Jeste da na prvi pogled deluje ko prvoaprilska šala, ali nije – istina je! Zabranjen je privredni ribolov zakonom kojeg je izglasala ogromna većina parlamentaraca 14. aprila 2015. godine. Zaista šokatno, ali eto i to se napokon dogodilo. Jer bilo je krajnje vreme. Stoga evo čitavog teksta da vidite kako se radi i šta je Skupština. Istina, kod komšija je preko 300.000 ribolovaca sa izvađenom dozvolom za pecanja, a kod nas ovoliko!?
“Sazrevaju plodovi decenijskog zalaganja Saveza ribolovaca Mađarske. Prvi put je 2005. godine Parlamentu predočen dokument, koji govori o tome, da je ribarenje na otvorenim vodama prevaziđena privredna metoda. Nakon toga mnogobroje studije su dokazale da je riblji fond „nacionalno blago”, koje putem ribarenja gubi na vrednosti, dok se kroz sportski riboilov oplemenjuje. Autori su crno na belo dokazali, da se od 1 kilograma ribe, ulovljenoj od strane ribara, u budžet sliva 400 forinti, dok je od istog kilograma ribe, ako je ulovi ribolovac, korist desetostruka.
Kada je pomenuti dokument stigao u Parlament, sukobili su se interesi par stotina ribara s jedne, i 340.000 hiljada ribolovaca sa druge strane. Dokument je naime skrenuo pažnju na činjenicu da se riblji fond u poslednjih 20 godina sveo na jednu petinu, a da su sredstva za izlov „uznapredovala”. U okviru akcije „neka bude red na vodama” doneti su novi zakoni (zabrana pregrađivanja vodotokova, broj alata, zaštita ribljeg fonda, nov spisak zaštićenih vrsta, strože mere i zabrane... i drakonske kazne za prekršioce). Prvi rezultati primene propisa bili su vidljivi već nakon godinu dana. Na mnogim vodama ulovi su podsećali na one iz „dobrih starih” vremena.
U utorak, 14. aprila 2015. godine Parlament Mađarske ogromnom većinom glasova izglasao je zakon, koji od 2016. i nadalje zabranjuje izdavanje dozvola za privredni ribolov na prirodnim vodama. Iskustva stečena na ovom polju rado bismo podelili sa svojim prijatelčjima iz Srbije, jer međunarodna riba ne poznaje granice. Bistro!”
Mihály Buzás
P.S. Preveden i skraćen tekst Zoltana Černaka, našeg velikog prijatelja iz Mađarske, u objavljen u listu Magyar Szó, kojeg nam je prosledio Mišika Buzaš. Na slici ispod je autor studije, idejni otac projekta Láda Gáspár.
Mi stalno “projektujemo projekte” da bi se ugradili: “a gde sam tu ja?”. Stoga ne bi bilo loše da ovaj projekat primenimo i kod nas, da ga otkupimo od autora ako treba, jer što da se mučimo i pravimo nov kad je Dunav isti, i Tisa je ista… Samo su, kanda, naši “somovi” veći! Iako su svi somovi pod kapom nebeskom jednaki, bilo čiji da su.
Glod
