Tog 10. aprila 2012 voda je bila u porastu i blago zamutila. Na Savu sam stigao oko pola jedan posle podne. Vreme je bilo izuzetno lepo, sunčano, toplo i bez vetra, prava idila. Iskreno, nisam se nadao nekom značajnijem ulovu (kako to inače biva, baš kada se ne nadamo), zato sam i poneo jedan bolonjez pored varaličarca, da se malo zanimam sa belom ribom, ali pošto je na crviće udarao samo peš prepustio sam štap drugaru da se zanima. U stvari, primetio sam veliki raub na 15-tak metara od obale i bežanje kedera...

Bilo je očigledno da se radi o krupnoj grabljivici, a ja sam odmah skontao da je u pitanju som. Jedan drugar mi je ranije rekao da raubuje “krupan bucov“, ali da nije mogao da ga prevari. Pa i nije čudo, s obzirom da se nije radilo o bucovu nego o somu!
Rasklapam štap, stavljam zvečeće Ružno pače i bacam baš na mesto gde sam malo ranije primetio raub. Vobler zabacujem u brzak i vučem ka mirnijoj vodi…

I tu na prelazu između dve vode, na nekih 16 do17m od obale, imam jak udarac (kao krupan bucov), udaram kontru, štap zakiva, riba kreće da cima glavom i tu ja snažno štapom povlačim na gore, sve dok se ogromna repina nije pojavila na površini i kao veslom počela da lupa levo-desno po površini vode. Takvo nešto nikad pre nisam doživeo! A zatim se riba se spušta ka dubini i kreće driiiiil! Nije izvukao mnogo, petnestak metara strune i staje. To koristim i krećem da pumpam soma nazad - par metara vuče on, par metara ja. Ne puštam ribu da mnogo luduje, jer je teren izuzetno težak (recimo da se tu svaki deseti zakačeni som izvuče). Na dnu su kameni naperi, sa metalnim šipovima i levo i desno, a na par metara od obale (sada pod vodom) se takođe prostire betonska staza, koju somovi rado koriste za kidanje sistema.
Burljanje ribe po površini vode je privuklo pažnju ribolovaca iz okoline, a i ja sam zvao u pomoć (betonski klizav kej, nema šanse da toliku ribu sam izvučem), tako da se za tili čas na mestu okršaja našlo desetak revnosnih pecaroša spremnih da pomognu.
Iskren da budem, nisam znao da je som na štapu tih gabarita, mislio sam da je tu negde do 15-tak kilograma, ali kada sam ga privukao obalivideo sam da je u pitanju prava gromada.
Borba nije dugo trajala, desetak minuta, valjda sam i ja zbunio ribu koliko i ona mene, a i nisam joj dozvoljavao da uhvati zalet, inače odeeeee.Većinom se borba odvijala po mojoj proceni u međusloju vode, što je išlo u moju korist sobzirom na težak teren.
Kada sam privukao ribu obali pri ruci nam se našao veliki šaranski meredov u kojeg som nije imao šanse da stane, pa je tako nekoliko puta iskakao i malo je falilo da zbog toga ode. Svakim pokušajem da ribu navučem na ivicu keja da bi ga prihvatili morao sam da štap izlažem velikim naprezanjima, jer nije moglo drugačije (svaka čast za Sportex koji je sve izdržao!).

Na kraju smo odlučili da ipak ribu prihvatimo rukama, ali kej je strm i klizav. Kako ga prihvatiti a da neko ne završi u vodi (sem soma naravno, njemu tamo odgovara). Kolege pecaroši i moji drugari se dosete pa naprave “kolonu“ - “baba za dedu, deda za repu…“ tj. za soma. Svako svakoga drži da ne sklizne u vodu, ali ko će ruku somu da zavuče u usta? Niko nema iskustva sa tim, a i nije svejedno jer varalica ima dve jake trokrake koje su u ustima ribe. No neki kolega ipak skupi snage i hrabrosti (sada ne znam ko tačno beše) i iz drugog pokušaja soma čvrsto grabi za usta i glavu mu izvuče iz vode. Tu mu se pridružuje i drugi kolega i ribu izvlače napolje...

Jedan drugar je ipak završio u vodi, ali nije strašno.

Ovim putem se i zahvaljujem svima koji su pomogli pri izvlačenju ribe, bez njihove pomoći to sigurno ne bi bilo moguće! Som je dobro progutao vobler i ispravio par krakova na udicama, što se vidi I na slici.

Tek kada je riba bila na suvom videla se prava veličina. Malo kasnije po mom pozivu stiže i drugar sa još jednim foto aparatom:

- “Kako ćemo?”

- “Pa ležeći, naravno“.

Ili tako ili u vodu s ribom, što nije dolazilo u obzir u ovo doba godine, ipak je voda još hladna.
Fotografija ostaje za ceo život i treba je dobro zabeležiti. Uostalom, to je moj rekord za sada (posle mnogo izgubljenih kapitalnih riba na istom terenu, godinama u nazad).

Na kraju, evo konkretnih podataka: som 40kg i 170cm dužine, upecan u utorak 10 aprila na reci Savi, lokacija “topla voda” Obrenovac. Štap Sportex turbo kev spin 3m, t.b. 60g, mašinica Shimano Aspire 4000 FA, struna Berkly Whiplash 0,28mm i ono najvažnije -varalica dvodelno Ružno pače sa zvečkom.
Ja se raspisah ko da sam upecao svetski rekord, ali kada već objavljujem ulov neka bude i detaljno objašnjenje - ja barem tako volim.

Ivan Damjanović