Zinuo sam od čuda kad sam video drugara Staku na Pinku?! I naravno gledao Pink prvi put posle ne znam koliko meseci, ili godina. Jer šta će neko ko Vladimir Stakić tamo, bre?! Znam ga, a znao sam i da će argumentima kulturno dotući sagovornika, ali ono što me je OVDE zapanjilo je... voditeljka?! Nije nesuvislo „pitala pitanja“ koja ne bole, kao mnogi „novinari“, nego se načisto uortačila sa Stakom pa nisu dozvolili bezazlenom gostu iz vlasti oko da otvori, tj. jedva da je uspeo nešto uopšteno da prozbori. Te se stoga pitam:

1. Otkud to da Staku dovedu u studio?
2. Kako to da voditeljka nije išla niz dlaku gostu iz vlade?
3. Da se nije otrgla kontroli, to jest (auto)cenzuri?
4. Ili, da možda Pink nije promenio politiku?

Svašta mi pada na pamet, pa i jeres pod brojem 4, jer nisam očekivao takvu emisiju. Opet, ko zna, svašta se priča, pa i da će možda opet biti vanrednih izbora na proleće. Šta ukoliko je vlast izračunala da je najbezbolnije da malkice podiđu ribolovcima i da se napokon učine pozitivni pomaci u zaštiti ribljeg fonda, pa je Pink dobio „mig“ da malo prodrma učmalu pecarošku bratiju i apatičan auditorijum?

Za sada nemam decidiran odgovor ni na jedno pitanje, i ništa mi nije jasno. Jednostavno, ukoliko vlast želi da zaista unapredi stanje na vodotocima Srbije, ništa jednostavnije nego momentalno doneti uredbu kojom se zabranjuje privredni ribolov na rekama! Time bi stotine hiljada ribolovaca bili oduševljeni... i ko zna za koga bi glasali. Protiv bi bilo par stotina alasa i nekoliko korisnika voda koji bi ostali bez prihoda od mrežaroša. Tom odlukom bi se preko neći umanjio krivolov, pošto bi bilo znatno manje mreža. Pa još da se mrežarenje obavezno smatra krivičnim delom i da se odrežu drakonske kazne za to (ne)delo, eto nama svetlosti na kraju tunela. Mađari su upravo to učinili, zašto ne bi mi?

Da li će se na riblji fond i dalje gledati ko na alajbegovu slamu, i da li će se nadalje krivolov tolerisati kao socijalni ventil (kradi pa jedi, samo vlast ne jedi), videćemo vrlo brzo – čim saznamo imena „slavodobitnika“, tj. novih korisnika ribarskih područja.

Dotle mi ne preostaje ništa drugo nego da slušam svoj „subjektivni osećaj“ koji mi kaže da se ne radujem prerano, možda je to svetlo na kraju tunela far brzog voza koji nam tutnji u susret. Jer taj osećaj je varljiv, bre! Eto, letos nas uveravali da nije tolika vrućina, da nas subjektivni osećaj vara da je preko 40C, a sada nas žuta štampa plaši „sibirskim minusima“ u... januaru?! Pa kada treba da bude mraza ako ne sada. Uostalom, minus nekoliko je mačiji kašalj, a subjektivni osećaj od minus 20 neka vežu mačku o rep. Na kraju krajeva, otkud im saznanje koliki je moj subjektivni osećaj?! Moj subjektivni osećaj je subjektivan – i lično moj. Ja, eto, verujem da će biti bolje! I šta mi ko može? Staka je objektivno opisao stanje, a svi znamo da se dalje ovako ne može. Inače postoji opasnost da se ribolovci napokon slože... a pred izbore! Zato se ne uljuljkujte, jeste Staka (Stako, sećaš li se onoga: „civilizacijski red je da se odužimo ljudima“) ocenio trojkom stanje na vodama (na skali od 1 do 10), ali to je iz čiste kurtoazije – ogromna većina nas smatra da je stanje nedovoljan 1. Zabrani li se privredni ribolov, ja dajem ocenu „odličan 5“, a subjektivni osećaj će biti da je bar sedmica – ko što  tvrdi Stakin kulturni sagovornik Dušan da je već sada. Dobro de, i on čovek ima prava na subjektivni (bez)osećaj.

Ahmet Šabo