Prikazivanje članaka po tagu mašinica

Mitchell Blade Alu – mala, metalna, univerzalna

2013-10-23T20:24:35+02:00

Od trenutka kada se pojavila na tržištu, mašinica Mitchell Blade Alu je izazvala pažnju ribolovaca u Evropi, ali i kod nas. Glavni razlozi interesovanja bili su povoljna cena, upotreba kvalitetnih materijala, rezervna špulna, ali i neka tehnička rešenja koja su do nedavno bila primenjivana samo na mašinicama visoke srednje i najviše klase, kao i privlačan dizajn. Naravno, i legendarno ime brenda Mitchell.

Mitchell Blade Alu je mašinica iz srednjeg (ili nižeg srednjeg) cenovnog ranga. U momentu kupovine, njena cena je bila oko 60€. Model koji sam ja kupio ima oznaku Blade Alu 2000, što je ujedno najmanji model u seriji koji se kod nas mogao kupiti (velićine 1000 nije bilo), ali i jedini koji ima preklopnik za hod rotora unazad, tj. uključivanje i isključivanje super stopera. Takođe, model 2000 jedini, za razliku od većih modela, nema dodatnu mesinganu čauru na osovini, koja kod njih služi da dodatno ojača ceo sklop. Na malom modelu za tim nije bilo potrebe, jer ova mašinica nije ni predviđena za velika naprezanja.

Gledao sam je, merkao i na kraju kupio. Kod mene je više od godinu i po dana, pa pred početak nove sezone, hajde da vidimo kako se Mitchell Blade Alu pokazao u praksi, koje su vrline i mane ove lepe male mašinice.

Prvo što sam uočio je, da nigde na kutiji nije pomenuto da se radi o mašinici napravljenoj od metala! Osim natpisa „Alu“ na samoj mašinici, druge potvrde da je reč o metalnoj mašinici nema. A na noj su i telo i rotor metalni, tj. od legure aluminijuma. Od aluminijuma je i pogonski zupčanik, dok je pinion napravljen od mesinga.

Međutim, na ovoj mašinici mi se posebno dopada to, što se ručica ušrafljuje direktno u pogonski zupčanik. Ovakav spoj je bio po pravilu rezervisan samo za skuplje mašinice iz višeg ranga, ali se u poslednje vreme viđa i na jeftinijim modelima, pa tako i na ovom Mičelu. Takvo rešenje zahteva veću preciznost prilikom izrade, upotrebu nešto kvalitetnijih materijala, pa je logično i ceo sklop čvršći, jači i dugotrajniji u odnosu na rešenje gde šestougaona osovina ručice prolazi kroz glavni zupčanik i šrafom se ušrafljuje na drugoj strani tela mašinice.

Na slici možete videti da je i kod ovako male mašinice, osovina ručice prilično debela, što uliva dodatno poverenje. Naravno, određeni minimalni luft i ovde postoji, ali sve je u granicama tolerancije i do sada nisam imao ni jedan problem sa tim. Neki ribolovci skloni majstorisanju, rešavaju ovakve „probleme“ ubacivanjem različitih dodataka, kao bi eliminisali luft, ali verujte mi za tim nema nikakve potrebe, bar ne na ovoj mojoj mašinici.

Prenosni odnos je 6,2:1, a u jednom okretu ručice za pun krug, namota tačno 79cm strune. Kapacitet špulne je 200m/020mm, a mašinica je teška 270g.

Ceo mehanizam i svi pokretni delovi se okreću na 6 (5+1) HPCR (High Performance Corossion Resistant) ležajeva. Inače cela mašinica je otporna na slanu vodu, što nama ovde ne znači puno, ali ipak govori nešto o kvalitetu upotrebljenih materijala.

Pogonski mehanizam i unutrašnost su čista klasika, a kao što se vidi na slici, mašinica Mitchel Blade Alu nema beskrajni vijak (wormshaft), što u njenom cenovnom rangu i nije svakodnevna pojava. Međutim, da li zbog nedostatka beskrajnog vijka ili nečeg drugog, ova mašinica najlon ili upletenu strunu slaže nešto lošije nego što bih ja (ali i većina drugih ribolovaca) želeo. Ovo ne znači da slaže loše, već sasvim prosečno – ni dobro ni loše. I pored ovog nedostatka, nisam do sada imao problem sa mršenjem najlona, a što je još bitnije ni strune. Posle godinu dana, mogu reći da nisam imao ni jedno mršenje, što je priznaćete odlično, bez obzira na nešto lošije složene namotaje na špulni.

Kada smo već kod špulne, treba reći da se u pakovanju dobijaju dve (obe metalne), ali i da je, inače fina i precizna kočnica zaptivena protiv ulaska vlage, posebnim gumenim uloškom (na slici levo).

Preklopnik strune se otvara široko, a u momentu kada mehanizam zabravi preklopnik, čuje se jedno nežno i odmereno „klik“ (mnogo volim taj detalj i uvek sa uživanjem slušam kad se preklopnik otvori).

Kao ljubitelj lakog ribolova i laganog pribora, i njeno korišćenje sam prilagodio svom stilu pecanja. Koristio sam je za lako varaličarenje lakšim džigovima, težine 5-10g, kao i plitkoronećim ili suspending voblerima dužine 5 - 8cm. Osim za varaličarenje pastrmke, klena i smuđa, odlično mi se pokazala prilikom lova bele ribe meč tehnikom i vegler plovkom. I na kraju, koristio sam je sa najvećim uživanjem i kod lakog fider pecanja, piker štapovima tb. 10-30g i dužine 3m, kao i lakim hranilicama težine desetak grama. Važna napomena: ovo je fina i precizna mašinica! Moja mala univerzalka veličine 2000 nije napravljena za (pre)velike napore, pa je nemojte opterećivati dubokoroncima ili teškim hranilicama, jer ćete joj drastično skratiti radni vek.

U svim situacijama se pokazala veoma pouzdano, kočnica je proklizavala fino i precizno, a kao što se vidi, zaštitni sloj boje je kvalitetno urađen, pa su i spoljašnja oštećenja od upotrebe, minimalna (doduše, ja pribor pazim i nisam grub prilkom upotrebe). Međutim i pored sve pažnje, primetio sam da je štampa natpisa, posebno na špulnama dosta slaba, pa su se neki delovi izgulili već posle prvih nekoliko upotreba. Ovo jeste nedostatak, ali na sreću ne utiče na rad same mašinice, već je više estetske prirode. Kada smo već kod estetike, treba reći da je mašinica (pre)lepe bele boje, sa sedefastim odsjajem, a špulne, preklopnik strune i ručica su uglačani do visokog sjaja. Sve ovo deluje na oko izuzetno privlačno, pa ovaj Mičel deluje bar za klasu skuplji nego što jeste.

Posle više od godinu i po dana, sve je na njoj (i u njoj) isto kao i prilikom kupovine: na pogonskom mehanizmu se ne primećuju nikakvi znaci habanja, sve je i dalje utegnuto i precizno. Koristio sam je naročito aktivno u nešto hladnijem periodu godine, ali joj to nije smetalo da radi sasvim uobičajeno, tečno i glatko.

Šta reći na kraju? Definitivno se radi o kvalitetnoj mašinici, koja ima dosta prednosti, ali i neke mane. Međutim, u tom cenovnom rangu, mane se mogu i oprosttiti, obzirom na to da ne utiču suštinski na rad i dugotrajnost. U tom smislu, sigurno je da se radi o veoma upotrebljivoj i pouzdanoj mašinici, koja će siguran sam, raditi isto ovako još par sezona. Potencijalnim kupcima je svakako mogu preporučiti, uz jednu malu napomenu: iako sam ja kupio najmanji model, ipak bih ostalima preporučio da kupe veće modele Mitchell Blade Alu 4000, 4500... jer mislim da su u praksi univerzalnijii prilagođeniji našim vodama, ali i ribama koje se ovde često pecaju. Ako i pored svega (kao i ja) volite lak, ali dovoljno pouzdan pribor, kupite veličinu 2000 i znajte: uživanje je zagarantovano!

Vladimir Jovicki Jovis

PS. Ako ste ljubitelj brenda MItchell, preporučujem da obavezno pročitate tekst (ako do sada niste) o legendarnom modelu Mitchell 300 – legenda živi i dalje.

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Novogodišnja bajka - legenda živi i dalje...

2013-10-23T16:29:30+02:00

Šta kažete za mašinicu koja se proizvodila duže od 50 godina, a nema ni jedan jedini kuglični ležaj, nema super-stoper, nema ni pužni ni tanjirasti pogon, nema worm shaft, nema ni SiC ni keramičku vođicu strune, nema... A šta onda ima? Ima savršen kvalitet, poseban sistem od osam zupčanika, metalo telo i rotor i, što je najvažnije, nepodeljeno poverenje ribolovaca širom sveta! A zna se kako se poverenje teško stiče. Naravno, bilo je i ima još dosta fantastičnih mašinica, ali barem meni je ova uvek bila i ostala na prvom mestu. Koristim je već godinama, podmazujem, održavam i radi kao najbolji švajcarski sat. Utegnuta je, robusna, meko se okreće, precizno radi, verujte kao i prvog dana!

Ovo je prvi Mitchell 300 (klikni na link!), napravljen još daleke 1939. godine u Francuskoj. Vidite legendarni prenos, koji se sa malim modifikacijama zadržao kroz sve modeli i kroz više decenija. Na uvodnoj sličici je jubilarni milioniti Mitchell 300 iz 1957. godine.

A ovo je poslednji Mitchell 300, napravljen je u vrlo maloj seriji 2009. godine povodom 70 godina od rođenja prvog modela – za cenu bolje da i ne pitate!

Na slici ispod vidite moju mašinicu (model 300A) u originalnom pakovanju, gde ste osim mašinice, dobijali detaljno uputstvo, garanciju, rezervnu špulnu, ali i dve originalne tubice sa uljem i mašću za podmazivanje. Kad smo već kod podmazivanja, ovu mašinicu niste morali čak ni da otvorite da biste sipali mast ili ulje. Dovoljno je bilo odšrafiti šraf na dnu tela i tu istisnuti malo masti. Mehanizam je posle sam raspoređivao mast tamo gde treba!

Međutim, ovu mašinicu još jedna „sitnica“ odvaja od ostalih: ko god je imao u rukama i pecao njom, sigurno je odmah primetio da se rotor okreće drugačije nego što smo navikli! Neko bi rekao naopačke, ali ne brinite, rotor se baš vrti u pravom smeru! Stavite Mičela na štap, ispružite prst i videćete da rotor prilikom okretanja dovodi strunu tačno na prst! Ne znam zašto ovaj sistem nije bio prihvaćen, ali na Mičelu savršeno funkcioniše.

Tokom godina dolazilo je do nekih neminovnih promena u izgledu i detaljima, ali je to u suštini uvek bila ista mašinica. Možda najvažnije je bilo to, što je na telu bilo izliveno „Made in France“, a engleski, tada kraljevski, „House of Hardy“ je ovu mašinicu preporučivao u katalozima za svoje štapove, pa i to mnogo govori o reputaciji Mičela 300.

Od tehničkih podataka, najvažniji su sledeći: prenosni odnos je 4,2:1, znači snage ima sasvim dovoljno, kapacitet špulne je 190m/0,30mm, a rezervne „meč“ špulne je 100m/0,20mm.

Već ovi podaci nam govore da se radi o praktično univerzalnoj mašinici. Podjednako uspešno su je koristili varaličari, dubinkaši, šarandžije, plovkaroši, a svi su tvrdili da je prosto idealna baš za njihov stil pecanja.

Ja je i danas uspešno koristim, kako za varaličarenje, isto tako i kod meč i fider pecanja – samo zamenim špulnu! Za koju god tehniku ribolova da je upotrebite – nećete pogrešiti.

U današnje vreme, veliki broj ribolovaca prilikom odabira mašinice, prvo gleda kako ova slaže strunu. Čak i današnji pecaroš bi bio (pre)zadovoljan kako to radi Mičel. Inženjeri Mičela su očigledno bili vidoviti, jer njihov sistem slaže moderne strune sasvim korektno, pa čak i više od toga. Treba biti baš uporan, pa zamrsiti pletenicu ovom „zastarelom“ mašinicom. Meni nikada nije umrsila najlon, a strunu samo nekoliko puta i to skoro uvek mojom greškom.

Kao što rekoh na početku, napravljeno je nekoliko različitih „varijacija na temu“ modela 300, ali takođe i nekoliko limitiranih serija. Te serije su među kolekcionarima naročito cenjene i dostižu lepe cifre na aukcijama ribolovačkog pribora. Nama je ovde nemoguće prikazati i spomenuti sve serije ove legende, ali ipak evo nekih, po meni najzanimljivijih:

Na slici se vidi model 300, napravljen od srebra. Ovaj model je napravljen 1971. godine, povodom proslave 20-milionite proizvedene mašinice! Koliko znam, danas postoje samo dve(!) ovakve mašinice. Niko ne zna sa sigurnošću koliko je ovakvih mašinica napravljeno, ali procene su od 25 do 50 komada ukupno.

Osim ove srebrne , želim da vam prikažem i ovu prelepu mašinicu, obojenu u snežnobelu boju. Bila je namenjena specijalno damama, pa je i naziv bio „The Lady Mitchell“ (na slici dole). Nažalost, ova mašinica se nikada nije pojavila u serijskoj proizvodnji niti prodaji.

Osim ovih, postojala je i serija „300 Century“, međutim na telu više nije pisalo gde je proizvedena. Ovde moram sa žaljenjem da konstatujem, da je ova mašinica ipak bila dosta lošija od originalne verzije sa „plemenitim“ poreklom (imam i nju, ali nažalost nije ni blizu onih starih serija – mehanizam nije tako precizan i utegnut, ima luft u rotoru, odlivci su manje precizni...)

Na kraju, može li se Mitchell 300 još uvek negde kupiti i pronaći? Može, ali morate biti mnogo strpljivi. Niko ne želi da je proda i svi je čuvaju, ali ako ipak budete imali sreće i naleteli na neki komad, kupujte odmah! Slatko ćete se napecati, a naslediće je i vaši potomci...

Vladimir Jovicki Jovis

Krajem strašne 1993. godine, u Budimpešti sam kupio, od dilera Mičela za Mađarsku, 3 komada Mitchell 300 Pro Anniversary Edition. Cena im je bila paprena, ali ja sam bio uporan, cenkao sam se, cenkao... sve dok Mađar nije popustio, jer nije želeo da propusti priliku da se ratosilja sve tri mašinice, koje su bile „odavno prevaziđene“. To su bili jubilarni modeli, povodom 45 godina i, praktično, poslednji modeli proizvedeni u Francuskoj. Naime, povodom jubileja su u fabrici u Francuskoj ponovo, posle nekoliko godina pauze, pokrenulo proizvodnju tih modela u ograničenoj seriji.

Ja sam, potom, dva komada (pre)prodao, tako da mi je ostao jedan primerak praktično besplatno. Njime sam pecao, pecao, pecao... a pecam s vremena na vreme još i sada!

Mitchell odavno ne proizvodi mašinice u Francuskoj, ali su mnogi modeli Made in France legende. Među njima je Mitchell 300 ne samo najveća legenda sveta, nego najpoznatija i najprodavanija mašinica u istoriji ribolova, čiji brojni modeli i danas privlače kolekcionare. Stoga sam baš Mitchella stavio na počasno mesto, na korice svoje knjige „Od bambusa do karbona“, a Jovis ovu bajku ispričao upravo za Novogodišnje praznike.

Dragan Jovanov

Penn Slammer - neuništiv kao Zippo

2013-10-23T11:13:34+02:00

Za vreme II Svetskog rata firma Zippo je za potrebe USA armije napravila upaljač na benzin čija je karakteristika bila da može da se upali i baci na daljinu od 40 m, ali da se tokom leta ne ugasi. Namena je bila očigledna, paljenje neprijateljskih skladišta. Zippo je i dan-danas top brend među upaljačima, a pušači ga i koriste i skupljaju za kolekciju. Prvobitna ideja upaljača koji je otporan na vetar je ostala nepromenjena svih 70 godina, do današnjih dana. Stoga je sasvim adekvatno poređenje, jer je i Penn kompanija iz USA, a mašinice su trajne i dugovečne, sa tek po kojom modifikacijom - čista klasika. Mi vam ovde predstavljamo Slammer.

Iza prilično arhaičnog dizajna Penn Slammera krije se ustvari jedna sasvim savremena mašinica vrlo jednostavne konstrukcije, sa brojnim namerno pojednostavljenim sklopovima u cilju što veće robusnosti i izdržljivosti

Čuvenog američkog proizvođača pribora i opreme za ribolov osnovao je davne 1932. godine naturalizovani Amerikanac (čitaj: Nemac) Otto Henze, a taj spoj nemačke preciznosti i pedantnosti i američkog kvaliteta izrade pokazao se u narednim decenijama kao dobitna kombinacija jer se Penn proslavio po izuzetno kvalitetnoj opremi namenjenoj morskom ribolovu. Njihove prepoznatljive “zlatne” Internationale možete videti širom sveta na brojnim brodićima za teški pučinski ribolov jer su oni u većini slučajeva prvi izbor vodiča i profesionalnih ribolovaca, zbog izuzetnog kvaliteta i robusnosti. Sa Penn opremom ostvareno je, verovali ili ne, preko 800 IGFA rekorda! No, nije se Penn tokom tih godina posvetio samo najtežim varijatama morskog ribolova. Imao je on u ponudi uvek nešto i za malo lakše kategorije, a pre svega morsko varaličarenje. Ovu liniju opreme vrlo brzo su prepoznali i mnogi slatkovodni ribolovci kao izuzetno upotrebljivu za teže varijante ribolova na rekama i jezerima, a jedna od mašinica iz te ponude je upravo i tema ovog teksta.

METALNI SNAGATOR

Iza prilično arhaičnog dizajna Penn Slammera (a koji itekako ume da prevari) krije se ustvari jedna sasvim savremena mašinica. U osnovi je vrlo jednostavne konstrukcije, sa brojnim namerno pojednostavljenim sklopovima, a sve u cilju što veće robusnosti i izdržljivosti. Kućište mu je u potpunosti izrađeno od metala (aluminijuma) i pažljivo je zaštićeno od korozije specijalnom bojom i posebnim načinom nanošenja (naelektrisavanjem delova, posipanjem bojom u prahu i potom njenim zatopljavanjam). Prednost ovako nanete (”zapečene”) boje je u tome što je vrlo postojana i pouzdano štiti metal od korozije. Obzirom da je sve od metala, pogonski mehanizam dakle ima odlične oslonce i vremenom neće doći do razmrdavanja i izlaska iz idealnih osa.

U cilju povećane otpornosti na koroziju u Slammere su postavljeni i kvalitetni “high grade” kuglični ležajevi od nerđajućeg čelika, takođe otporni na uticaj morske soli. Ima ih ukupno 5: dva su na osovini pogonskog zupčanika, dva na gonjenom i jedan u vođici strune. To je i više nego dovoljno i baš na pravim mestima.
Pogonski zupčanik je pozamašnih dimenzija za ovu veličinu mašinice i postavljen na mesinganu osovinu. U prospektu uz mašinicu proizvođač navodi da je mašinski rezan, a to je lako moguće obzirom da je manji zupčanik zadužen za pogon mehanizma za slaganje strune (a koji se nalazi na mesinganoj osovini) definitnivno rezan. Pogonski zupčanik je ustvari najverovatnije naliven ili presovan na mesinganu osovinu, a onda je sve precizno mašinski dorađeno. Kod gonjenog zupčanika nema nikakvih “dilema” - mašinski je izrezan od mesinga.

Slammer poseduje klasičan mehanizam za slaganje strune je sa dodatnim zupčanicima i klizačem, kao u većini mašinica srednje klase. Ovaj sistem lošije slaže strunu od beskonačnog vijka, ali je jednostavniji, jeftiniji za izradu i nešto robusniji, pa nije čudno što se proizvođač opredelio za ovakvo rešenje. Slaganje strune vidite na jednoj od fotografija i treba reći da je to i najčešća zamerka koja se upućuje Slammerima. Ono ustvari uopšte i nije tako loše: iako složena kontura nije baš najpravilnija, vremenom se pokazalo da prilikom ribolova ipak ne dolazi do mršenja i stvaranja neočekivanih čvorova, a to je u principu i bitnije nego sam vizuelni izgled.

Treba i naglasiti da što je struna tanja - to je i kontura na špulni lepša, što se i vidi sa gornje fotografije. Na sledećoj je mašinica sa namotanom debljom strunom.

U svakom slučaju, ne preterujte sa punjenjem špulne, odnosno idite do malo preko 2/3 i nećete sigurno imati nikakvih problema.

VUČE SA LAKOĆOM

Nedavno sam imao priliku da koristim model 460 u lovu soma na reci Ebro u Španiji i nije mi se desilo ama baš nijedno mršenje strune. Ono u čemu me ova mašinica najviše fascinirala je lakoća sa kojom vuče varalice. Naime, najvećeg Orka tvister-šeda od 21 cm na glavi od 60 grama (i to u veoma brzoj vodi), maltene i ne oseća, što se baš i nije moglo reći za upola veće surf mašinice koje smo takođe koristili. Razlog je u veoma dobro dimenzionisanim zupčanicima Slammera, odgovarajućoj dužini ručice, ali i veoma malim dimenzijama/prečniku rotora odnosno špulne za ovu veličinu mašinice. Surf modeli imaju mnogo veće rotore i špulne i zbog prostog principa poluge odnosno njene dužine (a u ovom slučaju mi smo na pogrešnoj strani te “poluge”) teže ih je okretati, odnosno imaju manju vučnu snagu. No, povećana vučna snaga u slučaju Slammera ima i svojih negativnih strana jer zbog toga uvlači znatno manje strune na špulnu po jednom okretu ručice u odnosu na pomenute surf mašine, pa u nekim slučajevima morate znatno brže motati (recimo, da biste osetili rad voblera, ili ga naterali na jače vibriranje). Dakle, ova mašinica definitivno nije za brže tehnike povlačenja, već je idealna za veće, teže varalice i zahtevnije tehnike varaličarenja, koji manje robusne mašinice brzo uništavaju (recimo, džigovanje smuđa po kamenjarima, lov štuke leptirastim varalicama, soma dubokoroncima i slično).

No, da se vratimo na konstrukciju Slamera… Ako pažljivije pogledate fotografiju unutrašnjosti, primetićete da mu je osovina špulne produžena kao kod mašinica sa zadnjom kočnicom i ulazi u “čep” zlatne boje na “stražnjici”, odnosno poseban mesingani element. Ovaj konstrukcijski detalj je dodatno ukrutio ceo sklop i itekako doprineo ukupnoj robusnosti mašinice, što je takođe za pohvalu. Primetno je da je ista osovina i znatno deblja nego kod mašinica sličnih dimenzija.

Slobodno se može reći da je kod Slamera ustvari sve predimenzionisano za nekih 20-30% u odnosu na druge mašinice (a da u isto vreme nisu značajno porasle ukupne dimenzije), verovatno kao svojevrstan “faktor” sigurnosti, obzirom da ih je proizvođač namenio za najveća iskušenja.
Ono što Slammera definitivno odvaja od mašinica starije generacije sa kojima ga često porede je i jednosmerni ležaj u rotoru, kao i ležaj u vođici strune, a tu je i nesalomiva opruga u preklopniku.

Kad već pominjemo jednosmerni ležaj iliti super-stoper, treba napomenuti da on nema dugme za isključivanje kao većina mašinica, tako da Slammere možete okretati samo napred. Neki mu i to nalaze kao veliku manu, sa čim se baš ne bih složio, odnosno retko kad imam potrebu da diram to dugmence. Uostalom, uvek možete da otvorite preklopnik ili okrenete rukom malo špulnu unazad da biste izvukli malo strune, ako vam ustreba… Ovaj prekidač je izbačen i na velikom broju drugih mašinica namenjenih morskom ribolovu, pa čak i na nekim vrhunskim modelima.
Proklizavajuća kočnica smeštena u špulni zaslužuje posebnu priča, obzirom da ima diskove velikog prečnika, i to ne bilo kakve. Naime, centralno postavljen glavni disk (ispod špulne) izrađen je od karbona, što je sve do nedavno bila odlika samo top modela najvećih proizvođača (velike Shimano Stelle i slične mašinice).

Karbonski diskovi su fantastično dobro rešenje jer omogućavaju duge i žestoke drilove. Bukvalno se užare do crvenila ali bez problema izdržavaju takvu “torturu”. Obični filcani diskovi, kakvi se najčešće nalaze u većini mašinica, u ovakvim uslovima bi se vrlo brzo zapalili. Kočnica na Slameru je zato odlična i ravnomerno popušta strunu bez obzira na količnu opterećenja.
Ručica mašinice deluje vrlo snažno, izrezana je iz komada aluminijuma i poseduje čeličnu osovinu koja se uvrće u pogonski zupčanik. Ni tu nema nikakvog “lufta”, niti će ga verovatno biti, obzirom na sve već nabrojano.

Svi modeli Slammera imaju i gumene rukohvate “T” oblika, vrlo praktične i ugodne na dodir. Treba napomenuti i da su poluga ručice i metalna špulna anodizovane u zlatnu boju, tako da u kombinaciji sa crnim kućištem daju prepoznatljivu “sliku”, čak i sa veće daljine.

NAPRAVLJEN DA TRAJE

Šta još reći na kraju? Izuzetno robusna i dobro urađena mašinica, velike vučne snage i pritom malih dimenzija. Iz maltene svakog detalja na njoj se vidi da je napravljena da traje i da iza nje stoji proizvođač zavidnog renomea. Slammeri su prvih nekoliko godina po pojavljivanju proizvođeni u USA, a kasnije je proizvodnja prebačena u Kinu, što je kod mnogih naših ribolovaca, a posebno varaličara, izazvalo dileme da li će kvalitet ostati na istom nivou. Obzirom da je od tada prošlo dosta godina i da Slammeri i dalje uspešno prolaze sva iskušenja i to bez najmanjeg “štucanja”, smatram da neke velike razlike u kvalitetu nema. Još jednom se pokazalo da nije bitno gde se proizvodi već ko proizvodi, odnosno pod čijom to kontrolom izlazi. U svakom slučaju, ako vam treba jaka, robusna i izdržljiva mašinica za male pare, za ovaj novac (oko 65 evra), pa čak i dosta veći - treba i to reći, sumnjam da se može naći nešto bolje. Moja srdačna preporuka!

A. Popović

Pozajmili smo ovaj odličan tekst sa sajta www.formax.store - kliknite i pogledajte po koliko prihvatljivoj ceni ga prodaju - potražite ga u nekom od Formax Store prodajnih objekata!