Pre osam godina, ulaskom “Greys“-a i transformacijom specifične proizvodne filozofije svi proizvodi dizajniraju se i razvijaju u Velikoj Britaniji, u mestu Alnwick, od strane domaćih stručnjaka i korišćenjem najnovije tehnologije, dok je sama izrada proizvoda ili njihovih delova izmeštena na Daleki Istok - ali drugačije od prakse koju praktikuju mnoge druge kompanije (koje uglavnom naručuju već gotove kineske proizvode, a uopšte ne konstruišu i razvijaju sopstvene).

Tokom poslednje tri godine, “Hardy & Greys“ Ltd, fokusira se, sve više, na koncipiranje poslovne strategije po meri zahteva tržišta 21. veka. To znači da je kompanija morala promeniti način svoga rada.

Svaki projekat započinje odobrenim tržišnim planom, što je pokriveno specifikacijama, kategorizacijom proizvoda, troškovnikom i slično. Neprestani monitoring razvoja proizvoda omogućava kompaniji da se koncentriše na proizvode koji prolaze veoma strogu selekciju.

Dakle, na projektantima i stručnjacima za marketing i ispitivanje tržišta leži velika odgovornost da teoretski koncipiraju proizvod pre nego što se krene u traženje proizvođača koji može da ispuni veoma rigorozne zahteve kad je “Hardy i Greys” u pitanju (pod tom kompanijom je i brend “Chub”). Podrazumeva se da se u svom radu oslanjaju na najsavremenija softverska pomagala u dizajniranju i usavršavanju svojih zamisli.

Program “SolidWorks” im pomaže ne samo u pretvaranju skica u trodimenzionalne modele već i proračunava naprezanja kojima će predmet biti izložen i na njemu markira kritične tačke - mesta gde će odabrani materijal popustiti, i sugeriše šta umesto njega koristiti. Kada odlaze na dogovore sa potencijalnim proizvođačima stručnjaci ove kompanije ne nose modele proizvoda sa sobom kao uzorak, već - lap topove!

Od koncepta do njegove realizacije zna da prođe od jedne do dve godine. Na putu realizacije proizvoda nalaze se brojni testovi takođe brojnih prototipova, zatim odabir pravog proizvođača koji će ponuditi kvalitet… ali i povoljnu cenu! Konačno, završen prototip, sa specifikacijama i CAD dizajnom, ide kod odabranog proizvođača i proizvodnja može da počne...

U tom smislu vrlo su bitne test laboratorije “Hardy“-ja u kojima se ispituju razni materijali i dizajnerska rešenja za najrazličitije namene - od vojnih pa do aeronautičkih! Mašine za testiranje prednjače u onome što mnoge kompanije ističu kod izrade vlastitih proizvoda: vrhunsku tehnologiju! Po proceni novinara iz “TTW”-a (odakle prenosimo deo teksta - op. ur.) upravo je “Hardy & Greys” vodeći na tom polju ukrštanja sprava za “mučenje materijala“ i softvera, koji će iz tog procesa izvući prave podatke i sugerisati najbolja rešenja.

Jedan od takvih softvera je i “Finite Element Analysis” (FEA) koji, kao i ranije pomenuti “SolidWorks”, može predvideti ponašanje određenog materijala u različitim proizvodima. Čovek koji barata sa FEA softverom ima master zvanje iz oblasti aeroinžinjeringa (specijalizovan je za kompozitne materijale)! Prava veličina pomenutog softvera jeste u tome što može izračunati i akciju hipotetičkog štapa, tako da za određivanje te karakteristike nije potrebno izraditi prototip. Kompjuter treba samo nahraniti svim podacima o virtuelnom štapu i – prepustiti mu da uradi ono što najbolje ume. Svakako da je na kraju neophodan i prototip, ali pomenuti softver štedi vreme i novac dok se do prototipa ne dođe.

“Postoje neke stvari koje se jednostavno moraju proizvesti u Velikoj Britaniji ali ovde proizvoditi ceo proizvod danas nije konkurentno” - ističu u glasovitoj engleskoj kompaniji “Hardy & Greys” Ltd.

Ukratko smo opisali kako danas mora da se posluje da bi bi se zadržao visok kvalitet artikla, a uz nižu cenu - jedini način je da se proizvodi na Dalekom Istoku, gde je satnica radnika neuporedivo niža nego što je u EU, SAD, ili Japanu - ali mnoge druge firme ne konstruišu svoje proizvode, nego kupuju gotove...

Praktično se može reći da su Englezi – (skup) mozak, a istočnjaci – (jeftina radna) snaga. Otuda toliko visok kvalitet njihovih štapova a po prihvatljivoj ceni. To se najbolje vidi po štapovima made in England – njihova cena je mnogo viša jer je u nju uračunata visoka satnica engleskih radnika. Uostalom, zamislite koliko biste danas plaćali za kompjutere ili digitalne aparate kada bi ih sklapali samo Amerikanci ili Japanci - ko bi to mogao da kupi? Pa čak ni najnovije čudo za kojim vlada prava pomama u svetu – digitalni fotoaparat Nikon D300 – nije sklopljen u Japanu…