Lepo je kad mnogi prepoznaju i cene kvalitet, i to u Srbiji, ovakvoj - nikakvoj, u večitoj tranziciji! Ali transparentnoj. Ćuj bolan, u Srbiji. Ma u po celoj exYU, pa i šire! Jer jedan crtež smuđa kruži neprestano širom planete, zahvaljujući internetu. Tog smuđa su mnogi prisvojili jer im se, očigledno, mnogo dopao. I meni, samo što ga ja nisam prisvojio, nego dobio! Tj. platio. A smuđ se, očigledno, isplatio. Mnogima…

E, ovog smuđa je po narudžbini za „Trofej“ nacrtao, još pre 25 godina(!) poznati akademski slikar i vrsni varaličar iz Novog Sada, Miodrag Jelačić Jelača (na slici). Sve u svemu, taj smuđ se danas nalazi svuda: na banerima, avatarima, našivkama, kapama, nalepnicama, ulaznim stranama sajtova, u zaglavljima foruma, flajerima “ijada”... Evo ga čak i na plakatu!

Pohvalno je što se ceni kvalitet, ali nije lepo kada se tuđe delo nagrđuje, umesto nagrađuje! Jer, Jelačin smuđ je za dve i po decenije doživeo i brojne transformacije – negde je ofarban, negde „dorađen“, tj. nakarađen. Uglavnom, svuda je nagrđen, gde god je neki diletant pokušao da prepravi umetničko delo. Svuda gde je neki „drop-šedou dizajner“ pokušao da ga „ulepša“. Stoga Glod moli, ko ga baš toliko voli, da ga ne "popravlja"!

Na sreću, većinom je u svom izvornom obliku - jednostavan i lep - kao što ga je Jelača nacrtao; kao što je bio na reklamnim stranama prodavnice „Trofej“ još „onomad“ u „Bistru“ i „Ribo Reviji“; kao što je bio na vizitkartama... I, kao što mi se nalazi u avataru.

Kao što je bio na ulazu u radnju „Trofej“ u Petrovaradinu još davne 1990. godine.

Naravno, nije smuđ pozajmljivan samo iz „Trofeja“. Većinom jeste, ali internet je globalna mreža, pa se pojavljivao i na drugim sajtovima. Neki su ga, tako, nenamerno, iskopirali sa tuđih sajtova, ne znajući čiji je u izvornom obliku.

Istina, da ne grešim dušu, bilo je i finih kolega, drugara ribolovaca, koji su se izvinjavali kada su otkrili „pedigre“ tog crteža. Bilo je kulturnih ljudi koji su (prvo!) pitali da li smeju da ga iskoriste. Recimo, jedan ugostitelj je pitao da li sme da ga odštampa na koricama jelovnika svog ribljeg restorana.

Ali je mnogo više onih koji su znali čije je vlasništvo, ali su ga ipak prisvojili – ne pitajući. No, ne jedim se – krade se ono što valja, falsifikuje se kvalitet. Jedino mi je žao što niko (ama baš niko!), ko god da ga i dalje koristi, nije bar negde napisao www.trofej.info ispod crteža. Malo, sitno, tek da se vidi. Ali da se ipak zna! Jer, što kaže Balašević: „red je red, a jed je jed“. Ovako...

Eto, sada znadu i oni što voledu da kradu, a i oni koji stvarno ne znaju, „čiji je moj smuđ“, pa ih molim: „ne lomite mi bagrenje“. Jer me za tog smuđa vežu lepe uspomene. Smuđa, koji je, eto, postao najpoznatiji smuđ na svetu – zahvaljujući internetu.

Stoga još jednom molim:nemojte da ga “popravljate”, samo ga prisvojte. Izvolite. Ko ne ume da nacrta, ko ništa ne kapira. bar zna da kopira.

Ko ne ume da napiše zna da prepiše – i sebe potpiše. Pa se na Fejsbuk pofilu divi samom sebi… dok onaniše.  

Dragan Jovanov Glod