Evidentno, čim ovo čitate, to znači da imate računar i da ste na Internetu.
Internet je definitivno promenio način života i razmišljanja, promenio je navike ljudi, a često se pominje kao najznačajniji pronalazak 20. veka.
Blagodeti Interneta su neverovatne, ceo svet je na dohvat ruke, imamo prijatelje koje nismo nikada videli, protok informacija i znanja je neverovatan, rekli bismo – pravi raj.
Nažalost, ovaj raj ima i svoju drugu stranu, ponekad mnogo mračniju nego što zamišljamo. Tokom godina (da ne kažem decenija) praćenja problema sigurnosti na globalnoj mreži, bio sam svedok, svakakvih najmračnijih scenarija. Brižljivo sakupljani i sortirani podaci nestajali su u trenutku i to samo zato što korisnici veoma često ne poštuju neka osnovna pravila ponašanja na mreži.
Internet je prepun saveta kako zaštiti svoje podatke i računare, ali nažalost i dalje ima korisnika koji (verujte mi na reč) nemaju čak ni instaliran antivirusni softver!
Treba takođe znati, da termin „virus“ danas treba veoma uslovno shvatiti. Klasičnih virusa ima sve manje, a sve češće su varijacije koje su u suštini potencijalno još opasnije. Ovi programski kodovi (što u stvari i jesu virusi) se nazivaju zajedničkim imenom „maliciozni softver“ ili malware. Ime dobijaju po pojmovima iz biologije, medicine, mitologije. Virusi, crvi, trojanci, botovi, rootkits, špijunski softver, samo su neka imena.
Naravno, protiv ovih zala postoje alati za zaštitu. Neki su bolji neki lošiji. Ne želim da navodim ni jedno ime posebno, jer uglavnom svako ima neke svoje favorite. Neka rešenja su besplatna, druga (njih je mnogo više) se plaćaju. Pa zašto bi onda neko plaćao, kad postoje i besplatna rešenja? Uglavnom zato što besplatna vrede onoliko koliko koštaju! Dobro, ovo ne treba shvatiti bukvalno, pružaju dovoljan nivo zaštite za neku osnovnu upotrebu. Međutim, nedostaju im neke veoma važne osobine koje ima softver koji se plaća. Takođe, besplatna rešenja uglavnom služe više kao reklama za mnogo ozbiljnije varijante iste firme za koje treba dati novac. Na taj način, kada koristite besplatno rešenje, firma u stvari reklamira proizvod koji se plaća, a besplatno rešenje samo daje do znanja kako radi softver, kakav mu je interfejs i dr. Ovo nije ni malo zanemarljivo i treba ozbiljno shvatiti. Cene su pristupačne, a dobijate i punu tehničku podršku za rešavanje eventualnih problema, što može da bude veoma važno, ako dođe do havarije.
Jako važno je istaći da nikada ne treba pokušavati instalaciju dva ili više antivirusnih softvera na jednom računaru. Tehnički je to izvodljivo, ali nažalost posledice mogu biti prilično neočekivane i dovesti do reinstalacije celog sistema. Stvar je u tome što se softver za zaštitu „usadi“ duboko u ceo sistem, počevši od samog operativnog sistema do instaliranih programa. Antivirusni softveri nisu nikako prijateljski raspoloženi jedni prema drugima!
Nemačka komanija G Data je implementirala u svoje rešenje dva endžina (modula) za detekciju. Oni ih zovu jednostavno „A“ i „B“, a u stvari se radi o jezgrima Kasperski antivirusa i Avira-e. Mogu se uključiti istovremeno, a može raditi svaki odvojeno. Ipak treba razumeti da je ovo postignuto u profesionalnim uslovima i da su na tom rešenju radili stručni inženjeri!
U praksi treba uvek koristiti jedan antivirus softver, a dozvoljeno je i poželjno instalirati i neki od anti-spyware rešenja. On rade na nešto drugačijem principu, pa nisu problem za antivirus softver. Ima i tu besplatnih i onih drugih rešenja, a razlika je u tome što ona besplatna uglavnom ne dozvoljavaju skeniranje u realnom vremenu (real time), već se skeniranje pokreće ručno po potrebi. Poznati su Ad Aware, Zone Alarm, Spyware Blaster, Spy Sweeper, Malwarebytes Anti Malware... i drugi.
Takođe, veoma je poželjno povremeno daunloudovati i pokrenuti neki tzv. „on-demand“ (na zahtev) skener i proveriti ceo sistem. Recimo Microsoft-ov Malicious software removal tool ili na primer McAfee Stinger. Oni će skenirati sistem i ako nađu neki malware o tome obavestiti. Ako oni ne mogu da ga uklone, onda treba potražiti specifične alate koje imaju svi proizvođači antivirus softvera (besplatni su) i pokerenuti ih da bi uklonili virus.
Što se tiče računara koji nisu na mreži, ne treba misliti da su zaštićeni. Dovoljno je priključiti neki zaraženi eksterni HDD ili Flash memoriju i eto problema. Čak i instalacija nekog neproverenog softvera može napraviti problem.
Možda sve ovo deluje pomalo paranoično, ali ko samo jednom doživi „raspad sistema“, drugačije razmišlja. Naravno, hakeri i ostali „genijalci“ su uvek jedan korak ispred, ali bez zaštite se ne sme biti!
Na kraju, osim toga što imate instaliran antivirus softver, izuzetno je važno redovno osvežavati (apdejtovati) i operativni sistem i ostali softver koji koristite, jer se zakrpe za uočene probleme redovno objavljuju i podižu nivo zaštite na viši nivo.
Pratićemo redovno ovu problematiku, tako da možete pitati, komentarisati...
Vladimir Jovicki Jovis
