Prikazivanje članaka po tagu Saveti

Kifla – saveti za kupovinu štapa za pecanje

2013-10-23T18:32:40+02:00

Napokon je prošla i ova zima - red je da “utvrdimo gradivo”, pre nego što krenemo u kupovinu novog štapa za pecanje. Recimo da vam treba neki dobar varaličarski štap “akcije 80 grama”, za lov smuđa na Dunavu džigovanjem. U prodavnicama svega i svačega, milina jedna, a prodavci ljubazni i, što je najvažnije, sve pravi stručnjaci. Čak vam dozvole da uzmete štap u ruku i da ga malo protresete i savijete?! Obično prodavac uhvati za vrh štapa, a vi (ga) kao zamarate... I tada nastane dilema - razmišljate, analizirate i nikako da (se) odlučite:

Kada sam ga “na prazno” tresao, izgledalo mi je da je “akcija 80 grama” potaman, ali kada ga probam “na puno” previše se savija - izgleda da je tolika “akcija” za Dunav mala - štap se savio “u kiflu”?! Zato sam kupio 100-gramac jer “od viška glava ne boli”.

Stoga, pročitaje tekst do kraja, ne može da škodi.

Pisano je već sto puta, ali evo i sto prvog: akcija ukazuje KAKO se štap za pecanje savija, a težina bacanja KOLIKO. Ako zakačite teg od 1 kg (kao u primeru na fotografijama – teg je bila kila brašna, tip 500 meko), svaki štap će se saviti! Štap veće težine bacanja - manje, štap manje težine bacanja - više. Ali kako će se saviti, kakav će oblik “kifle” biti, to zavisi od akcije. Trebalo bi da štapovi iste težine bacanja imaju jednak ugib, ali različit oblik krive. Znači, ukoliko uporedimo dva štapa iste težine bacanja, ali različite akcije (jedan brz, drugi spor) kriva savijanja će biti dugačija, mesto početka savijanja će biti različito - ali ugib će im biti jednak, jer su oba štapa iste težine bacanja, tj. jednake snage!

Zašto štap ima toliko karika, a ne samo jednu, na vrhu? Zato što štap za pecanje nije “pecaljka”! Karike na ribolovačkom štapu služe da pravilno (optimalno!) prenesu napone na blank. Što je više karika tim bolje, ali karike imaju i težinu i cenu, a previše karika smanjuje dužinu hica i kvari balans. No, to svi znate. Ali možda ne znate sledeće:

Za eksperiment sa fotografija poslužio mi je štap Shimano Antares sa 10 karika (poređane po Fuji konceptu), dužine 2,70 m, vrlo tvrd, oznaka “H” - kako se to danas često obeležava (u stvari, to nije akcija nego namena ribolova, jer je H = heavy – za težak ribolov) i težine bacanja 20-50 grama. Teg je pominjana kila brašna (koje je posle utrošeno na kifle).

Na gornjoj fotografiji vidite i kako se i koliko štap savio u trenutku kad je od zemlje odigao teg od 1 kg težine, ali u “stvarnosti” - struna je bila provučena kroz sve karike. Na slici dole je to isto, ali kao kada u prodavnici isprobavate - struna nije provučena kroz sve karike, već je samo provučena kroz vršnu (kao kada prodavac drži rukom za vrh štapa).

Više je nego očigledno da je u drugom slučaju ugib veći – znatno veći! Zato vam se i čini da je štap “kifla”, da je slabiji nego što vama treba. To je zato što nema strune da preko karika rastereti blank!

Stoga, kada kupujete štap, zamolite ljubaznog prodavca da prvo provuče parče strune kroz sve karike, pa onda neka “se upeca”, a vi ga “izvlačite”. Ali, da bi bolje videli to o čemu pišem, najbolje da prodavac i neki kolega pecaroš savijaju, a vi sa strane posmatrate krivu. Potom, studiozne pregledajte karike, nanišanite njime ko puškom i proverite da li su sve karike u nizu na “nišanskoj liniji”, protresite njime više puta i oslušnite da li negde nešto ne krcka ili pucketa, sklopite i rasklopite nekoliko puta da vidite kako štap dihtuje na spoju, proverite pažljivo blank, lak, rolenhalter, plutu… pa kupite.

Poslušajte me! Ako mene nije mrzelo da ovo merim, fotografišem i pišem, ne budite lenji – ponesite svoju mašinicu (onu koju planirate da uparite s novim štapom) sa namotanom strunom, provucite strunu kroz sve karike, pa birajte štap. Jedino ćete tako kako-tako uvideti kakva mu je stvarna akcija i težina bacanja - bez strune nikako! Ali i kakav je balans sa vašom mašinicom na njemu.

Proverite tako sve po redu – ne može da škodi.

Iako ćete otkriti kakav štap ste kupili tek na vodi.

Dragan Jovanov Glod

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Kada, zašto i gde puca ribolovački štap

2013-10-23T16:35:42+02:00

Bolje jeftin fiberaš, nego jeftin karbonac!

Na pitanje kada i gde puca, odgovora je više, pa ću pokušati da razdvojim one bitne razloge on nevažnih, ali uz napomenu da se meni ribolovački štapovi ne lome. Jer sam na početku ribolovačke karijere pecao nesalomivim Germinama od punog fiberglasa, a kasnije koristio gotovo isključivo vrhunske štapove za pecanje najpoznatijih brendova od karbonskih vlakana.

Po meni su tri razloga (nisam računao lomove nastale zatvaranjem gepeka preko štapa, gaženje blanka itd):

Ribolovac
Riba
Fabrička greška

Iako je razlog pod brojem 2 možda suvišan, jer i kada je na štapu neočekivana riba (som umesto očekivanog smuđa, recimo) ili neočekivano velika, a štap pukne, opet je kriv ribolovac - ili je razlog broj 3, koji tek u ekstremnoj situaciji pokaže koliko blank (ne) valja. Uostalom, ukoliko pecate smuđa, a udari som, trebalo bi da pukne pletenica – osim ako nije 0,60-ica. Ali ko još time peca smuđa?

Znači: „ne postoji materijal dovoljno otporan na budale“. Stoga, idemo dalje...

Dakle, ribolovac je taj od koga sve zavisi!

Kada štap pukne, ili je korišćena predebela (prejaka) pletenica, ili je dril mašinice bio previše našpanovan.

Međutim, ukoliko je optimalna struna i kočnica mašinice, a blank ipak pukne, razloga je više:

Štap nije dobro uštekan.
Pletenica se umrsila oko vrha.
U zabačaju je korišćen preveliki teret.
Prilikom zamaranja ribe je previše agresivno „pumpano“.
U trenutku privlačenja ugao je postao preveliki, znatno oštriji od 90 stepeni.

Vidite da je uvek kriv ribolovac. Pogledajte video koji pokazuje da čak i Sportex puca – u ovom slučaju je napravljeno nekoliko grešaka: dril previše dotegnut – špulna nije prokrizavala, ugao štapa preoštar – znatno manji od optimalnih 90 stepeni, suviše agresivno „pumpanje“ – žestoko privlačenja.

Međutim, moguće je i da bi štap sve to podneo – da je dobro sklopljen, tj. čvrsto uštekan.

Istina, to ne smem tvrditi, ali je sasvim moguće, jer je blank pukao oko spoja. Naime, kod brojnih zabačaja, gornji deo se, ponekad, odšteka, pa spoj bude, za nijansu, labaviji. To „za nijansu“ je nekad sasvim dovoljno - kao u priči „Deda i repa“ kad se u kolo uhvati i miš.

Evo drugog slučaja, u takođe ekstremnoj situaciji – ali Shimano nije pukao. Kakav bi zaključak usledio posle gledanja ova dva video primera: da je Shimano bolji? Ajde!

Mislim da je u prvom slučaju moguća čak i... fabrička greška (ukoliko nije štap bio raštekan), jer sam lično i žešće „silovao“ Sportex koji je sve „stoički“ izdržao.

Ali, ukoliko nije fabrička greška, samo da je dril bio malo nežniji, a ribolovac strpljiviji, sve bi bilo o.k. – štap čitav a som uslikan.

Stoga, povremeno kontrolišite spoj u toku pecanja, spojeve redovno čistite i mažite parafinom (voskom sveća), i rukom kontrolišite dril mašinice. Da ovo poslednje malo pojasnim.

Kada probate dril, obično rukom vučete strunu dok kočnica ne počne da proklizava. Međutim, kada zamarate ribu, blank se ekstremno savije. Tada su naprezanja sve jača na karike i štap, trenje na karike je onormno veće nego kada rukom izvlačite strunu sa špulne a štap nije savijen, tako da sila zatezanja više nije dovoljna da pokrene frikcione diskove u kočnici špulne – iako je prevelika, ali drugačije usmerena! Ono što je „na suvom“ delovalo o.k. pokazalo se prejako zategnutim drilom na vodi. Stoga obratite pažnju kada regulišete dril!

Optimalna debljina strune i težina tereta, čvrsto uštekan spoj i fino regulisan dril, jesu dovoljne preventivne mere. Jer čak i da ribolovac u žaru borbe pretera sa zamaranjem i privlačenjem, optimalan dril je ono što štiti štap i čuva ulov. Najlepši deo ribolova je „pevanje drila“ - uživajte slušajući najlepšu muziku za ribolovačke uši, i ne žurite.

Gde blank najčešće puca? Rekoh i pokazah na primeru: obično oko spoja. Uglavnom pukne gornji nastavak negde iznad spoja.

Međutim, ako štap pukne negde pri vrhu, oko druge ili treće karike, verovatno da je u pitanju fabrička greška. Naime, tanušni vrh ne puca tako lako, jer se – savija! Vrh je u žaru borbe obično „zaštićen“ time jer je savijen – uperen u pravcu ribe. Jedino treba biti oprezan kod samog prihvatanja ulova, ukoliko je štap duži a nemate meredov, da previše ne opteretite sam vršni deo kada štap dignete u vis. Uostalom, crtež sve pokazuje - oprez na 12 sati.

Blank može popustiti i u donjem delu (na 3-4 sata), ali ređe. To je obično kada iz čamca zamarate veliku ribu, pumpate, a ona pobegne ispod njega. Tada bude i više od pola dužine štapa „upereno“ u ribu (5-6), pa čak i vršni nastavak gurnut u vodu – ali ne bude dovoljno. BANG!

Međutim, da je dril proklizao – ili tanja struna pukla – blank bi ostao čitav. Vidite da opet „veliki prasak“ nastaje jedino kada ribolovac pogreši. Jer uvek pre blanka mora popustiti kočnica mašinice ili nosivost pletenice.

Stoga: natenane...

Sve ovo napisano važi za bolje štapove. A kod njih veoma retko bude fabrička greška. Uostalom, zbog toga i više koštaju. Zato je i napisan ovaj tekst – za ribolovce koji ne štede novce!

A ne za boflom trgovce. Jer fabrička greška obično bude kod jeftinijih štapova koje niti Glod testira, niti neki naš saradnik maltretira. Za takve štapove pojašnjenja tipa „zašto mi puk’o“ morate potražiti na drugim mestima – gde se takvi štapovi reklamiraju. I gde se slomljeni blankovi – trgovcu – reklamiraju: „važi li mi još doživotna garancija“ najčešća je reklamacijia.

Važi, kako da ne, hehehe.

Pantelija Topalović Maratonac

P.S. U tekstu su dati primeri za varaličarce, ali napisano važi generalno za sve štapove za pecanje. Za sve bolje štapove! Jer loših, praktično „falš“ štapova, je danas toliko da niko živi, pa čak ni „Pantelija“, ne može nabrojati sve razloge zašto oni pucaju, i kako se lome. A oni pucaju sami od sebe, lome se na 3-4 mesta odjednom. Bang, bang, bang... iz čista mira. Tačnije: kvrc, kvrc, kvrc... jer su Made in PRC.

Tu je ribolovac kriv jedino što ih je uopšte kupio.

I što ovo nije pročitao: dobrih a jeftinih karbonskih štapova - nema! Stoga, bolje kupite jeftin fiberaš nego jeftin karbonac, tako pametnije uložite novac! Fiberglas je jeftin a izdržljiv. Ako je štap od karbonskih (grafitnih) vlakana izdržljiv on ne može biti jeftin!

Zato zaboravite na "akcije" ukoliko ne želite reakcije u vidu reklamacije!

Sem ako su na sniženju vrhunski štapovi! Samo, ko takve štapove prodaje jeftino?

Ukoliko znate - javite. Adresu znate:

http://www.trofej.info/

Skupo je - jeftino!

2013-10-23T12:29:15+02:00

Možda će neko reći da u ovoj opštoj bedi i nemaštini nije prikladno spominjati i hvaliti skup(lji) pribor za pecanje i ekskluzivnu ribolovačku opremu, ali...

Iz ličnog iskustva, skoro da bih mogao da tvrdim da je skup ribolovački pribor, zapravo - jeftin(iji)! Za poslednjih trideset (i nešto više) godina kroz moje ruke je prošlo mnogo štapova, dok mašinica nešto manje. Evo nekih mojih iskustava:

Jedna od stvari koju ne možemo da vidimo kod jeftinog štapa je materijal od kojeg je napravljen, a to je suštinski i najbitnije. Ipak, zdrava logika nameće pitanje: kakav je štap koji košta 10-20 i nešto više evra? Čak i da je radna snaga besplatna (a nije!), i da su serije ogromne, na tržištu se znaju cene karbona, plute ili karika na tržištu. Logično se nameću pitanja: kakav je kvalitet upotrebljenih materijala, koliko pažnje je poklonjeno izradi takvog štapa i kakva je kontrola kvaliteta?

Takva, da sam imao lično prilike da se uverim testirajući dva štapa iste serije, da oba "rade" drugačije, tj. imaju drugačiju akciju?! Gledao sam svojim očima iste fider štapove, kod kojih su vrhovi drugačiji nego vrhovi na drugom "istom" takvom štapu, viđao sam štapove kod kojih sprovodnici čak nisu vezani na istom rastojanju, ali, ono što mi je posebno upalo u oči je to da neobično veliki broj jeftinijih (pa čak i nekih srednje cene) štapova - "radi" na spoju! Mnogi ribolovci kod kupovine ne obrate pažnju na taj detalj, tj. sklope štap, zamahnu njime nekoliko puta, provere akciju i ima li nekih oštećenja (neki ni to ne urade) i kupe. E sad, zamislite dva kvalitetna, proverena štapa od kojih je svaki drugačiji!?! Teško, tj. nikako! Jer brend nije samo "ime", već i kvalitet koji sa sobom nosi ime! Brend se dugo stvara, pa čak i danas, možemo biti prilično sigurni da će kvalitetan (proveren) proizvođač biti u stanju da napravi i nešto jeftiniji štap, ali sasvim prihvatljivog kvaliteta.

Ja obavezno kod kupovine štapa uradim sledeću stvar: sklopim štap, a onda sam spoj obuhvatim i stegnem šakom. Tako stegnut štap na spoju, istom tom rukom klatim gore-dole i levo-desno. Jako je bitno da se tom prilikom ne oseti nikakvo "lupkanje" unutra na spoju, tj. moramo imati osećaj da su delovi lepo nalegli. Lupkanje i kuckanje unutar spoja je gotovo siguran znak da tu ima "lufta", a takav štap je neuporedivo skloniji pucanju, čak i da je napravljen od kvalitetnog materijala. Takođe, dešavalo mi se isprobam čak nekoliko istih štapova dok ne pronađem jedan koji dihtuje savršeno.

Iskren da budem, do sada ni jednom nisam video luft na spoju kod dobrog štapa! Mogu Kinezi I te kako da naprave dobar, pa i vrhunski štap (i još mnogo toga, pa uskoro će u svemir!), tu sumnje nema, a po meni je jedino bitno upotrebiti kvalitetne materijale uz rigiroznu kontrolu kvaliteta i celog proizvodnog procesa.

I da se razumemo, ovo nije nikakav poziv da se kupuju samo skupi štapovi i mašinice, već samo savet kako biti maksimalno zadovoljan kupljenim priborom. I u jeftinijim serijama se može pronaći prihvatljiv štap, samo treba imati strpljenja i vremena dok se nađe takav.

U ovo naše vreme potrošačkog društva, potez nekih "proizvođača" da nude uglavnom pribor skromnijeg kvaliteta, može donekle biti opravdan, jer se jeftiniji štapovi uvek bolje prodaju od skupih. Takvi proizvođači će se uvek iz petnih žila truditi na nas uvere kako je kupovina skupljeg pribora čisto bacanje para, dok istovremeno i sami znaju pravu istinu.

Definitivan odgovor "skupo ili jeftino" ne postoji, jer svako ima svoj stav. Možda bi se moglo reći da se Puntom sasvim fino i komotno vozi i putuje, pa ipak ljudi često požele više.

Baš zbog toga što nam je svima teško da odvajamo novac za ribolovački pribor, tim više treba biti uporan da za naš novac dobijemo ono što želimo, a dobri i pouzdani trgovci će nam uvek rado izaći u susret, čak i kada "zakeramo". Na sreću, takvih je sve više, što nama ribolovcima olakšava celu stvar.

Vladimir Jovicki Jovis

Nije problem toliko u Kinezima, koliko u nama Evropljanima i Amerima, jer mi od njih zahtevamo što jeftinije, pa je “kinesko” postalo sinonim za jeftino. Ne treba onda zahtevati i kvalitetno. Ni u Kini ne može “i jare I pare”!

Recimo, jednom sam pričao s nekim Kinezom, trgovcem, koji prodaje perjane jakne. Ja počeo da, što lepo reče Jovis, zakeram zbog kvaliteta, a Kinez mi reče: “Imamo mi bolje, ali ti nemaš – pare”!

I u pravu je bio čovek, jer već i Kinezi znaju šta sirotoj raji da prodaju. Drugim rečima mi je praktično rekao: plati brate ako želiš kvalitet – možemo mi to napraviti - samo ti ne možeš to da platiš!

D.J. Glod