Jedan od najvažnih faktora za uspešan ribolov i dobar rezultat na takmičarskoj pisti bez sumnje je i hrana za primamu. Recepture i smeše nisu strogo čuvana poslovna tajna samo velikih svetskih proizvođača sredstava za primame, već i ribolovaca rekreativaca. Činjenica je da će u rekreativnom sportskom ribolovu često i gola prekrupa, ili živinski koncentrat, biti “ubistveni”, ali stvar se iz temelja menja kada je u pitanje takmičarski ribolov, kada se u vodu odjednom sruče neuobičajeno velike količine hrane.Kom će se carstvu privoleti riba? Svakako da neće crći od gladi ko onaj magarac iz basne - između dva plasta sena! Tada na scenu stupaju pre svega takozvane “fabričke” hrane, kojih je, danas, zaista na pretek. Ipak, u poslednjih desetak godina iskristalisala su se neka imena koja nisu mnogo marila za staru slavu i neprestano su usavršavala svoje recepture.
Tu su daleko ispred svih kompanije Van den Eynde, Sensas, zatim Milo... pa ostali. Lepeza njihovih proizvoda je veoma široka i nije se lako opredeliti kojoj se mirišljavoj smeši prikloniti.
KAKO ODABRATI
Vrstu hrane određuju: vrsta vode na kojoj lovimo tj. da li je stajaća ili tekuća, plitka ili duboka, bistra ili mutna, topla ili hladna; način ribolova: da li lovimo bliže ili dalje od obale i, svakako, vrsta ribe koju nameravamo da pecamo.
Kod slobodnog ili rekreativnog ribolova odabir hrane nije od tolike važnosti kao na takmičenjima, jer kada je ribolovac sam na vodi riba dođe i na slabiju hranu. Međutim na velikom takmičenju odabir prave hrane, ili još češće njihove kombinacije, najvažniji je faktor u postizanju dobrog rezultata i pobede! Nije lako slediti imperativ da vaša hrana mora biti bolje pripremljena i primamljivija od komšijske, jer ako okupite ribu onda ćete je i lako uloviti, što kod ribolovaca takmičara nije nikakav problem.
Vrhunske takmičarske hrane su veoma selektivne i namenski su pravljene za određene vrste riba, ili nekoliko vrsta riba. Dakle, to ne bi trebalo da predstavlja poteškoću. Ali osim što treba znadi: kada i šta, neophodno je odgovoriti i na pitanje: kako? Jednu istu vrstu ribe moguće je loviti na različite načine i u različitim uslovima. Odabir vrste hrane i taktike hranjenja dobija na značaju tim više što lov kedera prestaje da bude najzastupljenija takmičarska disciplina, mada to nikako ne znači da je treba potceniti!
TIPOVI
Kada lovimo na tekućoj vodi, hrana treba da bude teška i da ostane na mestu ispred ribolovca, a potrebno je da neki put bude i rastresita, kako bi se blago osipala, pa da čestice hrane koje nosi voderni tok dovode ribu do ribolovca. Na tekućoj vodi potrebna je, najčešće, veća količina hrane i učestalije dohranjivanje, što i ne mora uvek biti pravilo. Ako je voda bogata ribom hrana se može češće i više bacati bez posledica, ali kada je u vodi malo ribe onda se može desiti da bacite više hrane nego što treba i da se riba najede i jednostavno ode, tako da ostanete bez ili sa veoma skromnim ulovom.
Na stajaćim vodama, po pravilu, uvek treba baciti manje hrane, a opet sve u zavisnosti od količine ribe u toj vodi. Takođe, da biste primamili ribu na stajaćoj vodi, potrebno je po malo ali češće dohranjivati, pa će, uz stalno propadanje hrane kroz sve slojeve vode, i zvuk od pljuska hrane o površinu vode primamiti ribu. Ne treba posebno ni naglašavati koliko za ribolovački uspeh opredeljuju miris i ukus same hrane!
Vrlo je bitno utvrditi i kakva je struktura dna. Ako na dnu ima mnogo pridnenog rastinja neophodno je da osnovni sastojak hrane kojom hranimo na početku bude glina. Tako teška hrana će poleći po travi, sabiti je uz dno i učiniti kasnije prihranjivanje delotvornijim, a pecanje lišiti muka sa kačenjem sistema o travu.
GARNIRUNG
Na takmičenjima je gotovo uvek potrebno u hranu dodati i izvesnu količinu živih dodataka u vidu crvića, seckanih glista (za šta postoje specijalne makaze) kao i fuja ili takozvane larve.
Često takmičari pomešaju, ili kako se to kaže, “zabetoniraju” relativno malu količinu primame, pre svega crviće, fuj ili gliste sa glinom, i tako love, što se pokazalo uspešnim na mnogim vodama. Glina vezuje primamu i odvlači je na dno, a voda polako otapa te garnirane glinene kugle i postepeno oslobađa čestice mamca, crviće, fuj i sl. neprestano provocirajuću ribu i držeći jato u zoni hranjenja. Ovakva vrsta primame se priprema tako što se živi mamci, najčešće fuj, prostru po plitkoj širokoj tacni i preko njih se pospe glina u prahu. Najbolje je da se to uradi postepeno, u što tanjim slojevima, kako bi se vlažni krvni crvi ravnomerno uvaljali u glineni prah. Zatim se takođe ravnomerno sve to poprska vodom iz flaše sa raspršivaćem i malo sačeka da se crvići što više sami ukaljaju, a zatim od njih formirati kugle lakim stiskanjem. Pojava specijalnih “lepkova za crviće” omogućava da se kao hrana na dno bacaju kugle slepljenih crvića. Lepak se postepeno otapa i oslobađa crviće koji izbezumljuju ribu. Kako bi na dubokim i brzim vodama ovakve kugle bile što pre i što tačnije usidrene, crvi se zajedno sa lepkom u prahu pomešaju sa izvesnom količinom ispranog i prosušenog šljunka najfinije granulacije ili teraco grumenčićima mermera. Zatim sledi fajtanje ovakve smeše vodom i dozirano mešenje mase, pa formiranje kugli.
Kad se u rastresitu navlaženu hranu dodaju crvići, kugle treba formirati neposredno pre prihranjivanja. Ako takve kugle malo duže odstoje, crvići će se unutar njih razmrdati i učiniti im jezgro rastresitim. Takve kugle primame će se raspadati pre nego što padnu na površinu vode. Ponekad želimo upravo to, ali još čeće baš suprotno! Za svaki slučaj, kugle takve prihrane treba pre bacanja još jednom propustiti kroz šake, tj. dodatno ih istiskati.
LEBDEĆI IZAZIVAČI
Veoma je bitno da hrana ne bude previše sita tj. da se riba brzo ne zasiti. Hrana treba da bude takva da stalno iritira ribu da jede, ali da ne može da se najede, što se postiže granulacijom, raznim izazivačima gladi i mirisima. Najbolje je da se prema vrsti ribe koja je cilj takmičara izabere pravilna granulacija, tako da čestice hrane budu previše sitne da bi se njima riba zasitila ali, u isto vreme, dobri prenosioci mirisa i drugih “napadača” na riblja čula. Sve će to navesti ribu da tek tu i tamo ponešto glocne ali i da se stalno vrti oko hrane i razdražena uzima ponuđeni mamac. Tako dolazimo do zaključka da je hrana za sitnu ribu praškasta, a za krupniju poput prekrupe i u njoj možemo jasno uočiti od koje vrste zrnevlja je delimično napravljena.
Takođe je bitno da se sa hranjenog mesta neprestano oslobađaju čestice hrane, jer one su te koje ribu izazivaju i provociraju da uzme i mamac. Mada to dobro znaju i tvorci najkvalitetnijih fabričkih smeša namenjenih takmičarima, neki ribolovci u tešku dubinsku hranu dodaju piljevinu ili mlevene kokice, pa kako se kugle hrane rastvaraju na dnu, tako se iznad njih formira oblak od čestice hrane. Tako obezbeđujemo prisustvo hrane u “međuvodi” na stajaćicama, ili formiramo trag primame u tekućoj vodi.
Ako želimo da lovimo krupnu ribu hrana neizbežno mora biti krupnog zrna. Za slobodni ribolov najčešće se ta hrana meša sa kuvanim žitom, geršlom, konopljinim semenom ili kuvanim kukuruzom, najčešće šećercom, a često će kao dobra primama poslužiti samo žito i kukuruz.
GODIŠNJA DOBA
Uobičajeno je da hrana za primamljivanje u proleće treba da bude bogatija proteinima i živim mamcima jer riba posle zimskog gladovanja nije aktivna jer štedi energiju i najradije će je utrošiti davši se u potragu za izvorom zanosne arome kalorične hrane. Iz istog razloga se hrani dodaju i razni zaslađivači kako bi ribu i ukusom privoleli da se mota oko primame. Šećer je prava energetska bomba, treba biti umeren sa serviranjem poslastica! Takođe, s proleća ne treba preterivati sa količinom prihrane i dodavanjem koncentrovanih aroma jer je to najčešće kontraproduktivno! U jesen i pred kraj sezone uspešnija je kiselkasta, opora i ljutkasta hrana, dok za vreme pune sezone sve zavisi od vode i vrste ribe, ali kombinacije voćnih mirisa i aroma rogača, vanile, meda, kokosa, susama, kikirikija, mente, anisa su delotvorne.
Sa sve većim hlađenjem vode treba ponovo smanjivati obroke prihrane i davati prednost smešama na bazi krvi životinja. Ovo su uobičajene primene pojedinih tipova hrane ali vredi ponekad ribu iznenaditi i neuobičajenim jelovnikom, pa čak i jakom proteinskom smrdljivom hranom na bazi krvi i ribljeg brašna, u sred leta i obratno, sa voćnim aromama u hladnoj vodi. Ipak, to je sve pre eksperimentisanje nego pravilo.
MEŠENJE
Ribolovci na različite načine pripremaju hranu, a najčešće na licu mesta, što baš i nije najbolje, jer nekim sastojcima hrane treba više vremena da se nakvase, da nabubre i doprinesu ukusu i “konzistentnosti” hrane.
Pravilno nakvašena hrana je rastresita, a ne mljuzga ili tvrda kao git! Stoga je najbolje takozvanu takmičarsku hranu nakvasiti bar 10 sati pre takmičenja, ali ne jako, već samo da bude ujednačeno navlažena, kako bi mogao da započne proces njenog bubrenja i sjedinjavanja mirisnih i drugih sastojaka. Takvu hranu treba na licu mesta doraditi prema potrebi. Najbolje je ako se dodatno kvašenje obavi fajtanjem iz flaše sa raspršivačem.
Pravilno pripremljena hrana mora se propustiti kroz sito da bi se dobila ujednačeno rastresita masa koju onda možemo jednim stiskom šake oblikovati u “gomboce” ili u kugle veličine pomorandže. Ako je hrana korektno navlažena onda će od stiska prilikom formiranja kugli zavisiti koliko će ona biti čvrsta. Provera pravilnog vlaženja hrane je jednostavna: stiskanjem u rukama se formira najtvrđa moguća kugla, koja mora da se lepo razmrvi kada stisak postane previše jak. Blagim stiskom formiraju se kugle koje će se u dodiru sa vodenom površinom raspasti, a ponekad čak i neposredno pre toga. Jačim stiskom dobićemo kugle koje će se raspadati dok propadaju ka dnu. Najjačim stiskom naših ruku biće formirane kugle koje će gotovo cele potonuti na dno i tamo se, usled bubrenja hrane, polako raspadati.
UNIVERZALKA
Prhke kugle pravimo za lov ribe pri površini, kuglama koje se raspadaju u propadanju primamljujemo ribu za lov u takozvanoj međuvodi, i pokušavamo da dignemo ribu sa dna, dok kuglama koje tonu poput kamena pokušavamo da okupimo ribe dna.
Dakle, mada postoji mnogo specijalnih hrana za svaki od ovih pristupa ribolovu, moguće je od njihove mešavine dobiti relativno univerzalnu smešu. Ovakvo rešenje je najprihvatljivije za treninge dan-dva, ili više, uoči takmičenja, kada se upoznaje određena voda, vrste ribe u njoj, način na koji riba uzima mamac, u kom sloju i sl. Na osnovu rezultata treninga ribolovac za takmičenje može pripremiti i specifičnu vrstu hrane, koja najviše odgovara ribi i tehnici ribolova za koje se konačno opredelio.
Međutim, “univerzalna” hrana je pravi džoker u rukavu jer se lako može prilagoditi promeni situacije na vodi: ako krene keder pri obali, dodavanjem još vode u hranu dobija se kašasta smeša koja pravi solidan oblak u površinskom sloju vode; ako riba mamac uzima u propadanju ili na dnu - prethodno pravilno navlaženu i umešenu hranu dovoljno je samo pri oblikovanju kugli stisnuti po želji.
Za vreme takmičenja način hranjenja često zavisi - ne toliko od nas - koliko od takmičara pored, jer ako oni intenzivno hrane onda moramo i mi, ili ako ne hrane dovoljno to treba iskoristiti pa pokušati da im se “preotme” riba.
Ovoga puta neću o receptima, jer sam uveren da velika većina ribolovaca ima neke svoje tajne recepture za pripremu hrane, a detaljnije o njihovim sastojcima u nekom od narednih brojeva, u rubrici “male tajne velikih majstora kuhinje”.
Brane Čordić
