Na “diskusijama” na jednom ribolovačkom sajtu postavljena je bila zanimljiva tema pod naslovom: “Šta je važnije, mamac ili mesto?” U početku mi se to pitanje na forumu učinilo slično onom: “šta je starije, kokoška ili jaje”. Međutim, vremenom, razmišljajući i pecajući, iskustvo i praksa su nedvosmisleno dokazali da je za uspešan ribolov daleko najvažnije…
Na dobrom mestu bez dobrog mamca nema uspeha a, takođe, na mestu gde nema ribe neće loviti ni čarobne boile. Znači, važno je jedno i drugo, ali treba ići redom. Prvo odabrati a zatim pravilno pripremiti mesto i na kraju adekvatnim sistemom prezentirati mamac. O upornosti i strpljenju da i ne govorim.
Svako ima svoje navike. Zar ne idete na posao ili u školu uvek istim putem, imate omiljene kafiće i mesta za izlaske, svoju omiljenu fotelju za gledanje TV-a, pijete vrstu kafe koja vam se sviđa iz omiljene šolje, za svojim mestom za stolom...
E, pa i šaran ima svoje navike, samo što je njegov život jednostavniji. Ima instikt da preživi i produži vrstu a potroši što manje energije. On nije neki avanturista koji će, bez razloga, promeniti mesta na kojima se kreće i hrani. Da ima klima uređaj i ženu da mu donosi sendviče verovatno da bi ceo život proveo pored nekog velikog panja!
Mesto gde se riba nalazi i kreće određuje dostupnost hrane i zaklona a, naravno, i temperatura vode. Iz tih razloga riba se kreće i u različito doba godine nalazi se na različitim mestima u jezeru ili reci. Tako je u proleće riba u plićim delovima - jer se tu voda najbrže zagreje, pa sav vodeni živi svet tu bude najbrojniji i nudi šaranu najviše prirodne hrane. Leti, kad su velike vrućine, on će biti u dubljoj vodi, gde je opet optimalna temperatura. Sa hladnijim vremenom, u kasnu jesen i zimi, šaran se povlači u najdublje slojeve vode koji se najsporije hlade i svoju aktivnost tada svodi na minimum.
Pronalaženje mesta gde se riba nalazi je jednostavno tamo gde je dozvoljena upotreba sonara. Sonarom se može odrediti sve što šarandžiji treba za izbor mesta. Dubina i konfiguracija dna, dubina mulja i mesta na kojima se nalaze eventualne prepreke koje mogu ometati zamaranje i vađenje ribe, temperatura vode, pa čak i da li i koliko ribe ima na određenom mestu. Tamo gde upotreba sonara nije dozvoljena (?!) za lociranje šarana moramo koristiti metode uz pomoć “štapa i kanapa”. Prvo posmatranjem vode a zatim ispitivanjem - sondiranjem dna uz pomoć olova. Pa da krenem redom...
KUPAČI KO VETAR
Mnogo toga možete saznati posmatranjem vode. Na jezerima je u rano jutro i pred mrak, tada je obično površina vode mirna, idealno vreme kada možete primetiti aktivnost ribe koja se manifestuje pljuskanjem po površini ili pojavom mehurića vazduha koji se stvaraju kad “kopa” po dnu. Komadići iskidane trave na površini su, takođe, znak da se u vodi nešto dešava. Što više vremena provede u posmatranju vode tim bolje, a vožnja čamcem, ili šetnja obalom, neće vam škoditi. Ako ste na nekoj nepoznatoj vodi i razgovor sa onima koji tu imaju iskustva mogu pomoći, ali ipak savete ne uzimajte “zdravo za gotovo”, nego sa rezervom.
Kad vidite nekoliko izbacivanja i pljuskanja šarana na površini već ste pola posla uradili. Po pravilu, takva mesta pružaju ribi i određen zaklon, pa tu sigurno ima i nečeg kao što su kanal, panjevi, granje, trava, pa takvo mesto treba detaljnije ispitati.
Svoje omiljeno mesto za pecanje na jednom jezeru sam otkrio sasvim slučajno i to noću, šetajući se pored jezera. Pljuskanje krupne ribe mi je privuklo pažnju i iznenadilo jer sam tu najmanje očekivao bilo kakvu aktivnost. To je bilo mesto bez ikakvih “zanimljivosti”, osim što je tu preko dana bilo mnogo galame i - kupača! Onda mi je sinulo! Ribe su rado posećivale to mesto jer bi preko dana kupači dobrano uzburkali i zamutili vodu, što je imalo sličan efekat kao i kad vetar duva u jednu obalu. I već prve noći sam imao ulov, ali u dane kad je hladnije pa na vodi nema kupača lovio sam mnogo lošije na tom mestu, bez obzira na kvalitetnu hranu i mamce.
MARKANTAN MARKER
Pre prihranjivanja mesto treba dobro sondirati kanapom i teškim olovom - ako je dozvoljeno iz čamca, ili zabacivanjem olova sa obale i laganim povlačenjem ka obali, tako da olovo stalno klizi po dnu. Što više zabačaja po celom spotu doneće vam bolju sliku dna. Mnogo olova se tako izgubi ali bolje izgubiti nekoliko olova nego posle izgubiti ribu jer niste znali da se baš tu nalazi prepreka.
Dubinu vode sa obale određujem sistemom sa teškim olovom i velikim plovkom - markerom. To je sistem gde je za kraj najlona privezan marker, a zatim je najlon provučen kroz virblu na olovu. Posle zabacivanja sistem se sasvim zategne, tako da marker bude na dnu pored samog olova a zatim otpuštate najlon sa špulne, mereći koliko ste otpustili, a sve dotle dok marker ne ispliva na površinu vode. Marker treba da bude ofarban što uočljivije da bi ga bolje videli.
Rezultat sondiranja treba da bude detaljna mapa mesta, na kojoj će biti ucrtani svi bitniji podaci, kao što su dubina na određenim pozicijama, gde se nalaze prepreke u vodi, dubina mulja na određenim tačkama, količina vodene vegetacije...
Što detaljniju mapu napravite to će vam kasnije biti jasnije gde ste to tačno zabacili, koji sistem treba da koristite, i na kraju - koji je najbolji put kojim ćete voditi i zamariti ribu koju ste zakačili. Bolja priprema rezultiraće sa manje izgubljenog vremena i manje promašaja ili kidanja. Sva bitnija mesta na spotu treba obeležiti odgovarajućim markerima. Marker treba da se dobro vidi i noću, ako ne stalno a ono bar pod svetlom baterijske lampe. Takođe, marker treba biti privezan tankim najlonom da se lako otkine ako šaran baš na marker krene!
U slučaju da nivo vode ima velike oscilacije nikako ne propustite mogućnost da mesto posetite onda kad je vodostaj toliko nizak da se možete i bukvalno šetati po mestu gde biste inače zabacivali. Dobićete potpuno novu sliku mesta, pa će vam i biti jasnije zašto se baš tu šaran javlja.
NA METAR ILI KILOMETAR?
Mnogi ribolovci su pecajući samo na nekim vodama stekli navike koje kad pokušaju da primene i na nekoj drugoj vodi dožive neuspeh i razočaranje. Ima ribolovaca koji gde god pecali žele da to bude minimum na stotinak metara, pa i dalje, od obale, pa uporno razvlače mamce do spota i ne pomišljajući da probaju da pronađu mesto koje je, nekad, i sasvim blizu obale. Treba imati u vidu da na jezerima gde je šaran obično daleko od obale zbog galame i buke danju, noću kada se sve smiri vredi probati i sasvim blizu obale, naročito ako uz obalu ima trske, trave, granja i sličnih “zanimljivosti”, gde se i inače nalazi prirodna hrana šarana.
I na mnogim komercijalnom vodama na kojima sam pecao, koja su kod nas malecka “jezera”, primetio sam da udaljenost spota od obale ne igra baš nikakvu ulogu. Ako ste tihi, možete se napecati i na udaljenosti od svega par metara od vas.
Šaran se uvek kreće i hrani ma mestu gde se nešto dešava, gde ima prirodne hrane i zaklona i pri izboru spota moramo tražiti baš takva mesta. Koliko je to daleko od obale nije od presudnog značaja.
(Evo primera sa jednog komercijalnog jezera gde skoro uvek najbolje prolaze ribolovci koji pecaju na jednom određenom mestu. Naime, dok se na drugim pozicijama riba najčešće lovi dalje od obale, na tom mestu se najbolje lovi u jednom kanalu koji se nalazi na svega desetak metara od obale!)
“U SRIDU”
Posle konačne odluke i odabira mesta, na nacrtanoj mapi treba odrediti i tačno mesto gde će mamac biti prezentiran. Posle dobijene ribe uvek se trudim da mamac zabacim što preciznije na isto mesto. Ne, nisam sujeveran i ne mislim da šaran čeka da mu mamac bude serviran baš pravo u usta, ali sam siguran da ako jedan šaran uzme mamac na jednom mestu da su mogućnosti da se to ponovi mnogo veće nego da šaram unaokolo. Ponekad je dovoljno promašiti mesto samo za par metara pa da nema udarca. U ovom smislu postavljanje mamca razvlačenjem ima dosta prednosti - ako se peca na većoj daljini od obale. Ako upotreba pomagala za razvlačenje nije dozvoljena morate se osloniti na svoje umeće u zabacivanju. Ta “mikrolokacija” gde ćete prezentirati svoj mamac naročito dolazi do izražaja kada se nađete na maloj vodi kao što su neke naše komercijalne vode. Pecajući na jednoj od takvih, skoro da sam svu ribu dobijao kad zabacim tačno “u tačku”, ispod jedne vrbe koja se nadvila nad vodom. Zabačaj u stranu levo ili desno za metar rezultirao je mnogo dužim čekanjem....
Na komercijalnim vodama, bilo to na takmičenju ili na rekreativnom pecanju, mesto se nekad ne može birati, već ste prinuđeni da pecate na nekoj određenoj poziciji. U tom slučaju treba se usresrediti na dobro sondiranje mesta i traženje bilo kakvih odstupanja od jednolične strukture dna (kanal, rupa, plato, panj, trska). Bolje mesto uvek pruža mnogo veće šanse za ulov, ali se dobrim radom i na prosečnom mestu mogu postići nadprosečni ulovi.
BLJAK, BUVLJAK!
Pri izboru mesta meni su važne još neke stvari, a koje ne moraju biti od presudnog značaja. Par puta sam pecao na solidnim mestima, ali je oko mene bila i danju i noću nažalost bila galama koju su pravili ribolovci kojima je pecanje bilo na zadnjem mestu. Naravno da je i druženje u ribolovu bitno ali samo ako ima mere. Pecanje šarana uz “turbo folk” do daske meni je nespojivo. Da ne pominjem razvlačenje mamaca u vreme kad se voda smiri i veče lagano obavija jezero, a onda čuješ pljuskanje veslima po vodi i dovikivanje: POPUSTIIIII, MA NE TAJ NEGO LEVIIIII, PA TVOJ LEVI, IDI JOŠ DESNO, ZAR NE VIDIŠ BOVU?!! Često padne i noćno kupanje, pa ti Braco posle pecaj. Kad sam kolegama skrenuo pažnju da budu malo tiši dobio sam odgovor: “A što si tako nervozan, pa ovde ionako slabo ima ribe i teško da će se nešto upecati, mi smo ovde došli da se družimo i zezamo”. Radije bih pecao na osrednjem mestu gde nema galame nego na nekom od onih “izvikanih” gde je atmosfera kao na buvljaku.
Kad ste dugo na nekoj vodi ili je često posećujete vredi se potruditi, pa pripremati dva mesta međusobno dosta udaljena a na kojima je različita dubina i nalaze se u takvom položaju na vodi da vetar koji duva u obalu bude drugog smera.
Sigurno ste zapazili da dosta pažnje posvećujem tome koji i kakav vetar duva! Nije u pitanju vetar, već talasi koje vetar izaziva, a iskustvo u pecanju na jezerima mi kaže da je uvek bolje pecati na onoj obali u koju udaraju talasi. Na velikim jezerima se dešava da na jednom delu nema ulova danima dok se na drugom kraju “razbijaju” od pecanja, a kada se, recimo, značajno promeni temperatura, ili počne jak vetar, onda situacija bude obrnuta. Razmislite da li vredi uvek pecati (čekati) na jednom mestu, ili malo procunjati pre nego što zabacite štapove.
Izbor mesta za pecanje je prva i najvažnija etapa na putu do uspeha u ribolovu, i to bi bio moj odgovor na pitanje s početka teksta.
Braca Kovačević
