Često imamo priliku da čujemo ili pročitamo na nekom sajtu ili u časopisu da Pera (Žika, Mika) peca 350 dana godišnje, ili da Joca (Kića, Mića) ne peca samo za Slavu i Božić. Ja bih zaista bio presrećan kada bih mogao da pecam cele godine svaki dan, ali...
Mene zanima rade li ti ljudi, jesu li zaposleni, studiraju li, imaju li porodice, devojke? Podrazumeva se da ne računam penzionere, oni su svoje slobodno vreme već ranije zaradili. Da stvar bude još gora, nas koji ne idemo na vodu svaki dan, zovu u šali (a često i zbilji), „vikend pecaroši", „teoretičari“, „kozmetički“ itd.
Na to, glasno i jasno odgovaram: niko me neće nikad ubediti da taj koji peca svaki dan, voli ribolov više od mene, koji idem na vodu kad imam vremena i mogućnosti zbog drugih egzistencijalnih obaveza! Jer, treba jesti, platiti račune, a naravno treba i da nešto pretekne za pribor! A ako se, kojim slučajem povede reč i o priboru (koji, javno priznajem - obožavam), tek onda ponovo kreće kanonada...
Znam ja da pribor ne peca ribu sam, što je glavni "argument" koji potežu neki, ali, tvrdim da će pravilno odabran pribor, uz ispravnu prezentaciju mnogo lakše i efikasnije pecati ribu od neprilagođenog i neadekvatnog pribora. Takođe, znam da smo nekada davno bambusima, Germinama i Tokozima itekako vadili štuke, šarane i babuške različitim tehnikama i da nismo postavljali pitanje dužine i težine (ne zaboravite, ribe je tada bilo neuporedivo više!), ali ćemo se, nadam se, složiti da ipak postoje neka ograničenja kod upotrebe odredenih štapova, jer su i same tehnike vremenom napredovale.
Nekada su ta ograničenja čisto tehničke prirode: kako zabaciti tešku hranilicu nekim štapom tb.30g, ili kako bacati lagane džig glave i vobler(čić)e nekom močugom tb.300g? Ulogu u svemu ovome svakako igra i dužina štapa. Dalje, specijalni "visoki" provodnici mogu pomoći da se kod pecanja veglerima vlažna struna ne lepi na vlažni štap, itd. Da budemo sasvim iskreni, u određenim situacijama nam neko tehničko rešenje ipak može olakšati život. Sa druge strane, zašto ne iskoristiti sve te pogodnosti, kada se proizvođači iz petnih žila trude da udovolje baš nama - ribolovcima?
Za mene, ribolov je još od mladalačkih dana bio idealna prilika da - uživam. Jedva sam čekao svaki slobodni trenutak da zbrišem na Savu i odmorim glavu, prvo od škole, pa onda od studija...
Danas, situacija se, što se mene tiče ni najmanje nije promenila. U ribolovu i dalje vidim idealnu priliku da pobegnem u mir i tišinu makar na kratko, od zamornih poslovnih i drugih svakodnevnih obaveza, da udahnem svež vazduh. A ulov, pitaće neko? Ako ga bude presrećan sam, a ako ne, opet sam srećan! da ne pomisli neko pogrešno, uvek se trudim da eksperimentišem, menjam sisteme, taktike, voblere, ali uvek opušteno i sa uživanjem!
I verujte, nikada nisam pratio izveštaje o vodostanju, vazdušnom pritisku, solarne i lunarne prognoze... Išao sam na vodu kad god sam mogao i uživao u svakom trenutku provedenom na pecanju. Da li sam mogao da (u)pecam više? Sigurno da, ali i ovako sam srećan, jer kada ne pecam, onda "bistrim" tekstove o priboru, taktikama, sistemima. A znam neke kolege ribolovce koji, kada odu na pecanje (koliko god to često ili retko bilo), ceo dan grozničavo bacaju, bacaju, bacaju, menjaju, pa kad ne ulove, psuju sve i svakoga.
Ovo sam napisao jer me je baš malopre zvao drugar i sav besan i nervozan, uz psovke objašnjavao kako je uradio sve što je znao, znojio se, ali ribu upecao nije! Jedva sam ga (malo) smirio baš ovim rečima koje sad napisah...
Vladimir Jovicki Jovis
