Novinska izdanja, tzv. Modeli sa trafika razlikuju se ko bog i šeširdžija. Razlike u replikama, naravno, nisu zbog proizvođača nego distributera. Očigledno da se kvalitet (cena) pojedinih modela bira prema tržištu. Za Zapadnu Evropu bolje i skuplje, za Istočnu samo da je što jeftinije – iako je sve to EU. Uporediću vam stoga model Ferrari 360 Modena za Zapad distributera Fabbri i za Istok distributera Eaglemoss.

Ja sam pasionirani sakupljač Ferrarija i dolazio sam u dodir sa brojnim replikama sa svih strana sveta, a sve u pokušaju da nađem optimum – što viši kvalitet po što nižoj ceni, jer sakupljati Ferrari replike težak je zadatak, ima ih mnogo, a ko želi sve da ih ima mora ili da bude bogat ili skroman, ali pametan. No, nije to slučaj samo sa Ferrari kolekcijom ovih izdavača, slična je priča i sa DeAgostonijem, recimo edicijama „Legendari automobili“ ili Superautomobili“ – i tu je velika razlika u kvalitetu, zavisno šta je namenjeno Zapadu, šta Istoku EU, a šta... Balkanu.

Ferrari kolekcija, pa tako i Modena, u Rumuniji košta 4-5 evra komad (zavisno od kursa leja) – edicija Eaglemoss, ali u Italiji 10, a u Nemačkoj svih 13 evra. Naravno da je model isti i za Italiju i za Nemačku – edicija Fabbri – razlika u ceni od 3 evra je zbog ambalaže, blister ili akrilna kutija. Ali ako je Modena na postolju i u blisteru i za Rumuniju i za Italiju – zašto se cena duplo razlikuje? Evo zbog čega – dobro pogledajte fotografije!

Šasija i kabina se dosta razlikuju u bogatstvu detalja. Vidite da „nemačka“ Modena (dole i desno) ima više detalja na šasiji, a „rumunska“ Modena čak nema ni tapacirung na vratima?! Naravno, ti detalji se na prvi pogled ne vide - ukoliko ne zagledate pažljivo i pod lupom učiniće vam se da su jednake, jer su karoserije identične. Međutim, ako uzmete lupu i replike pogledate pod jačim osvetljenje primetićete još drastičnije razlike.

Bogatstvo instrument table je totalno različito! Fabbrijeva Modena ima logo na volanu, fluorescentne nalepnice koje predstavljaju instrumente, ima i radio (ili je to GPS ekran), i tapacirung ispod šoferšajbne, „kožni“ – ko i sedišta i vrata. Međutim, Eaglemoss Modena nema ništa od toga! A i logo na osovinama točkova se jedva vidi i pod lupom, za razliku od skuplje replike gde se lepo vidi crno propeto konjče na žutoj osnovi.

Eto, nadam se da je jasno zbog čega razlika od 5 i više evra! Sad, da ne ispadnem snob, ili „picajzla“, i te kako bih bio zadovoljan i sa „rumnskim“ Ferarijima na našim kioscima – po 500 dinara komad. Jer u toj ediciji ima i veoma kvalitetnih modela po bagatelnoj ceni. Recimo stari Ferrari 250 GT, 250 GTO, 250 TR, 250 LM, 275 GTB, Dino, Daytona... itd su odlični – isti! Očigledno da je Ixo napravio enormnu seriju tih starih legendi jer nema kolekcionara koji ne želi da ih ima, pa mu se ne isplati da za Istok pravi nove „skrnavije“ replike ili manje serije. Jer ukoliko je serija mala ne može biti jeftina ni kad je skrnava. No, ne garantujem da neki izdavač neće pokušati da ućari i na starim modelima.

Modena nije usamljen slučaj, drastična razlika je i na crvenoj Testarossi – Fabrijeva je odlična ali Eaglemoss je oskrnavio i osiromašio toliko da taj Ferrari ne vredi ni 5 evra. Stoga ja imam „Crvenu glavu“ – ali žutu!

Valjda sada razumete zbog čega se kod nas po oglasima povremeno pronalaze jeftine replike, i shvatate da se bez razloga ljutite što neko prodaje skuplje – Fabrijeve. Uostalom, po 5 evra ih je gotovo nemoguće kupiti i u Rumuniji – pokupuju ih „kolekcionari“ koji ih posle valjaju po 15-20 evra komad, jer Ferrari je – Ferrari. I kad je „rumunuski“. Ali i kad je „italijanski“ on je – kineski.

Kolekcionar