Napokon je prošla i ova zima - red je da “utvrdimo gradivo”, pre nego što krenemo u kupovinu novog štapa za pecanje. Recimo da vam treba neki dobar varaličarski štap “akcije 80 grama”, za lov smuđa na Dunavu džigovanjem. U prodavnicama svega i svačega, milina jedna, a prodavci ljubazni i, što je najvažnije, sve pravi stručnjaci. Čak vam dozvole da uzmete štap u ruku i da ga malo protresete i savijete?! Obično prodavac uhvati za vrh štapa, a vi (ga) kao zamarate... I tada nastane dilema - razmišljate, analizirate i nikako da (se) odlučite:

Kada sam ga “na prazno” tresao, izgledalo mi je da je “akcija 80 grama” potaman, ali kada ga probam “na puno” previše se savija - izgleda da je tolika “akcija” za Dunav mala - štap se savio “u kiflu”?! Zato sam kupio 100-gramac jer “od viška glava ne boli”.

Stoga, pročitaje tekst do kraja, ne može da škodi.

Pisano je već sto puta, ali evo i sto prvog: akcija ukazuje KAKO se štap za pecanje savija, a težina bacanja KOLIKO. Ako zakačite teg od 1 kg (kao u primeru na fotografijama – teg je bila kila brašna, tip 500 meko), svaki štap će se saviti! Štap veće težine bacanja - manje, štap manje težine bacanja - više. Ali kako će se saviti, kakav će oblik “kifle” biti, to zavisi od akcije. Trebalo bi da štapovi iste težine bacanja imaju jednak ugib, ali različit oblik krive. Znači, ukoliko uporedimo dva štapa iste težine bacanja, ali različite akcije (jedan brz, drugi spor) kriva savijanja će biti dugačija, mesto početka savijanja će biti različito - ali ugib će im biti jednak, jer su oba štapa iste težine bacanja, tj. jednake snage!

Zašto štap ima toliko karika, a ne samo jednu, na vrhu? Zato što štap za pecanje nije “pecaljka”! Karike na ribolovačkom štapu služe da pravilno (optimalno!) prenesu napone na blank. Što je više karika tim bolje, ali karike imaju i težinu i cenu, a previše karika smanjuje dužinu hica i kvari balans. No, to svi znate. Ali možda ne znate sledeće:

Za eksperiment sa fotografija poslužio mi je štap Shimano Antares sa 10 karika (poređane po Fuji konceptu), dužine 2,70 m, vrlo tvrd, oznaka “H” - kako se to danas često obeležava (u stvari, to nije akcija nego namena ribolova, jer je H = heavy – za težak ribolov) i težine bacanja 20-50 grama. Teg je pominjana kila brašna (koje je posle utrošeno na kifle).

Na gornjoj fotografiji vidite i kako se i koliko štap savio u trenutku kad je od zemlje odigao teg od 1 kg težine, ali u “stvarnosti” - struna je bila provučena kroz sve karike. Na slici dole je to isto, ali kao kada u prodavnici isprobavate - struna nije provučena kroz sve karike, već je samo provučena kroz vršnu (kao kada prodavac drži rukom za vrh štapa).

Više je nego očigledno da je u drugom slučaju ugib veći – znatno veći! Zato vam se i čini da je štap “kifla”, da je slabiji nego što vama treba. To je zato što nema strune da preko karika rastereti blank!

Stoga, kada kupujete štap, zamolite ljubaznog prodavca da prvo provuče parče strune kroz sve karike, pa onda neka “se upeca”, a vi ga “izvlačite”. Ali, da bi bolje videli to o čemu pišem, najbolje da prodavac i neki kolega pecaroš savijaju, a vi sa strane posmatrate krivu. Potom, studiozne pregledajte karike, nanišanite njime ko puškom i proverite da li su sve karike u nizu na “nišanskoj liniji”, protresite njime više puta i oslušnite da li negde nešto ne krcka ili pucketa, sklopite i rasklopite nekoliko puta da vidite kako štap dihtuje na spoju, proverite pažljivo blank, lak, rolenhalter, plutu… pa kupite.

Poslušajte me! Ako mene nije mrzelo da ovo merim, fotografišem i pišem, ne budite lenji – ponesite svoju mašinicu (onu koju planirate da uparite s novim štapom) sa namotanom strunom, provucite strunu kroz sve karike, pa birajte štap. Jedino ćete tako kako-tako uvideti kakva mu je stvarna akcija i težina bacanja - bez strune nikako! Ali i kakav je balans sa vašom mašinicom na njemu.

Proverite tako sve po redu – ne može da škodi.

Iako ćete otkriti kakav štap ste kupili tek na vodi.

Dragan Jovanov Glod

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/ 

Engleska firma Sonik nije mnogo poznata našim ribolovcima, ali zaslužuje da je bliže predstavimo, jer u svom programu ima štapove za skoro sve tehnike pecanja, kao i dodatnu opremu za ribolov - odeću, torbe i razne sitnice.

U ovom tekstu ćemo se upoznati sa Sonik štapovima za šaranski ribolov.

Krenimo od cenovno najprihvatljivije serije SKS. Ovi štapovi se izrađuju u dužini od 12' (366cm) i TC (Test Curve) od 2,75 i 3 lbs. U SKS seriji su takođe i štap za bacanje spoda (rakete) - "Spod" od 4,5lbs, kao i "Marker" štap, za izbacivanje plovaka za markiranje (markeri).

Štapovi iz SKS serije su napravljenji od high modulus grafita, imaju SiC provodnike, kao i rukohvate od duplona. Štapovi su jako lepe mat grafitnosive boje, sa crnim detaljima. Cena za ove štapove je sasvim prihvatljivih 60-65 funti.

Sledeća serija SK Margin je izuzetno zanimljiva. Sačinjava je samo jedan štap, dužine samo 9' (274cm) i TC 2,5lbs. To je praktično idealan štap za sve male vode, ali i za delikatne prezentacije mamca. SK Margin štap ima lepo rešen prenos snage po celom blanku: vršni deo je veoma osetljiv, a donji deo ima dodatnu snagu za borbu sa krupnom ribom na manjim distancama. Takođe, uspešno se može korisititi i za površinsko pecanje šarana (o ovoj tehnici pogledajte tekst Pecanje šarana na površini – kontroler plovak).

Oprema ovog štapa je na solidnom nivou - dvostopalne SiC karike (donja je 30mm), poseban ergonomski držač mašinice (rolenhalter), a kompletan rukohvat je obložen duplonom (full shrink). I ovaj štap je mat grafitnosive boje sa crnim detaljima. Cena je veoma prihvatljivih 80 funti.

Serija SK3 se sastoji od nekoliko štapova, koji se razlikuju po težinama bacanja i dužinama. Dužina većine modela je 12' a samo jedan štap je dužine 13' (396cm).  TC se kreću od 2,5 do 3,5 lbs.

SK3 štapovi imaju veoma jak donji deo, što omogućava vrlo daleke izbačaje, ali i dovoljno osetljiv vršni deo za borbu i zamaranje ribe. Oprema SK3 štapova je veoma kvalitetna, a tu je i najkvalitetniji japanski duplon za rukohvat u punoj dužini. Mat sive boje su, a cene ove serije su 120, odnosno 130 funti za model od 13'.

Poslednja (i najskuplja) serija je SK4. Čine je štapovi dužine 12, odnosno 13' i širokog spektra težina bacanja. TC se kreću od 2,75 do 3,5lbs (između njih su 3 i 3,25 lbs). SK4 štapovi su predviđeni za daleke izbačaje, pa u skladu sa tim možete birati modele sa donjom dvostopalnom karikom od 40 ili 50mm.

Štapovi su opremljeni SiC karikama, a tu je i Fuji rolenhalter, kao i kvalitetni japanski duplon za rukohvat. Seriju SK4 krase veoma tanki blankovi od high modulus grafita, ali i veoma efektni detalji na štapu. Cene se (očekivano) kreću od 180 funti za modele sa donjom karikom od 40mm, do 200 funti za modele sa donjom karikom od 50mm.

Takođe, treba reći da u serijama SK3 i SK4 postoje i spod, odnosno marker štapovi, a ovde bih posebno pomenuo model SK4 Spod, zbog velike snage (TC 5,5 bs), sa kojim možemo bez bojazni bacati i najveće spodove, popularne "krmače".

Ovaj Spod štap zbog svoje namene ima nešto skromniju dodatnu opremu, pa je i cena sasvim prihvatljivih 130 funti.

Koji od svih ovih štapova bih ja izabrao? Prvo SK4 dužine 12' i TC 2,75lbs, sa prvom karikom 50mm, ali takođe i SK Margin, jer volim fine, osetljive štapove za kraće distance i delikatnije prezentacije.

Osim štapova za šaranski ribolov, Sonik ima u programu i štapove za mušičarenje, varaličarenje i coarse (fider, meč) ribolov. O njima možete saznati nešto više kada ih predstavimo u sledećim tekstovima.

Vladimir Jovicki Jovis

Zabranjeno je kopiranje svih tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Bolje jeftin fiberaš, nego jeftin karbonac!

Na pitanje kada i gde puca, odgovora je više, pa ću pokušati da razdvojim one bitne razloge on nevažnih, ali uz napomenu da se meni ribolovački štapovi ne lome. Jer sam na početku ribolovačke karijere pecao nesalomivim Germinama od punog fiberglasa, a kasnije koristio gotovo isključivo vrhunske štapove za pecanje najpoznatijih brendova od karbonskih vlakana.

Po meni su tri razloga (nisam računao lomove nastale zatvaranjem gepeka preko štapa, gaženje blanka itd):

1. Ribolovac
2. Riba
3. Fabrička greška

Iako je razlog pod brojem 2 možda suvišan, jer i kada je na štapu neočekivana riba (som umesto očekivanog smuđa, recimo) ili neočekivano velika, a štap pukne, opet je kriv ribolovac - ili je razlog broj 3, koji tek u ekstremnoj situaciji pokaže koliko blank (ne) valja. Uostalom, ukoliko pecate smuđa, a udari som, trebalo bi da pukne pletenica – osim ako nije 0,60-ica. Ali ko još time peca smuđa?

Znači: „ne postoji materijal dovoljno otporan na budale“. Stoga, idemo dalje...

Dakle, ribolovac je taj od koga sve zavisi!

Kada štap pukne, ili je korišćena predebela (prejaka) pletenica, ili je dril mašinice bio previše našpanovan.

Međutim, ukoliko je optimalna struna i kočnica mašinice, a blank ipak pukne, razloga je više:

1. Štap nije dobro uštekan.
2. Pletenica se umrsila oko vrha.
3. U zabačaju je korišćen preveliki teret.
4. Prilikom zamaranja ribe je previše agresivno „pumpano“.
5. U trenutku privlačenja ugao je postao preveliki, znatno oštriji od 90 stepeni.

Vidite da je uvek kriv ribolovac. Pogledajte video koji pokazuje da čak i Sportex puca – u ovom slučaju je napravljeno nekoliko grešaka: dril previše dotegnut – špulna nije prokrizavala, ugao štapa preoštar – znatno manji od optimalnih 90 stepeni, suviše agresivno „pumpanje“ – žestoko privlačenja.

Međutim, moguće je i da bi štap sve to podneo – da je dobro sklopljen, tj. čvrsto uštekan.

Istina, to ne smem tvrditi, ali je sasvim moguće, jer je blank pukao oko spoja. Naime, kod brojnih zabačaja, gornji deo se, ponekad, odšteka, pa spoj bude, za nijansu, labaviji. To „za nijansu“ je nekad sasvim dovoljno - kao u priči „Deda i repa“ kad se u kolo uhvati i miš.

Evo drugog slučaja, u takođe ekstremnoj situaciji – ali Shimano nije pukao. Kakav bi zaključak usledio posle gledanja ova dva video primera: da je Shimano bolji? Ajde!

Mislim da je u prvom slučaju moguća čak i... fabrička greška (ukoliko nije štap bio raštekan), jer sam lično i žešće „silovao“ Sportex koji je sve „stoički“ izdržao.

Ali, ukoliko nije fabrička greška, samo da je dril bio malo nežniji, a ribolovac strpljiviji, sve bi bilo o.k. – štap čitav a som uslikan.

Stoga, povremeno kontrolišite spoj u toku pecanja, spojeve redovno čistite i mažite parafinom (voskom sveća), i rukom kontrolišite dril mašinice. Da ovo poslednje malo pojasnim.

Kada probate dril, obično rukom vučete strunu dok kočnica ne počne da proklizava. Međutim, kada zamarate ribu, blank se ekstremno savije. Tada su naprezanja sve jača na karike i štap, trenje na karike je onormno veće nego kada rukom izvlačite strunu sa špulne a štap nije savijen, tako da sila zatezanja više nije dovoljna da pokrene frikcione diskove u kočnici špulne – iako je prevelika, ali drugačije usmerena! Ono što je „na suvom“ delovalo o.k. pokazalo se prejako zategnutim drilom na vodi. Stoga obratite pažnju kada regulišete dril!

Optimalna debljina strune i težina tereta, čvrsto uštekan spoj i fino regulisan dril, jesu dovoljne preventivne mere. Jer čak i da ribolovac u žaru borbe pretera sa zamaranjem i privlačenjem, optimalan dril je ono što štiti štap i čuva ulov. Najlepši deo ribolova je „pevanje drila“ - uživajte slušajući najlepšu muziku za ribolovačke uši, i ne žurite.

Gde blank najčešće puca? Rekoh i pokazah na primeru: obično oko spoja. Uglavnom pukne gornji nastavak negde iznad spoja.

Međutim, ako štap pukne negde pri vrhu, oko druge ili treće karike, verovatno da je u pitanju fabrička greška. Naime, tanušni vrh ne puca tako lako, jer se – savija! Vrh je u žaru borbe obično „zaštićen“ time jer je savijen – uperen u pravcu ribe. Jedino treba biti oprezan kod samog prihvatanja ulova, ukoliko je štap duži a nemate meredov, da previše ne opteretite sam vršni deo kada štap dignete u vis. Uostalom, crtež sve pokazuje - oprez na 12 sati.

Blank može popustiti i u donjem delu (na 3-4 sata), ali ređe. To je obično kada iz čamca zamarate veliku ribu, pumpate, a ona pobegne ispod njega. Tada bude i više od pola dužine štapa „upereno“ u ribu (5-6), pa čak i vršni nastavak gurnut u vodu – ali ne bude dovoljno. BANG!

Međutim, da je dril proklizao – ili tanja struna pukla – blank bi ostao čitav. Vidite da opet „veliki prasak“ nastaje jedino kada ribolovac pogreši. Jer uvek pre blanka mora popustiti kočnica mašinice ili nosivost pletenice.

Stoga: natenane...

Sve ovo napisano važi za bolje štapove. A kod njih veoma retko bude fabrička greška. Uostalom, zbog toga i više koštaju. Zato je i napisan ovaj tekst – za ribolovce koji ne štede novce!

A ne za boflom trgovce. Jer fabrička greška obično bude kod jeftinijih štapova koje niti Glod testira, niti neki naš saradnik maltretira. Za takve štapove pojašnjenja tipa „zašto mi puk’o“ morate potražiti na drugim mestima – gde se takvi štapovi reklamiraju. I gde se slomljeni blankovi – trgovcu – reklamiraju: „važi li mi još doživotna garancija“ najčešća je reklamacijia.

Važi, kako da ne, hehehe.

Pantelija Topalović Maratonac

P.S. U tekstu su dati primeri za varaličarce, ali napisano važi generalno za sve štapove za pecanje. Za sve bolje štapove! Jer loših, praktično „falš“ štapova, je danas toliko da niko živi, pa čak ni „Pantelija“, ne može nabrojati sve razloge zašto oni pucaju, i kako se lome. A oni pucaju sami od sebe, lome se na 3-4 mesta odjednom. Bang, bang, bang... iz čista mira. Tačnije: kvrc, kvrc, kvrc... jer su Made in PRC.

Tu je ribolovac kriv jedino što ih je uopšte kupio.

I što ovo nije pročitao: dobrih a jeftinih karbonskih štapova - nema! Stoga, bolje kupite jeftin fiberaš nego jeftin karbonac, tako pametnije uložite novac! Fiberglas je jeftin a izdržljiv. Ako je štap od karbonskih (grafitnih) vlakana izdržljiv on ne može biti jeftin!

Zato zaboravite na "akcije" ukoliko ne želite reakcije u vidu reklamacije!

Sem ako su na sniženju vrhunski štapovi! Samo, ko takve štapove prodaje jeftino?

Ukoliko znate - javite. Adresu znate:

http://www.trofej.info/

Da li ste nekad čuli za MUGEN SHIIPOU ISHIDAI? Ako vas zanimaju štapovi za pecanje i surfujete Internetom, možda znate da se radi o verovatno najskupljem štapu za pecanje na svetu! Koliko? Hajde da prvo vidimo o kakvom se štapu radi. Pisano je već o njemu i kod nas, ali skoro nigde nije detaljno objašnjeno šta je to što ovaj štap čini toliko skupim i posebnim. Krenimo redom...

Prvo treba reći da se radi o Daiwa blanku, a da tajna leži u dodatnoj opremi i detaljima izrade ovog štapa.

Rukohvat ovog štapa je napravljen od kože sa leđnog dela morske raže! Koža raže je neverovatno cenjena u svetu i spada u najkalitetnije kože koje postoje. Izuzetno je dugotrajna, otporna na habanje i čvrsta. Otporna je na vodu, ali i na vatru! Krasi je poseban izgled i "biserna" struktura, koja se prelama u posebnim nijansama boja. Ova koža se vekovima koristi za rukohvate japanskih mačeva i izrađuju je posebno obučeni japanski majstori, tradicionalnim tehnikama.

Vršna kapa (anti šok) je izrađena od komada Yaku kedrovine, izuzetno retke i skupe vrste kedrovog drveta.

Za lakiranje je uporebljen tradicionalni japanski Shikki lak, koji je otrovan na dodir dok se skroz ne osuši, pa se lakiranje ovakvim lakovima već vekovima poverava isključivo posebno obučenim i iskusnim umetnicima.

Blank je dodatno ukrašen zlatnim prahom i listićima od čistog zlata, sa detaljima od platine! Rolenhalter štapa je izrađen od 18 karatnog zlata, a ime kupca se ispisuje zlatnom bojom.

Štap se pakuje u takozvanu Kaga Yuzen futrolu od posebne vrste japanskog tekstila, a sve zajedno se isporučuje u prelepoj tradicionalnoj drvenoj kutiji od paulovnija drveta!

Štap se sastoji od četiri dela, a dužina mu je neverovatnih 5,7m! Japanci kažu da je namenjen za pecanje ribe Striped Knifejaw, ali i za lov šarana (!?), mada po karakteristikama pre liči na neki štap za surf ribolov.

U sklopljenom stanju je dužine 172cm, prečnik vrha je 1,6mm, a prečnik najdebljeg dela je 24,4mm. Navedena težina bacanja je 130g.

Šta reći na kraju? Mislim da je sada sve (bar malo) jasnije i da niko ne može (i ne treba) na ovakav predmet da gleda samo kao na štap za pecanje. Ovo je mnogo više od toga, ovo je umetničko i zanatsko remek delo, u kojem imamo priliku da vidimo svu vrednost i posebnost vekovnog japanskog umetničkog i zanatskog iskustva i tako ga i treba posmatrati.

Nego, ostah dužan cenu... 1,050,000¥ ili cirka 10,396€. Za šarandžije sve puta tri!

Vladimir Jovicki Jovis

Iako danas na tržištu postoji više proizvođača i veliki broj različitih tipova karika, obično su na tapetu dve najzastupljenije. To su karike čiji je prsten od silicijum karbida - SiC, ili aluminijum oksida - AI2O3. Naravno, najzastupljenije su one najjeftinije, od različito obojenog porcelana. Međutim, ukoliko govorimo o iole kvalitetnijem priboru, ili samostalnoj nadgradnji blanka, masovno se koriste samo pomenute dve vrste, i u manjoj meri neke vrlo skupe i ekstravagantne koje ću pomenuti na kraju ovog teksta.

Fuji (korporacija osnovana 1938.) je kupio akcije gotovo svih proizvođača koji su na tržištu nešto značili, kako što se tiče kvaliteta tako i kvantiteta. Jedne je kupio, a sa drugim vrlo tesno saraduje. Recimo sa poznatom britanskom firmom Seymo (Hopkins & Hallowey) sasvim izvesno drugim svetskim proizvođačem kvalitetnih karika - odmah iza japanskog Fudžija. Ne želim da ovime potcenim Seymo karike, naprotiv. Njihove karike montiraju čak i tako ekskluzivni proizvo- đači kao što su Hardy i RST! Jednostavno, takvim firmama u svim oblastima nema opstanka bez jake podrške velikog i masovnog proizvođača.

Podatke o karikama smo dobili iz Fudžijevih i Sejmovih reklamnih materijala i fabričkog kataloga H & H. Ta Engleska firma osnovana 1945. Hopkins & Hallowey je i distributer kompletnog Fuji i Seymo programa, kao i američkih AFTCO rolera za tzv. Big Game Fish štapove, a i proizvođač izvanrednih “žičanih” karika od tvrdog hroma... Uostalom, ko je ko na svetskom tržištu, ko koliko ima akcija u pojedinim firmama i slično, za ribolovce nije bitno. Bitan je kvalitet i, po mogućstvu, što niža cena! Takođe, u poznatije proizvođače spada i Pacific Bay kompanija. Naravno, danas je na svetskom tržištu bukvalno bezbroj No Name karika, uglavnom iz Kine...

ŠOKIRANI PRSTEN

Dijapazon proizvoda i materijala je takav da pisati o njima znači pisati o svemu. Koga još na tržištu ima? Pre svega bezimenih, hiper-produktivnih proizvođača koji bezimene karike isporučuju na tržište, ili firmama za prvu ugradnju. Zatim, maloserijskih konzervativnih proizvođača koji snabde-vaju maloserijske konzervativne proizvođače štapova i maloserijske konzervativne “samovce” za koje Fuji nije ništa posebno, al’ “žica je čudo”.

Ima mnogo toga što služi za pecanje ribolovaca umesto riba, od poplave novih „super plovaka” koje možete vrlo daleko da lansirate - ali više ne možete da ih vidite, preko varalica što “razgone Turke na buljuke”, udica oblikovanih tako da u riblje čeljusti možete da ih zabodete samo rukom, raznog loma za popunjavanje podruma ribolovaca, do... karika.

Oni neće biti tema ovoga teksta, kao ni roler karike za teški ribolov, niti žičane karike za mušičare. Tema su uobičajeni tipovi karika u širokom dijapazonu kvaliteta i cena.

Pre nego što počnemo, osvrnimo se na postojanje, odnosno nepostojanje tzv. “šok” umetka. Kada su karike sa keramičkim ulošcima počele da stižu na tržište, sve su imale plastični šok umetak iz dva razloga. Prvo, masovna tehnologija za sastavljanje bez takvog uloška nije postojala, a drugo, ti keramički materijali su bili prilično krti i lako su pucali prilikom udarca ili pada, ukoliko nema žilave plastike da ih od toga (“šoka”) zaštiti. Nove tehničke keramike uspešno se spajaju sa metalom u masovnoj proizvodnji i, što je najvažnije, mnogo bolje odvode toplotu. Danas su plastični šok umeci uglavnom fluorescentni.

Heavy-duty karike imaju prilično široke keramičke prstenove koje je sa metalnim ramom relativno teško spojiti bez plastičnog uloška. Jednostavno, ima karika sa i bez plastike, a vi kupite šta vam se više sviđa.

SAMO OBELEŽENO

Imam utisak da postoji opšti stav o “rivalstvu” između SiC i AI2O3 kao materijala za karike, iako ne postoje pravi razlozi jer, jednostavno, SiC je mnogo bolji! Sa druge strane, jeftiniji a zaista veoma dobar, AI2O3 je često baš pravi izbor. Kako svemu što se masovno proizvodi brzo pada cena (setite se prvih kompjutera) područje upotrebe AI2O3 karika se pomera naniže, pa mnogi sa prezrenjem gledaju na njih - što one nikako ne zaslužuju. Uobražen je uvek onaj ko nema razloga! Ono što je u ovoj priči najvažnije je svakako kvalitet izrade - a on drastično varira. Uvek je pametnije kupiti provereno kvalitetne Fuji (ili Seymo) AI2O3 karike nego jeftine SiC nepoznatog porekla!!!

Tvrdoća silicijum karbida je (oko) 2700-3000HV dok je aluminijum oksida 2200-2400HV, ali to su vrednosti merene na komadima homogenih kristala. Sve keramičke karike se proizvode sinterovanjem praha. Ukoliko je proces izrade vrhunski, ova razlika u tvrdoći u korist SiC će se održati, iako u manjem apsolutnom iznosu, ali nije nikakva veština napraviti mekan SiC. Veština je učiniti suprotno, održati osobine na određenom nivou, za koji možete garantovati - godinama! Ovo nije reklama za Fuji, ali on garantuje kvalitet i obeležava karike tako da ih možete prepoznati. Na svakoj originalnoj kariki, na ramu piše FUJI! Ne želim da ulazim u to čega sve ima na zapadu, ali kad kupujete kod nas - tražite provereno! Naravno, solidno će vas (kao i mene) poslužiti i jeftinije verzije nepoznatog porekla, ali se tu već postavljaju neka druga pitanja, a osnovno je upućeno tebi poštovani čitaoče: “šta bre ti u stvari ‘oćeš?”

ŠTA KAŽU TE(K)STOVI

Fuji je u svom reklamnom materijalu ponudio i rezultate uporednih testova svih svojih tipova i konkurentskih karika. Na tim slikama se može videti kvalitet površine, dubina ureza načinjenog pri ispitivanju na habanje i još mnogo drugih dijagrama. Zaista je suviš no objašnjavati zašto je bitna glatkoća, ali treba obratiti pažnju na to kako su u Fudžiju osmislili oblik krivine, tj. kako je karika zaobljena.

Karike koje zahvaljujući osobinama materijala odlično provode toplotu same po sebi, SiC i Gold-Cermet, oblikovane su tako da je površina kontakta što manja, pa je time habanje strune i generisanje toplote umanjeno. Hardloy, skuplja verzija AI2O3 karike, oblikovanaje slično, jer je provo-đenje toplote kod nje solidno, dok jeftuniji O-ring, ima nešto veću površinu kontakta, što je kompromis između malo većeg generisanja toplote i habanja sa jedne, i znatno poboljšanog odvođenja toplote, preko povećane površine, sa druge strane. Daleko najglatkije su Gold Cermet karike.

Ispitivanje na habanje je izvedeno prevlačenjem upredene strune pod određenim opterećenjem kroz vodenu emulziju porcelanske gline. Zašto? Porcelanska glina je smeša alumosilikata, od kojih je većim delom sačinjena zemljina kora, pa ih svaka tekuća voda nosi sa sobom. Dovoljno je da se jezero ustalasa na vetru i eto finih čestica, nevidljivih golim okom, na vašoj struni. E, da nije ovih čestica, strune načinjene od svakojakih polimera nikad ne bi napravile useke na karikama vašeg štapa.

Otpornost na termošokove je takođe veoma bitna osobina, jer naglo zagrevanje i hlađenje dovodi do pucanja površinskog sloja i ljuspanja u zoni neposredno oko strune, čime su stvaranje ureza i njegov rast jako ubrzani. Naglo zagrevanje je izvedeno takode trenjem upredene strune, a hlađenje je potom vršeno u vodi.

Od ostalih zanimljivosti pomenućemo na prvom mestu Fudžijeve karike od industrijskog rubina i safira. To je prilično čist kristal AI2O3, čija boja, pa prema tome i naziv, zavisi od ono malo primesa. Tvrde su kao SiC karike, solidni provodnici toplote i izuzetno otporni na termošokove. Ipak, s obzirom na cenu, mislim da je to čista šminka - dok ih ne nabavim...

Neobično je da se izrađuju isključivo sa šok umetkom, bez obzira na veličinu.

Seymo Hardlon karike od SiAlONa su prve do Fudžijevih SiC. Tvrđe su od AI2O3, čvrste, otporne na termo šokove i nešto bolje provode toplotu. SiAlON je silicijum, aluminijum, kiseonik i azot - kompleksna keramika. Nisu mnogo skupe. Naravno, ima ga i u Fudžijevom programu pod imenom SiN, ali sa šok umetkom kao heavyduty model.

Karike od cirkonijum-oksida?

Nešto su čvršće, ali ne i tvrđe od AI2O3 - sve u svemu ništa specijalno, a dosta skuplje. Ovakve karike ponekad su površinski oplemenjene nanošenjem sloja nitrida, najčešće titanovog. To im značajno poboljšava kvalitet te tako postavlja rame uz rame s Hardlon karikama, a naklonjen im je nemački Sportex.

Karike od titan-oksida ili sa dodatkom istog? Možda nešto glatkija površina, ali sve u svemu ništa bolje od kvalitetnih AI2O3.

Fujisterit je jeftina karika, ipak značajno bolja od obične porcelanske, a izrađena je od forsterita, jednog od pristupačnijih kvalitetnih alumo-silikata. Čvršće su i tvrđe, pa su prstenovi tanji. Obzirom da je ovaj materijal i inače najlakši medu razmatranim, i karike od njega su lagane. Za ultralak ribolov sasvim solidno a pristupačno rešenje.

Šta je Gold-Cermet?

Kermet, što znači i keramika i metal, je prvi smislio Krupp i dao mu ime vidia (wie diamant - na nemač- kom: “kao dijamant”). Za razne prilike - razni kermeti, a mi ćemo spomenuti dva. Fuji kao metalno vezivo koristi zlato, a keramički prah je titannitrid. Nenadmašno gladak, odlično provodi toplotu zahvaljujući metalnoj strani svoje “ličnosti”, koja ga takode čini žilavim i otpornim na udarce i termošokove. Titan-nitrid je tu zbog tvrdoće. Iako deklarisana tvrdoća baš i nije neka, budite sigurni da je u eksploataciji barem na nivou AI2O3.

LAKI I UVRNUTI

Ramovi za karike su najčešće od nerdajućeg čelika. Ponekad su od titana, ako se zahteva ekstremna lakoća, a rede od mesinga. Što se nerdajućeg čelika tiče, Fuji je umesto uobičajenog CrNi 18-8 uveo u upotrebu noviji pod oznakom S-4, izuzetno otporan na teške uslove eksploatacije, ko što su visoka vlažnost i slana voda. Koliko je ovo bitno, mogle bi da prokomentarišu kolege sa mora.

Što se tiče oblika rama - meni su najlepši jednostopni, a zatim oni uvrnuti - Seymo.

Što se tiče snage - nemojte haubicom na fazana. Čvrsto je svakako dobro, ali je pri zabacivanju uglavnom korisnije lako, pogotovo pri vrhu.

Naši fanatični ribolovci, koji smuđare dva puta dnevno, a 365(6) dana godišnje, zaklinju se samo u dvostopalne SVSG modele. Te Fuji SiC karike začudo montiraju i jednomesečni varaličari? Kao, jednostopalne LVSG nisu dovoljno jake, jer oni pecaju samo kapitalce! Sa prezrenjem će pogledati vaš štap sa savršenim Seymo Supaglide karikama...

A vrhovi? Naravno, samo Fuji SiC model PST - ali ne klasičan? Njima je neophodna “pečurka” - prsten za težak ribolov, pod oznakom F (flanged tip)?! (F-prsten se više “preliva”, pa ni kod ekstremno savijenog štapa struna ne dodiruje ništa sem prstena - op. ur.)

Obrni - okreni, ako uzmemo u obzir i cene, trenutno (Fuji SiC) ipak nema pravu konkurenciju. U svakoj od
performansi je gotovo jednak ili bolji, izuzev zatezne čvrstoće, gde su kermeti neprikosnoveni. Nije mnogo bitno, ali spomenimo i da su karike od njega najlakše od svih, jer su tanke. Nadajmo se da će mu cena uskoro dovoljno pasti i da će nam sve to postati malo dostupnije.

Ali kada za manje od desetak godina iz laboratorija pristignu neki novi materijali, situacija u svetu karika možda neće biti ni nalik trenutnoj. Treba samo pomenuti osvajanje postupka industrijskog dobijanja modifikacije ugljenika C60, za koju naučnici veruju da će nam omogućiti da sagradimo lift do geostacioname orbite. Do tad, nemamo razloga da budemo nezadovoljni solidnim debelozidim karboncem i kvalitetnim AI2O3 karikama.

Ovaj tekst je još uvek aktuelan - kao da se ništa nije promenilo za 12 godina, koliko ima kada je napisan! Ali nešto ipak jeste - danas će mnoge karike nadživeti blank! A nekad smo menjali karike, blankovi su trajali...

Priča koja sledi podseća na šalu (a naslov podseća na neku našu političku temu), mada takozvana “bio vlakna” nisu novost. Svima su vam poznati neki modeli štapova Shimano čiji su blankovi delom izrađeni i od bio vlakana. O čemu se radi? O štapovima pravljenim od šargarepe! Sve počinje konstatacijom da će, izgleda, glavobolje koje tržištu ribolovačke opreme pričinjava poskupljenje karbonskih vlakana uskoro postati prošlost. Otkriven je novi matrijal za izradu pecaroških štapova koji će izgleda više nego uspešno zameniti upravo karbon, a taj materijal je ni manje ni više nego - šargarepa!

Materijal se zapravo zove “kuran” (Curran) i izrađen je od izuzetno jakih biovlakana. Takva vlakna obezbeđuju izuzetnu snagu, krutost i izdržljivost uz veoma glatku završnu obradu. Štap kojim sam "mlatio" jeste izuzetno krut (brz), ali iako je od šargarepe nije batina!

Takav materijal izrađuje Britanska kompanija CelluComp. Navodno, prema pisanju TTW, director te kompanije dr David Hepworth objašnjava da se materijal dobija iz umuljaneš{argarepe - ali isto tako i iz mnogih drugih vrsta povrća. Najjednostavnije rečeno, iz sirupa šargarepe se izdvajaju nanovlakna i mešaju se sa sintetičkim smolama-lepkovima te se od takvog materijala izrađuju i štapovi za pecanje.

“Sada su naši štapovi izra|eni od mešavine vlakana od šargarepe i karbonskih vlakana u odnosu pola-pola, ali još smo u fazi učenja” - kaže gospodin Hepworth. “Glavna prednost kurana je to što je bolji od arbonskih vlakana, jači je, i bolje se veže. Uz to trpi jače istezanje nego karbon.”

CelluComp razvija gamu vlastitih štapova koje će na tržište plasirati pod nazivom “JustCast”. Za sada je kompanija izbacila dva mušičarca a još dva su u fazi razvoja.

“Štapovi su šuplji sa osnovom od karbona preko koje su naneseni slojevi kurana. Verujemo da su štapovi izuzetno kvalitetni, ako ne i bolji od bilo čega što se danas može naći na tržištu. Obavili smo mnogo testova i prilagođavamo se radu sa novim materijalom. Ključno pri radu sa kuranom je brzina namotavanja na karbonsku osnovu, jer se materijal vrlo brzo suši tj. lepi pa ne sme dolaziti do zastoja tokom proizvodnog procesa” objašnjava Hepworth.

Tako smo pisali u “Trofeju” pre izvesnog vremena, ali sada smo i testirali jednu “šargarepu”! Štap jeste neobičan, ali je neobična i rola sa kojom smo ga uparili. Očigledno da proizvođači ribolovačke opreme stalnim inovacijama pokušavaju da prigrabe deo kolača sa globalnog tržišta dok se još može, jer se kriza i u ribolovu i te kako oseća. No, posledica će biti sve jeftinija oprema – nadamo se ne (bar ne toliko) i po cenu kvaliteta. Uostalom, neka smo mi živi i zdravi, a sve ostalo se može naći kod Kineza!

U “Trofeju” pročitajte detaljniju priču, a ovih nekoliko slika služe samo da vam zagolicaju maštu. Tek da napomenem da smo mi ovaj blank čak i sekli! Zašto – saznaćete!

D. Jovanov