Lokalni nazivi: velikousti bas, pastrmski grgeč, zelenbać
60 cm
10 kg
Navike, stanište, rasprostranjenost:
Zašto je dobio ime "velikousti" bas jasno je čim ga ugledate, ali se još ne zna zašto mu je prezime i ime pastrmski grgeč, jer iako mu u latinskom nazovu stoji salmonides, on ne pripada salmonidima. Najbliži rođak mu je sunčanica i pripada istoj familiji. Verovatno je prenet greškom iz ribnjaka u Mađarskoj, gde je takođe greškom unet, tako da ga u Vojvodini i Slavoniji ima sve više. Vode sa basom su obrasle gustom podvodnom vegetacijom, lokvanjem, drezgom i različitim vrstama algi. Bas se kreće i zadržava u zatravljenim delovima vode, najradije oko velikih okana u drezgi i u zoni zatravljenog dna, gde je u potrazi za mekušcima i račićima. Sitniji primerci se mogu videti kako uz samu ivicu drezge patroliraju u potrazi za hranom na dubini od oko pola metra. Krupniji primerci se ređe mogu videti u površinskom sloju vode. U Mađarskoj i Hrvatskoj se naglo razmnožio, a delimično i kod nas, najviše po nekim kanalima u Bačkoj. Kod nas može dostići težinu do 4 kilograma, ali zahvaljujući prevelikom ribolovu i krivolovu sve su ređi i basovi od dva kilograma.
Opis i građa:
Bas je snažna i lepa riba, karakteristična po boji, izgledu, i obliku tela. Tamnozelene je boje leđa, pa ga u nekim delovima severozapadne Bačke nazivaju "zelenbać". Duž bočne linije tela ima horizontralnu prugu veoma različite širine, dok je sa donje strane svetlo zelen, pa sve do bele boje trbuha. Ima dva leđna peraja. Prvo sa 9 koštanih žbica, a drugo sa 12-13 mekših, presvučenih jakom opnom. Krljušti su sitne i oštre. Repno peraje je veliko, snažno, plitko zarezano. Leđno peraje je polukružno. Završetak gornje vilice dopire do iza granice oka, što nam ukazuje da se radi o "velikoustom" basu. Veoma brzo je zadobio simpatije varaličara, ali i kuvara, pa ga sve manje.
Razmnožavanje:
Bas se mresti dugo, od kraja marta do kraja juna, kada temperatura vode dostigne 16°C. Kod nas je to u zavisnosti od godine, od aprila pa nadalje. Bas voli praviti gnezdo u tihoj vodi bogatoj vegetacijom. Gnezda su obično na dubini od pola do dva i po metra. Ženka polaže od 2000 do 43000 komada jaja, nakon čega je mužjak otera i on dalje čuva gnezdo. Tokom perioda čuvanja gnezda, mužjak se ne hrani, ali napada sve uljeze, uključujući i varalice. Mlađ se izleže nakon 5 do 10 dana i ostaje na okupu pod okriljem oca. Mužjak ih čuva i po nekoliko dana nakon izleganja. Mlađ se u početku hrani zooplanktonom i larvama insekata. Kada dostignu 5 cm, postaju aktivni predatori.
