Prateći 3. i 4. kolo izbornog takmičenja za žensku seniorsku reprezentaciju, mogao sam da se uverim u to koliko je kanal DTD kod Srpskog Miletića bogat ribom posebno krupnom deverikom. U trećem satu pecanja takmičarke su na štek peglale prave lopatare, teške preko kilogram i po, a o manjim primercima da ne govorim. Domaćini su me uveravali kako iskusan ribolovac na toj vodi u pravom danu može da ulovi i više od 20kg bele ribe, pogotovo ako raspolaže odgovarajućim priborom, petljašem od 10m pre svega. Teško je bilo odoleti takvom iskušenju, ali da izlazak na tu vodu ne bi bio svakidašnji zamolio sam vrsnog takmičara iz Sombora Ivana Miloševića da mi pomogne u realizaciji odmeravanja “snage” dveju pecaroških tehnika - šteka i dubinke.
Naravno da je žabu bilo teško naterati u vodu, pa smo se tako, krajem juna, na kanalu našli Ivan, njegov sin Damir, takođe odličan takmičar i ja u ulozi svojevrsnog medijatora pomenute pecaroške seanse. Ivan je velikodušno ustupio štek svom nasledniku i prihvatio se nezahvalnog zadatka da mu parira, za naše uslove, “amaterskom” tehnikom. Bila je to još jedna prilika da se podsetimo kako je i kod nas nekada pecanje na dubinku, i to sa dve udice, kako je istakao Ivan, bilo takmičarska disciplina. Ta vremena su za nama, ali uprkos pojavi i sve većoj popularnosti fider štapova podrazumevana tehnika ribolova je iz naših takmičarskih krugova još izopštena. Kao razlog da se oberučke prihvatio zadatka da na izazov šteka odgovori “komparativnim” prednostima savremenog pecanja na dubinku Ivan je istakao činjenicu da “što je stariji to ga baratanje štekom sve više umara”, a i jedinstven je osećaj kada se krupna riba upeca naizgled krhkim fiderom. Ni Damir se nije bunio što je u odmeravanje snaga krenuo “motkom”, naprotiv još i pre prvog zabaca usudio se da prognozira kako Ivan nema nikakve šanse.
(Ceo tekst ovog nesvakidašnjeg dvoboja oca i sina pročitajte u Trofeju broj 89, koga možete da skinete sa sajta!)
