Pletenice su uslovile fino slaganje strune, jer mršenje vrlo često dovodi do loma štapa. Zbog toga je mnogo modifikacija doživeo prenosni mehanizam, a najkomplikovaniji (da li i najbolji?) je na Stelli Millennium - čak dva "pužića" služe da uspore podizanje i spuštanje špulne (ta dva, uslovno nazvana, "puža" vidite na slici desno, pored beskrajnog vijka).

Ne znam više koliko puta sam pominjao SSO sisteme, ali me je nekoliko pitanja na forumu navelo da ponovo detaljnije pojasnim sisteme koji (po meni!) najlepše slažu strunu. Istina (da se odmah ogradim!), idealno slažu i nove role Shimano bez tog SSO sistema ali sa jednim povećim zupčanikom na beskrajnom vijku.

Da ponovim ono što svi već znaju, ali je bitno za uvod u priču. Danas sve stacionarne mašinice imaju pogonski zupčanik (osim jednog DAM modela) takozvani „tanjir“, koji je spregnut sa gonjenim (predaje obrtni moment tzv. pinionu). Mi tanjir pokrećemo rukom, preko ručice, koja vrti pinion, a on...

Pinion sa jedne strane prima obrtni moment sa pogonskog, ali sa druge prenosi na zupčanik tzv. SSO sistema. Dalje taj zupčanik vrti vratilo, na čijem kraju je još jedan zupčanik. E taj drugi je spregnut sa zupčanikom na vratilu beskrajnog vijka. I šta se time postiže?

Dobija se sporija transmisija, kao kada menjač automobila prešaltate u niži prenos, pa bez obzira koliko davali gas kola idu sporije, jer spregnuti zupčanici imaju tada manji prenosni odnos. Što je veći pogonski zupčanik to je obrtanje manjeg gonjenog brže (dok se veliki okrene jednom, manji mora više puta). Takođe, i obrnuto – ako manji prenosi obrtni moment na veći, dobija se sporiji prenos. E to je upravo želeo Shimano preko SSO sistema da postigne – da se beskrajni vijak što sporije okreće, pa tako sporije podiže i spušta (preko trna i klizača) osovinu, na čijem se drugom kraju nalazi špulna.
Naravno, put kojim se kreće klizač zavisi od ugla žljebova na vijku. Logično da što je ugao penjanja manji, dobija se tečniji rad i manji otpori (jer se klizač ne penje velikom strminom). I susedni namotaji strune na špulni su bliži jedan drugom što je ugao penjanja manji. No, to Shimanu nije bilo dovoljno blisko (meni jeste) pa je konstruisao SSO sistem, tj. Super Slow Oscillation (super sporo oscilovanje) da bi još usporio obrtanje beskrajnog vijka i postigao još gušće namotaje (jož bliže jedni drugima). I tu je nastalo više tehničkih rešenja tog sistema. Prikazaćemo sva tri.
Na crtežu (gore levo) vidite princip koji je prvi put viđen na Shimano Stelli Millennium Edition (2000. godine), a kasnije identičan i na Stelli FW i FA. Kako se ose vratila piniona i duplog (pridodatog) zupčastog para mimoilaze, oni su urađeni kao puž. Praktično, jedan puž je spregnut sa pinionom, pa tako prima obrtni moment, a pošto je na istom vratilu sa drugim pužem, taj drugi je spregnut sa zupčanikom koji je na vratilu beskrajnog vijka. Znači, dva puža služe da znatno uspore obrtanje beskrajnog vijka (čija je osovina naravno paralelna sa osovinom koja podiže i spušta špulnu).
Posledica svega su gusti namotaji, susedni praktično jedan pored drugog, ali su i dalje unakrsni - kada se špulna kreće nadole namotaji su pod jednim, kad se podiže namotaji su pod drugim uglom. To Shimano naziva 2 Speed Oscillattion, jer je “dvobrzinski” hod, to jest različitim brzinama se spušta i podiže špulna, trn klizača prelazi različite puteve po žljebovima vijka, iako je brzina obrtanja isto spora. Složena struna je idealnih kontura, namotaji su bliski i unakrsni, pa je na špulnu stalo više strune (zbog veće gustine namotaja), a izbačaji su lakši i duži, a hici - nebu pod oblake! Ali...
Uvek to “ali”! Ali to i košta, treba majstorski napraviti zube na puževima, i sve u ... dlaku uklopiti. Naravno, to može na “Milenijumki” gde se nije pitalo za cenu, pa i na Stellama FW i FA, ali kako takav SSO sistem ugraditi na jeftinijim rolama, počev od Twin Powera pa naniže?

Kako ne mere “i jare i pare” napravljen je jednostavniji (jeftiniji) SSO sistem, sličnih performansi, ali drugačije tehnički rešen. Njega vidite levo na fotografijama mašinice Aspire. Tu moram napomenuti, da je takav (apsolutno isti) SSO sistem primenjen i na Stelli FB, tj. Firebloodu, kao i na tzv. japanskim Twin Powerima, ali ga ipak morate razlikovati od SSO sistema sa Twin Powera FA i drugih jeftinijih rola koje su se do pre par godina dičile svojim sistemima za super sporo kretanje špulne (na crtežu dole).

Ko je provrteo Aspire FA ostao je zapanjen lakoćom rada te role, gotovo da se trenje ne oseća. Skoro kao (neću baš da kažem apsolutno isto) da vrtite Stellu Millennium, ili Stelle FA ili FW role! Klizi ko po puteru, a SSO slaže perfektno. Tek kad sam ga rasklopio, otkrio sam “u kom grmu leži zec”!
Ovde nema puževa - dodatni par zupčanika je na vratilu paralelnom pinionu. Samo što je taj par zupčanika ispod - a ne pored - piniona! Pinion je spregnut sa srebrnastim zupčanikom, koji je na istom vratilu s malim crnim - taj crni je spregnut sa (takođe crnim) zupčanikom koji je na beskrajnom vijku. Znači, imamo tri (paralelne) ose - piniona, vratila dodatnog para zupčanika i beskrajnog vijka. Očigledno da i materijali, kao i zubi ovih zupčanika, nisu “mačiji kašalj”, jer Aspire prede i uopšte ne kašljuca (čak ni kada klizač pređe iz jednog žljeba vijka u drugi)! E to me je oduševilo (naravno i cena, koja je znatno niža od Stelle FA i FB). Praktično Aspire FA je u suštini Stella FB sa par ležaja manje, jednostavnijom špulnom i kompozitnim rotorom. Materijali mašinskih elemenata su - u dlaku - jednaki onim na Stelli FB.
Kada uporedite gustinu i konture namotaja na Stelli FA sa namotajuma na Stelli FB (Aspire itd.) teško da ćete uočiti ikakvu razliku čak i pod lupom! Ni u dužini izbačaja ja nisam primetio neku razliku bacajući varalice Stellom Millennium 4000SS i Aspire-om 4000 FA. Takođe sam pecao i Stellom FA (Saletovom 5000, na Ebru), i Stellom FW (opet na Ebru) - nikada mi se nije, nijednom, umrsila struna! A nije ni na Aspire-u i Stelli FB. Prema tome, taj sistem je sličnih (istih?) performansi kao SSO sistem sa puževima. Isti - ali znatno jednostavniji, i jeftiniji!
Možda ste se već upitali šta znači naslov? Pa, setio sam se onoga vica o Lali, zašto ga ne primaju u padobrance, a on bi baš zdravo voleo. Zato što dok izbroji “ta jedaaan, ta dvaaa”, već breči na zemlju, nikad ne stigne da do 5 izbroji, i - otvori padobran!
E tako “lalinski” slažu i ove role - natenane, polako i povazdan se špulna penje, penje... i nikako da se popne. A kad se popne, počinjenje “lalinski” da se spušta. Za moje “lalinske” živce je tempo taman, ali izgleda da nije bio i za temperamentne Japance.
Tek, napraviše oni sličan, ali opet i malo modifikovan, SSO sistem (koga vidite na crtežu i slici dole) i ugradiše ga na Twin Power FB, i još na par jeftiniji modela od Twina. Sve isto, samo malo drugačije.
Sada je dodatni (na slici beo, ali ih ima i oranž) par zupčanika pomeren pored (a ne ispod - kao kod Aspire-a), piniona, a zupčanik beskrajnog vijka je više ispod piniona. Zašto su to uradili, šta nije valjalo pominjanom SSO sistemu s Aspire-a ja ne znam. Možda još jednostavnija konstrukcija i ušteda na materijalu? Sve u svemu, i taj SSO sistem efikasno radi i fino slaže. Jer, moguće da je sad izjedno izliveno oba bela plastična zupčanika (više nego je očigledno da Aspire ima taj par liven od različitih materijala). Bilo kako da bilo, činjenica je da je Twin Power FB bio znatno jeftiniji nego Aspire, verovatno (i) zbog takvog SSO sistema.
Ali gde je taj dodatni par na roli sa slike dole? Nema ga! A nema ni SSO sistema - “pojela maca”! Na slici je Twin Power FC (ni T.P. FB nema), koji ima drugačiji sistem za slaganje. Nije više SSO, ali nije ni “brz” (ko na prvim Stellama i Twinovima F i XT). Znatno je usporen tako što je sa pinionom spregnut nešto veći zupčanik, pa je dobijen manji broj obrtaja vijka. A tako se u telu dobilo prostora da se tu, pored, postavi poluga kočnice (koja je na Twin Poweru FA nazad na telu).
Možda nije zgoreg da i brojevima pokažem šta je šta.
Gore ste videli ono najvažnije: pogonski zupčanik (1) i pinion (2), takođe i tri kuglična ležaja (3-4-5). Verujte, samo oni su bitni - nije da više ležaja škodi, ali ova tri su nephodna, ostali nisu toliko. Znači, tih 5 elemenata mora svaka rola da ima, a ovo dole - kako koja.
Twin Power FA: jedva se vidi (6) zupčanik beskrajnog vijka (7), klizač (8) stabilizovan je sa dve osovine (9) i gura osovinu špulne (10).

Twin Power FC: jedva se vidi (5) zupčanik beskrajnog vijka (6), klizač (7) stabilizovan je dvema osovinama (8) i gura osovinu špulne (9).

Eto, krenulo se sa klasikom, stiglo do čak tri SSO sistema... pa se vratilo na klasiku - ali nešto modifikovanu. I sad neka vas to ne buni, bilo koji sistem da ima vaša rola - dobro slaže.Ali dobro slaže i Ryobi Zauber ili Spro Red Arc i Blue Arc. Ne mora biti samo Shimano, mogu i role znatno jeftinije da vrše tu funkciju. A SSO sistem, naprotiv, nije uoprošćen, već je, da ne poverujete (!) dosta komplikovan. Ali radi “sve u 16”, verujte mi na reč - imam i pecam! I Spro ali i Ryobi. Oba rade isto, jer su jednaki, i oba su jeftina. Uostalom, da nisu ko bi imao dva? Detaljno sam ih, odavno, u “Trofeju” predstavio, istestirao... ali je ovo prilika da i njihovim SSO sistemom upotpunim ovu “lalinsku” priču o mašinicama što se povazdan vrtidu.

Odmah da vas upozorim - ne bojte se - nije toliko komplikovano, koliko na prvi pogled deluje! I još jedna napomena: srebrni zupčanik beskrajnog vijka nije spregnut sa pinionom.Ali ni pinion nije spregnut ni sa jednim više, sem sa onim što mu je primarni cilj - sa pogonskim. Samo sa pogonskim! E, kako sad to more, bolan?
More al’ ‘vako: vratilo pogonskog zupčanika ima “viljušku”. Nju, lepo, ubodete u “leteći” (srebni) zupčanik, i mirna Bačka! Onda samo okrećete...
Tom “letećem” se osa mimoilazi s osom piniona, ali i s osom vratila koje ima dva dodatna zupčanika. Praktično Shimanovi SSO sistemi (sva 3) imaju po dva dodatna zupčanika (jer pogon primaju s piniona), a ovde vidimo čak plus tri - jedan leteći i dva dodatna, jer nisu spregnuti direktno na pinion. Sad je, i ovde, primenjen puž, tj. žuti je sa srebrnim uparen pužnim sklopom, pa je na vratilo ubačen još jedan (koji se, ovde, ne vidi, ispod piniona je), spregnut sa zupčanikom beskrajnog vijka.
Jeste malo iskomplikovano, ali je i nešto dobijeno: uprkos tri zupčanika ne stvara se povećan otpor na pinionu, jer on vrti samo rotor, a ne i čitav SSO sklop. Taj sklop, praktično, pokrećete vi - kada vrtite ručicu, pokrećete direktno i ceo SSO sistem.
Naravno da mekoća rada nije kao kod pominjanih Shimana, ali “tvrdoću” lakše podnesete kada saznate cene ovih mašinica. A cene su baš “meke”! Praktično, jedini nedostatak je što nemaju stabilizacione osovine na klizaču beskrajnog vijka. Ali šta biste još hteli od metalne mašinice sa SSO sistemom za tako male pare?
Priznajem, malo me je brinuo taj “leteći” zupčanik, ali verujte - vrši on svoju funkciju bez problema. Uostalom, 10 puta skuplja Daiwina Saltiga ima jedan zupčanik “slobodnjak” koji pokreće “lokomotivu”. Te Daiwe ne da nemaju SSO sistem, nego nemaju ni beskrajni vijak!

Eto, pošto su jeftine preporučujem da kupite sve tri role, pa u zavisnosti od boje cipela (torbice) menjate i njih: o’š braon, o’š srebrnu, o’š crvenu (za one pominjane u prošlom broju). I što je čudno, sve tri ferceraju - bez obzira na boju?!
Naravno da Zauber i Spro “melju” ali to je sasvim razumljivo i prihvatljivo. Nije “čujnost” posledica kvara ili nečeg drugog, nego zbog preciznosti izrade i vrste primenjenih materijala. Tu je, svakako, Shimano u prednosti, ali rasprava i međusobno poređenje bi imalo smisla jedino da su u istoj cenovnoj grupi.

Ali drugo pitanje se nameće. Ono glasi: da li je (i koliko?) SSO sistem neophodan? To jest, da li je uopšte neophodan? Po meni - nije! Nije - iako imam 4 mašinice sa SSO sistemima: dva Aspirea (2500 i 4000) i po jedan Zauber i Blue Arc. Jer, pecajući letos Stellom FD bio sam opčinjen i lakoćom rada i finoćom slaganja strune. Međutim, to nije razlog da je i kupim, jer i Zauber i Blue Arc mogu bez pardona da savladaju svakog smuđa, a zatreba li mi za štuku ili soma, Aspire je sasvim dovoljan.
Bilo je priča da se strune ponekad umrse, zbog suviše bliskih namotaja? Meni se to nikada nije desilo, a znam ni Saletu Valentiću koji već godinama na Ebru lovi somove Stelom 5000 FA. A ako on nije dovoljan “tester” onda...
Prema tome, birajte strune prema roli, a ne obrnuto. Ja deceniju i po koristim Berkley FireLine, a sada Power Pro, i nemam problema sa SSO sistemima, od “Milenijumke” do Zaubera! Zato vam ih (sve!) preporučujem, jer sam ih sve otvarao (samo nisam Stelu FW uspeo i da zatvorim!). A one koje nisam ja rasklapao, jesu braća Rusi sa sajta www.daily-fishing.ru (spasiba)!

Dragan Jovanov - Glod

Nova godina i Božić su pravo vreme za poklone - a lepši poklon od ovoga (za ribolovce) ne postoji, pa čak i ako volite Daiwu, jer meni je lepša i od njih - iako su Daiwe uvek bile zavodljivije. Stoga, hitno uputite SMS ili e-mail (za pismo je prekasno) Deda Mrazu ili Božić Bati (možete i obojici, za svaki slučaj!), jer se i u Evropi napokon pojavila nova Stella - model koji se zove FE. U Japanu se pojavila pre skoro godinu dana (na sajmu u Osaki), sada i u Evropi, Americi... za sezonu 2011. Zato što svet za Japanom kasni nedostižnih godinu dana.

Mogao sam tekst nasloviti i sa “Stella postala punoletna”, jer je prošlo punih 18 godina od kako je ribolovni svet ugledao prvu, a mogao sam i “novi Millennium posle 10 godina”, jer je ovo, čini mi se, mašinica koja se može proglasiti naslednicom legendarnog modela, sudeći bar prema škrtim podacima kojima raspolažem u trenutku kada ovo pišem. Novu Stellu još nemam, pa je tek ovlaš predstavljam, na neviđeno. Ali kada je nabavim, biće detaljno...

Šta se može ovako zaključiti? Za to je najbolje da kliknete OVDE i da natenane pogledate filmić o njoj, traje nešto više od 11 minuta, i sve se lepo vidi. A ako ne razumete japanski, bar je muzička pratnja predivna.

Dalja razrada dobre ideje je baš to, neprestano usavršavanje najbolje role koju Shimano ima u svojoj paleti, koja je praktično njegova perjanica. A za mnoge od nas uzdanica. Bilo je za tih 18 godina malo i lutanja, ko uostalom prilikom svakog odrastanja i sazrevanja, pa i “pubertetskih” zabluda, hehe. Ali generalna linija je uvek bila ista - najbolji materijali i najpreciznija izrada. Tu se nije previše grešilo, ali su ponekad neke performanse bile, da se tako izrazim, precenjene. Recimo, sa SSO sistemima za slaganje se lutalo. I na kraju vratilo na početak, jer uvek je suština u jednostavnosti. Srećom, nije se nikad odustalo od Worm Shaft sistema za slaganje strune.

Nove Stelle zamenjuju stare, koje su imale oznaku FD. Verovatno će za Evropu dobiti oznaku FC (ili šta već?) a ovo su “bezimeni” modeli za tržište Japana. Sunce se uvek prvo promoli u Japanu, zar ne?

Namenjene su za lakši i srednji ribolov, za teži su tu još uvek Stelle SW (baš me zanima kad će se i one transformisati, jer ako su novija tehnička rešenja toliko bolja, logično je da što pre osvanu i na Stellama za more). Za nas su uvek najzanimljivije veličine 2500, 3000 i 4000. Za Japance postoje i “S” modeli s plitkom špulnom, a i DH modeli sa duplom ručkom. Kao i uvek, ima HG modela (High Gear), a veličina 4000 postoji i u verziji XG sa bržim prenosom (6.2). HG imaju 6,0 prenos, a klasične (najzanimljivije za nas) 5,2:1. Težine su od 225 do 260 g, a najteža je 4000XG sa 270 g. Imaju po 14/1 ležaja, jedino dvoručni model ima dva kuglična ležaja više (16/1).

Ali da malo zavirimo unutra, da vidimo šta to bolje ima nova Stella, u odnosu na odličnu “staru” FD.

Prvo što bode oči su veći zupčanici, pogonski i gonjeni. Takođe, vidi se da su osovine piniona i pogonskog sada bliže jedna drugoj. Još malkice pa će pinion biti u osi gonjenog, ko recimo kod Van Staala. A to se traži, zar ne? Ovakav sklop je sigurno bolji, jer su na većim zupčanicima veći zubi, pa je i površina naleganja veća, a sile koje se prenose veće. Sad se lakše obrće rotor, tačnije: prenosi se veći obrtni moment na pinion (ako istu snagu dajemo preko ručice). Kada su osovine bliže, i ukupna naprezanja su manja a ceo sklop radi mekše i tiše. Istina, sve Stelle su bile tihe, gotovo nečujne, a vrtele su se ko po puteru s kikirikijem.

Drugo što se primećuje su ležaji s obe strane piniona, kao i sa obe strane zupčanika koji vrti beskrajni vijak. Ja baš nisam ubeđen da su na vijku neophodni kuglični ležaji, jer su i sile i broj obrtaja mali, ali sigurno je da je bolje što je pinion tako učvršćen.

Izmene su i u materijalima zupčanika, rotora, kućišta. Rotori na malim modelima su od legure Magneziuma (Super Mg), a na većim od aluminijuma (Power Al). Tela na svim modelima su od Magneziuma (otuda toliko male težine). Svi delovi ( i rotor i telo) su mašinski rezani. Koliko će to uticati na krajnju cenu još nije poznato, ali siguran sam da ove Stelle neće biti jeftine. Daj Bože da grešim.

Dizajn odiše jednostavnošći i elegancijom. Boje su skladne. Kičeraja gotovo da nema ni na jednom detalju..

A nema ni rasklapanja! Nema potrebe da ih otvarate, jer je zadržan otvor za podmazivanje, a čak se može i vođica strune lako podmazati - ispod nje, na nosaču, nalazi se maleni otvor u koji se povremeno štrcne ulje.

Meni su sve Stele bile lepe i dobre ali bih ovu izdvojio - nekako mi je baš po meri, i težina i dizajn i boje. Smeo bih da se opkladim da je i snaga zavidna. Verujem i trajnost. Ali trajnost će biti posledica cene - ako cena bude onako muška, znači da su i materijali baš za delije. Jer ako je skupa, na šta su utrošene pare ako ne na materijale? Na dizajn, šminku, lickanje i lažni sjaj sigurno nisu, jer ova Stella definitivno nije namenjena za “šminkere”, za njih ima drugih nakinđurenih rola.

Dragan Jovanov Glod

Prikazivanje članaka po tagu Stella

Supertest - Shimano Stella zauvek

Stella, Aspire, Twin Power, Blue Arc, Zauber...

Shimano Stella FE - dalja razrada dobre ideje