Mart je najgori mesec za ribolovce, posebno za varaličare. U lovostaju su skoro sve “plemenite” grabljivice: mladica, štuka, smuđ… a ni soma više nije lako “upecati” kao  onomad - zimus, u januaru i februaru. U martu se mamuran i gladan polako budi iz zimske “hibernacije” i postepeno napušta krtog – sve teže ga je “upecati” na legalu, više nije u “krevetu” u zimovniku. Ali šta drugo da u martu pecaju naši brojni pošteni varaličari nego da “ganjaju soma” – ta neće valjda tamaniti štuku i smuđa dok su mrestu! Stoga na obalama u martu srećete varaličare koji blinkerišu soma, ali gle čuda – retko ko koristi somaroški alat?! Uglavnom soma u rano proleće love džigovima i nežnim smuđaroškim štapićima. Bude i po koji “somdžija” koji love bucove – ali takođe priborom za smuđa! Mene je to uvek intrigiralo ali tajnu nikad nisam dokučio, valjda sam mator i(li) izlapeo pa ne pratim savremene trendove u somolovu. Ili sam zaostao što se pribora tiče - možda su sada štapići toliko moćni da su postali univerzalni, pa je i za smuđa i za soma dovoljna jedna ubojita  “baba roga”. No, kako bilo da bilo, dok ne razrešim tu misteriju puštam vam jedan stari tekst o lovu prolećnog soma, iz kojeg ćete saznati kako je bilo nekada. Pre više decenija, kada se drugačije pecalo.

D. Jovanov Glod 

Som naleće u proleće, ali se tromo kreće

Nakon dugog zimskog posta, iz sna, “zdravo” gladan budi se som. Mrest će uskoro, a za to se mora biti u punoj kondiciji. Hrana će mu omogućiti da bude spreman za mrest. Ali još je trom, ne juri, nego će radije zauzeti busiju gde zna da uvek ima bezbrižnih kedera.

Na velikim rekama brežine su ta mesta. Pod tim pojmom podrazumevamo podvodna ostrva koja se uzdižu sa dna, ali nikad ne izvruju iz vode, čak ni kada je vostaj izuzetno nizak. Duboka prolećna voda je mutna, još uvek hladna, ali se oko brežina okuplja riba. Brežina svojom masom predstavlja prepreku, i zato je protok oko i nad brežinom brži. Som će zauzeti položaj tako da što lakše iz vode kupi sve za šta mu se učini da je za jelo, a što mu mutna voda nosi pred usta - glavom uzvodno...

Već smo rekli da je s proleća trom. To je jedan od razloga što ga tada lako (“lako” prihvatite uslovno - op. ur.) savladamo. Trom je, a gladan. Grupiše se u manja jata, ali tako da budu samo približno iste veličine (isto godište) u jatu, jer veliki neće malog “poštedeti” ako mu se mota oko nosa. Ako nađete takvo mresto ima šansi da ih ulovite više na jednom mestu.

Rezerve sala je istrošio, izgladneo rado će nasrnuti na skoro svaki mamac koji mu provučete (ili zabacite), blizu mesta gde on vreba. Zapamtite: iako je gladan, neće se tada upuštati ni u kakve vratolomije - još nije u punoj snazi. Morate mu mamac ponuditi na “trpezarijski sto”.

Visokoproteinski zalogaj najviše mu paše u proleće, snop debelih glista koje ne “begaju” kad ga “vide”  (kaže se pravilno lalinski: ne begadu kad ga vidu - op. D.J.) pa ne mora ni da pliva za hranom. I krupan keder, usidren teškim olovom, dobar je mamac, ali mi smo varaličari, zar ne?

Danju se mota oko brežine na dnu. Veliki je on dasa - vide ga ribe, obično leži, ako ima i malo mulja ukopan (ko neki fedajin) u pesak i iz busije vreba. Tamo mu ponudite velike silikonce na težim glavama, ali ih ne povlačite prebrzo. Tehnika “diži-spusti” na tolikoj daljini nije adekvatna, jer je najlon na toj udaljenosti skoro horizontalan, pa silikonac pliva maltene horozantalno, bez obzira na vaše cimanje u vis. Ako imate (a obično nemate) čamac, onda je skroz druga priča. Diži-spusti je ono pravo - dobitna kombinacija. Za bez čamca - tvister ili šed tvister, za iz čamca - šedovi raznorazni. Boje nisu bitne, miris - može, smrad - još bolje! Pribor? Naravno jak!

Noć je d(r)uga priča. On ne vidi najbolje, ali danju vide njega! Zato je som tipičan noćni lovac. Kamuflažne šare po telu služe da se kako tako (danju) prikrije, ali to nije to - noć je za toliku grabljivicu pravo vreme. Tada prilazi obali, u našem slučaju - diže se skroz iznad brežine i čeka “prote” (protfiše). Tada lovite zveckavim “crankbite” voblerima (po naški: “kruškicama”), a ako (opet) nemate čamac, pa ne uspevate da dobacite sa obale, kašike sve probleme rešavaju.

Idealno bi bilo da je vučete nizvodno, da mu je voda nanese pred usta, ali ona tako povlačena loše (ili skoro nikako) ne radi. Bacajte malo dalje od hot spota, visoko u vis - da pljesne što jače kada padne na vodu. Neke kašike - legendarni “cet” često napravi - kad pogodite ugao pod kojim pljesne -  zvuk sličan bućki: BLUUOP! Zvuk će mu skrenuti pažnju. Vi kašiku polako, pod uglom od (oko) 45 stepeni, vucite prema brežini. Postepeno se pomerajte (vidi skicu!) nizvodno (u ovom slučaju udesno), i dijagonalno presecajte vodu iznad brežine.

Ako bacate ukoso nizvodno ili čak popreko na tok, matica će zanositi varalicu (istina, tada ona najžešće radi), pa će mu ona dolaziti s leđa. Može se i tako uloviti som, ali bolje je ovako kako sam vam opisao. Poslušajte me - prvo pretražite brežinu kosim zabačajima uzvodno, postepeno se pomerajući nizvodno, a ako to ne da rezultata stanite naspram brežine pa tucite kao lepezom - baražno, iz različitih uglova.

Većina ribolovaca upravo greši kad zabacuje jako nizvodno! Razlog što tako rade je pakleno vibriranje voblera, a moguće je pustiti da ga voda odnese nizvodno pa misle da tako veću površinu pretražuju?! To je tačno, samo što som nije tamo! Uvek bacajte ukoso uzvodno, ili poprečno na tok - sve ribe su glavom okrenute ka matici. Grabljivice napadaju glavom, a ne repom – pa i som.

Prošla je zima kada je som nasrtao trbuhom za kruhom! Ko ovaj nesretnik na slici, zimski som iz 2015. godine koji je verovatno, sudeći po ožiljku, nasrnuo stomakom!

Zoran Popov