Setite se šta ste juče radili. Pa, ako vas nije sramota, radite to isto i danas - Duško Radović.

Uveliko su nas već ogrejali sunčevi zraci ranog proleća, pa je započela invazija na vode. Znate, to su oni plitki kanali, bare i jezera pored kojih se čovek može odmoriti na svežem vazduhu, osim toga, može se nadati i nekom ulovu. A dali znate šta sve pecaroš može zateći na obali?

Podrazumeva se da ste kupili dozvolu, spakovali crviće i gliste u torbu, uzeli fin pribor u ruke pa krenuli. Vaš izbor je verovatno plitak, pet-šest metara široki kanalčić, koji može da bude i na samom obodu zaštićenog prirodnog rezervata. Istina, pecaroško mesto udaljeno je dvadesetak kilometara od vašeg stana, ali ste ga izabrali zato što ima povoljnu prosečnu dubinu i što je blizu asfaltnog puta. Ova predsezonska pecaroška premijera dobro će vam doći da se podsetite kako izgleda boravak u prirodi, ali i da ponovo osetite čari ribolova. Po starom dobrom običaju krenuli ste kad su se petlovi već pomalo umorili od jutarnjeg rakoljenja i kukurikanja.

Gužva ko na mitingu

A na odredištu ćete, umesto tepiha od trave i izgaženih stazica, najverovatnije prvo primetiti visokourbanu nedoslednost. Pred očima će vam se redjati razni automobili – kao u centru Novog Sada na dan početka putarskih radova na Beogradskom keju – s registracijama VA, BG, KI, ZR, NS…

No, posle frtalj sata probijanja kroz šiblje i osušenu trsku, u trenutku kad konačno pronadjete i osvojite parčence slobodne teritorije, vratiće vam se osmeh na lice. Predpostavljam da i vi spadate u grupu pecaroša koji su utuvili u glavu da vole prirodu, da su željni njenih zvukova, počevši od prijatnog cvrkuta ptica do nesnosnog zujanja komaraca. Grešite, dragi moji. Ubrzo ćete shvatiti da je poimanje slobode veoma rastegljiv pojam.

Ma kakvi zvuci prirode! Jer, na obali se sluša hit nedelje na radiju pojačanom do panja?! Odjednom ćete shvatiti da ni vi više ne pomišljate na zapanjenu divljač, zbunjene ptice, niti na našeg popularnog turbo-folk pevača... Već na komšiju koji je, valjda, pročitao da krave koje slušaju muziku, daju više mleka, pa misli da to važi i za ribe! Šaran radio, ne radio svira mu radio.

Dobro! Dobro! Idemo dalje…

Rano ste ustali i još u mraku zauzeli mesto, pa niste primetili sve te najlon kese, plastične flakone i jasne tragove poklonika posebne fele avanturističke civilizacije koji su na vodi boravili pre vas. Ali vredi se zagledati u takve zaostavštine, jer, iako niste indijanac, možete iz tragova izvući vrlo korisne informacije. Na primer, bez po muke ćete saznati gde se u Beogradu može kupiti dobra pica. Jer, to piše na zaboravljenoj papirnoj kesi. Naći ćete i preporuku koju kafu vredi piti na pecanju. Opet, samo treba baciti pogled na ostavljenu kesu.

Interesuje vas šta ko pije na vodi? Okrenite se oko sebe i pogledajte etikete bačenih plastičnih flakona i staklenih boca, kojih ima u izobilju. A možda se pitate čime se ovde riba prihranjuje? Ili koji mamac treba da koristite! I to piše na kesama pored Vas.

No, da bi se razbila monotonija divljine, oko vas u svim nijansama boja leže malo manje ili više zgužvane kutije od cigareta, kao i pikavci iz biranog asortimana svetske duvanske industrije. Simpatično, zar ne?

Učinimo pecanje prijatnijim

Tajanstvene vam ostaju jedino one bezlične, jednobojne providne kese, koje lelujaju i na drveću, grmlju i trsci. Jer one ne pružaju ama baš nikakve čitljive informacije, čak ni proste – binarne.

I još nešto. Zasmrdi li vam nešto na pecaroškom mestu, nemojte odmah sumnjičiti komšiju. Zagledajte se prvo u razbacano nasledje. Jer u tim kesama znaju biti gliste, ali i pokvareni aromatiziran i sa zasladjivačem tretiran kukuruz, kao i za hranilicu skuvane i davno ostavljene debele knedle.

Ako i ne upecate ribe prilikom prvog izlaska, pa šta, nemojte se jediti. Eto vama prilike da opušteno uživate u pecanju, a možda ćete, poput mene, sakupiti mnogo informacja i još više smeća. Jer, sam ja upravo to uradio. Na žalost, samo oko svog pecaroškog mesta. Učinio sam to bez griže savesti, ne plašeći se da ću pokvariti pecaroški ambijent svom prethodniku, koji će se, možda već pri sledećem dolasku razočarati, što sam izmenio uobičajeni izgled obale.

Na kraju – ne škodi malo naravoučenije. Shvatite da je krajnje vreme da se osvrnemo oko sebe i konačno počnemo da se pridržavamo određenih pravila ponašanja na pecaroškom mestu i u prirodi. I, naravno. Da počemo da verujemo kako još imamo šanse da boravak u prirodi, a i sam ribolov, učinimo prijatnijim.

Ištvan Kazi

Nažalost, Ištvan je pokupio i svoje i tuđe markere. Pa kako će sad kolega da nađe svoje mesto u trsci koje je obeležio sa “3 u 1”.

Setite se šta ste juče radili. Pa, ako vas nije sramota, radite to isto i danas - Duško Radović, “Beograde, dobro jutro”.

Prvog maja 2012. godine, celogodišnja akcija „Očistimo Srbiju” pretvorila se u akciju „Zaprljajmo Srbiju”. Televizijski snimci, novinske fotografije, prizori između topčiderskih i košutnjačkih stabala, sa zelenih površina Ade Ciganlije, iz avalske hladovine delovali su nestvarno, zastrašujuće. Kao da se na tim mestima vodila teška bitka između izletnika i izgrednika. Šta god je ko imao od đubreta ostavio je iza sebe. A građanska kultura? Broj onih koji su poneli svoje smeće je, izvinjavamo se savesnim izletnicima, neznatan. Stoga Beograđani, sedi - 1!

Na slici je Košutnjak, gde su Beograđani proslavljali 1. maj. Da ne bude negodovanja, nisu ni ostali ništa bolji, jer “svi smo mi beograđani”! I sve su nam Morave tužne, i kad nisu Južne – op. ur.