Minichamps i Hotwheels su dva imena poznatih proizvođača replika automobila, a mi ćemo pokušati da analiziramo bolide Formule 1 iz njihove pobude. E, tada se u stvari radi o četiri a ne dva imena, jer postoji stara i nova serija Minichamps, kao i Hotwheels i Hothweels Elite.

Prvo pitanje je da li su mlađi bolji, da li su novi Minichamps i Elite modeli detaljniji i kvalitetniji? Jesu! Da li su i skuplji? Pa i nisu.

Jer su stari sve ređi, tako da im među kolekcinarima raste cena. Naravno ne svima, nego tek ponekima. Sako se preporučuje onima koji kolekciju cene po ceni a ne kvalitetu, koji ipak više vole novce nego automobilčiće, da kupuju stare. Iako će i novi vremenom postati stari, stari će biti još stariji... pa njihova kolekcija više vredeti, kad požele da je prodaju. A poželeće kad-tad, jer će vremenom sve manje da im se dopadaju stari a sve više novi.

Uporedimo, recimo, dva Minichamps bolida – Menselov Williams Renault iz 1992. (stara edicija) i Williams Hondu iz 1987. (nova serija). Honda je neuporedivo bolja, detaljnjija, kvalitetnija. Ali nije i mnogo skuplja, tek malo. Košta minimum 50 evra, Renault oko 40. Jer je Renault redak i kolekcionari ga žele uprkos manama: čitava serija Minichams modela koji su replike bolida iz 1992. godine nemaju retrovizore! Detalja malo, vozač u kokpitu nema čak ni pojaseve, a umesto trkačkog kombinezona obučen je u „trenerku“ bez ijedne nalepnice?!

Novi Minichamps „otkida“ koliko je dobar! Na amortizerima postoje čak i opruge, vozač je u kombinezonu sa punim setom nalepnica, vezan pojasevima itd. To je replika za „pod lupu“, jer tek njome možete videti sve detalje. (Veće slike obe replike imate u tekstu „Raritet i kvalitet“.)

Minichamps je izgubio licencu da pravi replike Ferrari – valjda što je čak i Šumaher bio u crvenoj „trenerci“ – pa je uskočio HotWheels 1998. godine. Pristojno je obukao Šumija, ali avaj – Minichamps je postajao sve skuplji što je Šumija bilo manje. Tada se pojavio HotWheels Elite (zvaćemo samo Elite jer je jednostavnije i manje zabune izaziva). Replike su odlične, detaljne, ali je kokpit bez vozača! Ali su stoga pojasevi pravi a ne nacrtani, a nisu ni nalepnice koje predstavljaju pojaseve. Elite košta malo više nego HotWheels, ali u proseku manje nego stari Minichamps. Ali sve to zavisi od modela do modela, od ponude i potražnje, brojnosti serije... I od vozača!

Tako je Alonso skuplji od Mase, Šumi od Rubensa – većina sakuplja pobednike.

Ali gle čuda: Masin Ferrari F10 HotWheels je detaljniji nego Alonsov Ferrari F10 Elite – a sa iste trke. I ne samo što Masa sedi u svom bolidu a u Alonsovom niko, nego i što Masin HW ima otvore na bokovima motora a Alonsov Elite nema (isti bolidi, iz edicije GP Bahrain)! Ali opet je Alonso skuplji?! Prosečne cene HotWheels i Elite kreću se oko 25 do 35 evra. Prema tome, čvrstih pravila nema. Stoga je najbolje imati sve.

Sve ovo važi za razmeru 1:43, daleko najpopularniju među kolekcionarima. Navedene cene su prosečne, za nove ili apsolutno očuvane polovne modele. Naravno, ima i modela po 20 evra, ali i nekih ređih po 40, pa i 50. Kod nas je ponuda replika bolida veoma oskudna, pa je uprkos cenama nižim u proseku za 10-20 nego u „belom svetu“ i interesovanje malo, jer se u siromašnoj zemlji sakupljaju većinom „autići“ i tzv. modeli sa trafika. Replike bolida su svuda skuplje nego klasični automobilčići, jer svaki ima mnogo nalepnica – i na bolidu i na vozaču, a nijedan bolid nije jednobojan. Uostalom, evo par podataka o Menselovom bolidu Williams-Honda FW11B iz 1987. godine nove serije Minichamps:

45 Parts with 109 Decorations:

49 Mask sprays

27 Tampo prints

21 Decals

12 Free sprays

I na kraju upozorenje: kod stare serije Minichamps bolida postoji problem s nalepnicama – posebno na prednjem spojleru, obično na crnom. Valjda zbog uticaja svetlosti, šta li. Stoga prilikom kupovine posebno obratite pažnju na taj detalj. HW, Elite i Minichamps nemaju problema s nalepnicama. Ali za sada ni s godinama...