Olova u boji, ofarbana ili plastificirana... da li su stvarna potreba ili pomodarstvo? Mamac za moderne šarandžije ili izraz ekološke svesti i savesti? Jesmo li mi to sve luđi, a ribe sve pametnije?
Čistunci sa Zapada promovisali su plastificirana (“ekološka”) olova za ribolov (pa čak i kamenje za pecanje – op. ur), kako bi sačuvali svoje vode od toksičnih uticaja. Zaista, plastični omotač ne dozvoljava da olovo, koje ostane duže u vodi (otkinuto), oslobađa otrovne sastojke. Olovo nije vrsta otrovnog metala koje direktno uzrokuje uginuće ribe, na primer, ali i relativno male količine olova postaju deo lanca ishrane vodenih organizama pa na kraju dospevaju i talože se u čovekovom telu. Zapad ovu pretnju uzima izuzetno ozbiljno, jer je već nebrojeno puta platio danak nemaru i ignorisanju te opasnosti. (Trofej je na tu opasnost odavno upozorio tekstom: Reka sa olovnim dnom!)
Kod nas je, izgleda, čovekovo zdravlje najjeftinije. I eto tako pecam na “ekološka” olova a oko mene je pravo đubrište. Malo, malo, pa neko od zagađivača, koji kod nas imaju tretman “svetih krava”, ispusti otrov gde mu je volja! Ipak, i najduži put počinje prvim (malim) korakom, pa tako i naše pecanje ekološkim olovima. A ima ih, baš kao i klasičnih, različitih vrsta.
Raznolikost oblika i veličina omogućava izbor varijante sa kojom ćete postići željeni efekat: daleki i precizni izbačaj, stabilnost mamca u jakom vodenom toku i slično.
OLOVA SA VIRBLOM
Ova vrsta olova može se podeliti u 2 grupe: kompaktni oblici (kugla, suza ili kruška) i izduženi oblici za daleke izbačaje (trapez, valjak, izdužena suza, zip, trilob i slično).
U kombinaciji sa sistemima tipa “helikopter”, sigurnosni (“Safeti Bolt Rig”) fleksi, klizni i drugi. olova sa virblom će omogućiti veliki broj varijanti i maksimalno prilagođavanje datom pecaroškom mestu i uslovima na vodi. On se lako se montiraju na sistem i samo za nekoliko sekundi možete na njemu promeniti oblik ili težinu olova. Upravo su to razlozi što su ovi sistemi, tj. ova vrsta olova, veoma popularna među današnjim modernim šarandžijama.
Kugla je jedan od najčešće korišćenih oblika, jer šaran (po zatezanju predveza) podiže celo otežanje odjednom, čime se postiže sigurnije ubadanje udice. Vrlo je primenljivo i za stajaće i za tekuće vode.
Suza ili kruška, kako Englezi nazivaju ovaj oblik, postiže isti efekat kao i kugla, ali se nešto lakše izvlači iz vode, stvara manji otpor (kada se sistem vadi radi kontrole i zamene mamca) a ovo nije za zanemarivanje ako se peca na daljinama od 80 i više metara!
Spljoštena “suza” (ili nagnječena “kruška” - kojoj, kao da, je odsečena po jedna “kriška” s obe strane) takođe je vrlo često primenljivan oblik olova jer je univerzalan.
Osnovna mu je karakteristika da: gde padne tu i ostaje! Olovo tog oblika je veoma pogodno kada se mamac plasira na kosi deo dna, na prelazima između baira, sprudova, odseka...
Trapez je oblik koji se ponajčešće koristi na muljevitom dnu stajaćih voda. Velika površina ovakvog olova uzrokuje nešto sporije tonjenje kroz vodu, a kada padne na dno sprečava da duboko uroni u mulj. Kada se koristi na tekućim vodama treba voditi računa da se zabaci nekoliko metara uzvodno (u zavisnosti od brzine toka i dubine do koje treba da potone), jer će ga vodeni tok pogurati nizvodno, pa da legne na pravo mesto. Kada padne na dno postaje “imuno” na delovanje vodenog strujanja, jer njegova krilca sprečavaju kotrljanje. Kada se peca na terenima gde ima između ribolovca i mesta na koje zabacije mamac prepreke, kao što su sprudovi, bairi, vodena vegetacija, potopljeno granje i slično, trapezasti oblik je veoma delotvoran, jer se brzo podiže ka površini vode, kod izvlačenja sistema i zatim glisira preko površine. Na taj način izbegava se kačenje o pomenute prepreke.
Valjak, izdužena suza, zip, i slična olova su samo varijacije na istu temu: aerodinamični izduženi oblici ukazuju da su namenjeni za daleke izbačaje. Idealna su kombinacija s “helikopter” sistemom. Uz ovakav tip olova i adekvatan pribor, naravno i nešto treninga pride, vešti ribolovci mogu da izbace sistem na daljine i preko 100 metara. Ona se najčešće se koriste na stajaćim vodama.
IN LINE OLOVA I SISTEMI
Već i sam naziv sugeriše da je olovo postavljeno u liniji sa najlonom tj. da najlon ili struna prolaze kroz njegovo središte. Razlika u odnosu na tradicionalne modele klizećeg olova je ta što “in line” modeli imaju rep od mekanog ili krutog bužira (Rig Tube) i fiksno su montirani. Funkcija bužira je da eliminiše mršenje mekanih predveza kao i da se zaštiti određeni deo najlona, ili strune, od mogućih oštećenja. Bužiri zaštićuju i bokove ribe od usecanja tanke pletenice, kada se zamara krupnija riba. Sastavni element sistema o kojima je reč je i tzv. “konektor za virblu” (Tulip Bead). On štiti virblu od oštećenja prilikom udara o dno, drljanja po njemu ili kod kačenja i zapinjanja o prepreke. Ovi sistemi su veoma jednostavni, te zbog toga omiljeni među šarandžijama. Mogu se koristiti u gotovo svim situacijama.
“Flatliner Pear” je olovo u obliku kruške zaravnjenih površina. Već je pomenuto kako je to univerzalan oblik koji se preporučuje za stajaće i tekuće vode kada se peca blizu obale, ili na srednjim udaljenostima od nje.
“Long cast” je model namenjen za daleke izabačaje. Izdužen oblik sa težištem pomerenim ka donjem delu garancija je sigurnog i mirnog leta i do najudaljenijeg spota.
Olova na cevčici predstavljaju već pomalo prevaziđenu varijantu, mada ih mnogi i dalje, sa uspehom, koriste. Da bi od njih napravili fiksnu montažu neophodno je na donji kraj cevčice navući parče ventil gumice od 2-3 cm (“Soft Conector”) u koji se zaglavljuje virbla.
OLOVA SPECIJALNE NAMENE
“Feeder-Lead” je olovna hranilica narebrenog tela. Predviđena je da se u te nabore utisne, i oko nje nalepi, smesa primame, kao i oko klasične hranilice. S obzirom na to da se peca šaran, takva smeša bi trebalo da sadrži lomljene komadiće boila ili zrna kukuruza i sl. Rebra će zadržaće hranu da ne spadne prilikom snažnih trzaja kod izbačaja. Preporučuje se za takozvana brza pecanja na mestima koja nisu prethodno hranjena, a gde je potrebno što brže primamiti ribu. Postoji i vrlo efikasna varijanta sa nekoliko okruglih režnjeva sunđera, koji se navlače na hranilicu, a zatim se sve zajedno potopi u rastvor arome ili atrakta ili se koncentrati nakapaju na sunđerste prstenove.
“Ultra Cast” je aerodinamičnog tela, sa težištem pomerenim ka donjem kraju. “Tubica” na vrhu uobličava ga u savršeni konusni oblik, koji garantuje miran i dalek let i pri tome u najvećoj meri eliminiše mršenje. Specifična konstrukcija ovog modela doprinosi i da ga, mada izduženog, šaran podiže celok kod uzimanja mamca i zatezanja predveza. Dakle, i ovo olovo, poput kugle, odjednom i svom težinom daje kontru ribi. Ovo je postignuto specifičnim rešenjem: meki bužir, u koji se zaglavljuje vrtilica, izlazi sa strane i to na najširem (najdebljem) delu olova. Ovako smešten bužir je istovremeno i stabilizator pri letu “Ultra Cast” olova kroz vazduh.
“XH” suza, ili ekstra teška suza, je namenjena isključivo za razvlačenje.
Sve vrste olova, sistema i adaptera pogledajte na sajtu Carp System.
Željko Sirar – Sirko
Naslov Željkovom tekstu dao sam ja, u trenutku "pesničkog nadahnuća", iako šarana svuda ima, pa i kod nas - Glod
