Ribolov je hobi, a hobi ono što pričinjava zadovoljstvo. Međutim, za ne baš tako beznačajan broj ribolovaca ribolov je i biznis. Svejedno da li kao trgovac ribolovačkom opremom ili proizvođač pribora za pecanje, internet ih je pun jer je idealan za besplatnu reklamu. Zato Facebook vrvi i od ribolovaca s imenom i prezimenom, ali i “profila” s imenom prodavnica?! Tako se dešava da je „Ribolovački Pribor“ prijatelj sa „Pecaroškom Opremom“. A kada kliknete na informacije „profila“ saznate da je „Pribor“ muški i da je rođen 4. jula, a da Oprema, gle čuda, nije žensko nego takođe muško, rođen 8. marta. Pa Pribor čestita rođendan i kućnu slavu Opremi, a Oprema želi sve najbolje Priboru za Novu godinu i Božić.

Ja sam svakodnevno dobijao brojne pozive za "prijateljstvo" s prvim i drugom, ali i trećim, četvrtom... jer nije njima stalo do prijateljstva nego do reklame. Stoga sam redukovao sve „prijatelj(ic)e“ koji nemaju ljudsko ime i prezime! Pa, majku mu staru, i naziva se Facebook „knjiga lica“ - a ne lista prodavnica.

No, Fejsbuk je nužno zlo, ali ribolovački forumi nisu. Zamišljeni su kao mesta za ćaskanje o pecanju, za drugarske diskusije o našem zajedničkom hobiju – sportskom ribolovu. Tu su se okupljali ribolovci iz čitave Juge i rasejanja, jer nas internet spaja. Ali, avaj!

Na početku i beše tako. Međutim, vremenom su Pribor i Oprema proširili svoj biznis. Stoga su se učlanili na sve moguće forume o pecanju - nema ribolovačkog foruma bez ovih "lica". Naravno, to je sve legitimno, jer su forumi – ruku na srce – vrhunac demokratije. Zavisno od raspoloženja cenzora, moderno nazvano: moderatora ili administratora, forumi žive svoj život. Nažalost, i oni se sve više pretvaraju u mesta za (samo)reklamu. Jer ciljna grupa i Priboru i Opremi su ribolovci (tačnije: njihovi novci!), a gde ćeš ih toliko naći na jednom mestu nego na ribolovačkom forumu – idealnom mestu za (ras)prodaju pecarošima. I tu počinju problemi...

Stariji članovi foruma vremenom nauče kojem „niku“ se može verovati a kom liku ne, ali šta da rade mlađi pecaroši, naivni i neiskusni, kako da oni razluče istinu od dezinformacije, kako da razdvoje informaciju od pritajene reklame? Jer oni ne znaju da se pod nikom „Mita“ krije lično Ribolovački Pribor, a pod nikom „Pera“ glavom i bradom – ona - Pecaroška Oprema! Još je teže proniknuti u stvarne namere Mite i Pere, jer oni imaju svoje „ilegalce - skojevce“ koji lukavo, kao, naivno pitaju „gde ima“, ili „koliko košta“, a onda im Mita i Pera, kao, ljubazno odgovaraju – i daju link (ili adresu) svog sajta. Ali ni kada odete na pomenuti sajt nećete znati da li je Mitin ili njen, jer nigde nećete pronaći ime i prezime vlasnika, to jest Ribolovačkog Pribora ili Pecaroške Opreme. Tu bi, tada, trebalo da interveniše cenzor, ali opet AVAJ!

Cilj svakog foruma je što veća poseta i što više članova – kako da briše Mitu i Peru kad mu oni (i njihova isturena odeljenja – skojevci) prave najveći promet u pecaroškom bircuzu zvanom ribolovački forum. Kvantitet je bitniji nego kvalitet. Nažalost je tako, jer kad je biznis u pitanju milosti nema. Zato se gotovo redovno dešava da više nije najefikasniji taj i taj model neke varalice, recimo, nego svi modeli jedne firme! Ajde?!

Pa, bre, čak ni Rapala nema sve modele podjednako lovne, jer je recimo Shad Rap i dalje broj 1; ni Nils Master nema sve voblere podjednako efikasne  – i dalje je Invincible No 1, ni svaki Mepps ne lovi ko Lusox... ali se po ribolovačkim forumima i Fejsbuku može „saznati“ da su svi mamci firme „Fishing Shojic“ podjenako ubojiti. I, gle čuda, što je mamac noviji tim je „lovniji“. Ajde?!

Naravno, to je čista reklama, jer kako nešto novo može biti toliko lovno ako njime nije ni pecano, a kamoli upecano! Problem je što vest o novitetu nije plasirana kao informacija o novom proizvodu, nego kao dezinformacija o ulovu baš njime. A ti čik pogodi kolika je OVA riba stvarno bila, i da li je upecana stvarno time!

Najveći problem interneta su društvene mreže i forumi jer je omogućeno lažno predstavljanje, pa anonimci sakriveni pod nikovima postaju naprasno hrabri, u sve se razumeju, sve znaju i poznaju, iako obični retko ili ništa (do kraja) ne pročitaju. Takve ćete poznati najlakše po tome što retko pitaju, ali često o(d)govaraju. I, obično, samo fotku pogledaju, a već kritikuju.

Ovo su bile neke smernice o tome na šta treba obratiti pažnju na internetu, i kako razdvojiti informaciju i koristan savet od marketinške dezinformacije. Jer nisu baš ribolovci toliki lažovi, često su veći oni koji ne pecaju ribe nego ribolovce. Srećom, bar koliko poznajem naše domaće proizvođače i trgovce, većina su i dobri ribolovci, pa im se donekle može verovati. A takvi ne kriju ime po forumima nego se imenom predstavljaju. No, ni njima ne verujte baš svaku reč. Jer, od kad sam samog sebe uhvatio u laži ne verujem više nikome, hehehe.

Facebook, ma kakav bio, osmišljen je da sakuplja podatke o licima, ali i firmama. Stoga, nemojte na svom “profilu” davati previše ličnih podataka. A ukoliko Vam je stalo do biznisa, otvorite “stranicu” – neka je lajkuju oni koji su zadovoljni vašom ponudom. Recimo naša stranica https://www.facebook.com/Trofej.info je prilično skromno lajkovana (istina tek je mesec dana stara), ali nas teši što je skoro svaka vest na http://trofej.info/ enormno čitana. Uostalom, mi i pišemo da bi se čitalo, a kome se dopadne pa klikne na “sviđa mi se”, Bože moj, i “lajkovi” su nam kompliment.

Nažalost, pišemo oštro i istinito, tako da i ne očekujemo (mnogo)brojne lajkove, jer malo-malo pa nekoga okrpimo. A nijedan trgovac nije baš toliko lud da hvali onoga ko razotkriva (pre)prodavce magle! Nema trgovca koji voli novinara koji sve pod lupu stavlja i meri koliko stvarno nosi njegova "godzila" pletenica "nepokidiva na čvoru. Naravno da se takvog novinarstva plaše u ribolovci - internet preprodavci i posebno šverceri. Jer istina je češće neprijatna nego prijatna.

Eh, da na Fejsu postoji dugme “ne sviđa mi se” ili “mrzim Gloda”… ala bi to bilo lajkovano, hehehe. A ja baš više volim kritike nego pohvale – posebno od onih koji ništa ne čitaju – a sve tekstove napamet znaju. I često citiraju. No, u Srbiji se uspeh odvajkada merio brojem neprijatelja. Debelo bih se zabrinuo da imam mnogo “prijatelja”.

Stoga, pošteno na vodi!

Dragan Jovanov Glod

alijas Balkanac Vizantikus