U celoj Srbiji godišnje se (tako bar kažu) proda oko 60.000 dozvola za pecanje, od toga u AP Vojvodini oko 25 hiljada. Malo ili mnogo? Čini se (pre)malo, a bojim se da će se 2015. godine prodati još manje, jer su dozvole za ribolov (sportski, rekretativni... zovite pecanje kako vam volja) faktički poskupele, iako smo OVDE pogrešili (pa se izvinjavamo). Naime, naivni kakvi smo, smatrali smo da bi trebalo da pojeftine. Jer kada se nešto slabo prodaje obično mu se snizi cena, zar ne. A mi... kontra?! Em se ne kupuju, em poskupljuju?! Pa prodaja ribolovnica je zrela za rasprodaju, za neku „akciju“ bre!
Član 41 kaže:
Dozvolu za rekreativni ribolov za kalendarsku godinu (godišnja dozvola), za jedan dan (dnevna dozvola), odnosno za više dana, a najviše do sedam dana (višednevna dozvola) izdaje korisnik koji snosi i troškove štampanja dozvole.
Godišnja dozvola za rekreativni ribolov važi na svim ribolovnim vodama Republike Srbije, osim na ribarskom području na ribolovnim vodama u zaštićenom području.
Korisnik izdaje godišnju dozvolu za rekreativni ribolov u jedinicama lokalne samouprave koje su navedene u ugovoru o ustupanju na korišćenje ribarskog područja.
Godišnju dozvolu za rekreativni ribolov lice kupuje u mestu prebivališta ili boravišta, osim dozvola za ribolov u zaštićenom području.
Korisnik izdaje dnevnu i višednevnu dozvolu za rekreativni ribolov za ribolovne vode koje su mu ustupljene na korišćenje.
Za ribarsko područje na ribolovnim vodama u zaštićenom području, dozvole iz stava 1. ovog člana izdaje upravljač zaštićenog područja.
Dozvola za rekreativni ribolov u zaštićenom području može se koristiti samo na ribarskom području za koje je izdata.
Kriza hara, nema se para, a za jedinstvenu dozvolu treba 6.000 dinara. Ruku na srce to i nije mnogo – za onoga koji ima i vremena i novaca, pa peca često i svuda, od Tise do Drine, od Save do Južne Morave. Samo, koliko je takvih koji ne rade a imaju novca da se švrćkaju širom čitave Srbije? Malo, zanemarljivo malo.
Naprotiv, onih drugih je neuporedivo više, običnih smrtnika (ne)zaposlenih koji pecaju uglavnom u svojoj bližoj okolini. Uzmimo za primer jednog Novosađana, znate li koliko njemu treba para? Jer dozvole za zaštićena područja će (verovatno) koštati 4.000 dinara. Četiri ’iljdarke braćala, za svako zaštićeno! I sad kako pecati i na Dunavu, i na kanalu D-T-D, i na Begeškoj Jami, i na Tisi kod Žablja, i na Kalovačkom dunavcu, i u Koviljskom ritu, i na Beljanskim barama, i na Mrvoj Tisi... Kako? NI-KA-KO! To je kamara para, bre! Mnogo, kume.
Jedino bez dozvole, jer su dnevne paprene – 1000 za dan pecanja, ko da je Jegrička... Ebro! Čik, pa pecaj.
Sreća u nesreći je što dozvole još nisu odštampane pa se trenutno peca bez ribolovnice. Valjda ribočuvare tolerišu one koji ni po mrazu bez vode ne mogu.
Ali bar da jedinstvena dozvola za ribolov važi koliko i svaki drugi dokument u državi Srbiji, ko lična karta ili pasoš, saobraćajna ili vozačka dozvola – od datuma izdavanja pa do datuma isteka. Ali ne, „ribolovačka godišnja dozvola“ čak i ne važi godinu dana, jer će se, eto, prodavati tek od februara, pa do kraja decembra.
I tako će 6.000 platiti i onaj ko je izvadi u februaru (pa i mnogi grabuljaši!) ali i pecaroš koji tek na leto može na pecanje. Izvadi je, recimo krajem juna kad mu i sin bude na raspustu, ali mu ne važi do sledećeg juna. Verovatno će toliko važiti i dozvole za zaštićena područja.
Eto, svi zaštićeni, samo ribolovci uskraćeni. I oštećeni svi sportski ribolovci i pošteni pecaroši rekreativci! Oni drugi, oni primitivci nisi ko mi naivci.Njima će se dozvola isplatiti ma koliko koštala – za njih nema zime, sve dok je riba na ceni. A ne ceni je, jer je hrana.
No, možda smo opet pogrešili, nije poskupela dozvola za pecanje – poskupelo je jedino pecanje! Iako je benzin pojeftinio...
Istina, kažu da je ovo samo štih proba - „pilot“ eksperiment. Kao, da ove godine vidimo kako će ići, pa potom...
O tom – potom. Samo da ne bude ko u onom filmu „Ima li pilota u avionu“.
Vaš pilot u Trofeju - Glod
