Takozvani “jerk”-ovi iliti (po naški: džerkovi) su varalice koje se povlače cimanjem - karakterističnim trzajima koji im daju neophodnu živost i željenu “prezentaciju“, dok ih jednolično povlačenje prosto ubija. Prilikom ravnomerno monotonog vučenja džerk-varalice podsećaju na običnu krpu, ili komad grane, koji se povlači po vodi, dok im cimanje u različitim smerovima i s nepravilnim pauzama daje neverovatno uverljivo kretanje i tada te “cepanice” neodoljivo podsećaju na razne živuljke. Zašto cepanice?

Grubo džerkove možemo razvrstati u dve grupe (iako se može napraviti i drugačija podela, i uvesti podrupe – klikni OVDE pa pogledaj!): one koje pri cimanju vrckaju repom i na one koje rade telom.

U prvu grupu spadaju varalice vretenasto-trapezoidnog izgleda koje na svom zadnjem delu imaju metalno “repno“ peraje. Pomeranjem tog peraja podešava se dubina  do koje roni varalica, a blago uvrtanje tog peraja u jednu ili drugu stranu utiče na vibraciju varalice, odnosno time se podešava amplituda njenog lelujanja. Ne mnogo, ali dovoljno, tek da se njena vibracija oneuobičaji - slično kao i kada se radi o kljunu klasičnih voblera.

Suick Pike Thriller Jerkbaits

Drugu grupu (slika ispod) čine varalice cilindričnog tela bez repnog peraja, tj. kormila. Ovakva konstrukcija uzrok je da se kreću bacakajući se s jednog na drugi bok, kao da se energično gegaju.

U želji da džerkovima daju što više života, neki ribolovci ih besomučno cimaju, što doprinosi tome da i varalice polude, ali tada na velika iskušenja stavlja ribolovčeve ruke, ramena i leđa, a o priboru da i ne govorimo, naročito kada se koriste ubojite, velike,  kod nas skroz zapostavljeni džerkovi - “cigare” neverovatnih dužina i težina, koje imaju “ulubljeno” (tj. zasečeno) čelo i prilikom cimanja zarone dublje, stvarajući pri tome znatan otpor štapu. Na slici desno je jedna takva “cigara”, tačnije “tompus”, sa usečenim čelom, dužine, čak, 23 cm! Eto zašto sam ih nazvao “cepanicama”.  

Musky Mania Tackle Burt

Cimanjem, tj. povlačenjem, džerk-varalice zaranjaju do određene dubine, a u pauzama ili tokom usporavanja kod povlačenja ona isplivava na površinu. Znajući tu njihovu osobinu nije teško zaključiti da umesto da varalicu teramo na ronjenje ludački žestokim cimanjima, čime opterećujemo i naš pribor, možemo isti efekat dobiti njenim dodatnim otežavanjem. To je veoma bitno kod najvećeg broja džerkova, bez obzira kojoj grupi pripadale. Radi se o tome da se po pravilu najkvalitetnije varalice te vrste izrađuju od drveta i šuplje plastike, dakle veoma su plovne i voda ih relativno brzo potiskuje ka površini. Kako bi se produžila faza njihovog zaranjanaj i isplivavanja i tako postigla veća uverljivost, većinu džerkova neophodno je pravilno dodatno otežati.

KLIMAVI KARAKTER

Kako to učiniti? Varalicu treba spustiti u posudu sa vodom ili u sudoperu i obratiti pažnju kako ona leži na (u) vodi. Najčešće leži paralelno dnu posude blago izbacujući najistureniji deo leđa (neposredno iznad glave). To je klasična fabrička varijanta, a nama je potrebna modifikacija koja ima za cilj da glava varalice bude blago zaronjena, a da umesto dela leđa iz vode viri i deo repa. U tu svrhu treba dodati odgovarajuće opterećenje i staviti ga na pravo mesto. Komad olova se umeće sa donje strane varalice u otvor koji se  napravi na njenom telu i zatim vodonepropusno zatvori i zalakira. Na slici vidite ubačeno olovno otežanje.                              

Treba u tom poslu biti strpljiv jer valja pogoditi pravu kombinaciju težine i mesta na kom je treba usaditi u telo varalice. Približnu poziciju možemo dobiti kada prigodno otežanje koje je sa donje strane tako oblikovano da “zajaše“ džerk-varalicu, pomeramo duž njenih leđa i tako tražimo položaj u kojem će džerk blago uroniti glavu a rep isturiti na površinu. Obeležimo tu poziciju i u njenoj visini s donje strane izbušimo varalicu, u otvor stavimo olovce (koje se najlakše pravi od sačmica različitih veličina), stiskajući ga kleštima kako bi uskočilo u otvor. Ali uz ovu adaptaciju varalice ide i savet: što veća varalica - veća i štuka koja će na nju nasrnuti!

Iskusni američki ribolovci, pasionirani štukolovci, savetuju da se napravi paleta varalica koje su prepravljene na opisan način, s tim da se više primeraka jednog istog modela i iste veličine i dekora različito otežaju, da  bi imali varalicu za svaku priliku. Pri tome se možete prosto igrati količinom i rasporedom olovaca, kako biste dobili određeni efekat, ali se nemojte iznenaditi ako baš najubojitija verzija “vaše“ varalice bude upravo ona koju ste smatrali za škart! Varalica ne treba da impresionira svojom kretnjom ribolovca, nego ribu!

Svako ko je iole ozbiljnije analizirao varalice koje kupuje uočio je da svaki primerak ima neki svoj poseban, nazovimo ga, “karakter”. Jeste da na pakovanju piše kako se radi o modelima koji su prošli “ručno podešavanje“ itd, ali činjenica je da varalica tokom izrade prolazi ponekad i kroz četrdesetak faza, koje je nemoguće apsolutno identično obaviti, a “ručno testiranje“ veliih serija je sizifovski posao. U najboljem slučaju kroz tu proceduru prođe svaki 10. primerak, ali čak je i to retkost, sem kada je reč o malim manufakturama po kojima su poznate u inostranstvu (ali i tamo, ipak, tek u užem krugu zaljubljenika u pecanje!). Sve to je “razlog više” da se džerkovi “nabudže“ pre upotrebe.

Naravno da ni vi niste savršeni pa će i kod vas biti različitih odstupanja, ali jednom će se roditi i vaše “tajno oružje”, varalica u kojoj je sjedinjeno toliko elemenata da je postala ubojitija od svih drugih.

KRATAK P(R)UT

Ma koliko da dobro prepravite džerk-varalicu nema ništa od štuketine ako džerk ne budete pravilno povlačili. To znači da, posle zabačaja, oborite vrh štapa dole, ispred vas, do same površine vode tako da je vršna karika skoro dodiruje. Varalicu vodite kratkim i odsečnim trzajima ka vama, tako da vrh štapa pređe put od oko (najviše!) četrdesetak centimetara.

Već vam je jasno da su za džerkanje neophodni čamac i kraći štapovi. Kada varalica počinje da usporava, da njena inercija gubi snagu, pokupite brzo višak strune koji ste stvorili odsečnim trzajem i ponovo cimnite. Tokom faze povlačenja, koja je vrlo kratka (vremenski), varalica zaranja, dok u pauzi lagano izranja nošena inercijom i potiskom vode. Ponekad je dobro pre ponovnog povlačenja (džerkanja) sačekati malo, jer ko zna – nikad se ne zna.

Treba kombinovati različito cimanje varalice, različitim intenzitetom, u različitim intervalima; trzaji mogu biti malo duži, pa malo kraći i, na kraju, mogu biti izvedeni čas ulevo, čas udesno. Sve ovo je recept za uspeh bez obzira o kojoj vrsti džerk-varalica da se radi.

Ako nemate čamac neka vas to ne obeshrabri, moguće je “džerkovati“ i sa obale - ali je bitno da se ima štap odgovarajuće dužine i da između njegovog vrha, koji malo, malo pa zapara površinu vode, i varalice ne bude prepreka kao što je vodeno rastinje.

Pomenusmo štapove. Iz svega opisanog jasno je da se radi o posebnoj vrsti jer treba da izdrži cimanje varalica koje pri tome pružaju veliki otpor u vodi. Traži se pre svega “ljut“, krući štap, jer bi savitljiviji, u znatnoj meri, poništavao efekat cimanja! Štap ne bi trebalo da je previše dugačak a poželjno je da bude karbonski iz više razloga. Visoki “modul elastičnosti” je jedan od njih, jer treba vam i krut a i lagan štap, kako se “džerkanje” ne bi pretvorilo u bildovanje. Ipak, Ameri za tu svrhu rado posežu i za štapovima od stakloplastike, ali koji su specijalno dizajnirani za lov maskija i koji nisu ni nalik  famoznim „Germinama“. Bitno je i da je rukohvat kratak, da bi moglo lakše da se “diriguje” jerkovima.

Iz istih razloga zbog kojih treba izbegavati glindžave štapove poželjno je koristiti pletenice. U tom slučaju najkritičnije mesto na vašem sistemu biće čvor kojim ste uvezali alkicu varalice. Dugogodišnje iskustvo je pokazalo da je za pletenice najbolji tzv. “Palomar” čvor. Korišćenje ovakvog pribora nameće potrebu dobrog podešavanja drila, jer kruti štap, netegljiva pletenica i suviše dotegnut dril jesu najčešći razlozi gubitka ribe kod džerkanja.

Idealna mesta za džerkanje jesu ne previsoke ali odsečne obale, ili mola, vezovi za čamce i uređene (ozidane) obale. Samo, pre toga treba proceniti da li ispred njih ima štuke! Nemojte da pecate kao kad Lala noću traži izgubljen ključ pod banderom - jer se tamo vidi - mada mu je ispao sto metara dalje!

Andrej Mirkov