Opsednut sam velikim smuđevima, ali silne muke su otkriti stvarne težine i (naročito) dužine kapitalaca, jer i kada se ulove trofejni primerci često je jedini podatak – fotografija! A to ne razumem: zašto nema više fotografija trofejnih kapitalaca i zašto se kriju toliko elementarni podaci kao što su težina i dužina... osim ukoliko nije cilj prevariti one koji u fotografije ogromnih smuđeva ne trepćući bulje?
Eto, sada se pojavio ovaj ogromni smuđ, ali mi ni Google ne pomaže – samo sam saznao težinu (ukoliko je i ona tačna), da je težak 16,8 kilograma. To je neverovatan smuđ, a sudeći po pozadini upecan je na nekom dubokom jezeru, verovatno alpskom. E sad, da li je Italija, Austrija... ko zna – ja ne znam pa pitam vas. Ukoliko znate, javite mi. Unapred hvala!
Sudeći po boji smuđa, uzvučen je iz velike dubine, čim je toliko taman. Ali da je smuđina – jeste. Stoga sam ga opet ovako uporedio jer znam težinu mog smuđ(ić)a, ali i dužinu i težinu Krausovog ulova (kliknite na smuđ svetski rekord pa pogledajte detaljnije objašnjenje o načinu fotografisanja i kako sam ih „merio“). Malo je bilo teže namincati ga, jer je glava smuđa usmerena bliže objektivu a rep stoga udaljen, ali da je ogroman – ogroman je. Iako deluje kraće, rep manji a glavurda ogromna (sakrivena šaka ispod glave je veća nego druga) jer nije sasvim paralelan objektivu, nesumnjovo da je težak. Moguće i toliko, jer je baš lalinski gabaritan u struku, to jest širok u leđima. Nesumnjivo da je i duži i teži od moga, kao što je vidljivo da je kraći i lakši od Krausovog.
Ali pogledajte tek ovog zagonetnog smuđa, sudeći po glavrdi, repnom peraju i dužini, verovatno mužjaka. Naravno, ni o njemu nema nikakvih podataka, a sudeći po „beloj lađi“ u pozadini moguće da je pitanju reka Po u Italiji. Dužine em retko ko navede, a još je i pitanje kako dužinu mere – do korena repnog peraja, ili sa celim repom?
Stoga sam i njega morao da „premerim“. Još ko za inat, nasmejani srećnik se fotografisao u rukavicama, pa ne mogu precizno da natempiram proporcije šake kada se ne vide prsti. No, recimo da je, odokativno, smuđ ovoliki. Slabiji od kapitalnih sestara jeste, ali je zdravo dugačak – preko metra sigurno. Pažnju privlači velika glava, ogromno repno peraje, mada ni leđna nisu mala, i dužina. Apsolutno ne mogu da ocenim težinu ovog fenomenalnog trofeja – možda 12 kilograma, šta mislite? (Ispod teksta možete komentarisati.)
Smuđevi (i štuke) iz velikih i dubokih jezera su uglavnom gabaritniji od braće i sestara iz reka – to je gotovo izvesno. Ali nije pravilo – Krausov rekord je iz Dunava. Austrijskog! Znači li to da kod može biti i većih, jer je i Dunav veći?
No, kako bilo da bilo, ovo su tri zaista ogromna smuđa, nesumnjivo znatno dužih od metra, a koliko su tačno teški možemo samo da (ne) verujemo. A ja, večiti skeptik, od kada sam samoga sebe uhvatio u laži ne verujem više nikome, pa ni sopstvenim očima. No, Krausu verujem, jer je njegov smuđ fotografisan normalnim objektivom još onomad, kada nije bilo interneta pa ni potrebe da se laže.
A vi, kako hoćete – verujte (mi) ili ne, samo mi javite saznate li nešto novo o ovim ulovima. I o drugim velikim smuđevima, jer ako je mladica kraljica onda je smuđ kralj. Za mene, car među grabljivicama.
Ali kako je danas u modi „Uhvati i pusti“ sve više će biti „sveskih rekorda“ jer nema prepariranih dokaza. Stoga je Internet prepun slika, pa je moje „istraživačko novinarstvo“ osuđeno na ovakvo merenje... ali samo ukoliko se vide prsti! Jer bez prstiju... smuđa mačku o rep!
Dragan Jovanov Glod
