Od kako se pojavila na našim prostorima, Daiwa Lexa je izazvala nepodeljenu pažnju svih, bez obzira kom "klanu", kada su mašinice u pitanju, pripadali. Razloga za pažnju ima više, pa krenimo redom...

Lexa je Daiwin model namenjen američkom tržištu, pa osim "spinning", pod istim imenom postoji i "baitcasting" model.

Kada ovu mašinicu prvi put ugledate na fotografiji ili uživo, a naročito kada je uzmete u ruke, dve stvari vas odmah privuku. Ova mašinica (iako se o ukusima ne raspravlja), izgleda zaista prelepo i to je jedino oko čega se skoro svi slažu. Uostalom, ružne Daiwe gotovo da i nema. Drugi utisak koji ćete steći je da ova mašinica vredi više nego što piše na etiketi sa cenom.

Međutim, ovo nisu jedini aduti Lexe.

Lexa je jedna od retkih mašinica u svom cenovnom rangu, koja ima Daiwin hvaljeni i originalni rotor, koji oni nazivaju "Air Rotor". Sam oblik rotora govori da je po nekim stvarima poseban. Dakle, rotor na Lexi nije metalni, već je izrađen od specijalnog kompozita grafita. Ovaj kompozit je Daiwa nazvala Zaion.

Karakteristike ovog kompozita se vide na slici ispod, gde je mereno ugibanje različitih materijala pod istim pritiskom.

Takođe, oblik rotora je tako projektovan da ravnomernije prenosi sile naprezanja na celu površinu, a samim tim smanjuje opterećenje samog rotora, ali i prenosnog mehanizma. Grafički prikaz možete videti na donjoj ilustraciji.

Naravno, ovo su podaci i testovi koje je objavila Daiwa, u kojima objašnjavaju principe svojih inovacija. Prednosti Zaiona se ogledaju u lakoći, boljem prenošenju naprezanja, kao i u čvrstitni. Treba još reći da je svaki Zaion rotor savršeno balansiran i da nije podložan koroziji, a prema tvrdnjama, dugotrajan je i ne menja svojstva ni posle niza godina.

Kada je reč o špulni, treba reći da je ABS (Advanced Ballistic System) tipa, koja u kombinaciji sa Air Bail preklopnikom omogućava daleke zabačaje i sprečava uvrtanje i mršenje strune. Vidljivo je da je preklopnik strune većeg prečnika nego što je uobičajeno, a špulna je metalna i zaista (ko na to obraća pažnju) fantastično izgleda.

Za razliku od rotora, telo ove Daiwe je metalno, što će se svima dopasti. Daiwa ga naziva "Hardbody Z". Ono što je primetno na prvi pogled je da je cela mašinica dobro utegnuta, sve je precizno spojeno, odlivci su savršeni i sve deluje veoma kvalitetno. Još jedan detalj vredan pomene - cela mašinica, kao i prednja kočnica su dobro zaptiveni (Oil Sealed), pa neće biti problema sa ulaskom vode, peska... samo ipak, nemojte ovo shvatiti baš bukvalno. Svaka mašinica se može uništiti ako se nedovoljno čuva.

Pogonski mehanizam je provereni Daiwin DigiGear koncept u kombinaciji sa Advanced Locomotive Levelwind sistemom slaganja strune. Pogonski zupčanik je izrađen od površinski tretirane legure aluminijuma, dok je pinion izrađen od bronze. Ovde se podrazumeva da je dizajn mehanizma, broj i oblik zuba kompjuterski proračunat, što već je standard kod projektovanja mehanizama mašinica za ribolov.

Od ostalih karakteristika treba spomenuti da model 3000 SH (koji je ovoga puta pod našom lupom) ima kapacitet špulne 0.30mm/185 m, prenos joj je 6.2:1, težina 335 gr, a "max drag" 7 kg. Pri jednom okretu ručice namota 105cm strune. Lexa ima 4+1 ležaj, što je po meni sasvim dovoljno. Tu je i Infinite Anti Reverse bespovratni sistem, kao i Twist Buster II vođica strune.

Osim modela 3000 koji posedujem, postoje i dva manja (2000 i 2500), koji imaju identična tela, dok model 2500 ima nešto veći rotor.

"Na suvo", mehanizam i rotor se okreću neverovatno lako i bešumno, nema onog neprijatnog "mlevenja", a ručica je rezana, jaka i pouzdana. Međutim, da li se ovako ponaša i na vodi i kakvi su utisci iz prakse, tj. korišćenja u realnim uslovima? Evo mog mišljenja:

Ovo je jedan fina, elegantna i suptilna mašinica, pa sa njom tako treba i postupati. Primećuje se da se nešto lošije "snalazi" prikom korišćenja voblera dubokoronaca, velikih leptira i teških glava, koje stvaraju veliki otpor u vodi. Međutim, ona za takav način ribolova nije ni predviđena! Slušao (i čitao) sam kritike kolega koji joj zameraju nedovoljnu snagu i izdržljivost. Za teži ribolov, postoje neki drugi modeli. Lexa je fina alatka, za uživanje u ribolovu.

Najbolje se snalazi sa plitkoronećim i suspending voblerima od 5 do 11 cm, manjim leptirima i lakšim džig glavama, okvirno od 7 do 15g, mada ni 20g neće biti veći problem. Po meni, idealna je za sve stajaće vode, kao i manje reke. Za velike tekuće vode, tipa Sava i Dunav, ne treba preterivati sa težinama glava niti dubokoronećim voblerima. Ponavljam, ko praktikuje takvu vrstu ribolova, moraće da koristi nešto jače mašinice.

Strunu jako lepo namotava, namotaji su dobro složeni, preklopnik se široko otvara i pouzdan je, pa mi se nijednom nije desilo mršenje strune. Ovom mašinicom se (ako ste varaličar) bez problema mogu pecati smuđ, štuka, klen, pastrmka, bas, bucov... a plovkaroši će takođe bez problema moći da je koriste.

Ima li mane?

Neko će zameriti nešto brži prenosni odnos, pa će biti potrebno malo navikavanja na spooooro okretanje ručice (naročito zimi), mada će sa druge strane nekim plovkarošima ovo odgovarati, kao i bucovdžijama.

Oni koji zameraju manju snagu, potražiće neke jače modele, jer Lexa ipak nije oličenje snage. Uostalom kao što rekoh, nije ni koncipirana tako.

Ipak, možda jedina realna mana je nedostatak rezervne špulne. Šteta, jer posle kupovine treba krenuti u "lov" na još jednu špulnu.

Takođe, bilo bi lepo da se ručica uvrće direktno u pogonski supčanik, mada je i ovako ručica čvrsto stegnuta i nema lufta.

Neke kolege zameraju nešto višu cenu, mada ja to ne vidim kao (veliku) manu, jer dobiti ovakvu mašinicu nabijenu najnovijim tehnologijama, koja je uz to kvalitetna i privlačna na oko, nije baš čest slučaj.

Mislim da je, generalno, Daiwa napravila dobar potez kada je predstavila ovako koncipiranu mašinicu, a mi ribolovci smo dobili još jedan "predmet želja", koji ipak neće biti nedostižan najširem krugu ribolovaca.

Vladimir Jovicki Jovis