Svako ko se odluči da uđe u prelepu i dinamičnu tehniku pecanja veglerima, prvo što bi trebao da uradi je da izabere meč štap, speijalizovan za ovu tehniku. U tekstu “Meč štapovi za pecanje vegler plovcima” možete pročitati osnovne savete za pravilan izbor meč štapa. Izbor mašinice je (na sreću) mnogo manji problem. Imate i štap i mašinicu, ali ono bez čega nema meč tehnike je vegler (waggler)!

Meč štap je nastao kao odgovor ribolovaca na vremenske (ne)prilike na Britanskim ostrvima, pa je iz istog razloga bilo potrebno smisliti i odgovarajuće plovke koji bi bili imuni ne samo na kišu, već i na vetar, koji je u Engleskoj redovna pojava kao i kiša.
Plovci i oblici na koje smo mi navikli, mogu biti (i jesu) neverovatno fini i precizan instrument za detekciju i najstidljivijih "udaraca", ali samo dok ne dune jači vetar. Tada njihova upotreba postaje prilično ograničena, detekcija udaraca je nesigurna, a upotrebljivost smanjena. Vetar, osim što nosi najlon i pravi "trbuh", diže i talase, koji sa svoje strane otežavaju i onako tešku situaciju. E, tu na scenu stupa vegler (eng. waggle - njihanje, klaćenje, drmanje).
Ovi plovci su specijalisti za vetar i prkose mu tako što i pri jakim udarima tvrdoglavo stoje u mestu (ovo nemojte shvatiti baš doslovno, jer ipak postoje određena ograničenja, ali o tome nešto kasnije). Talasi im takođe ne mogu mnogo nauditi, pa predstavljaju gotovo idealni detektor udaraca u teškim uslovima! Kako je ovo postignuto?
Kod pecanja veglerima, najlon je celom dužinom potopljen u vodu, od vrha štapa (koji je takođe u vodi), sve do samog plovka, koji je takođe najvećim delom u vodi, iz koje viri samo mali deo drečavo obojenog vrha.
Na Britanskim ostrvima (ali sve više i u ostatku Evrope) vegleri uživaju gotovo kultni status, dok su kod nas još uvek prilično nepoznati. Neki od razloga su vezani za nedovoljnu informisanost, skromnu ponudu veglera, relativnu komplikovanost sistema i vremena potrebnog za njihovo pravljenje, visoku cenu dobrih veglera (što je samo delimično tačno), itd...
U ovom tekstu ćemo se upoznati sa osnovnim oblicima i tipovima veglera, kao i njihovim glavnim karakteristikama, a daću i neke opšte savete o tome kada i kako upotrebiti koji tip veglera.
Dakle, postoje dva osnovna oblika klasičnih veglera: Straight i Insert.

Straight (ravni, pravi) vegler je celom dužinom do vrha iste debljine, a Insert vegleri imaju poseban umetak na vrhu, koji je tanji od tela samog veglera. Ovi vegleri su po pravilu osetljiviji od straight modela, jer tanka vršna antena detektuje i najfinije pipanje. Ovi umetci, tj. vrhovi su najčešće napravljeni od balze, trske ili plastike.
Na slici ispod možete videti kako izgledaju strejt i insert strejt vegleri.

Vegleri se prave od različitih materijala, a tradicionalno su napravljeni od paunovog pera, trske ili balze. U novije vreme se koriste još neki moderni materijali, kao što su plastika, grafit, pa čak i neki ultralaki metali!

Kvalitetan vegler zahteva i kvalitetne materijale, ali i precizan rad majstora, koji se ogleda u upotrebi kvalitetnih lakova, ali i veoma preciznom obeležavanju nosivosti, koja je kod dobrih veglera “pogođena” u miligram.
Vegleri su uglavnom ofrabani u neutralne boje, osim vrha, koji je najčešće drečav, mada se koriste i crno ofarbani vrhovi, koji su odlični po jakom suncu i odbljescima na vodi.
Osim neutralno ofarbanih, postoje i Clear (providni) vegleri, napravljeni od prozirne plastike i namenjeni su za pecanje na bistrim vodama, ili kada riba uzima oprezno, kako bi bili što manje uočljivi u vodi. Za ekstremno čiste vode postoje i Crystal Clear (kristalno čisti) vegleri.
Optimalna daljina za pecanje Straight veglerima je okvirno od 15-30m. Na tim daljinama se najbolje ponašaju, ali isto toliko je bitno da je na tim udaljenostima najbolja detekcija udarca. Strejt vegleri uglavnom nisu predviđeni za velike nosivosti i otežanja, pa je ova daljina prilagođena mogućnostima njihovog izbačaja. Lagan vegler jednostavno neće moći da leti dalje, bez obzira koliko jako mahali štapom, što nikako ne preporučujem prilikom upotrebe finog i suptilnog meč štapa!
Neka univerzalna težina strejt veglera za početnike bi bila oko 2,5 - 4g. Takođe, ove težine koriste i iskusniji plovkaroši kao polaznu težinu kada se nađu na novoj ili manje poznatoj vodi.
Druga glavna grupa veglera su Bodied vegleri.
Ovi vegleri se razlikuju od Straight modela po tome što na kraju imaju kruškoliki dodatak - "telo", pa otuda i naziv Bodied ("sa telom").
Na slici dole se vidi kako izgledaju ovi vegleri.


Ovaj dodatak se najčešće izrađuje od balze i plute, a oblik uglavnom varira od loptastog, jajastog do izduženog elipsoidnog. Savet za početnike: oblik dodatka nije od presudne važnosti u rekreativnom ribolovu, pa se ne bi trebali time (dodatno) opterećivati.
Bodied vegleri su namenjeni za postizanje većih daljina, veće su nosivosti od Straight modela, dalje lete i odlični su za klizeće montaže. O ovoj montaži možete pročitati tekst “Meč i vegler – klizeća montaža (Slider Float Rig)”

Bodied vegleri su stabilniji od strejt veglera i još bolje podnose talase i vetar. Težine ovakvih veglera idu čak do 20-30 i više grama.
Bodied vegleri takođe mogu imati na vrhu tanju antenu kao i straight insert vegleri, koja se u nekim slučajevima može zamenjivati različito obojenim vrhovima u zavisnosti od boje koja je udatom momentu najvidljivija.
Zanimljivi modeli veglera, veoma atraktivnog izgleda, (kao na slici dole), imaju na vrhu poseban stabilizator (kao na streli), koji omogućava jako dugačke zabačaje, a što je još važnije – veoma precizne, čak i po vetru. Ovakvi vegleri ponekad nose različite nazive, kao što su Rocket, Bomb, Distance, itd...
Napomenuću samo da postoji još nekoliko podtipova bodied veglera, kao što su Swinger, Windbeater, Flyer, Onion, itd... ali o njima nećemo sada, da ne bismo dodatno komplikovali stvar.

Međutim, ono što se neizostavno mora spomenuti je da se svi vegleri prave u dve varijante otežanja. 
To su Unloaded (bez otežanja) i Loaded (Weighted) modeli (sa otežanjem).

Unloaded vegleri nemaju na sebi nikakvo dodatno otežanje, dok Loaded vegleri imaju već ugrađenu određenu količinu otežanja. Kod nekih modela otežanje je fiksno i ne može se menjati, a kod nekih modela otežanje je izvedeno u obliku metalnih pločica (diskova), koji se po potrebi mogu skidati i dodavati u zavisnosti od situacije na vodi. Na fotografijama sa veglerima (gore), vide se sve varijante.
Iako možda ovo može nbekome delovati kao čisto preterivanje, ipak ima svoju funkciju, naročito u situacijama kada riba recimo uzima u propadanju, pa je jako bitno da vegler što pre zauzme najpribližniji položaj u kojem će moći da detektuje udarac. O tome kada upotrebiti loaded a kada unloaded ćemo drugom prilikom. Za početak možete krenuti sa bilo kojim veglerom koji imate.
Još jedna stvar na koju se neizostavno mora obratiti pažnja, je kako je na vegleru obeležena njegova nosivost! Na nekim modelima je težina upisana u gramima, pa onda neće biti problema. Međutim, Englezi vole da se prave Englezi, pa imaju svoj poseban način obeležavanja nosivosti, koja nije obeležena u gramima, već u često zbunjujućoj kombinaciji slova i brojeva...
Evo jednog primera kako to izgleda:


Ovo zaista može da izgleda veoma zbunjujuće, ali samo do momenta dok nemamo pri sebi tabelu za preračunavanje (nažalost, često će nam biti potrebna dok ne zapamtimo sve kombinacije). Evo pogledajte tabelu za preračunavanje, gde je sve lepo prikazano:

Dakle, ako se vratimo na gornju sliku veglera, videćemo oznake 2AAA + 3BB.

Ovo znači da je sam vegler već otežan sa 1,6g, a potrebno je dodati još 1,2g da bi vegler bio savršeno balansiran. Kod kvalitetnih veglera, sve oznake su tačne u miligram i potpuno pouzdane. Na našu sreću, čak i tradicionalno konzervativni Englezi, svoje veglere sve češće obleležavaju paralelnim oznakama – “svojim” i “našim”, što nam svakako drastično olakšava celu stvar. Na vegleru sa slike vide se i standardne težine u gramima.
E sad, da li je moglo jednostavnije? Sigurno da jeste, ali ovaj sistem obeležavanja je prihvaćen i najčešće ćete ga sretati na veglerima iz Velike Britanije. Na nekim drugim modelima je obeležavanje izvršeno u gramima na klasičan način, na koji smo već odavno navikli kod plovaka. Recimo, naši majstori koji prave veglere koriste klasičan sistem obeležavanja, pa tu neće biti nikakvih problema.
Za početak mislim da je ovo dovoljno, a u sledećem nastavku ćemo videti neke osnovne montaže i sisteme, kao i načine na koje se vegler i olovna sačmice montiraju na najlon.

Na kraju, jasno je da je ovim jednim tekstom samo načeta priča o veglerima, koja je praktično beskrajna. Sva dodatna pitanja možete postaviti (i dobiti odgovore na njih) na našem forumu. Takođe, na našem sajtu u rubrici Plovak, možete pronaći još veoma zanimljivih tekstova o meč tehnici, montažama i veglerima.

Cilj ovog teksta je da vas zagolica da probate meč tehniku. Videćete kakvo je to uživanje kada vaš vegler elegantno potone ili se u drugom slučaju izdigne pa legne na vodu, a vetar mu ne može ništa.

Vladimir Jovicki Jovis