Nije svejedno! Nije svejedno da li je tridesetogramac Sportex ili... da li je rola Shimano ili... da li je struna Fireline ili... da li je čvor Palomar! Nije svejedno ni koja je kopča, koja udica? Kopča Neša, udica VMC! E, ondak je stvarno sve svejedno - bilo koju ribu da pecate. A ja sam pec’o smuđa. Onako ležerno, lalinski, natenane...

Nije svejedno ni kada napišem da je nešto dobro (naročito ako je skupo), jer strahujem da nenamerno nekog ne prevarim. Zato mi uvek lakne kada se uverim da sam nešto dobro (pr)ocenio i da je moja preporuka bila zasnovana na argumentima. A najbolji argument je uvek supertest. I to na vodi. Praksa mora da potvrdi teoriju! Zato mi, eto, i znamo i pecamo. I pišemo istinu!

Toliko sam, uporno, hvalio mali Shimano MgS da sam se uplašio da sam preterao, jer on je prilično skup, a ja sam njime tek “ponekog” smuđa ulovio, par štuka, i desetine bandara... Da li je on stvarno toliko jak?

Jeste!!! Čak je i jači nego što sam mislio! Jak je i on a i Sportex Kev DL 30 g težine bacanja! Sportex sam i pre “testirao” čupajući čokote sa dna, a ni u Fireline 0,15 mm (boje dima) nisam nikad posumnjao, kao ni u čvor “palomar”. Za Neša kopče odavno sam znao, ali nisam znao da je udica VMC na Stormu toliko jaka - samo je jedan krak male trokrake (iz)držao!

Da li je ovakav štapić dovoljno jak za Dunav, za smuđa? Da nisu, možda, slabe Fuji karike, jer su jednostopalne, za lov na “velikom plavom”? Da nije mala mašinica, a struna tanka? Ajde?!

Nije svejedno nešto drugo - da li ribu zamarate drilom ili kurblanjem? Da li ribu zamarate štapom ili rolom? Da li znate da optimalno podesite dril pa da povremeno, levom šakom, suptilno kočite. Ja sam taj zanat (odavno) ispekao loveći somove, pa mi nije baš teško palo polusatno drilovanje. Ali je nešto još važnije - važnije od svega - živci! Debeli lalinski živci, toliko debeli da sam pecao dupe ne mrdajući sa klupe čamca. Ko ima debele živce taj može i sedeći, može i ležeći, ali samo ako zdravo veruje u sebe. I u svoj pribor!

Kad ovako žestoko krene dole, dril mora da peva! Da vam riba ne bi razvalila špulnu ili mašinicu, pridržavajte levom šakom. Kad stane...

Vucite je štapom! Dril kočite levom šakom, ne dozvoljavajući da se vrti špulna. Budite vrlo oprezni - čim opet počne da divlja pustite špulnu, da dril propeva...

Kad krene pod čamac ne brinite - ako ste na vreme digli sidro (a ovde čak i motor zbog propelera). U slučaju da se štap previše savije, tada sile nisu toliko jake da dril proklizava. Onda ili popustite dril ili ispravite štap, spustite ga, rasteretite - tada će se povećati naprezanja s karika na špulnu! Nekad, u kritičnoj sitaciji, otvorim preklopnik - nek ode - samo da ne pukne štap! Ne ode - obično je dotle već toliko dobro zakačena da nema spadanja.

I to je to. Nikad ne vucite veeeliku ribu tako što ćete okretati ručicu mašinice! Štap vadi ribu, mašinica samo skuplja višak strune! I driluje...

A MgS savršeno driluje jer je disk frikcione kočnice od istog materijala kao i disk na posestrimi Tiagri, multiplikatoru za morski ribolov.

To je vrlo bitno - nikad mašinica ne sme da blokira - dril je najvažniji! A besprekorno drilovanje od pola sata može da izdrži samo ona mašinica koja ima kvalitetne diskove u kočnici jer se stvara velika temperatura zbog trenja. Velika temperatura se stvara tada i na karikama. Zato Fuji SiC - one su i tvrde i vrlo brzo odvode temperaturu sa sebe, ugreje se ceo prsten (na samo onaj deo koji je u neposrednom dodiru sa strunom!), pa se brže i ohladi! Fuji SiC ima dakle dve prednosti pred drugima – veliku tvrdoću i visok koeficijent odvođenje toplote. Ovo drugo je naročito bitno kod dugih drilova, velikih begova. Važnost toga teško može da shvati neko ko nikad nije imao veliku ribu na štapu…

Kritična faza je kada je velika riba zamorena - tada je morate štapom dovući. Opet povuci - namotaj strunu na špulnu - povuci štapom... Sve do ruku kolege.

Ako nemate meredov morate imati kolegu! I tu naročito pazite - sve je prenapregnuto! Pazite da se slučajno, baš tada, “umorena” riba ne praćakne, pazite da udica ne izleti! Uvek, baš uvek, pazite na ugao štapa, pa ako se uduca otkači da ne zakači ni vas ni kolegu, nek’ odleti negde dalje, negde sa strane, u vis...

Da li se može ovoliki “smuđ” savladati i nekim drugim priborom? Možda…

Koliki je bio? Pojma nemam, nit’ je to bitno za ovu priču. On je bio samo “kolateralna šteta” - u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu, baš kada smo želeli smuđarke za večeru. Nije više bilo šanse da tu pecamo i dalje, pa smo večeru ulovili na drugom mestu, na mirnom udaljenom spotu, ali istim priborom. Ali to je d(r)uga priča, a ovo je supertest...

Znam da će opet biti sumnjičavaca tipa: “da, lako je iz čamca, na mirnoj vodi, ali Dunav je nešto drugo!” itd. No, ja tu ostajem bez teksta! Jeste na Dunavu drugačije, jeste tekuća voda, jeste... Ali tri’es’ kila je tri’es’ kila, a 30 grama je 30 grama. A ni riba zakačena za bok nije isto što i za usta! Jer ja imam (bar!) 120 kg (bez šešira) - da mene neko za stomak zakači ne bih ni znao. Ali da me za usnu vuče - izašao bih sam, ko bela lala, iako sam Lala. I to iz cuga, a ne natenane...