Dunje su već dobrano sazrele, na ormanima spavaćih soba, a i svinjokolji tek što nisu otpočeli. Poznu jesen ne karakterišu jaki mrazevi ali zima je definitivno na pragu. Ništa novo, sem možda činjenice da je sve više ribolovaca koji ne priznaju takozvani kraj pecaroške sezone. Tu pre svega mislim na plovkaroše, zaljubljenike u lov bele ribe, jer su najuporniji varaličari i štukolovci, kao i dubinkaši koji love manića, odavno poznati kao čudaci svoje vrste te se lomataju po obalama i kada one pobele od snega. Kod nas je svake godine sve više klasičnih plovkaroša “na stazama eskima”, jer otkrivaju veliko zadovoljstvo pecajući u zimovnicima bele ribe.
Čak će i laici brzo otkriti, bez pomoći sonara, ili kakvog drugog elektronskog pomagala, gde se to grupišu enormne količine ciprinida u najhladnijem dobu godine. Takva mesta odaje, po pravilu, veća grupa ribolovaca na obali, koji ponekad, i bukvalno, jedni drugima zabacuju preko udice. Poznavaoce “situacije” uopšte ne čudi da se ponekad zimi upeca čak i više nego u najtoplijem dobu godine, a po-gotovo više nego u varljivo proleće. Uostalom, to je i pravična nadoknada za ozeble noge, promrzle prste na ru-kama i procureo nos! A tamo dole na 3-4, često i više metara dubine, ribe se “greju” u najtoplijem sloju vode.
SELIDBA
Ali, do prave zime ima još vremena! Sada, u poznu jesen, riba se polako povlači ka zimovnicima ali je još ima i u relativno plićim delovima, gde se drži dna. Koristi svaku priliku da doda još po koji gram sala pre nego se zaputi u zimski brlog. To znači da maksimalno racionališe svoje kretanje, i bez mnogo razmišljanja, uzima mamac koji joj voda nanese ispred usta. Sada se neće upuštati u jurcanje za slabašnim mirisnim tragom pa ribolovac koji želi punu čuvarku mora dobro poznavati teren na kojem lovi, gde su veće dubine sa toplijom vodom, ali ne i prevelike, jer u drugoj polovini jeseni, ako nije preterano hladna, najtopliji je - srednji sloj vode! Ovo ne znači da se sva riba nalazi na pola dubine, već da ribu treba tražiti na dnu koje je od površine vode “udaljeno” oko 3-4 m. Kako vreme odmiče, a zima postaje sve oštrija, to se polako spušta i relativno topliji sloj vode, a sa njime i riba. Sa njome i ribolovci koji joj vise iznad glave!
MAMAC U USTA!
Pomenuto je da je jedan od najbitnijih preduslova za ulov neaktivne ribe koja strogo pazi na svaki suvišni pokret - pronalazak mesta gde se okuplja u hladnom periodu godine, ali nisu uvek najproduktivnija mesta ona i gde se okuplja veliki broj ribolovaca. Stoga treba potražiti i druga mesta sa velikom dubinom, sa većim rupama na dnu, gde ima potopljenih objekata, panjeva, stabala i sl. Čak i na takvom mestu nije svejedno da li će se zabaciti nekoliko metara levo ili desno, jer se mamac mora ribi ubaciti bukvalno u usta - toliko zna nekada biti lenja! Čak i kada se pronađe pravo mesto, ribolov će biti veoma zahtevan i iziskivaće od pecaroša puno strpljenja.
Kod nas “sa ove strane Tise” riba se sada uglavnom bolje lovi na staja-ćim vodama, kao što su Stari Tamiš, Boka, Despotovac, Botoš... kao i na Staroj Tisi, recimo Vrbica. I Provala sa bačke strane kod Žablja i Jegrička.
MAMCI I PRIHRANA
Činjenica da uspeh u pecanju bele ribe na plovak u ovom periodu pre svega zavisi od znalačkog odabira mesta, nikako ne negira potrebu za korišćenjem primame! Naprotiv, primama je poželjna jer će učiniti ribu agresivnijom, i polako je ipak privući mestu na koje neprestano zabacujemo udicu. U zavisnosti od vrste ribe koju lovimo svaka hrana poznatih proizvođača, a pre svih Sensas i Van Den Ende, predviđena za babuške i bodorke ne može da omane, ali treba voditi računa o tome da sada prednost treba dati kiselkastim aromama i hranama, na bazi krvi i umesiti prihranu da bude “jača” tj. koncentrovanija.
Kada odaberete mesto, treba baciti svega nekoliko grudvi hrane veli-čine oraha i kasnije dohranjivati, i to vrlo umereno, što bi se reklo “sa dva prsta”. Bacanjem malih količina koncentrovanije hrane, ali često, postiže-mo da posle izvesnog vremena obave-zno dobijemo ribu.
Nije neophodno da se hrani kupovnim hranama, jer istoj svrsi može veoma dobro da posluži kuvano žito, kukuruz šećerac i geršla. Riba u zimsko doba i periodu pre zahladjenja radije uzima noklu, zrno šećerca, žita, geršle, i ružu hleba. Vrlo je bitno da se lovi na mamac koji je sastavni deo prihrane! Može se vrlo uspešno loviti i na crviće, ali je onda potrebno prilikom hranjenja svaki put baciti i po kojeg crvića zajedno sa hranom.
Šaran, babuška, bodorka, deverika rado uzimaju kuvano žito, a naročito geršlu. Upravo sa ovim mamcem veoma uspešno lovimo na Starom Tamišu, gde ribu prihranjujemo kuvanim žitom sa malo kupovne (mirisne) hrane, a pecamo na geršlu. Savet: geršla i žito moraju biti skroz raskuvani i mekani. Keder je u ovom periodu godine retka zverka pa nam neće “raskljucati” ovakav mamac pre nego što dospe u zonu dna, a mekan mamac će omogućiti i lako prodiranje udice u nepca.
Prava mera kuvanja ovih žitarica je:
NOĆ U TERMOSU
Da ne bi pravili ženi gužvu u kuhinji, najlakše i najbolje ćete skuvati ovo zr-nevlje stavljanjem u termos-bocu, a prelivanjem ključalom vodom uveče, i ujutru imate odličan mamac! Treba voditi računa da se ne pretera sa količinom žita ili geršle kako usled bubre-nja ne bi došlo do prskanja termosa!
Na tekućoj vodi je potrebno baciti težu hranu iste vrste. Znači da bude kompaktnija i mirisna kako bi privukla ribu ali isto važi pravilo da moramo znati gde je skoncentrisana riba.
PRIBOR
Deverika se veoma uspešno lovi na Tamišu i brani kod Bečeja štapom du-žine 6-8 m. Na tekućoj vodi treba srazmerno više prihranjivati ali voditi računa da se ne pretera, jer riba u zimskom periodu ne ide po “daćama” pa nema običaj da se prejeda, tako da se lako zasiti ako se predozira prihrana.
Pribor: štapovi “petljaši” od 5 do 8 metara, ili bolonjeze verzije, u zavisnosti od terena. U svakom slučaju treba da su duži jer je riba, po pravilu, u dubini. Osnovni najlon 0,10-0,16 mm, predvez od 0,10 do 0,06 (rekreativci mogu da se opredele i za broj deblje!) udice broj 14-20.
U hladnom periodu godine voda se izbistruje i često je izuzetno prozirna. To je razlog više da se posegne za tanjim najlonima. Od njih ne treba zazirati jer su i ribe zimi manje borbene pa ih je znatno lakše savladati.
Ukoliko pecate na mestu gde se okupilo jato krupnih, a veoma opreznih primeraka bodorke, deverike, ili protfiša, pokušajte sa korišćenjem novih fluorokarbonskih najlona. Oni će biti idealan kompromis - kako su u bistroj vodi gotovo nevidljivi, možete koristiti nešto veće prečnike tj. deblje najlone, bez straha da će izazvati dodatan oprez kod riba. Ovakve (100% fluorokarbon) niti su veoma skupe, i kod nas se veoma teško nabavljaju, pa preporučujem korišćenje dužih predveza od takvog materijala, dok će za osnovnu strunu sasvim dobro poslu-žiti i običan monofil.
RASNI FLUOROKARBON
Nije zgoreg ovom prilikom podsetiti i na test kojim ćete lako proveriti da li je najlon, koji nameravate da kupite, zaista “rasni” fluorokarbon: kraj najlona se zapali (upaljačem ili šibicom) i ako je istopljena masa izrazito crne boje - to je 100% fluorokarbon! Ukoliko je istopljeni kraj u boji meda, ili nije uopšte promenio boju, radi se o običnom najlonu. Napomena: možda je i taj “običan” najlon visokokvalitetan, i čak sa većom nosivošću na čvoru, ali nije fluorokarbon, pa nedozvolite da vam se proda “rog za sveću”. Fluorokarbonski predvez je odlič-no rešenje i za pecanje na tekućoj vodi gde na dnu ima puno oštrog kamenja ili školjki, jer prava fluorokarbonska nit je znatno otpornija na krzanje od klasičnih monofila. Ipak, ova vrsta najlona je nešto kruća od klasičnih, a efekat nevidljivosti ima svrhu samo u bistroj vodi, jer u mutnoj ionako za tim nema potrebe!
PLOVAK
Za stajaću vodu najbolji je izbor vrlo osetljiv plovak oblika igle, nosivosti oko 0,5 g. Kada procenite da riba uzima sa samog dna, potrebno je na ta-čno izbalansiran plovak dodati još jednu kuglicu olova koja je dovoljna da ga potopi. Ona se stavlja na predvez, relativno blizu udice. Dubina sistema se podešava tako što se plovak podiže do mesta na kojem će iz vode izvirivati kao da je idealno opterećen, samo vršnom antenom, a to znači da udica sa mamcem i deo predveza sa dodatnim olovom leže na dnu. Kada riba uzme mamac, podigne i olovo, koje povuče sistem i plovak potone ili zatitra. Ovo je slično rešenje kao kod takozvane “lift metode” koja se široko primenjuje u Engleskoj, kod pecanja linjaka ili šarana.
Ovako precizno izbalansiran sistem za lov na mirnim vodama je ne-ophodan jer u hladnoj vodi riba lenjo uzima mamac i gotovo da se posle toga i ne pomera, tako da nema zateza-nja sistema koje bi se odrazilo povlačenjem plovka. Preveliki plovak, nedovoljno opterećen, i previše debeo osnovni najlon, predvez pogotovo, učiniće naš sistem potpuno gluvim za neverovatno nežno zimsko uzimanje mamca. Na tekućoj vodi izbor plovka diktira brzina toka. Uglavnom, mora da omogući što bolje zadržavanje tzv. (kočenje) sistema u mestu jer je riba lenja i neće da juri mamac.
