Prikazivanje članaka po tagu Revo Neos

Abu Garcia Revo Premier i Revo Neos – tehnologija ili mehanika

2013-10-23T21:34:37+02:00

Možda bi efektniji naslov bio „zamajavanje“, jer to što (nam) upravo rade proizvođači pribora za pecanje sve više postaje očigledna marketinška manipulacija. U nemogućnosti da više buše nove rupe, pošto su saksije već postale bušne ko sito, počeli su da lansiraju nove materijale. Jer običan ribolovac vidi šta neka mašinica ima a šta nema, ali ne i od čega je preklop, u prodavnicu pribora ne nosi mikroskop. Tako je danas hemija postala važnija od fizike, a tehnologija od mehanike – jer se lakše manipuliše.

Stoga je Daiwa nekad hvalila Super Metal, potom kompozit Zaion, a Shimano CI4 karbon, a sada već CI4 + (pogledaj Shimano Vanquish) – iako mu je i dalje vrh ponude Stella koja je od običnog metala, tj. legure aluminijuma i magnezijuma.

Ali najdalje je otišao ABU Garcia, oni „prave“ mašinice „Nano-Shield“ tehnologijom?! Tačnije, ne prave oni nego Kinezi – ali to Abu Garcia (pripadnik Pure Fishing grupacije) baš ne voli da se zna. No, itekako u reklamama forsira taj novi materijal, koji je, kažu: „300 puta jači od karbona, a 50% lakši od aluminijuma“. Tako kažu, valjda nas ne lažu, jer po forumima se već javljaju „znalci“ koji znaju da su „tim materijalom“ (da, baš njime, sa Abu mašinice!) „obloženi nuklerani reaktori“!

Sad, iskren da budem, ja ne znam – u neklearni reaktor još nisam ulazio – ali moguće je da su oni iz Fokušime time obloženi. Valjda upravo zbog toga japanske Daiwe i Shimana nisu od „nano“ materijala, nego jedino kineske Abu mašinice. Sad zamislite Abu Garcia Revo Premier, ili još bolje - Revo Neos, uparen sa štapom od „šargarepe“, koji imaju blank od bio-vlakana! Naravno, takođe iz Kine.

Idi begaj, što bi reko moj drugar Biga.

Nikola je izrekao još jednu misao koja kruži forumima: „ne postoji materijal dovoljno otporan na budale“.

E pa dragi moj Biga – sada postoji! Od njega je Abu napravio Revo Premier i Revo Neos. Jer su, izgleda, te mašinice namenjene baš za... „budale“!

Eto ih na slikama, a evo zbog čega:

Skupe su (Revo Premier do 250 dolara, a Revo Nois i do 350 evra).
Ružne su do bola – ko da im je neko odgrizo zadnji deo guze.
Dizajn im je kičerajski, ko Ševrolet sa kraja 60-ih sa silnim krilima i hromiranim branicima.
Imaju „neuništivo“ delove od tog „reaktor-materijala“ ali im je rotor od običnog kompozita, grafita, pa je „300 puta slabiji rotor od tela“.
Slažu (a fotografije ne lažu!) ko od bede, jer imaju loše koncipiran Slow Osillation mehanizam za slaganje strune.
Mali kapacitet špulni.
Telo je Nano-Shild, tj. ram i stopa – ali ne i samo kućište. Jer lepo piše da je jednodelni Gear Box od aluminijuma.

Dovoljno? Možda imaju još mana, ali ja ih nemam (a i ne znam ko ima Revo Premier ili Neos) pa ne mogu proveriti kako koče. No, red je da im verujemo kako koče ko Ferrari, jer imaju frikcione diskove frontalne kočnica kao bolidi Formule 1 – od carbona. Evo i ostalih podataka za Abu Garcia Revo Premier:

10 High Performance Corrosion Resistant Bearings (Neos 12) – kuglični ležaji
Instant Anti-Reverse Bearing – valjkasti super stoper
Nano-Shield™ Body & Spool – ram (okvir sa stopom)
Sealed Carbon Matrix™ Drag – zaptivena kočnica i diskovi od karbona
One Piece Aluminum Gear Box – jednodelno aluminijumsko kućište
Slow Oscillation – sistem za slaganje špulne
Stainless Steel Mainshaft – čelična osovina

Evo podataka i za Abu Garcia Revo Neos (imaju više kuglagera, ostalo je sve isto ko za Premier) za Evropu i Japan. Japanski modeli imaju sporije i brže prenose ali niže cene: “samo” 200 eura. Moguće je da uz modele za Japan ne ide gratis špulna (ali ne držite me za reč).

Eto, to su danas dve “najrevolucionarnije” mašinice, prava “avangarda” – Revo Premier i Revo Neos. Međutim, još malo pa je prošlo dve godine kako su predstavljene javnosti, ali iako im cena pada potražnja ne raste. Izgleda da ribolovci ipak nisu tolike budale, i da su 200 dolara ili evra ipak preveliki novci za takvu mašinicu. Jer, pošteno rečeno, kome treba “neuništiv” ram i špulna a “uništiv” rotor i loš prenosni mehanizam. Kada surfujete internetom, Google vam i izlista više sajtova sa Revo mašinicama. Ali bilo da tražite Premier bilo Neos, nigde nećete naći detaljnije podatke o, recimo, kvalitetu zupčanika! Ali ćete svuda (baš na svakom sajtu!) pronaći istaknut podatak o NanoShield tehnologiji i materijalu “300 puta jačem od grafita a 50 posto lakšem od aluminijuma”.

Abu Garcia Revo - jednodelni aluminijumski korpus i ram urađen Nano-Shield tehnologijom

Uostalom, pogledajte reklamni film Revo Premier, i obratite pažnju na oko 1 minut i 45 sekunde kako slaže strunu. Jer video ne laže, ma šta ko da kaže! A to što ping-pong lopticu lome, a “nano” ne mogu da slome… marim baš. Na tvrdim da Abu (za lopticu) laže, ali vidim sopstvenim očima kako strunu loše slaže.

Reklama ima fenomenalnu moć obmane, da ne kažem zaglupljivanja. Takvim naivcima je Revo i namenjen. Postoje poneki (istina retki) “znalci” koji su već prognozirali skoru propast Shimana i, gle čuda – krah Daiwe?! Jer veruju da je Revo bolja nego Stella ili Certate. Takvi veruju i da se neki novi materijali prvo ugrađuju u mašinice za pecanje, pre nego u automobile za trkanje, možda pre nego u vojne avione – ali posle nuklearnih reaktora.

A običan ribolovac, koji nije “tehno-znalac” nego radoznalac, će se upitati: kako to da su mašinice od takvog materijala i dalje jednako teške (ako ne i teže) od običnih aliminjumsko-magnezijumskih – a duplo, pa i tri puta, jeftinije! Ako je toliko bolji materijal toliko jeftiniji – što ga ne koriste svi?

Možda Japanci ne umeju da naprave Nano-Shied rolu, možda ne znaju to što Kinezi umeju, a “Abuovci” znaju. Uglavnom, sve dok se loše prodaju znači da ne valjaju! Jer ih čak ni naši internet (pre)prodavci ne valjaju.

Lepo vam kažem da je sve to za-ma-ja-va-nje! Uostalom, zašto Shimano ne napravi mašinicu aluminijumskog tela, rotora i špulne, sa Paladin zupčanicima (kad ih već ugrađuje i u jeftini Sfaros) i čeličnim beskrajnim vijkom, ručicom koja se uvrće u zupčanik – a sa samo 5 kugličnih ležaja. Dva ležaja oko pogonskog zupčanika, dva oko gonjenog, i jedan u vođici strune. A da takva rola košta 150 evra! Čak i ne mora da bude Made in Japan, može i iz Malezije.

Hehe, lukave su kosooke lije. Mogu oni to – ali neće! Može i Daiwa – ali ne želi.

Jer im se daleko više isplati da stalno vrše “modifikacije” i “unapređenja” postojećih sistema, iako je sve već poodavno izmišljeno. A kada im ponestane ideja, kad više ne mogu da obaraju obode ARC špulne, ili prevrću ABS i skraćuju Long Cast špulne, a kada više nemaju gde da kuglične ležaje ubace, onda lansiraju nove - materijale.

Jedan novosadski trgovac je čitavog veka govorio “Abu Gracija”. Ali meni ova Revo Garsija uopšte nije neka “gracija”. Iako je pecanje samo rekreacija, volim i da je mašinica lepa. Tog prodavca sam se setio i zbog “Gracije” i zbog reklame koju je sam osmislio. Napisao je ispod jedne izložene strune, neka pletenica beše (Fireline ili Whiplash - ne sećam se više): “nepokidiv na čvoru”!

E, to je bila reklama! Nepokidiv na čvoru, bre! Valjda što što je pucao bilo gde, hehehe. A ne “300 puta jače, 50 posta lakše” – za nuklerarne reaktore. Meni je mnogo važnije kako mašinica strunu slaže. “Nepokidiva” mašinica i “nepokidiva” struna opaka su kombinacija. Ali ako loše slaže – i opasna. Jer ukoliko imate “onaj” štap, bez obzira što “lovi sam”, puca ko staklo čim se struna upetlja. Stoga, kupite i “nepokidiv” štap, jer je i on od “nano” materijala. Ali zašto onda Berkley preporučuje specijalne čvorove, zar je NanoFil “pokidiv”?

Eto odgovara zbog čega je danas tehnologija moćnija od mehanike: svako od nas može da prebroji kuglagere, ali čik izbrojte – atome!

Dragan Jovanov Glod

P.S. S sumnjam da će Abu Garcia preći cenzus kod ribolovaca. I to ne samo Revo Premier i Revo Neos, nego svi Abu modeli zajedno. Danas “koalicija” Pure Fishing može da preskoči tih magičnih 5% jedino ukoliko im se priključi i armija starih Kardinala. E, oni su stvarno bili nepokidivi. Iako nisu Nano-Shield nego metalni još uvek ih mnogi ribolovci koriste.

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Revo Neos i Shimano Saros - Daiwa Real Four ili Long Cast

2013-10-23T21:19:27+02:00

Pored ostalih zahteva, moderan stacionarni čekrk za sportski ribolov mora ispunjavati i ovaj, ne baš najvažniji uslov - dug hitac. Za razliku od multiplikatora čija se špulna okreće pa nije važno koliko ima strune na njoj, kod mašinica je puna špulna imperativ za dugačak izbačaj. Bilo da zabacujete lagani plovak ili fider hranilicu, olovo i boilu ili varalicu, uvek je bolje ako možete dalje dobaciti. Naravno da riba nije uvek na krajnjem dometu, ali uvek ne znači nikad – ponekad je baš tamo daleko. Stoga se proizvođači dovijaju kako znaju i umeju da bi konstrusali čekrk koji daleko lansira mamac. Pa hajde da vidimo jednom za svagda ko daje najbolje namotaje.

Puna špulna (ne prepuna!), tanja struna i teži teret – dalji izbačaj. Poliran obod špilne – još malo duži hitac. ARC špulna (Shimano) ili ABS špulna (Daiwa) – još za „zeru“ duži. Ali najduži hitac postiže što duža i što plića špulna, tzv. "Long Cast"! I fino složena (unakrsno namotana) struna.

O istorijatu i raznim tipovima sistema za slaganje strune pisao sam više puta, imate u sekciji pribor više tekstova o tome. Zato se sada neću zadržavati na sistemima, jer o lokomotivama, krivajama i krstastim zavojnicama možete čitati u tekstu klikom na plavi link. Ovde ćemo se zadržati na dva sistema koji su danas u najširoj upotrebi – primenjuju ih svi proizvođači.

Nekada su skoro sve mašinice bile jake, neravnomerno su kočile i loše slagale (sa izuzetkom Mitchella serije 300), bez obzira koji sistem slaganja da su imale. Ali početkom devedesetih godina prošlog veka Shimano je lansirao beskrajni vijak – Worm Shaft. Sledila ga je Daiwa, a ubrzo i svi ostali. Tek po koja mašinica najniže, eventualno niže srednje klase, nije imala beskrajni vijak. Mašinice najviše, visoke i srednje klase su uvek imale beskonačni vijak. Nisu bile trajne koliko starije, ali su neuporedivo bolje kočile i finije slagale. Na slikama Stella FD - beskrajni vijak i savršeno složena struna.

Međutim, početkom ovog veka, Daiwa je lansirala seruju Real Four mašinica – bez beskrajnog vijka?! Certate, Exist, Morethan Branzino i silni klonovi kao Steez, Bradia... plus sve Daiwe srednje i niže klase, pa čak i morska dika Saltiga, imaju isto ono što i mašinice 70-ih i 80-ih godina 20. veka – jedan mali zupčanik na glavnom vratilu pogonskog zupčanika, uparem sa malo većim „oscilujućim“ zupčanikom sa bradavicom, koja je klizeći po „S“ žljebu klizača dizala i spuštala špulnu. Novitet je praktično bio S oblik žljeba (iako je S klizač imao još DAM na seriji Quick Royal MDS, ali ne i zupčasti par, nego krivaju lokomotive). S hod je trebalo da smanji broj namotaja pri donjem i gornjem rubu špulne, i istovremeno da popuni sredinu špulne namotajima. Ali i da namotaji budu unakrsni, jer su sve češće koristile pletenice, da bi se eliminasalo međusobno usecanje susednih namotaja i mršenje. Na slikama: unutrašnjost Daiwe Bradie i Daiwa Ceratate slaganje strune.

Daiwa je taj sistem usavršila, tako da se postiže fino slaganje – ali ne i skroz idealno. Ipak je „struk“ špulne malo „usukan“ (neznatan manjak namotaja), a na krajevima špulne je malo više namotvala. Jednostavno, fizički je nemoguće da špulna uspori hod gore-dole kada je vođica oko sredine, da bi se namotaji oko sredine više namotavali. Kada je bradavica oko položaja 12 sati klizač brže gura osovinu špulne (manjak namotaja oko sredine špulne), oko 3 sata najsporije (višak namotaja u gornjem delu špulne), oko 6 sati ponovo ubrza (manjak oko sredine), oko 9 opet uspori (višak oko donjeg ruba špulne)... Kretanje klizača nije kontinualno, ali je kod Daiwe relativno ujednačeno i zaslužuje sve čestitke, jer je teško na ovaj način pretvoriti obrtno kretanje u pravolinijsko.

Kod beskrajnog vijka toga nema – namotaji su svuda ravnomerni, jer se klizač po žljebu vijka pomera ujednačeno, i dok se penje i dok se spušta. Naravno, ako je precizno konstruisan. Ako nije sve tačno proračunato ni beskrajni vijak ne mota idealno. Najbolji primer je Abu Suveren kod kojeg beskrajni vijak pravi brojne bregove od viška namotaja, ili doline - usled manjka.

Šta je Daiwa želela da postigne odlučnim iskorakom – unazad, ja ne znam tačno. Verovatno da što više pojednostavi sklopove, pojeftini izradu i poveća kompatibilnost delova za što više serija i modele. A možda je taj sistem i jači (ili bar trajniji) od beskrajnog vijka? Šta je Daiwa želela da postigne znaju njihovi inženjeri i menadžeri, tek mnogi su počeli da ih kopiraju, tako da je sada sve više mašinica sa tim zupčanicima a sve manje sa beskrajnim vijkom.

Međutim, skoro sve mašinice Daiwa Real Four solidno slažu, a sve imaju prenosni odnos 4,8:1 i – kratke špulne! Eto, ABS konusni oblik špulne (šira napred, uža nazad), poliranje i zakošavanje oboda zbog manjeg trenja trebalo je da omogući duže izbačaje, ali šta to sve vredi kad su špulne postale kraće i dublje (da bi se povećao kapacitet). Praktično, da bi se prudužio hod trebalo bi drastično pevaćati prečnik zupčanika sa bradavicom (a to onda komplikuje ionako složeno kretanje i usaglašavanje s drugačijim brojem obrtaja). Uporedite dužine špulne Daiwa sa početka 90-ih sa sadašnjim modelima pa se uverite koliko su se špulne skratile. A nekada su se dičili upravo Long i Super Long špulnama – i beskrajnim vijkom. Na slikama Daiwa Steez - jednostavna unutrašnjost i lepo složena struna, ali kratka špulna.

Shimano, srećom, nije odustao od Worma Shafta, sve najbolje mašinice najviše, visoke i srednje klase i dalje imaju Worm Shaft, to jest beskrajni vijak. Samo mašinice niže srednje i najniže klase nemaju beskonačni vijak, nego sistem za dodatnim zupčanicima. Ali avaj – slaganje strune je (za Shimano merila) prava tuga.

Stoga su i lansirali modele sa „četvrtastim“ zupčanikom, ali opet isto (na slici mali Saros F 1000). Pogledajte tek taj komplikovani oblik klizača koji, "jadan", mora po kvadratu da se zlopati.

Onda su na većim modelima Saros F (modeli za USA) napravili ovakav Slow Oscillation sistem za slaganje – ubacili su još jedan dodatni par zupčanika da uspori hod špulne, i konstruisali žljeb specifičnog oblika, po kome kliže bradavica oblika a la Vankel rotacioni klip kod legendarnog NSU Ro 80 automobila. I – ništa – pogledajte kako slaže! No, valjda je za Amere to o kej – oni ne čitaju Trofej! Uostalom, Shimano Saros košta svega 125 dolara, a koliko para...

Ali šta reći na ovo?! Eto, to je Abu Garcia Revo, modeli Premier i Neos. Samo taj Revo Premier košta 250 dolara (duplo više nego Shimano Saros F, a Revo Neos čak 350 evra – a pogledajte kako slaže! Istina, oni su skupi zbog...

Ali o nano materijalima i tim mašinicama možda drugom prilikom – iako ne znam ko će dati tolike novce za mašinicu koja toliko košta a tako slaže?! Ovde ću radije da vam malo pojasnim čija je „zasluga“ za takvo slaganje. Pogledajte jednodelni korpus i zupčanike. Možda ne vidite najbolje, ali i Revo Premier i Revo Neos imaju sistem slaganja a la Daiwa Real Four. Ali jednostavne Daiwe nemaju dodatni zupčasti par, a Abu Garcia Revo (oba modela) imaju – ko Shimano Saros. Slow Oscillation to nazivaju i u Abu-u i u Shimanu. Imaju dva zupčanika više i sporije oscilovanje – a lošije slažu nego Daiwe?! Taj dodatni par zupčanika se nalazi ispod, možete jedan videti ukoliko pažljivo pogledate – slično kao kod Sarosa. Sklop Abu Garcia Revo Premier i posledica - loše složena struna na Revo Neos.

Abu je (po meni - možda grešim) opet „sneo jaje“, ko sa modelom Suveren. Jer i Suveren je nudio revolucionarno rešenje: specifično kućište i beskrajni vijak provučen kroz pinion – a užasno loše slagao. No, Abu je oduvek malo brljavio sa slaganjem. Čak i svi stari modeli – od Cardinala 77 do Suverena - loše su slagali, bilo koji sistem da su imali: lokomotivu, krivaju, krstastu zavojnicu, beskrajni vijak. Ali oni su bili iz Švedske ili iz Japana, a Revo modeli su iz...

Sve u svemu, Daiwe solidno slažu. Ali svi lažu kada tvrde da beskrajni vijak nije bolji. Uostalom, sigurno je tiši i tečnije radi, jer ima manje sklopova i zupčastih parova. A to nije zanemarljivo, jer je ukupno trenje manje. Plus, beskrajni vijak omogućava duži hod osovine i dužu špulnu, a to je jedan od ciljeva moderne stacionarne mašinice, zar ne? Da se dalje zabacuje.

Recimo, maleni i skupi Revo Neos ili Daiwa Steez služe za fino varaličarenje. Tanke strune ištu perfektno slaganje da bi se daleko lansiralo malo i lako Ružno Pače. Ali kako izbaciti takvo Pače, ili neki Worm na Weedles udici bez otežanja za basa, dovoljno daleko - kad špulna nije Long Cast? Izuzetak je Saltiga. Ali je, bre, ona za more. A tamo se ili peca s broda vertikalno džigujući teškim pilkerima, ili šlepa vobler troling tehnikom – ne zabacuje se!

Mislim da slike bolje svedoče nego moje analize. Stoga pogledajte i razmislite šta vam tačno treba. Ali bilo kako i bilo šta da pecate, plovkom belu Shimano Twin Powerom sa zadnjom kočnicom, ili dubinkom šarana Daiwa Basiom, uvek ćete beskrajnim vijkom bolje složiti i dalje zabaciti. Znaju to svi, znate i Vi, a znaju i u Daiwi!

Bilo da je pištolj ili puška, top ili haubica, veći domet nikad nije na odmet. Stoga ni Long Cast špulna ne može biti zaboravljena - iako je trenutno zapostavljena. No, videćemo koliko još dugo... Nema te ARC ili ABS špulne koja može nadoknati ono što se izgubi ako nije Long Cast, ako je kratka i duboka. Ali da bi bila dugačka špulna potrebna je i dugačka osovina. A nju može pomerati jedino beskrajni vijak. Long Cast i Worm Shaft su dokazano najbolja kombinacija za dugačke izbačaje. Od toga jedino multiplikator dalje izbacuje. Ali samo beskrajni vijak daje savršene namotaje! Stoga i multiplikatori imaju beskrajni vijak za fino unakrsno slaganje. Na slikama: bilo mali slatkovodni, bilo veći za more, svaki kvaltetniji multiplikator bilo kog tipa ima beskrajni vijak. Penn, Abu, Shimano, Daiwa... svi ga ugrađuju.

Zaključak, jednom za svagda: beskrajni vijak daje najbolje namotaje!

Dragan Jovanov Glod

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/