra im se kreću cene. Naravno, u Americi su jeftinije, ali i prebrze. Jer za nas je prenos od 4,7 ili 4,8 prema jedan – taman. Naši ribolovci, a posebno pominjani fanovi na početku teksta, volie jake mašinice. Toliko vole jake role da im ni kilave ručice ne smetaju. Zato toliko cene sve Daiwe, bez obzira što nisu jeftine ni kada su – kineske!

A sve ove su, sada, Made in PRC. Nekada Japan, potom Tajland, a sada Kina. Iako nisam ubeđen da su tajlandske bile bolje, umeju i Kinezi sada da naprave. Ali čim su postale kineske – 100 posto znači da su jeftinije. A da li su slabije ili bolje nije bitno – verovatno su jednake. Ali ne i po ceni.

Samo, ako su kineske zašto su toliko skupe? Pa ovaj stari Ryobi (prvi, za novije modele ne znam i ne garantujem!) Zauber je takođe kineski, sav je od metala, ima ručicu koja se ne ušrafljuje, ali je od nove Caldie tri puta jeftiniji. Mislim da znate koji je model isplativiji. Jer sigurno nije Caldia (tri puta) bolja.

Dragan Jovanov Glod

P.S. Videli ste šta (nam) radi Shimano sa svojim modelima za Japan, Evropu i Ameriku, sa CI4, X-SHIP i Paladin forama. Isto (nam) to radi i Daiwa sa Air rotorima, magnetnim zaptivanjem i Zaion fazonima. Ali kod Shimana bar znam šta bih za razumnu svotu kupio – Stradic FJ iz Malezije. Ali ne znam koju bih Daiwu u cenovnoj klasi 150 evra (180 dolara u USA) izabrao. Jer sve Daiwe koje mi se zaista dopadaju u srednju klasu nikako ne spadaju.

A to što fanovima "Daife" ne smeta ni to što su iz Kine, ali Shimanu uvek zamere ako je iz Malezije, govori jedino o tome da smo mi iz - Jugoslavije. Srbije ili Hrvatske, svejedno - mentalni sklop nam je isti. Samo se po nazivima razlikujemo - ko i ove Daiwe.

Jer ni Daiwa više nije Made In Japan (ko ova stara Caldia X), niti smo mi više SFRJ. Nažalost...

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Rotori – koliko je bitno da li je od metala ili kompozita

2013-10-23T20:52:16+02:00

Jedan od najvažnijih delova stacionarnih čekrka, mašinica (ili rola) za pecanje kako im tepamo (jer i kada je ogroman SW model za more ne nazivamo je „mašinom“ nego mašinicom – iako je to pre mašinčina), jeste rotor. Jer svaki rotor pokreće motor. Znači, pogon i rotor su značajni za kvalitet čitave mašinice. Ali ćete upravo za materijal od koga je načinjen rotor nalaziti najmanje podataka. Po katalozima i sajtovima mnogo se češće pominje materijal kućišta mašinica, a ređe materijal rotora. Često „zaborave“ da napišu taj podatak...

Naravno, i laiku je jasno da je čvrsto telo (korpus) mašinice presudno značajno jer se u njemu nalazi „motor i menjač“ – pogonski i prenosni mehanizam. Ko karoserija i šasija kod automobila. A za to je i dalje najbolji metal (legure aluminijuma, magnezijum...). Koristi se i kompozit (grafit), ali kod jeftinijih modela. Kao što postoje bolji i lošiji metali, isto tako postoje bolji i lošiji kompoziti (recimo, od CI4, preko HT-7, do obične plastike). Danas se prave i kvalitetne mašinice sa grafitnim telom, samo što su ti kompoziti znatno unapređeni i prilagođeni strogim zaktevima. Ipak, još uvek je metal No 1.

I sa rotorima je slična priča. Najbolje i najskuplje mašinice imaju metalne (alimnijumske, magnezijumske...), ali najveći broj modela, pa čak i visoke klase (kao Shimano Twin Power, recimo), imaju rotore od kompozita. Shimano ih pravi uglavnom od poznatog HT-7 grafita, a od nedavno i CI4 kompozita. Koliko je to opravdano, naročito ako se zna da Daiwa ima na svojoj Certate (i brojnim klonovima Real Four serije) pored metalnog kućišta a i metalne rotore.

I ne samo Daiwa, poznati Ryobi Zaber, Spro Blue Arc... i mnoge druge mašinice srednje, pa čak i niže klase, imaju danas i metalno telo i metalni rotor. Da li su onda to bolje mašinice nego Shimano Stradic, Biomaster, ili Twin Power?

Naravno da nisu! Ali Certate Daiwe jesu, i nalaze se tu, na nivou jednog Twin Powera, ako ne i iznad njega. Možda je Certate ponajpre barabar sa modelom Vanquish. No, kako nisu svi ostali proizvođači isto što i Daiwa Made in Japan, tako se ni ne mogu porediti sa Shimanom. Jer za kompletan uvid u kvalitet nije dovoljno samo od čega je šta, nego od čega je sve – plus, i koliko je precizno napravljeno i pedantno sklopljeno. Pogledajte recimo ovo, Daiwa Exist 2012 - sam vrh ponude, a materijal nije metal nego Zaion! Eto, Shimano CI4, Daiwa Zaion - ali sve je to karbon. Dobro de, kompozit najnovije generacije, tj. unapređeni grafit. Na slici ispod je Zaion rotor i korpus.

Upravo stoga su, recimo, jedan Shimano Stradic ili Biomaster, koji imaju kompozitne rotore, a čak im ni kompletno telo nije metalno, nego je često „hibridno“ (stopa i ram, recimo od metala a poklopac od kompozita, ili obratno), bolji nego metalni Zauber, Spro, i ostali. No, vratimo se na priču o rotoru.

Koliko je zaista zanačajno da li je rotor od metala ili kompozita, tj. aluminijuma ili grafita?

Važno je da rotor bude lak, ali dovoljno čvrst, i da ima što manju masu zbog momenta inercije. Uostalom, on se obrće, zar ne? Stoga je važan i balansiran (uravnotežen) rotor – da se manje zamara motor.

Na slici je klasični kompozitni rotor sa jednog Stradica (i sa mnogig sličnih modela) – vidite na neofarbanom delu sivu boju kompozita. Vidite i da mu je masa (debljina zidova) veća, jer je od grafita.

Takođe je bitno da se ne izvija i uvija previše, i da ima veliku čvrstoću i tvrdoću – posebno deo koji se navlači na pinion (od kojeg prima obrtni moment). Stoga često vidite kako po buvljacima ribolovci šakom proveravaju rotor da li se ljulja, tj. da li se „izjeo“ oko piniona, pa dobio „luft u glavi“, kada kupuju neku polovnu mašinicu.

Pominjane osobine sasvim zadovoljavaju savremeni materijali, moderni kompoziti. A zbog uštede, opet uzimam za primer Shimano, često se konstruišu rotori koji pasuju na više modela mašinica. Tako se mnoge danas uglavnom razlikuju po telu ali ne i po rotoru. Mada sada ima i različitih modela a skoro istih oblika tela i rotora, pa čak i istih mehanizama, ali se razlikuju po broju kugličnih ležaja, materijalu zupčanika – i boji mašinice. Sve je to, na kraju krajeva, samo veliki biznis. Eto, Shimano je skroz iste metalne rotore koristio za tri svoje mašinice serije MgS - Stradic, Biomaster i Twin Power (na slici dole).

Shimano na Stelle, naravno, montira metalne rotore. Na ostale mašinice ne, izuzev na Twin Power serije SW (sa uvodne sličice). Jer jednom su se zeznuli pa stavili metalne rotore čak i na mašinice više srednje klase, na Biomaster MgS, tj. Stradic Mg serije F - i na vrhunski mali Twin Power MgS. Opekli se, jer je Twin Power MgS ko Stella u malom, a mnogo jeftiji (plus rezervna špulna gratis), pa su na svim ostalim kasnijim serijama, Stradic Mg FA, Mg FB... odnosno Twin Poweri (Sustain za USA) bili oni Mg ili klasični, uvek jedino imali kompozitni rotor. A sve stoga da bi uspešnije prodavali skupe Stelle.

E, meni nisu još nijednu prodali – sasvim su mi dobri Biomasteri, Twinovi i Aspire sa kompozitnim rotorom. Jer Lale ne pecaju morske ale.

Metalni rotor je potreban (da li i neophodan?) jedino za velike mašinice namenjene teškom i super-teškom ribolovu na moru, eventualno teškom ribolovu na slatkoj vodi (somovi i mladice) – iako ni somovi sa Ebra ni sibirski tajmeni nisu što i morske tune i sabljarke. Naravno, lepo je imati malenu Stellu ili novu Certate sa metalnim rotorom pa džigovati smuđa, ali je to zadovoljstvo (pre)skupo. Po meni, i nepotrebno. No, ko voli nek’ izvoli – njegove pare, njegov izbor. Moje je samo da upozorim.

Rekoh da proizvođači često kriju podatke o vrsti materijala. Pa kako onda znati od čega je šta, kad je sve istom bojom prefarbano. Evo saveta (koji izgleda šašavo – ali deluje):

Liznite vrhom jezika rotor, kućište i poklopac kućišta. Liznite, nemojte olizati celu mašinicu – ako je jeftinija kineska otpašće farba, a na jezik vam se prekopirati: „Made in PRC“. Odmah ćete osetiti razliku u temperaturi! Metalni delovi su osetno hladniji.

Ako vam je lizanje rizično, možete odvrnuti neki zavrtanj koji se uvrće u rotor, pa pogledati kakav je navoj. Ako je rotor grafitni, „loza“ navoja je kao za drvo ili plastiku; ako je rotor metalni „loza“ je sitnija – znate valjda razlike izmežu običnih štafova.

Korpusi, rotori i motori, sve to zajedno sačinjava mašinicu. Od kvaliteta materijala zavisi radni vek, ali kvalitet uslovljava cenu. Pošto je uvek bilo „koliko para toliko muzike“ ni u pecanju nema razlike. Ali može biti uštede. Stoga težite optimumu za vaš način ribolova.

Jer ne treba po svaku cenu davati velike pare za metalni rotor, kad je dobar i kompozitni. Važnije je kakav ga okreće motor, a ne od čega je rotor. Ako je dobar motor, ne mora biti metalni rotor. Ali dobar motor mora biti u metalnom telu.

Međutim, ako je loš motor – džabe vam i metalni rotor! A danas je mnogima lakše da izliju i metalno telo i metalni rotor – nego da sklope kvalitetan motor. Izliju rotor i telo od aluminijuma, ali ne režu ili kuju zupčanik od duraluminijuma, nego i njega izliju, pa još od cinka! Za to se obično kaže: spolja gladac, a iznutra jadac.

Da bi se danas znalo šta je šta morate biti mudrac.

Dragan Jovanov Glod

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Harrier Match - prava Daiwa, a za 50 evra

2013-10-23T20:38:42+02:00

Daiwa Harrier Match definitivno ne spada u one mašinice koje će vas oboriti sa nogu kada ih vidite i uzmete u ruku, ali sa druge strane, sigurno će privući vašu pažnju svojim diskretnim šarmom i nekim detaljima, zbog kojih zaslužuje da bude posebno predstavljena. Uostalom i ime proizvođača pruža garanciju da se radi o kvalitetnoj mašinici, bez obzira na više nego prihvatljivu cenu.

Ova Daiwa je, kao što joj i ime sugeriše, prevashodno namenjena ljubiteljima pecanja na plovak, ali će veoma dobro poslužiti i za lakši fider ribolov, pa čak i za lako varaličarenje lakšim džig glavama i malim voblerima.

Kada je uzmete u ruku, shvatićete po osećaju pod prstima da su i telo i rotor napravljeni od grafita. Bez obzira na to, mašinica je dovoljno utegnuta i odaje osećaj sigurnosti i robusnosti. Svi odlivci su veoma precizni i kvalitetni i odmah se vidi da je mašinica izašla iz pogona Daiwe.

Kao što se vidi, kočnica je smeštena na zadnjoj strani. Nekome se se to možda neće dopasti, ali na ovoj meč mašinici to nikako ne vidim kao nedostatak. Naprotiv, u nekim situacijama, a pogotovo kada pecamo na plovak, ovakvo rešenje nam često može biti od izuzetne koristi. Takođe, čini mi se da početnicima više odgovara zadnja kočnica jer lakše pronađu i okreću točkić kočnice. Ako ste izričiti u tome da mašinica mora imati prednju kočnicu, onda ovaj model neće biti za vas.

Što se tiče kočnice na ovoj mašinici, dovoljno je precizna, doduše ne kao neka fina prednja, ali je sasvim u klasi ove mašinice, što će reći - standardna. Do sada nisam imao problem sa njom, uvek je precizno proklizavala, a i osetljivost je sasvim zadovoljavajuća. Mali minus bih dao točkiću kočnice, jer ponekad deluje kao da se klima i da će svakog trenutka ispasti. Međutim, to je samo subjektivni osećaj i do sada nisam imao nikakvih problema sa ovim. Naprotiv.

Uostalom, u meč ribolovu se nekad koriste izuzetno tanki monofili male nosivosti. Dril na zadnjoj kočnici meč mašinice možete da popustite skoro do kraja, bez bojazni da će špulna spasti, što kod mašinica sa prednjom kočnicom nije slučaj. Ako leptir kočnice prednje kočnice previše odvrnete... odeee špulna! A sa tanko "našpanovanim" drilom zadnje kočnice možete tankim najlonom savladati i veću ribu ukoliko je strpljivo zamarate i ptavovremeno dotežete. Većina meč mašinica upravo zato i ima zadnju kočnicu.

Kada smo već kod mana, mnogi će zameriti način na koji se ručica preklapa, jer ovaj sistem pomoću dugmeta mnogima ne uliva puno poverenja. Jeste praktičan, ali deluje pomalo glomazno. Druga zamerka se odnosi na način na koji se ručica montira na mašinicu. Naime, ne ušrafljuje se direktno u pogonski zupčanik, već je šestougaona osovina provučena kroz njega na drugu stranu mašinice, a potom se ručica zateže dugačkim šrafom. Ovo je rezultiralo određenim luftom na mestu ulaska ručice u telo. Ako je za utehu, u rotoru nema ni trunka lufta, veoma je utegnut i deluje čvrsto i solidno.

Međutim, prvo što ćete na ovoj mašinici svakako primetiti i što će odmah privući vašu pažnju je špulna. Treba je videti uživo da bi se shvatilo kako ona u stvari izgleda. Verujte, ne bi je se postidele čak ni mnogo skuplje mašinice od ove. Špulna je metalna i ofarbana je u (pre)lepu boju, pa deluje veoma "ozbiljno", tako da njen izgled podiže ovu mašinicu za celu klasu više. Obod je presvučen legurom titanijuma da bi smanjilo trenje prilikom izbačaja. Sasvim iskreno govoreći, ne vidim svrhu stavljanja ovakvih špulni na mašinicu (niže) srednje klase, ali dobro, kada je već tu, onda nemam zamerki. Što je još lepše, uz ovu Daiwu se dobija još jedna ista takva, ali većeg kapaciteta. Obe špulne su ABS (Advanced Ballistic System) tipa, što po Daiwi omogućava bolje i ravnomernije slaganje strune, kao i dalji zabačaj. Kapacitet pliće špulne je 100m/0,20mm, a rezervne 110m/0,30mm.

Od ostalih bitnih karakteristika, treba reći da je preklopnik na ovoj mašinici Air Bail tipa. Kao što se vidi na slici, značajno je većeg prečnika od standardnih, a sprečava zaglavljivanje i uvrtanje strune. Preklopnik se na ovoj mašinici otvara široko, opruga je Longlife i nije mi se do sada desilo da se preklopnik zatvori prilikom zabačaja. Tu je takođe i vođica strune Twist Buster tipa, što ima za svrhu da onemogući uvrtanje najlona prilikom namotavanja. Osovina je, kao što se vidi, velikog prečnika i to je još jedan detalj koji mi se sviđa. Naravno i superstoper se podrazumeva (Infinite Anti-Reverse). I da, mehanizam na ovoj Daiwi se vrti na 6 ležajeva - više nego dovoljno.

Prenosni odnos Daiwe Harrier Match je 5,2:1. Čuo sam da neki ribolovci to zameraju, smatrajući da je spora za pecanje, tj. nedovoljno brza za tehnike ribolova kojima je namenjena, ali ja mislim da ova brzina predstavlja veoma skladan kompromis između brzine i snage mašinice.

U jednom namotaju ručice za pun krug, namota tačno 69cm najlona (strune), a ovaj moj model (oznaka veličine 2553) je težak 315g. Veći model (3053) je nešto teži - 335g, a u jednom okretaju ručice namota 75cm najlona.

Ja ovu mašinicu koristim za meč ribolov veglerima i lakše fider pecanje. U svakom trenutku sam imao potpunu kontrolu nad njom, sve je radilo glatko i meko. Nemojte je izlagati prevelikim naporima, jer za njih nije ni namenjena. Ako upecate veliku ribu (a to nam je svima cilj), zamarajte štapom, koristite kočnicu, a ne samu mašinicu. Ovo je ipak fina spravica za uživanje.

Cena Daiwe Harrier Match je oko 50€, može se kupiti kod nas (doduše nema je baš uvek u radnjama), pa je to razlog više da je potražite, provrtite i ako vam se dopadne (kao što je meni) - kupite. Savršena svakako nije, ali zato vredi svaki uloženi dinar.

Vladimir Jovicki Jovis

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Nova Daiwa Exist 2012 – izbušen, pa izbrušen

2013-10-23T17:58:39+02:00

U Osaki je predstavljen novi Exist. Odmah se nameće pitanje da li je 10 grama od „egzistencijalne“ važnosti za ribolovačku mašinicu? Jer novi Exist je upravo toliko lakši od starog. Da li samo zbog materijala, ili i zbog dizajna – gde je sve što je bilo moguće izbušeno i isečeno – nije moguće sa sigurnošću reći. Uglavnom, Exist 2012 je već postigao cilj – uveliko se o njenu raspravlja. Nekima se dopada futuristički dizajn, drugima ne, ali mi nećemo biti sudije, nego novu Daiwu ukratko predstaviti...

Ono što se nekima dopada a drugima ne je materijal! Daiwa Exist 2012 ima i tzv. "Air-rotor" ali i kompletno kućište od kompozita pod nazivom Zaion. Zaista hrabra odluka da se lansira model sa samog vrha ponude, a da nije metalni. Da li su „grafitni“ rotor i telo dovoljno čvrsti i baš toliko lakši – ne znamo. Ali su (verovatno?) jeftiniji. Jer ni Zaion nije „avion“ nego grafitna vlakna. Evo težine starih i novih modela Daiwa Exist pa uporedite:

1003 - 160 g (155 g)

2004 - 180 g (170 g)

2506 - 190 g (180 g)

3012 – 240 g (230 g)

Levo je model, pored težine starix Exista, a u zagradi novih modela. Da li je 10 grama baš toliko značajno? Možda za mašinice namenjene ultra lakom i lakom varaličarenju i jeste. Uglavnom, novi Exist jeste lakši. Da li i lepši?

I tu su mišljenja podeljena – jednima jeste, drugima je lepši stari. Ali sigurno je da će izgledom privući pažnju! Garantujem da ćete, čim se s njim na vodi pojavite, biti zapaženi, biće ljubomornih pogleda vaših kolega. Verovatno i zajedljivih komentara, ali sami ste to hteli, čim ste takvu mašinicu kupili.

Futuristički dizajn je posledica – rupa! E sad, da li su to samo ponovo nove rupe na saksiji, ili zaista bitne, ko će znati? Tek, sve je izbušeno i isečeno zbog manje težine, ali i finijeg rada: inerciona masa je manja kod obrtnih delova (ručica i rotor).

Mag Sealed je oznaka za rotor „zapečaćen feromagnetnom tečnošću“, koji se pojavio kod nove Certate i Saltige. Eto, sada je i Exist „megnetno zaptiven“. Ali ne jedino rotor, već i vođica strune?! Da li je i to bitno – ili još jedna „rupa“? Pa, u svakom slučaju ne može da škodi ukoliko voda ne ulazi, zar ne? Nova vođica strune se naziva Twist Buster II.

Ono što je (po meni) zaista bitno (što nije „nova rupa na saksiji“) je pogonski sklop zupčanika i piniona. E to je već nešto! Pogledajte: novi Digigear, veći zupčanik je hladno kovan od duraluminima pa izrezani zubi. Izgleda znatno jači sklop nego na starom Existu – ali smešten u kompozitnom kućištu?! Dobro, pa i Fetelov bolid Red Bull je većinom karbonski, i u Formuli 1 je cilj što lakše a dovoljno izdržljivo.

Kako je rešen sistem za slaganje još ne znam, verovatno kao i na većini Daiwa – „lokomotiva“ sa „S“ žljebom. Ali je prenosni sistem modifikovan, pa se sada naziva Silent Oscillation III. No, o "tihom oscilovanju" neki drugi put.

Na slikama zaista fino slaže strunu. A da bi se lakše i dalje zabacivalo opet je modifikovana špulna. Sad se to zove ABS II. Da li je značajno duži izbačaj ne znam. Ali znam da je hitac garantovano duži kod modela sa Long špulnom, što plićom a što dužom – a to se postiže kod modela sa beskrajnim vijkom. Daiwa Basia, bre!

Odlika svih kvalitetnijih i skupljih modela Daiwa je, oduvek, perfektan dril, tj. savršeno fino (suptilno) kočenje, odnosno prefinjeno proklizavanje frikcionih diskova smeštenih u špulnu. A Exist 2012 je još dobio Ultimate Tournament Drag frontalnu kočnicu, sa lakim aluminijumskim diskovima i specijalnim podloškama između njih. Ne sumnjam da koči ko Red Bull. A već je ionako lagana, jer joj "izbušeni Zaion daje krila".

Sve veličine, težine, kapacitete, broj kugličnih ležaja, prenosni odnos, maksimalnu silu kočenja i ostale parametre pogledajte u OVOJ TABELI – pa čak i cene! Naravno, niste se iznenadili – iako više nije od metala Exist nije pojeftinio, naprotiv. No, tešite se – cene vremenom padnu, a i onako je led okovao sve naše vodotoke, pa još nije za pecanje. Stoga, sačekajte proleće pa je kupite. Ali prvo kupite dozvolu za pecanje – ukoliko niste požurili i tu ćete uštedeti, jer jedinstvena dozvola za sportski ribolov ponovo postaje (skoro pa) jedinstvena.

Ali ukoliko vam ni serijski Exist nije dovoljano atraktivan (uostalom, takva mašinica se prvenstveno i kupuje zbog atrakcije), za Daiwu se uvek nudi pregršt dodataka, specijalnih špulni, ručica... i ostalih kerefeka. Jer ko ima novca za serijski, što da ne nabavi i vanserijski – kad je bal, nek je bal! Exist i onako ne kupuju oni kojima je egzistencija ugrožena, nego oni koji vole diskretni šarm buržoazije. Iako meni nije toliko „šarmantan“, nekako mi je dizajn previše agresivan, jedno je sigurno: jeste buržoaski 100 posto – Exist 2012 je napravljen u carskom Japanu a ne u Narodnoj Republici Kini. Stoga Exist nije za mase, nego za klase.

A „klasa“ ne želi da se zamara, navikao je da mu je u životu sve lako. Upravo zbog njih je Exist 2012 toliko izbušen - pa izbrušen.

Dragan Jovanov Glod

Zabranjeno je kopiranje svih tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Najbolji štapovi za varaličarenje – legendarnih deset

2013-10-23T13:35:59+02:00

Često me pitaju ribolovci zašto sve ređe pišem o štapovima za pecanje, dok ribolovačke mašinice redovno predstavljam. Odgovor je veoma prost: štap je apsolutno individualno pecaroško sredstvo. Jer neko voli brži, nego duži, neko krući itd. A ja, nekako s godinama valjda, sporiji, kraći, elastičniji. Uostalom, neko voli popa neko popadiju – sada je to skoro svejedno, a danas sasvim normalno. Ono što se meni dopada, što meni leži, ne znači da odgovara svim ribolovcima. Dok kod mašinica tolikog razmimoilaženja nema, jer teško da se nekome više dopada Stradic od Stelle. Kod mašinica je sve jasno – što je skuplja tim je bolja. Ali kod štapova to ne mora biti, jer nekome ni neki ekstra skup štap ne mora da leži; tj. da odgovara njegovom stilu ribolova - ma kolika da je lova.

Drugi razlog je hiperprodukcija pecaroških štapova. Bukvalno ih je na hiljade, pa i desetine hiljada skroz različitih. Jedino im je zajedničko poreklo – danas je sve manje plemenitih! Ima ih, tu i tamo, iščeprka se još uvek poneki vrsni, ali uglavnom su većinom poreklom iz... Nije bitno iz kojih zemalja, ali iz evropskih skoro da nema. Govorim o rasnim varaličarskim štapovima. Nema ih nešto posebno ni iz USA ili Japana, za razliku od mušičarskih štapova kod kojih se, ipak, još uvek više pazi ne pedigre.

Ja sam, srećom, imao privilegiju da pecam samo najboljim štapovima. Stoga mi je veoma teško da pišem o štapovima za varaličarenje kojima niti sam – niti bih – pecao. A i nemoguće je na neviđeno oceniti i proceniti bilo koji štap za ribolov. Stoga „čast i privilegiju" da pišu o modernim varaličarcima sa zadovoljstvom prepuštam drugim medijima i ribolovačkim stručnjacima. Fala Bogu ima ih dosta, i to mnogo stručnijih od mene. Jer mene je, ipak, vreme pregazilo, pa sve češće lamentiram nad prošlošću.

Eto, i ovoga puta ću! Dakle, 10 najboljih štapova za varaličarenje su:

30 grama – Sportex Kev DL 2,7m, Made in Germany. Vrhunski štap, idealan za džigovanje smuđa iz čamca. Štap bez mane, lak a jak, optimalne brzine. Karike Fuji SiC. Spoj „put over“, ali ne zamara – balans mu je dobar jer je štap kratak.

35 grama – House of Hardy Favourite, 260cm, Made in England. Takođe idealan za čamac i džigovanje, ali i za pecanje štuke, basa... za lomatanje i provlačenje po trskovitim obalama. Balans savršen, spoj „spigot joint“, karike Seymo AlO.

40 grama – Daiwa Alltmor, 2,7m, Made in Scotland. Štap već zavidne snage, idealan za teže džigovanje smuđa, ko stvoren za Dunav. Malo tvrd za suptilnije džigovanje lakšim glavama na mirnim vodama. Spoj „spigot joint“, karike Fuji SiC. Može i za „Jocu“.

42 grama – House of Hardy Favourite 335cm, Made in England. Zbog spoja preko trna i pozamašne dužine rikohvata, jedini štap tolike dužine koji ne zamara ruku varaličara, tako da je idealan za džigovanje sa obale, ali i za lov manjim voblerima, leptirima, kašikama. Karike Seymo AlO.

50 grama – Daiwa AWS (Amorphous Whisker Spin) 3m, Made in Scotland. Štap velike snage, dobro balansiran zbog spoja preko trna, idealan za srednje-teško varaličarenje svim mogućim varalicama. Karike Fuji SiC. Kod nas najcenjeni Daiwin štap.

60 grama – Daiwa Alltmor 3m, Made in Scotland. Praktično naslednik modela AWS ali još veće snage. Brutalno jak štap, idealan za varaličarenje mladice i soma. Spoj preko trna (spigot joint), podnošljivo dobar balans, karike Fuji SiC. Kod nas manje poznat.

100 grama – Sportex Kev Sea Spin od 2,7m, Made in Germany. Zbog spoja „put over“ ali dužine „samo“ 2,7m ipak podnošljivog (de)balansa. Za namenski lov soma iz čamca boljeg nema. Karike Fuji SiC. Isti štap ali od 3 metra dužine već previše umara varaličara.

200 grama – DAM X Kev-Carbon Cod, 3m, Made in Korea! Jedini štap za pecanje varalicom „neplemenitog porekla“, ali ipak s „pedigreom“ nemačkog slavnog DAM-a. Veoma neobičan štap! Spoj „put In“ – gornji nastavak se uvlači u donji – tako da iako je velike snage ima savršen balans, jer je masa najbolje raspoređena. Štap je tzv. „pilker“ za morski ribolov bakalara (Cod), ali je kod nas stekao stekao ogromnu popularnost u varaličarenju soma (nažalost, ima i lošu reputaciju jer je bio na ceni kod grabuljaša). Karike AlO (bar meni) nepoznatog porekla.

Nekada su se težine bacanja ovako označavale (u gramima): 10-30, 20-40, 30-60, 40-80, 60-120, 80-150, 100-200. Idealna (optimalna) težina bacanja je bila negde na sredini označenih vrednosti. Ali svih ovih 7 legendi su, praktično, znatno veće snage nego što na njima piše – osim DAM-a, koji je, realno gledajući, dobar „stogramac“.

Naravno, svaki pominjani štap može poslužiti i za varaličarenje različitih riba različitim varalicama, i sa obale i sa vode, ali ipak nisu podjednako pogodni za sve metode i sve grabljivice. Jer univerzalnog varaličarskog štapa nema! Znači, ukoliko niste ribolovac-univerzalac, nego varaličar-specijalac koji ganja određenu grabljivucu, neki od pominjanih legendi će 100% ispuniti sve vaše (pa i najrigoroznije) zahteve – samo odaberite odgovarajući.

Ipak postoje dve legende koje su, koliko-toliko, univerzalne. Tj. kojima se može i džigovati smuđ, i pecati štuka leptirima i kašikama, pa i som voblerima. Naravno, i oni su veće snage nego što na njima piše (znatno veće!), ali nisu ni teški ni grubi. Akcija im je „moderate“ (sporteksovski, tj. hardijevski) umereno brza.

35 grama – Sportex Kev DL 3m, Made in Germany. Sigurno najpopularniji i najprodavaniji Sportex kod nas. Karike Fuji SiC, spoj (na žalost) i dalje „sportekovski tvrdoglav“ – put over, tako da trometraš ipak nema najbolji balans - masa gornjeg nastavka je (pre)velika. Ipak, toliko je jak i žilav da (de)balans ne predstavlja toliku manu (za razliku od monstruma Kev DL 60g 3 m koji naprosto ubija koliko je neuravnotežen). Može se svašta njime loviti, od džigovanja smuđa, preko spineranja štuke, do voblerisanja soma. Ipak, bolji je za lov smuđa nego soma – iako će savladati (zbog znatne rezervne snage) i brkonju pozamašnih gabarita. Za varaličarenje s obale pun pogodak.

50 grama - House of Hardy Favourite 3m, Made in England, takođe kod nas najpopularniji Hardy. Za nijansu jači od Sportexa, ali zbog spoja preko trna (spigot joint) i dužine rukohvata mnogo bolje balansiran, pa uopšte ne umara ribolovca. Ali grabljivicu brzo zamara! Stariji modeli su imali žičane karike od tvrdoh hroma (ti modeli su bili brži), a noviji Seymo AlO. Kao i Sportex Kev od 35g, univerzalan varaličarac, ali ipak pre za lov soma voblerima i štuke leptirima nego za džigovanje smuđa, jer je malo „gluv“ za lagane glave. Ipak, kao što Sportex može da lovi somove, tako i Hardy može smuđeve.

Dva poslednja štapa su skoro savršeni trometraši, uslovno „univerzalci“, međutim za specijaliste ipak su bolji neki od pominjanih 7 (ili 8, što da ne?). Jer univerzalac je vrlo dobar za svašta, ali nije najbolji nizašta. Mada, možda, za lov smuđa na Dunavu (samo velikih smuđeva!) i za lov velikih štuka (samo velikih štuka!) Sportex 35 i Hardy 50 jesu najbolji izbor. Ali ako pecate s obale, a ne iz čamca.

Mada... ipak... ne! Za smuđa s obale, „a pod oblake“, je možda još bolji Hardy 42g od 335cm. Ali, opet... ako ima granja iznad glave, onda...

Ne – to jest, da – ili ne, nkako – mada... Ma nema univerzalnih! I tačka. Mada su ova poslednja dva tome najbliža.

Eto, to je to. Boljih odavno nema, iako je prošlo 10 i više godina od poslednjeg napravljenog. Ni silni aj-haj-modul carboni, bio i nano vlakna, ni „specijalno“ motanje, ni svemirski lepkovi i „specijalni“ autoklavovi, ni... nisu novim štapovima pomogli da se ubace u ovu listu. Jer ovi stari traju, traju, traju... I diskretni šarm buržoazije odaju.

Ovi novi, "estradni", ni prineti časnim starinama ne mogu - sem po lepoti! Lepoti i dizajnu - i štapa i tube. "Lice prodaje pice"! Stoga, ruku na srce, ovi novi su mnogo lepši, pa još tube sa „laserski“ ugraviranim imenom! Idi begaj! A tek imena: Fireblood, Catana, Shogun... ko da su za samuraje konstruisani, a Dart Vejder dizajnirao.

Ipak, da biram nekog novog lepotana izabrao bih, recimo, Šimanov "plamen požude" (strana 91) pa ga upario sa Tristaćem! Jer danas je on s njim moderno, a ova dvojica i stilski pasuju, oboje elegantno crni a sa crvenim „aplikacijama“. Pa još on mlad, a partner mu star – taman idealan par. Za... paradu.

Ali za pecanje je ipak bolja obrnuta kombinacija - stari štapovi a nove mašinice. Zbog pletenice.

Dragan Jovanov Glod

P.S. Znam, znam – smatrate da preterujem, da je sve ovo konzervativizam pomešan sa žal za mlados’ – al’, bre, ja nisam Mitke. Nego da vas priupitam za mladalačko zdravlje:

1. Zašto su pominjani polovnjaci, stari i preko 10 godina, i dan-danas na tržištu skuplji nego ovi glanc novi „svemirci“?

2. Da li će ijedan od tih novih, u „laserskoj“ tubi čuvan, doživeti starost pominjanih?

3. Ako neki slučajno i preživi – koliko će vredeti za 10 godina. Ili, ko Hardy, za više od 20?

To je bio moj subjektivan izbor. Ima još dobrih starina, ali po meni ne i boljih od ovih. Fotografije im nisam stavio, stari su i ružni, a po internetu ih ima koliko vam volja.

Međitim, možda ima i neki novi – koji se može s njima uporediti. Pa i pobediti. Ako za takvog nekog znate – napišite. I potpišite.

trofej.info

Najskuplji štap za pecanje na svetu - Mugen Shiipou Ishidai

2013-10-23T13:17:54+02:00

Da li ste nekad čuli za MUGEN SHIIPOU ISHIDAI? Ako vas zanimaju štapovi za pecanje i surfujete Internetom, možda znate da se radi o verovatno najskupljem štapu za pecanje na svetu! Koliko? Hajde da prvo vidimo o kakvom se štapu radi. Pisano je već o njemu i kod nas, ali skoro nigde nije detaljno objašnjeno šta je to što ovaj štap čini toliko skupim i posebnim. Krenimo redom...

Prvo treba reći da se radi o Daiwa blanku, a da tajna leži u dodatnoj opremi i detaljima izrade ovog štapa.

Rukohvat ovog štapa je napravljen od kože sa leđnog dela morske raže! Koža raže je neverovatno cenjena u svetu i spada u najkalitetnije kože koje postoje. Izuzetno je dugotrajna, otporna na habanje i čvrsta. Otporna je na vodu, ali i na vatru! Krasi je poseban izgled i "biserna" struktura, koja se prelama u posebnim nijansama boja. Ova koža se vekovima koristi za rukohvate japanskih mačeva i izrađuju je posebno obučeni japanski majstori, tradicionalnim tehnikama.

Vršna kapa (anti šok) je izrađena od komada Yaku kedrovine, izuzetno retke i skupe vrste kedrovog drveta.

Za lakiranje je uporebljen tradicionalni japanski Shikki lak, koji je otrovan na dodir dok se skroz ne osuši, pa se lakiranje ovakvim lakovima već vekovima poverava isključivo posebno obučenim i iskusnim umetnicima.

Blank je dodatno ukrašen zlatnim prahom i listićima od čistog zlata, sa detaljima od platine! Rolenhalter štapa je izrađen od 18 karatnog zlata, a ime kupca se ispisuje zlatnom bojom.

Štap se pakuje u takozvanu Kaga Yuzen futrolu od posebne vrste japanskog tekstila, a sve zajedno se isporučuje u prelepoj tradicionalnoj drvenoj kutiji od paulovnija drveta!

Štap se sastoji od četiri dela, a dužina mu je neverovatnih 5,7m! Japanci kažu da je namenjen za pecanje ribe Striped Knifejaw, ali i za lov šarana (!?), mada po karakteristikama pre liči na neki štap za surf ribolov.

U sklopljenom stanju je dužine 172cm, prečnik vrha je 1,6mm, a prečnik najdebljeg dela je 24,4mm. Navedena težina bacanja je 130g.

Šta reći na kraju? Mislim da je sada sve (bar malo) jasnije i da niko ne može (i ne treba) na ovakav predmet da gleda samo kao na štap za pecanje. Ovo je mnogo više od toga, ovo je umetničko i zanatsko remek delo, u kojem imamo priliku da vidimo svu vrednost i posebnost vekovnog japanskog umetničkog i zanatskog iskustva i tako ga i treba posmatrati.

Nego, ostah dužan cenu... 1,050,000¥ ili cirka 10,396€. Za šarandžije sve puta tri!

Vladimir Jovicki Jovis

Daiwa i Shimano - Vatrena krv i zlatni exist

2013-10-22T12:52:54+02:00

Nije ovaj Exist jedini limitirani artikal povodom jubileja - 50 godina je napunila Daiwa, ali je za nas najinteresantniji. Ima tu još i dva štapa, jedan košta samo 47500, ali drugi “skromnih” 400.000 jena! Ima i dva multića, tj. jedan, ali dva tipa - za levu i desnu ruku. Zovu se Millionaire i tog “normalnog” bih voleo da imam. Čak pre nego ove dve stacionarne role - Exist 2506 i Tournament ISO Z 2500 LBD, oba 50th ED (edition), limitirana serija povodom 50. rođendana.

Ali kako je u Novi Sad stiglo (samo!) šest ovih Exista, moram vam njega prikazati, iako su svi odmah prodati - tako da ne vredi da pišete Božić Bati, jer su se ovi artikli prodavali u “pretplati” - naručiš, platiš, pa čekaš mesecima...

Da odmah bude jasno - ja bih više voleo da mi Deda Mraz ili Božić Bata (zavisi ko pre stigne) pokloni skromni crni, elegantni Morethan Branzino, ali ako mi neko pokloni ovog Exista neću se naljutiti. Jer ovoj roli će vremenom rasti cena, sem ako naknadno ne “doštancaju” jedno ‘iljadu-dve komada, ko onomad Shimano Stelle Millennium (istina, bez ugraviranog broja). I sad, umesto da “Milenijumka” vredi preko 2.000 evra, nove se po e-bay-evima “valjaju” za debelo ispod hiljadu.

Ovaj Exist je u suštini stari Exist, samo drugačije ofarban, malo ulickan i luksuznije upakovan. Glavna razlika je što u “koferčetu” dobijete dve špulne različitog kapaciteta i dve ručice - za veću špulnu (2508) “T” ručica koja je duža (55mm), za manju (2506) špulnu “I” ručica (50mm). Kapacitet veće je oko 0,23mm 150m, manje 0,20mm 100m. Podrazumeva se da veća ima i “jače” frikcione diskove, pa je stoga maksimalna sila kočenja 7kg, a manja špulna ima “max drag” 3 kg. Manjom pecajte meč štapom, ili bolonjezom, a većom lakim varaličarcem ili fiderom, osim ako vam nije žao da jubilarnu lepoticu uopšte iznesete na vodu. Jer je ona, uglavnom, namenjena za poklon, a poklonu se u zube ne gleda. Stoga je ni mi nećemo otvarati i brojati ležaje - ima ih 11/1, ko i normalan Exist. Idealna rol(ic)a za plovkaroše - zamislite kako možete filingranski da podesite dril, a ova Daiwa koči savršeno! Ali može i za smuđa, basa...

Naravno da je i ovaj Exist (pre)lak, jedva 190 grama. Ali znate kako se u narodu kaže: “otrov se drži u maloj flaši”. A ovo i jeste otrov!

Kaže se i: “skupo ko otrov”. Jeste i ovaj “otrov” skup (115.000 jena koštala je u Japanu!), ali nije najskuplji - još je skuplji Tornament ISO Z LBD!

O jubilarnom Existu, Daiwi Z LBD, Shimanu BB-X, multiplikatoru Shimano Tekota... i još koječemu, čitajte mnogo opširnije u Ribolovačkom Trofeju No1 web edition na 100 strana!

Dragan Jovanov Glod