Već odavno se skoro sve zna o pecanju šarana na boile, ali to su uglavnom iskustva vezana za mirne vode. Ovoga puta bih vam izneo jedno iskustvo sa reke Save. Nemojte misliti da ja to nešto pametujem, jer je sigurno većina naših ribolovaca već dosta naučila o ovoj vrsti mamca, samo bih hteo da vam iznesem neka svoja zapažanja. Ja sam jedan od ređih šarandžija kod nas koji pecam i na mirnim i na tekućim vodama.

U Savi ima šarana - i to kakvih! Ubeđen sam da ta reka krije ribe i preko 30 kg, samo je te lisice teško prevariti - jedne sezone je na našem terenu uhvaćen divljak od 27 kg, ali nažalost tu ,,čast” su imale ribokradice, koje su ga, naravno, ubile. Nemojte me pogrešno shvatiti, ali meni je veće zadovoljstvo pecati u ovako teškim uslovima i nadmetati se sa, po meni, najlepšom ribom - rečnim šaranom.

Kao i većina drugih šarandžija počeo sam pecanjem na kukuruz, sve dok nisam, razmenjujući iskustva sa kolegama, odlučio da probam pecanje na boile. Loveći godinama šarana na kukuruz (kuvan), stalno mi se ,,dešavala pauza” na mestu na kom pecam - par dana od početka pecanja dobri ulovi, a zatim (i nedeljama!) nema javljanja. Pravio sam razne kombinacije, da bih poboljšao rezultat ribolova, ali bez nekog velikog uspeha. Probao sam da smanjim prihranu, da povećam itd. Sve to je rezultiralo tek po kojim udarcem, i to je bilo to.

Zaključio sam da dolazi do zasićenja ribe kukuruzom! Zamislite sebe kako sedite na vašem omiljenom mestu, za koje pouzdano znate da je dobro: vi ste sve dobro uradili (mislite), šarani iskaču na hranu, a vi razmišljate da li ste promenili baterije na signalizatorima, jer se ne čuju danima. A onda sam odlučio nešto da menjam...

Pozivam kolegu Dragana u ribolov i kažem mu šta mi je na umu. Izgleda da je i njemu bilo dosta posta pa ga nije trebalo dugo nagovarati. Dvoumili smo se: da li da kupimo gotove boile, ili da ih sami napravimo? Posle dužeg razmišljanja i razgovora sa kolegama po štapu, odlučujemo da miks pravimo sami, a arome, atrakte i zaslađivače - kupujemo. Odlučujemo se za dve arome: jagodu i tuti fruti, za početak sezone, a kako je ona odmicala koristili smo i mesne arome. Kupili smo roler-špric i počeli smo sa boilima prečnika 14 mm. Baš zbog nikakvog privikavanja šarana na takavu vrstu mamca! To je značilo: boili će morati da uzme sa dna zajedno sa kukuruzom, kako bi kasnije uočio kvalitetnu razliku.

KUGLIČARENJE

Prilikom pravljenja boila nismo pravili klasične kuglice, već smo, pritiskom na gornji deo rolera, sekli kobasice (bez valjanja) i tako dobijali ,,jastučiće” koji se manje kotrljaju po rečnom dnu. Kukuruz smo koristili kao osnovnu prihranu. Tu smo naišli na problem: kako šaranu ponuditi boile a da se zadrže na mestu na koje treba zabaciti namamčene udice - treba naći način da se rečna struja eliminiše i da hrana ne bi otišla nekom srećniku daleko nizvodno od nas.

Pošto sam već u jednom od mojih starijih tekstova objasnio kako hranim šarana na Savi, da vas još jednom podsetim: kukuruz (raskuvan) stavljam u kese od zamrzivača i tako ih zaledim da dobijem lepu kocku od 600-700 g, koju mogu lako baciti na mesto na kome se nalaze mamci. Normalno, sa skuvanim kukuruzom smo pomešali i boile i problem je rešen!            

Naše šaransko mesto izgleda ovako: pecamo na desnoj obali Save, iznad nas je kameni špor koji ide na vodu nekih 50-60 m, dubina na šporu je nekih 2-2,5 m, te se na kraju špora, gde mi pecamo, dubina spušta na nekih 6-7 metara. Znači: mi pecamo ispod špora gde, voda malo usporava. Zabacujemo na 15-20 m, tamo gde ima dosta potopljenih panjeva (starih), što je idealno za boravak šarana.          

Kada su se stvorili uslovi za ribolov počeli smo sa prihranom. Prvi dan smo bacili oko 10 kg kukuruza i 4 kg boila. Dogovorili smo se da hranimo mesto 7 dana, a da tek potom pecamo. I pored prevelike želje da zabacim pre vremena, ipak smo odlučili da damo šaranu fore da proba naš boili i uveri se u njegov kvalitet. Kako je koji dan odmicao smanjivali smo količinu kukuruza povećavajući udeo boila. Kad god smo bacali hranu, bilo Dragan bilo ja, dva-tri šarana bi se izbacila na spotu. Kao da željno očekuju svoju porciju. Konačno je došlo vreme za ribolov, da vidimo šta smo uradili...

Dolazimo na vodu i (u tišini!) rasprememo silan pribor. Iz kofice uzimamo šaku boila i raspršujemo ih uzvodno od mesta gde pecamo. Na levi štap (udicu) stavljam boili od jagode, srednji je bio rezervisan za kombinaciju tonući + ,,pop up” boili, a krajnji desni - dva zrna kukuruza (bez arome) na dlaci. Pecanje je počelo čekanjem…

NAJLEPŠA PESMA

Dragan se odlučuje za kombinaciju dva zrna kukuruza i jedan boili. Dok smo prekraćivali vreme pričajući o šaranu (a o čemu bi drugom?) moj se signalizator oglasio jednim kratkim ,,bip”! Dolazim do štapa i vidim da je srednji svinger blago podignut. Samo neki tren kasnije i pravi ,,run”! Ujednačenim zvukom signalizator je pevao najlepšu pesmu na svetu. Blaga kontra i tu je, ali šaran ,,šprinta” pravo preme panjevima! Parabolik od 3 lb uspešno zaustavlja taj prvi, ali i najopasniji beg. Posle kraće i teške borbe uspevam da ga odvučem od krša i polako do obale, gde ga Dragan uspešno upoznaje sa našim meredovom.                            

Prelep divljak težak 8 kg polakomio se na tonuće-plivajuću kombinaciju sa aromom jagode. Dok mu se tako divimo primećujemo na mreži od meredova ostatke svarenog kukuruza i boila koji je šaran izbacio. Našoj sreći nije bilo kraja, ne toliko zbog veličine ribe, koliko zbog činjenice da je šaran jeo boile! Posle merenja i fotografisanja zna se šta sledi: taj šaran i dalje pliva Savom!

Nismo se još oporavilio od šoka, kada je Draganov Carpsounder počeo da peva. Za tren oka je bio kod štapa - kontra - i počinje najlepše uživanje - zamaranje krupne ribe! Pogađate - i ovog puta grabi prema panjevima, ali dobar pribor i ovde stupa na scenu. Imali smo sreće i šaran je završio u meredovu. Prelepa riba od desetak kilograma nas je, posle fotografisanja, pozdravila moćnim zamahom repa i nestala. Tog dana smo imali još jednu ribu na štapu, ali se ona otkačila!

Sledećih dana je bilo još ulova, ali o tome - i o iskustvu pecanja mesnim aromama pred kraj ribolovne sezone - neki drugi put.

Dušan Radovanović

Dragan sa šaranom divljakom sa Save, upecanim na "jastuče"

Dušan peca i na mirnim vodama - na slici je sa jednim jezerskim šaranom