Gde u ex-YU ima najviše somova? Verovatno u Dunavu, Tisi i Savi, jer: velika voda = velika riba. Ali poslednjih godina najviše ulova je na rijekama Savi (gornji tok) i Bosni, a sada i na reci Moravi?! Ali gle čuda – ne leti, ne po grmljavini, ne na bućku… nego na varalicu – i to po ciči zimi! A na Dunavu, Tisi, Savi… ništa - mrka kapa!
Zovem mog drugara iz Bečeja (koji nikad nije na Internetu, ali je verovatno upecao više somova nego svi forumaši i blogeri zajedno), i pitam (proveravam, za svaki slučaj!) da li je on, ikada, upecao soma po zimi. Kaže da jeste, ali samo na “čurušku glistu”, i smeje se.
Dobro, on je ribolovac, nije ihtiolog. Stoga isto pitam i Aleksandra Hegediša. Šanji doslovce kaže: “Jednom sam pecajući manića, na crnu glistu, upecao somče – baš je progutao. Temperatura vode je bila tačno 8,5 stepeni C. Ali po hladnijoj vodi nikada, iako sam često zimi pecao maniće!”
Da baš tako, ihtiolog Šanji me podseti da “zimskog manjića” pecaju upravo zimi, jer se priča da leti miruje, sakriven. Skriva se (leti) baš od soma! Znači li to da ako se manić zima ne sakriva da som tada ne radi, pa se manić nema koga da plaši? Jer, kako to da zimi som neće na čiste proteine – gliste namenjene maniću – a hoće na silikon?!
Ma biće pre da takvi varaličari napipaju krtog pa “pecaju”. I uglavnom na manjim, tj. na užim, r(ij)ekama, jer kako otkriti gde je krtog na veliko mutno Dunavo, em duboko em široko? I još jedan faktor se pominje – temperatura vode! Pa naravno da nije ista pored ispusta nuklearke ili termo centrale - i u Đerdapu! Jer kada se kaže "zima" misli se prvenstveno na hladnu, na ledenu vodu! Stoga ne treba davati naslove "zimski som" nego "termo-nuklearni som", ili: "pecanje u krtogu".
No, znaju to i zimski lovci - somolovci pa pišu (citati su sa foruma, blogova i "fejsa"):
Kada na Moravi u januaru temperatura vode poraste sa 1 ili 2 stepena na 4 ili više som počne da se javlja. (Na 4 stepena?! Ajde! - op. ur.)
Poslednjih godina je teorija da se som zimi ne može loviti u velikoj meri osporena. (Ajde! - op. ur.)
Naime, malo zahvaljujući blažim zimama, a malo i pristupu prilagođenom ribama koje u ledenoj vodi nisu naročito pokretne niti pri velikom apetitu, sve više ribolovaca uspeva da i u ovom periodu na napad isprovocira ponekog »brku«. Poznato je da taj grabljivac voli više temperature i da je minimalno aktivan kada je voda hladnija od desetak stepeni. Tada je u nekoj vrsti hibernacije, to jest polusna, ali se iz njega trgne i krene u potragu za hranom, kada vrijeme ojuži i nivo vode poraste, zbog kiše ili topljenja snijega. (Blaža zima, a ledena voda?! Ajde! - op. ur.)
Zimi se som povlaci u krtoge i mulj, a cak i samo pomijeranje skrgama mu stvara problem i trosi zalihu energije. (Tačno - op. ur.)
Dugi niz godina somdzije se kunu u veoma uspjesan lov soma u krtozima i jamama gdje provodi zimske hladne dane. (Podvučeno je suština čitave priče - op. ur.)
Nijedna rijeka pa ni mjesto nije isto, sve zavisi od navika ribe, ali temperatura vode igra naj vecu ulogu. (Tačno - op. ur.)
Mislim da sve jasno, priča se o lovu soma u krtogu! Priznaje se da ispod 10 stepeni ne radi, ali otkud onda ulovi pri temperaturi vode od 4-5 stepeni? Istovremeno piše da "cak i samo pomijeranje skrgama mu stvara problem i trosi zalihu energije."
Aman bre ljudi, batalite takvo "varaličarenje" – pustite ga na miru! Jer i ako ga vratite, som je potrošio dragocene zalihe energije boreći se svama... dok nije popustio. A vi ga posle pustili izmorenog i smrznutog, dok ste ga fotografisali na ledenom vazduhu. Sada treba još da dopliva do krtoga i ponovo se ušuška u mulj, pa da "prehlađen" i izmoren nanovo utone u san, tj. hibernaciju.
Ako ste majstori, (u)pecajte ga leti; ako ste hrabri – pecajte ga po oluji, ko moj drug Polimac - interesantno da ga ni Dule nikad ne lovi zimi, a voli (i zna!) da varaličari soma kao malo ko.
U rečicama ga ionako ima malo. Dunav i Tisa se bar veličinom mogu nekako odbraniti, kako će Bosna i Morava ako ih vi ne čuvate? Pa čak i da ste nenamerno, sasvim slučajno, otkrili gde je krtog - bežite odatle. Bežite što pre! Jer možda nisu svi sportski ribolovci, možda vide gde je krtog i oni sa klanfama, ako vi tu džigujete. Jadna riba se trudi da nekako pregura zimu, stoga se i povlači u zimovnike. Nije fer, nije sportski, tada je "pecati", pa taman da lovite jednokrakom bez povratne kukice na udici. Zimovnici su skloništa za ribu od zime - a ne od ribolovaca! Ne znaju one jadne da se moraju sklanjati prvenstveno od nas.
Nije "Catch & Release" samo viteško vraćanje ulovljenje ribe; "Uhvati i pusti" podrazumeva i džentlmensko neuznemiravanje ribe dok je u krtogu ili mrestu. To što ribu vratite ne daje vam za pravo da je maltretirate!
Jedan varaličar sa Morave piše da su (varalicom!) upecani zimski somovi u želucu imali 90% ribe. To znači da nije somove vratio u Moravu, što i ne mora - marim baš - nego ih je rasporio. Ali navodi na sledeće pitanje: ako je u stomaku januarskog soma 90% ribe, kako se onda som nikada ne upeca na odušku - kada ribolovci pecaju kroz rupe na ledu štuku - na kedera? Neće na kedera, a 'oće na silikonca?! Ajde!
A "kad ojuži i voda krene" je, valjda, krajem marta, početkom aprila… a ne u januaru. Sem oko se pod pojmom “ojuži” ne misli na zimu - u Brazilu. Jer, i u Makedoniji ima soma, ali zimi ne radi. A Makedonija je najviše “ojužena” od svih ex-YU republika!
Dragan Jovanov Glod
P.S.
Znam da će ovaj tekst izazvati žučne polemike, ali marim baš - baš sam se stoga i potpisao. Jer mi ne pada na pamet da po forimima rastežem ovu priču, polemišući sa anonimnim ribolovcima, koji kukaju da je ribe sve manje - a pecaju je i u krtogu! Potvrdu moje teze dao mi je lično i poznati ihtiolog, i moj prijatelj, dr Aleksandar Hegediš Šanji! Pa ako meni ne verujete, poslušajte bar Šanjiku - on je doktor, bre!
Ili, u protivnom, organizujte "Zimsku bućku" na Dunavu, Savi, Tisi il' Moravi - svejedno. Pa nas ulovima razuverite, hehehe.
