Pukovnik Rajković otišao je u penziju pre vremena „zahvaljujući“ preživljenom infarktu. Kada je odlazio iz bolnice pored lekova od doktora je dobio i sledeći savet: „Gospodine pukovniče pripazite se dobro, ovo je bilo za dlaku. Znači, ništa slano, alkohol i cigarete zaboravite, šetajte, idite u prirodu. Čujem da imate vikendicu na Vlasini, idite tamo i pecajte. Niste do sada pecali? Ma nema veze, bitno je da budete u prirodi, da se ne nervirate, a pecanje je baš to – opuštanje i uživanje u prirodi“.

Poslušao je pukovnik savet, ionako je planirao da penzionerske dane provodi na jezeru. Krenuo je i u ribolov. Bez opterećenja da treba nešto i da ulovi, stvarno je uživao. Još kad se desi da ponešto i ulovi bio je presrećan. I zadirkivanja komšija kada se bi se prazne čuvarke vraćao iz ribolova prihvatao je kao šalu.

Ipak, vremenom se u njemu počela buditi želja da i on nekad upeca veliku ribu, a poseban je merak bacio na šarane kapitalce, koji su se često pokazivali na njegovim omiljenim mestima za ribolov. Bezobrazno su se izbacivali tako blizu obale, kao da su i oni želeli da zadirkuju novopečenog ribolovca.

Tako je pored onog svog jedinog štapa sa montoranim plovkom počeo nositi i još jedan, namontiran po PS-u, za dubinsko pecanje šarana, sa sve dlakom i Safety Bolt Rig sistemom, koji mu je namontirao komšijin zet, načitan moderni šarandžijama. Doduše, nije ulazio u dubinu problema da sazna šta u stvari taj engleski izraz znači i od čega se to prave kuglice na koje peca, bilo mu je bitno da to funkcioniše i da on uživa u prirodi. Posle nekoliko manjih ulovljenih šarana njegovoj sreći nije bilo kraja. Vremenom se počeo svrstavati u uspešnije ribolovce u kraju, pa je kao takav počeo i sam da izučava razne ribolovačke knjige i časopise. Gomila pribora je postajala sve veća, spisak engleskih izraza i reči koje je koristio - pa čak i znao njihovo značenje - sve širi, a i ulovi su bili brojniji. Ali pravog kapitalca još nije ulovio...

Jednog septembarskog dana, baš u vreme kada je planirao da počne s pakovanjem pribora za odlazak sa vode, oglasio se signalizator, a pukovnik je rutinski kontrirao. Već tada mu je bilo jasno da je na udici riba njegovih snova...

Borba sa snažnom ribom bila je duga. Iako veoma uzbuđen, pukovnik je uspevao da zadrži prisebnost pa se veliki šaran našao na domak meredova. Već je video sebe kako defiluje naseljem sa trofejnim šaranom i šepuri se pred komšijama, a možda bude i na naslovnoj strani omiljenog časopisa. Nekoliko puta je šaran izmicao pred samim meredovom, pukovniku je srce kucalo sve brže i brže... na kraju je šaran završio u meredovu.

Sreći pukovnika Rajkovića nje bilo kraja. Ruke su mu drhtale od uzbuđenja pa je vađenje udice iz usta šarana išlo teško. U trenutku kad je udcu izvadio, ogromni šaran se snažno odbaci, repom zalepi lep šamar zbunjenom pukovniku i zahvaljujući tom skoku i strmoj obali nađe se na domak vode. Pukovnik skoči za njim, ali je stigao samo da ga još jednom dotakne pre nego se kapitalac dokopa slobode. Pukovnik u poslednjem pokušaju da spase svoj kapitalni ulov skoči i u vodu, ali bez uspeha, šaran je već bio na bezbednoj daljini. Još dok je stajao u vodi do pojasa osetio je snažan bol u grudima...

Rodbina i prijatelji pukovnika Rajkovića koji su ga posećivali u bolnici tokom oporavka od još jednog infarkta imali su izričitu zabranu da nipošto ne pominju ribolov.

Braca Kovačević