Stigloooo prolećeeee! Štuka kreće. Posle mresta, najveće. Možda ova fotografija najbolje svedoči. Ako je verovati sopstvenim očima, varalice su najefikasnije. Žao mi je samo što nemam više podataka o tom ribolovcu i ovim štukama: niti se zna ko je, niti kolike su, niti gde je – fotografiju sam našao na internetu, naravno na Fejsbuku. A gde bi drugo?

U poslednje vreme, nekako paralelno sa porastom popularnosti te društvene mreže, sve više se pitam kuda ovaj svet ide. Pa zar je za pisanje o običnom pecanju potrebno biti Frojd?! Čemu toliko eksponiranje, zašto toliko laganje i preuveličavanje. Jer ovo više nije ni za psihologe, pre je za psihijatre. Zar ga ne mrzi da fotošop koristi za takve stvari?! Razumem jedino ako je šala u pitanju, ali tada se to može reći, tj. napisati. Ili objaviti 1. aprila. Ovako kao da je imao nameru da sebe promoviše, pa ako prođe – prođe.

Jer ovo je, verovatno, original. Drugari blinkeraši iz Osijeka su ribolovca s kafom pronašli na nekoj nemačkoj grupi ali i original na ruskom sajtu. A kad su pokušali da prokomentarišu na nemačkom – ladno su ih obrisali. Stoga i mislim da možda nije samo bezazlena šala bila želja, nego očigledna namera da se izazove svesna obmana.

Da se razumemo, ja volim šalu ali mrzim prevaru. Jer nas ribolovce već ionako bije glas da smo veliki lažovi, zar sada treba da nas smatraju i za psihopate. Recimo, ovakvu šalu volim, ali kada sam taj „ulov“ objavio napisao sam da je monstrum upecan 1. aprila i objavljeno je bilo u aprilskom broju „Trofeja“. A tada je i početak sezone za pecanje štuke, da neko ne pomisli na krivolov. Ne, mi smo je upecali sportski, hehehe.

Ipak, opet je bilo ribolovaca koji su sumnjali u veličinu i pored toga što nam se lepo vide prsti, ali bilo je i divljenja i čestitanja. Eto, bilo je onih koji šalu nisu shvatili. Ali i mnogih koji su istu fotografiju preradili pa umesto naših glava ubacili njihove. No, ako je šala – ok je. Ali naišao sam i na par fotosa te štuke gde je pokušano da se zabašuri istina, da se ne prikaže kao šala nego istina.

Danas je internet prepun „ala i sandžama“ pa ljudi više ne veruju nikome, čak ni sopstvenim očima, pošto je bezbroj pokušaja da se riba prikaže neuporedivo većom.

Zbog toga smo dospelu u bezizlaznu situaciju da i kada je ovakva zaista rekordna riba upecana i snimljena u prirodnoj veličini, objektivnim objektivom i bez fotošop montaže, ribolovci rekordera smatraju za prevaranta jer je riba „manja“! A nije, nego je tolika kolika je. Ali deluje da je manja jer su manje ribe tako fotografisane da bi izgledala veće. Stoga više niko ne veruje nikome, pa ni fotografiji kao nepobitnom dokazu, a nekada je bila krunski argument!

No, priznajem da me je fotografija šokirala – na prvi pogled. Ali i bez detaljnijeg zagledanja piksela normalan ribolovac se mora zapitati kolike su štuke? Jer ako „kafedžija“ ima 80 kilograma onda ona štuka ispred njega ima bar 40, ako ne i svih 50kg. A da ne drži šoljicu u ruci nego štap sa kojeg landara varalica „ta i ta“ mogao se uzeti i koji dinar od sponzora. Očigledno da nije... Italijan.

Dragan Jovanov Glod