Teorija plus praksa su dobitna sprega. Sama teorija ništa ne vredi ukoliko se u praksi ne proveri i potvrdi, ali jedino praksa bez teorijskog predzananja je Sizifov posao – uzaludno izgubljeno silno vreme. Budala se uči (a često ništa ne nauči) jedino na sopstvenom iskustvu – “zna znanje”, a pametan koristi i tuđe saznanje! Stoga evo malo prakse pretočene u teoriju, da ko pročita ne mora da skita.   

Naša najpopularnija grabljivica je smuđ, tako da nikada nije previše tekstova o tehnikama i taktima lova. U tekstu “Na bankini, il’ ledini” opisao sam neka moja (sa)znanja o brzini povlačenja varalica od mekane plastike, gde sam pominjao i ugao povlačenja - ali onaj po vertikali. Jer kada džigujete varalica se u vodi kreće gore-dole, tj. tako bi (uglavnom) trebalo da je vodite. Međutim, meni je zanimljiv još jedan ugao, o kome malo znam, iako već godina pokušavam da razotkrijem tu tajnu...

Verovatno vam se dogodilo da neće pa neće. Svašta ste probali, menjali i ritam povlačenja i vrste varalica, ali ništa, rezultat nula. Pomerite se nekih par metara... udarac! A bacili ste opet na “ono” mesto. Kako sad to?

Očigledno da je smuđ bio tu, ali nije hteo da napadne varalicu, jer mu je nešto bilo sumnjivo, nešto nije bilo prirodno. Verovatno mu je smer iz koga je varalica dolazila bio pogrešan. A kad ste ugao povlačenja tek neznatno promenili - upecao se. Taj “apsolutno prirodan” ugao mene kopka!

Taj ugao je prilično teško pronaći sa obale, osim ako niste toliko uporni da se pomerate metar po metar, uzvodno i nizvodno. Jer “lepezom” nije uvek moguće pronaći taj ugao - pravi smer. Morate se pomeriti sa mesta, pa probati - pomeriti, pa probati - opet pomeriti...

Nekad taj ugao ne možete postići jer je baš tu gde bi trebalo da stanete drvo, ili žbun, kamen. Probali ste sve, ali ne i iz tog pravca, pa zaključili, ili da nije tu, ili da “ne radi”. A on je baš tu - i umire od gladi!

Varaličari koji pecaju iz čamca su u velikoj prednosti - nema ugla koji je nedostupan. Samo ako ih ne mrzi da se odsidravaju - sidre - odsidravaju... Ako nisu lenji, kad nađu taj ugao, jedan jedini optimalni ugao, razbiju ga. Ko Bojan onomad. Ali prvo reč-dve o varalicama.

Od šedova sam čitavu belosvetsku ponudu sveo na svega nekoliko: Profi Blinker Attractor i Relax Kopyto su mi dovoljni od klasičnih šedova, ali su i oni, tek, zamena. Prvu postavu čine: River 2 Sea i Stormovi. Znači šedovi, ali koji se asimetrično kače, mi bismo ih nazvali “glavinjare”, jer glavinjaju - voda udara u čelo i pisiljava čitavo telo varalice da se tetura. A rep - plus - leluja. Svi ti šedovi su već sa fabrički ubačenim olovnim balastom i udicom - prava stvar za gotovana ko ja. Puno puta sam i pominjao i opisivao, tako da neću da ponavljam. Jer ko veruje - napecaće se, ko sumnja - neće. Dobro, opravdanje je što ih ili nema kod nas da se kupe, ili su skupe. Ali to je tema za drugu vrstu teksta.

Prednost nekih od pominjanih je i što pojedini modeli imaju još trokraku udicu pride - spadanja nema. Kačenja - ima! No, ne može se i jare i pare. Ko hoće smuđa mora da plati. Ali ko želi da ga neozleđenog vrati, ima da se napati.

Ako ste eliminisali jednu od više mogućih grešaka, tj. pogrešan mamac, možete se upustiti u rešavanje ostalih enigmi, tj. “smuđaroških zagonetki”. Njih ima ionako previše, i bez dileme “koji silikonac”? Ali to su moji favoriti, jer je i tekst moj. A i iskustva su moja.

Uverilo smo se i u još jednu stvar - da smuđ prati varalicu. Nekad, ne baš uvek. Recimo, bacim pod obalu, ali ništa se ne dogodi - ne udari. Privlačim varalicu, pravim pauze da počne da propada - tak! Udari negde na par metara od čamca?! Ponovim - opet isto, udari tek kod čamca! Rezon je da ne gubimo vreme bacaju čak pod obalu, ako već udara tek kod čamca. Ali - jok - kad bacim kod čamca ništa se ne desi! Šta to znači?

Samo jedno: da je pod obalom, da prati varalicu, ali je napadne tek kada se približi čamcu, kada su i odskoci i propadanja viša. Tada je potrebna baš duga pauza od čak 5-6 sekundi, nekad i više, zavisno od dubine vode i težine  varalice, da padne skoro do dna. Ovo je tehnika samo za strpljive, za ‘ladne  tipove koji su spremni da eksperimentišu, i koji ne plaču za svakom pokidanom varalicom, jer se tako dosta lako gube, pošto se puštaju do dna.

Takvu tehniku je skoro nemoguće primenjivati sa obale. A sa obale nije moguće ni uvek pronaći pravi “napadni” ugao, jer recimo na Smuđijadi ne možete stati gde poželite. Ali čamcem možete! Pun konfor omogućava razne egzibicije: možete da stojite, sedite, možete i da štap držite skroz horizontalno - pa da samo motate i pauzirate. Ne treba prečesto menjati mesto, praktičnije je  kružiti oko spota, pa tražiti ugao koji dobija. Tek ako ne bude rezultata možete promeniti spot.

Najteži spot je obično najteži, jer gde ima mnogo prepreka ima i smuđa. Tu je “kumst” naći ugao gde najmanje kači, a ne gde najviše udara. Jer takvi spotovi daju ribi iz svih pravaca, samo što se i kači skoro iz svih pravaca. Tu rešenja nema, osim štap što više u vis pa šta Bog da. A obično da - čim varalica preskoči prepreku udari smuđ. Tu se ili napecate, ili nakidate šedova.

Međutim, ima i lakših lokacija od takvih koje najviše vole prodavci tvistera. Ima spotova gde se toliko ne kači a gde ih ima “raštrkanih na gomili” - kako je jednom napisao poznati BG-smuđaroš. Ali pored takvih mesta će mnogi proći, i ne znajući da je tu. Evo zašto to tvrdim.

Napipali pominjani drugar Bojan i ja jedan spot. Da ne poverujete, ravan ko tepsija, ništa ne kači, a smuđ baš tu. Jedino što smo imali sreće pa slučajno pogodili ugao, tj. pravac pod kojim udari. Bojan je tu ulovio bar 20 smuđeva iz jedno tridesetak zabačaja. Ja jedva 5. On 20 a ja 5, iz istog čamca, na istom spotu. A ni tih 5 ne bih ulovio da nisam bacao na mesto iz njegovog pravca. Jer ja sam bacao pod neznatno drugačijim uglom - nisam mogao od njega – on je stajao na pramcu, ja bio iza njega na krmi. I tih pet sam ulovio samo dok je on prihvatao svoje smuđeve pa mi otvorao pravac za hitac. Razlika između njegovog i mog ugla je bila presudna, iako se ugao razlikovao možda za samo 10 stepeni, ili ni toliko!

Videše to drugari iz drugari iz drugog čamca Sale i Šandor, pa dođoše i oni na taj spot. Čamac su usidrili na nekih 30 metara od nas, ali s druge strane spota. Bacali su tačno gde i Bojan, ali ništa - ni udarca! Kao da smuđ nije tu, a jeste. Bojan ih je i dalje nemilosrdno hvatao, ja tek po kojeg, oni ni jednog. Sad zamislite da nismo slučajno uboli gde da parkiramo čamac, nego da smo stali ko dvojac Šid-NS - mislili bi da tu nema smuđa. Bacili par puta, pa otišli dalje...

Eto zašto tvrdim da je ugao nekad od presudne važnosti. Ali zašto je - ne znam. Ne znam kako je smuđ stajao, kako je bio okrenut, kad je udarao tek ako mu varalica dođe iz pravog smera - inače je totalno ignorisao sve što nije dolazilo iz tog pravca. Da je bilo na dnu neke prepreke, da je on bio u zasedi iza nje, pa i da razumem. Ali ne - dno je bilo čisto, tvrdo, ravno, glinovito, bez ikakvih zaklona.

Tu smo lovili jedno sat vremena - do mraka. Potom je stao. Sutradan ni da čvrkne varalicu - a na istom mestu. Vrteli smo se čamcem unaokolo oko spota uzalud. Ili nije bio tu, ili nismo pogodili u stepen pravi ugao, ko će ga više znati? Uostalom, zato i volim da pecam smuđa - što me uvek iznova iznenadi.

Ovo je priča o lovu “silikoncima”, međutim, i za voblere važi slično. Ali dok je na jezeru, pa još iz čamca, lako pronaći optimalan ugao, sa obale a na reci - voblerima - je to čista sreća. Jer tekuća voda ne dozvoljava voblerima da teturaju “po PS-“ u svim pravcima. Zar je onda čudno što silikonci imaju primat među varalicama za lov smuđa i što je Storm sada postao sinonim za mamce od meke plastike, a nekada je bio ponosno vobleraško ime.

Za tekuću vodu, kada se traže baš ti “napadni” uglovi, možda za nijansu bolje rezultate postižu klasični “vrtirepi” (Orka šed-tvister, Sandra...) čiji tanani repići lelujaju bilo iz kog smera da ih povlačite, nego šedovi. Naravno da pominjane “glavinjare”, a posebno River 2 Sea Bottom Walker i Jigging Shad Stormov (zbog plastične glave) i tu daju bolje rezultate, a posebno dok propadaju. Stoga je zaista velika šteta što se kod nas ne mogu nabaviti pominjani silikonci, pa da se uverite u njihovu lovnost. Jer ja sam njima lovio ne samo smuđeve, nego i bandare i štuke, a čuo sam da na Drini njima uspešno love mladice.

Sve pominjano podrazumeva dobro ukomponovan pribor i, naravno - pletenice. Pecati smuđa monofilom je danas kao gledati crno-beli televizor. Sve te suptilne cake je nemoguće primeniti bez pletenice, jer monofilom ćete biti uskraćeni za registrovanje 50 ili 60 posto udaraca, a možda i više. I ako osetite udarac, zakasnićete s kontrom, a nikako monofilom ne osećate vibracije varalice na većoj daljini. To je i najvažnija prednost pletenice nad monofilom - netegljivost - a ne velika nosivost. Netegljivost znači: trenutna reakcija i pravovremena kontra, što je za uspešan lov smuđa najvažnije.

Čvorova ima koliko vam duša ište ali je najbolji (i najednostavniji) poznati “Palomar”. Već sam i sam sebi dosadio preporučujući ga za pletenice, ponavljam ko papagaj ali slabe vajde - još uvek srećem varaličare koji “znaju bolji”, pa vezuju neki “svoj”, jer je (kao što je pisalo u jednoj prodavnici u reklami za strune) “nepokidiv na čvoru”. “Pokidiv” jeste - i svaki čvor i svaka struna. A pokidivi su i moji živci! Zašto da nekoga džabe učim, kad neće ni da pokuša, kamoli da posluša?!

Kod nas je lov smuđa postao neka “nauka”, počeli smo krupnijeg smuđa da smatramo za najlukavijeg stvora - ko da je mladica (“riba od hiljadu zabačaja”), jer ga retko ko upeca. Uglavnom zimi, pred mrest, a najbolje par dana pre lovostaja, tj 30. i 30. februara, hehe.

Kakva bre nauka, razlog je vrlo prost - nema ga dovoljno. Pojeli smo ga u slast. Zato je skoro nemoguće, a sa obale skoro nikako, kod nas doći do egzaktih činjenica. Statistički podaci ništa ne kazuju ako su zasnovani na malom broju ispitanika, tj. uzoraka. Validni dokazi su jedino mogući tamo gde ga dovoljno ima. Jer tamo gde smuđa skoro nema, upecati ga obično je pre rezultat sreće nego znanja. Ili posledica mazohističke upornosti, ali za mene je pecanje uživanje a ne mučenje. Stoga je čamac bitniji nego preskupa Stella, a odlični Profi Blinker Attractor dovoljan za svakoga ko ume i dekor da odabere - ko ovaj (meni nepoznati) ribolovac na lepoj fotografiji.   

Dragan Jovanov Glod