Ovo prvo može biti neuporedivo skuplje nego ovo drugo. Svaki kolekcionar, međutim, traži ovo drugo – što veći kvalitet proporcionalan ceni, naravno. A najbolje: što viši kvalitet po što nižoj ceni. E, samo što toga danas ima jedino kod Kineza!

Može neka replika (tačnije: model) da bude Made in Italy od pre 50 godina i da košta 100 ili 200, pa i 1000 evra samo zato što je „Made in...“, ali to nije to – osim ukoliko kolekcionar autića nije iz Pirot. Raritet je uvek nešto urađeno u malim serijama, retko. Ili staro - samim tim i retko. Recimo, ja imam neke stare Minichamps modele koji su skupi jedino stoga što su sve ređi. Ne proizvode se više, nema ih ni po internet aukcijama...

A znate li zbog čega se ne proizvode – jer su prevaziđeni! Upravo stoga je Minichamps počeo svoje trkače Formule 1 da oblači u kombinezone. A pokojni Sena je bio u „trenerci“. I Šumi, i... ma svi stari šampioni. Šlem pun nalepnica a vozač čak i bez pojasa. Naravno i ja bih voleo da imam makar takve sve Senine bolide – da bih ih prodao! Pa kupio nove serije na kojima amortizeri imaju opruge, a u kokpitima sede pristojno obučeni vozači!

Automobili... ista priča. Lepo je imati neku staru igračku „made in...“ koja košta toliko i toliko jer je stara i retka. Što starija tim ređa. Ali sakupljamo li mi replike automobila ili antikvitete? Sakupljamo li što vernije i detaljnije urađene replike automobila ili stare igračke? U tome je čitava poenta. Moramo razlikovati kolekcionare replika od sakupljača starih igračaka.

Neke stare replike izazivaju nostalgiju i setu, sećaju na detinjstvo. Međutum, kada sada takav raritet nabavim na nekoj aukciji shvatim da to više nije to. Sada mi, recimo, Porsche 917 španske firme Pilen, kojem sam se daleke 1975. divio i kojim sam se hvalio, izgleda kao obična jeftina igračka. Vreme čini svoje. Uostalom, pokušajte da sada, recimo posle 20 ili30 godina, s istim oduševljenjem čitate „Vinetua“.  

A taj Pilen i danas košta mnogo, očuvaniji ponekad i duplo više nego novi Porsche 917K Autoartov. Mislim da ne treba pominjati koliko je „kinez“ bolji i detaljniji od „španca“. Smem da se kladim, ako ne znate cene, da niko ne bi izabrao Porsche Pilen. Pa ni ja, iako me za Porsche sa slike vežu uspomene iz mladosti. Jer ja ne sakupljam skupe modele nego lepe replike. Uostalom, da sam „Piroćanac“ uopšte ne bih trošio pare na „igračke za odrasle“.

Pogledajte ove dve replike Minichamps! Stara serija sa Menselom u „trenerci“ u Viliams-Renou i nova serija sa Menselom u trkačkom kombinezonu u kokpitu bolida Viliams-Honda. Koja je replika bolja? Nova, naravno. A koja je skuplja? Opet nova – iako ne mnogo. Jer je stari model Williamsa iz 1992. veoma redak i sve ređi. Samo stoga je i dalje relativno skup. No, ukoliko Minichamps napravi Mensela u Williams Renaultu iz 1992. kao ovoga u Williams Hondi iz 1987. niko živi više ne bi ni spominjao a kamoli licitirao starog. Osim aukcionara - antikvara.

A mi smo kolekcionari, zar ne? Mi ne sakupljamo nešto samo stoga što je staro i retko, nego volimo detaljno i kvalitetno. Kada je dobar kvaltet cena je visoka i ako nije antikvitet. Kad je mizeran kvalitet cena može biti visoka jedino ako je nešto vrlo retko! Ali i traženo. Jer u protivnom biće zaboravljeno.

Sve će, vremenom, postati antikvitet, za pet, deset, pedeset ili sto godina. Pa zar onda nije bolje imati kvalitetan model – ali za života.

Sve će, kad-tad, biti staro – ali nisu sve ikone „Beli anđeo“.

Andrej Rubljov