Pogledajte ovaj „novitet“ u mojoj mini kolekciji starih i retkih mašinica - Shakespeare Standard 2003 GF. Iako je ova stacionarna mašinica stara ko zna koliko godina (skoro koliko i ja), odlično je očuvana, skoro nigde nije oguljena niti udarena, a sve na njoj i dalje radi savršeno! Treba da čujete zvuk kada ručica zatvori preklopnik! Sve radi meko i nežno i čuje se samo jedno odmereno „klik“. Zaista neverovatno, posle tolikih godina.

 Koliko je stara nemam pojma, čak i na Internetu nema nikakvih podataka o njoj. Moja pretpostavka je oko 40-45 godina, jer sam u katalogu Šekspira iz 1972 godine našao najsličniji model ovoj mojoj, ali čak i taj model iz kataloga je noviji, sudeći po „modernijem“ preklopniku i nešto izduženijoj špulni. Evo na slici taj model iz kataloga ’72, a ako neko zna iz koje godine je ova moja neka javi.

Naravno da sam je odmah otvorio, a kako izgleda unutra vidi se na slici: sve skoro isto kao i prvog dana! Detaljno sam zagledao zupčanike i prenosni mehanizam, verujte nema trunke habanja niti znakova da je ikada radila. A radila je sigurno, što se vidi po malom useku na vođici strune. Taj detalj moram da rešim, mada ni ovako nije strašno.

Merio sam i prenosni odnos – otprilike 2,8:1 (nešto manje od 3 okreta rotora na jedan okret ručice), kapacitet je oko 0,30/100. A koliko ima (kug)lagera? Ni jedan! I ne treba joj.

Obratite pažnju na debljinu osovine na koju se šrafi ručica! Čik danas nađite tako nešto! I treba li uopšte napominjati da su i telo i rotor napravljeni od metala, a špulna je od bakelita (na današnjim mašinicama je uglavnom obrnuto...)

Jedva čekam da je iznesem na vodu, namontiranu na najnoviji Shakespeare fider štap, ili Byron meč, pa da krenem da motam! Čini mi se dobra i za neko fino zimsko varaličarenje, mekanim monofilom – jer pletenicu baš ne slaže ko Shimano, zbog jednostavnog (ali zato trajnog!) sistema. Mali prenosni odnos utiče da džig ili vobler samo lenjo poskakuju i jedva se kreću...

Ima kolege da popadaju u nesvest kada vide čime pecam, ali i kada čuju kako radi kao singerica, samo prede ...tik-tik-tik-tik-tik...

Pogledajte špulnu, kao nova, čak i crvena ukrasna boja stoji kao iz fabrike.

Ovu mašinicu planiram da detaljno očistim od prašine koja se skupljala godinama i malo osušenog ulja, a onda da je lepo podmažem i dotegnem. Kada to uradim, radiće još godinama kao nova, mada i ovako „u viđenom stanju“ može na vodu bez problema.

Joj Bože, kako se nekada lepo pecalo i uživalo...

Obožavam ove raritete, strašno sam nostalgičan za tim lepim vremenima. Evo za sve vas koje drma nostalgija jednog linka!

Da ne bude zabune, volim ja itekako i nove, moderne mašinice, ali ove stare imaju dušu. Eto!

A koliko me je koštala? Jedan vobler! Verujte mi na reč.

PS. Pecanje savremenim stacionarnim mašinicama je naravno komotnije, lakše i efikasnije, tu nema dileme, ali ne zaboravite da se i ovakvim starim mašinicama itekako pecalo i upecalo!

Nije ovo nikakav poziv da batalite vaše nove, savremene mašinice i jurite po buvljacima ove polovnjake, već pokušaj da oživim jedno lepo vreme koje je moja generacija imala sreću da proživi. A, ako ipak nekada negde vidite ovakav raritet, kupite je i osetićete duh davno prošlih vremena...

Vladimir Jovicki Jovis

Holandska kompanija SPRO (Sports PROfessionals) je već duže vreme veoma popularna na našim prostorima, moglo bi se reći prvenstveno zbog mašinice Blue Arc, koja je kod naših ribolovaca stekla gotovo kultni status. Međutim, Spro osim tibolovačkih mašinica ima i veoma široku gamu štapova za skoro sve vrste ribolova, a u skladu sa rastućom popularnošću fider tehnike i veoma širok asortiman fider štapova.

Kod nas fider tehnika (konačno) beleži značajni porast popularnosti, pa samim tim je i izbor štapova koji se ovde mogu kupiti sve širi. Od Spro fider štapova svakako je napopularniji model "Pellet Feeder", koji nosi na sebi potpis legende fider ribolova Döme Gabora. Marketing i njegovo ime su učinili da ovi štapovi definitivno postanu najpopularniji i najprodavaniji Spro fider štapovi, ne samo kod nas, već i u ostatku Evrope. Uostalom, pogledajte različite forume i sajtove, videćete da se ubedljivo najviše spominju upravo ti štapovi, uz Daiwu Aqualite Feeder, koju sam takođe predstavio u tekstu Daiwa Aqualite Pellet feeder - prvi utisci. Istini za volju, ovih štapova ima (naj)više u našim prodavnicama, pa je i to razlog što su toliko poznati našim ribolovcima.

Međutim, jedna druga serija Spro fider štapova je po meni donekle nepravedno zapostavljena. To je serija "PowerShade".

Cenovno je relativno blizu modela "Döme Gabor", ali je kako po izgledu, tako i po karakteristikama potpuno drugačija, pa mislim da zaslužuje da bude posebno predstavljena, zbog nekoliko veoma originalnih detalja, koji zaslužuju koju reč više.

Ono što će, garantujem, prvo privući vaš pogled je veoma neobičan "rebrast" izgled blanka na krajevima, tj. blizu spojeva (slika dole).

Ovo veoma zanimljivo rešenje ima dvostruku ulogu. Na tim mestima dodatno ojačava spojeve, ali takođe znatno olakšava rasklapanje štapa u određenim situacijama kada dođe do zaglavljivanja delova i kada je rasklapanje otežano. Svi znamo kakave muke nastaju kada dođe do zaglavljivanja spojeva usled dugog stajanja štapa na suncu ili kiši, ili prilikom naglog zagrevanja i hlađenja blanka. Ovo rešenje će nam olakšati odvajanje delova, jer će ruka imati sigurniji oslonac kada obuhvati štap na mestu spoja, tj. manje se klizati po blanku, zbog već pomenute rebraste strukture. Ovo rešenje u praksi deluje veoma dobro, rasklapanje delova je lako, brzo i jednostavno. Naravno, u ekstremnim slučajevima neće nam pomoći (skoro) ništa, pa ni ovo, ali postojanje ovakvog pomagala znatno doprinosi sigurnosti prilikom pecanja ovim štapom. Isprobajte, i uverićete se da je rasklapanje zaista olakšano.

Iako ovo rešenje možda nekome izgleda donekle glomazno ili kabasto, u stvarnosti je veoma elegantno i štapu daje određenu dozu futurističkog izgleda. Kada smo već kod spoja, treba reći da je on izuzetno dobro odrađen. U pitanju je "put over" način spajanja, ali urađen tako da dosta vizuelno podseća na klasični spigot (trn). Ovo je u poslednje vreme veoma čest način obrade i izgleda spojeva, jer sa sobom donosi osobine i spigota i klasičnog put over spoja. Spojevi veoma dobro "dihtuju", nigde nema "lufta", a štap je dobro uštekan.

Svi štapovi iz serije PowerShade vizuelno veoma atraktivno izgledaju. Rukohvat štapova je izrađen od kvalitetne plute pune dužine, zaštitna (end) kapa je urađena od kombinacije metala i gume i veoma će dobro sačuvati blank prilikom eventualnih padova.

Kad sam već spomenuo blank, važno je reći da je izrađen od kvalitetnog japanskog karbona, što je na sajtu Spro na više mesta posebno naglašeno. Da stvari budu još bolje, blank je dodatno ojačan upletenim kevlarskim trakama (2t), koje mu daju dodatnu snagu i čuvaju blank kod većih opterećenja. Međutim, ovde treba napomenuti i razrešiti jednu zabludu koja je još uvek prisutna kod nekih kolega ribolovaca, a to je da kevlarska vlakna čine blank (skoro) nesalomivim. Istina je da kevlar, kao i neki drugi materijali, zaista ojačavaju blank, ali nikako u meri u kojoj to neki misle. Jer, ako grafit odluči da popusti, kevlar tu neće mnogo pomoći. Sa druge strane, jako je bitno i koliko su kevlarska vlakna gusto pletena. Često vidimo na nekim štapovima samo dve ili tri kevlarske trake upletene toliko retko, da imaju samo psihološki tj. marketinški efekat na potencijalnog kupca (narodski rečeno "šarena laža"). Na Spro PowerShade štapovima je pletenje na sreću dovoljno gusto da upotreba kevlara ima smisla. Na donjoj slici se vidi kako to pletenje izgleda.

Inače, blank je (pre)lepe boje, završna obrada je više nego solidna (mada ne vrhunska), ali od štapa ove cenovne kategorije ipak ne možemo očekivati savršenstvo, kao kod modela koji koštaju dvostruko ili trostruko više. Karike su izrađene od silicijum karbida (SiC), ali nisu Fuji. Rolenhalter je klasičan, urađen je od kombinacije plastike i metala, koji ga dodatno ojačava na mestima gde "seda" stopa mašinice.

Serija PowerShade se sastoji od nekoliko modela, različitih dužina i težina bacanja. Za najfinije i najosetljivije pecanje tu su modeli "Sensitive", za pecanje nešto krupnijih riba tu su modeli Feeder M, MH, i H, a za najveće izazove postoji model SH (Super Heavy), težine bacanja neverovatnih 240g(!). Ne postoji ni jedan šaran pred kojim će ovaj monstrum od štapa pokleknuti. U tabeli vidite detaljne specifikacije svih štapova u seriji:

Ja sam ovom prilikom testirao model "Carp Feeder" koji je, samo ime mu kaže, namenjen pecanju šarana, doduše ne onih baš najkrupnijih. Težina bacanja mu je 120g i to je oznaka na samom štapu (mada na sajtu Spro piše 130g), dužina standardnih 3,6m, što je ujedno i najpopularnija i najuniverzalnija dužina za fider štap.

Uz štap dolaze tri različita vrha, sva tri od punog karbona, a detalj koji mi se naročito dopao vidite na slici dole.

Svaki od vrhova je jasno obeležen, što nam znatno olakšava njihovo razlikovanje i ubrzava zamenu, kada se ukaže potreba. Ovo nije baš redovna pojava kod fider štapova, pa je to svakako dodatni plus. Model "Carp Feeder" ima više nego dovoljno snage, kako kod izbačaja, tako i kod opterećenja prilikom zamaranja krupnije ribe. Brže je akcije, a prilagođen je pecanju i na stajaćim, ali i na tekućim vodama. Bez problema izbacuje hranilice od 50g (teže nisam koristio, mada snage ima više nego dovoljno). Štap baca precizno, dobro je balansiran, lepo "leži" u ruci, a težak je oko 375g. Ovo ne smatram minusom, jer su mu zidovi solidno debeli, a tu je i dodatni kevlarski oklop, pa je ovakva težina opravdana. Doduše, fider štapovi određeni deo vremena provode u držačima, pa težina ipak igra manju ulogu nego kod nekog štapa za varaličarenje, koji je non-stop u akciji (rukama).

Da na ovom štapu ne bude baš sve savršeno, "pobrinuo" se nešto deblji rukohvat, za koji mislim da bi mogao da bude tanji. Deluje donekle glomazno, pa će više odgovarati kolegama ribolovcima sa nešto većim šakama.

Osim ovoga, bilo bi lepo da su na vrhovima, uz oznake "light", "medium" i "heavy", upisane i brojčane oznake u uncama (oz), mada je odlično što i ovakve oznake postoje.

Takođe, štap ovog cenovnog ranga (trenutno oko 65 - 70€ u maloprodaji) zaslužuje bolju futrolu za transport. Navlaka (futrola) koja se dobija uz ovaj štap spada u one najjeftinije i više priliči nekom štapu od 1000 din. nego modelu iz ove cenovne kategorije. Platno je loše i tanko, pa štapu pruža samo najosnovniju zaštitu. Malo deblji materijal ili pliš bi svakako dobrodošli, a štapu bi dali dozu ekskluzivnosti. No dobro, ovo je moje lično mišljenje, a ovi detalji ipak ne utiču mnogo na više nego solidnu ocenu koju ovaj štap zaslužuje.

Jedan kolega ribolovac me je pitao da li je u ovom trenutku bolji izbor već pominjani Daiwa Aqualite Pellet Feeder ili ovaj Spro PowerShade?

Iako je reč o potpuno različitim štapovima, direktno poređenje nije prikladno, mada... ovi štapovi ipak imaju neke sličnosti. Oba su namenjena za teži fider ribolov, a i cenovno su relativno bliski, ali isto tako se razlikuju u dosta suštinskih detalja: prvenstveno u dužini (Daiwa je dužine 3,9m, a Spro je 3,6m), ali i u načinu izrade, ergonomiji, kao i samom pristupu proizvođača izradi fider štapa.

Ako bih dao sasvim slobodno i lično mišljenje, bez obzira na sve sličnosti i razlike, Spro PowerShade Carp mi se čini u ovom trenutku kao bolja kupovina, iako lično imam i Daiwu kojom sam više nego zadovoljan. Vi svakako pogledajte oba modela, ali i sve ostale koji se nude na našem tržištu, pa u skladu sa ličnim afinitetima izaberite model za sebe.

U jednom od narednih tekstova, napravićemo presek trenutnog stanja najpopularnijih štapova namenjenih fider pecanju, sa osnovnim karakteristikama, cenama i iskustvima kolega koji ih imaju, kako bismo potencijalnim kupcima pokušali da maksimalno olakšamo izbor.

Vladimir Jovicki Jovis

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/

O kvalitetu i tradiciji Daiwa štapova ne treba previše trošiti reči, naročito za modele namenjene japanskom i britanskom tržištu. Ovom prilikom ću vam predstaviti jedan veoma interesantan fider štap, namenjen ovom "našem" evropskom delu tržišta.

Zanimljivo je da su prvi pravi test i overa ovog štapa na vodi propali. Ipak, na obližnjoj livadi sam improvizovao i simulirao (koliko je bili moguće) pravo pecanje.

Koristio sam hranilicu od 30g napunjenu navlaženim hlebom, pomešanim sa malo peska (bilo mi je žao da otvaram kilo hrane zbog sasvim male količine potrebne za testiranje). Kao što mu ime sugeriše, ovaj štap je namenjen pecanju na hranilicu i korišćenju peleta, ili kao mamca, ili kao primame. Ovo naravno, nemojte shvatiti sasvim doslovno, biće odličan i kod korišćenja svih ostalih primama ili mamaca.

Prvo što mi je upalo u oči kod testiranja (a to mi se učinilo i u radnji, kada sam ga kupovao), je da je težina bacanja deklarisana na 120g za nijansu predimenzionisana. Mislim da bi realnija t.b. bila oko 100-110g. Uz štap se dobijaju tri vrha (dva od fibeglasa, a jedan od punog karbona). Ovo je samo prvi utisak, za detaljniju procenu će biti ipak potrebno nešto vremena, ali ćete o tome na vreme biti obavešteni na našem Forumu.

Takođe, učinilo mi se da je najosetljiviji vrh (bele boje) za nijansu slabiji nego što bi trebalo da bude za štap deklarisan na t.b. 120g. Mislim da bi ovaj vrh našao sasvim solidnu primenu u pecanju ovom Daivom na plovak, tj. vegler, kada se ukaže potreba, ili se uželimo pecanja na plovak. Izuzetno je osetljiv i mekan, pa ako ga stavite na štap, a koristite hranilice, neka one budu lak(š)e i manje. Kod upotrebe velikih i teških hranilica, ipak bih se u ovom trenutku opredelio za zeleni ili crveni (karbonski) vrh. Vrhovi na žalost nisu posebno obeleženi, ali je već i golim okom moguće videti koji je jači a koji slabiji, a savijanjem će sve biti još jasnije.

Štap baca sasvim dobro. Hranilica leti mirno, daleko i (što je kod fider štapa veoma bitno) precizno! Štap se savija progresivno, a prilikom testiranja sam primetio da ima veliku rezervu snage pri korenu, tj. kod rukohvata.

Rukohvat i rolenhalter su nešto što će vam verovatno prvo zapasti za oko kada vidite ovaj štap na slici, ili ga uzmete u ruku. Rukohvat je celom dužinom izrađen od kvalitetne plute i posebno profilisan, delom zbog veoma zanimljivog klizećeg rolenhaltera, a delom zbog bolje ergonomije i boljeg "ležanja" u ruci.

Rolenhalter je takođe veoma zanimljiv i ne viđamo ga baš često na štapovima. I pored toga što je klizni, mašinica stoji čvrsto zabravljena i ne mrda. Verovatno deo zasluga za ovo pripada i posebnom detalju na rukohvatu. Naime, deo rukohvata gde "seda" mašinica je izrađen od miksa plute i gume, što daje određenu hrapavost, smanjuje klizanje i daje izvesnu robusnost ovom sklopu. Rolenhalter je plastičan, ali veoma kvalitetan, a u zavisnosti od toga koju mašinicu koristite, možete menjati njen položaj i tražiti najbolji balans. Sam kraj rukohvata ("end kapa") je takođe izrađen od kombinacije gume i plute, zbog trajnosti i izdržljivosti.

Provodnici su izrađeni od aluminijum oksida (AlO), deluju kvalitetno, precizno su vezani i što je kod ovakvih štapova dosta bitno – dvostopalni su. Sam štap izgleda veoma lepo, dizajn je diskretan, nema "šljokica, lampiona i šareniša", sve je svedeno i sa ukusom.

Dužina štapa je 390cm, što je po meni izvanredna dužina za Savsko jezero, ali i sva ostala velika jezera, kada je često potrebno postizati ekstremne daljine. Za Savsko jezero na primer, čak ni dužina štapa od 420cm nije previše, zbog nezgodnog pojasa trave koji je potrebno prebaciti, kako hranilica ne bi (u)pala u visoku travu, a tu je nijedna deverika ili šaran ne bi našli. Težina štapa je oko 260g, što je sasvim korektna težina, mada fider štapovi ipak više vremena provode u držačima, a Daiwa navodi da je izrađen od "High Modulus" karbona.

Meni jako dobro „leži“ u ruci, a nadam se da će i vama. Ceo štap dobro „osećam“ i prosto mogu da predvidim kako će se ponašati kod izbačaja, privlačenja i napora. Jednostavno deluje mi sigurno i imam poverenja u njega.

Mane? Pa, kao i sve u životu, ni ovaj štap nije savršen. Perfekcionisti (kao ja) će primetiti nešto slabiju završnu obradu. Naime, prilikom kupovine, morao sam da pregledam bukvalno četiri štapa, da bih pronašao jedan koji je precizno izlakiran i bez sitnijih oštećenja, mada čak ni ovaj koji sam ja kupio nije bio baš savršen. Kolege koji su po tom pitanju manje zahtevni, svakako neće biti previše opterećeni ovim detaljima.

Dalje, ovaj štap u maloprodaji košta u ovom trenutku nešto manje od 70€. Lično mislim da bi mogao biti nešto jeftiniji, ali dobro, Daiwa je ipak ime sa tradicijom i od poverenja, pa donekle viša cena ipak ima opravdanja. Tu je takođe i već pomenuti utisak, da je ovaj štap za nijansu slabiji od deklarisanih 120g težine bacanja.

Osim modela Aqualite Pellet Feeder, postoji i model Aqualite Heavy Feeder, koji je deklarisane težine bacanja od 150g, a proizvodi se u dužinama od 360 i 390cm.

Oba štapa su dobar izbor za pecanje na velikim jezerima, ali i rekama, čak i onim najvećim i najbržim. Koji model ćete izabrati, zavisi samo od vas i vašeg ukusa. Ako ste "alavi" (volite da pecate ale od riba), uzmite jači model, a ako (kao ja) volite finije pecanje, onda je Pellet Feeder pravi izbor.

Vladimir Jovicki Jovis

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Daiwa Harrier Match definitivno ne spada u one mašinice koje će vas oboriti sa nogu kada ih vidite i uzmete u ruku, ali sa druge strane, sigurno će privući vašu pažnju svojim diskretnim šarmom i nekim detaljima, zbog kojih zaslužuje da bude posebno predstavljena. Uostalom i ime proizvođača pruža garanciju da se radi o kvalitetnoj mašinici, bez obzira na više nego prihvatljivu cenu.

Ova Daiwa je, kao što joj i ime sugeriše, prevashodno namenjena ljubiteljima pecanja na plovak, ali će veoma dobro poslužiti i za lakši fider ribolov, pa čak i za lako varaličarenje lakšim džig glavama i malim voblerima.

Kada je uzmete u ruku, shvatićete po osećaju pod prstima da su i telo i rotor napravljeni od grafita. Bez obzira na to, mašinica je dovoljno utegnuta i odaje osećaj sigurnosti i robusnosti. Svi odlivci su veoma precizni i kvalitetni i odmah se vidi da je mašinica izašla iz pogona Daiwe.

Kao što se vidi, kočnica je smeštena na zadnjoj strani. Nekome se se to možda neće dopasti, ali na ovoj meč mašinici to nikako ne vidim kao nedostatak. Naprotiv, u nekim situacijama, a pogotovo kada pecamo na plovak, ovakvo rešenje nam često može biti od izuzetne koristi. Takođe, čini mi se da početnicima više odgovara zadnja kočnica jer lakše pronađu i okreću točkić kočnice. Ako ste izričiti u tome da mašinica mora imati prednju kočnicu, onda ovaj model neće biti za vas.

Što se tiče kočnice na ovoj mašinici, dovoljno je precizna, doduše ne kao neka fina prednja, ali je sasvim u klasi ove mašinice, što će reći - standardna. Do sada nisam imao problem sa njom, uvek je precizno proklizavala, a i osetljivost je sasvim zadovoljavajuća. Mali minus bih dao točkiću kočnice, jer ponekad deluje kao da se klima i da će svakog trenutka ispasti. Međutim, to je samo subjektivni osećaj i do sada nisam imao nikakvih problema sa ovim. Naprotiv.

Uostalom, u meč ribolovu se nekad koriste izuzetno tanki monofili male nosivosti. Dril na zadnjoj kočnici meč mašinice možete da popustite skoro do kraja, bez bojazni da će špulna spasti, što kod mašinica sa prednjom kočnicom nije slučaj. Ako leptir kočnice prednje kočnice previše odvrnete... odeee špulna! A sa tanko "našpanovanim" drilom zadnje kočnice možete tankim najlonom savladati i veću ribu ukoliko je strpljivo zamarate i ptavovremeno dotežete. Većina meč mašinica upravo zato i ima zadnju kočnicu.

Kada smo već kod mana, mnogi će zameriti način na koji se ručica preklapa, jer ovaj sistem pomoću dugmeta mnogima ne uliva puno poverenja. Jeste praktičan, ali deluje pomalo glomazno. Druga zamerka se odnosi na način na koji se ručica montira na mašinicu. Naime, ne ušrafljuje se direktno u pogonski zupčanik, već je šestougaona osovina provučena kroz njega na drugu stranu mašinice, a potom se ručica zateže dugačkim šrafom. Ovo je rezultiralo određenim luftom na mestu ulaska ručice u telo. Ako je za utehu, u rotoru nema ni trunka lufta, veoma je utegnut i deluje čvrsto i solidno.

Međutim, prvo što ćete na ovoj mašinici svakako primetiti i što će odmah privući vašu pažnju je špulna. Treba je videti uživo da bi se shvatilo kako ona u stvari izgleda. Verujte, ne bi je se postidele čak ni mnogo skuplje mašinice od ove. Špulna je metalna i ofarbana je u (pre)lepu boju, pa deluje veoma "ozbiljno", tako da njen izgled podiže ovu mašinicu za celu klasu više. Obod je presvučen legurom titanijuma da bi smanjilo trenje prilikom izbačaja. Sasvim iskreno govoreći, ne vidim svrhu stavljanja ovakvih špulni na mašinicu (niže) srednje klase, ali dobro, kada je već tu, onda nemam zamerki. Što je još lepše, uz ovu Daiwu se dobija još jedna ista takva, ali većeg kapaciteta. Obe špulne su ABS (Advanced Ballistic System) tipa, što po Daiwi omogućava bolje i ravnomernije slaganje strune, kao i dalji zabačaj. Kapacitet pliće špulne je 100m/0,20mm, a rezervne 110m/0,30mm.

Od ostalih bitnih karakteristika, treba reći da je preklopnik na ovoj mašinici Air Bail tipa. Kao što se vidi na slici, značajno je većeg prečnika od standardnih, a sprečava zaglavljivanje i uvrtanje strune. Preklopnik se na ovoj mašinici otvara široko, opruga je Longlife i nije mi se do sada desilo da se preklopnik zatvori prilikom zabačaja. Tu je takođe i vođica strune Twist Buster tipa, što ima za svrhu da onemogući uvrtanje najlona prilikom namotavanja. Osovina je, kao što se vidi, velikog prečnika i to je još jedan detalj koji mi se sviđa. Naravno i superstoper se podrazumeva (Infinite Anti-Reverse). I da, mehanizam na ovoj Daiwi se vrti na 6 ležajeva - više nego dovoljno.

Prenosni odnos Daiwe Harrier Match je 5,2:1. Čuo sam da neki ribolovci to zameraju, smatrajući da je spora za pecanje, tj. nedovoljno brza za tehnike ribolova kojima je namenjena, ali ja mislim da ova brzina predstavlja veoma skladan kompromis između brzine i snage mašinice.

U jednom namotaju ručice za pun krug, namota tačno 69cm najlona (strune), a ovaj moj model (oznaka veličine 2553) je težak 315g. Veći model (3053) je nešto teži - 335g, a u jednom okretaju ručice namota 75cm najlona.

Ja ovu mašinicu koristim za meč ribolov veglerima i lakše fider pecanje. U svakom trenutku sam imao potpunu kontrolu nad njom, sve je radilo glatko i meko. Nemojte je izlagati prevelikim naporima, jer za njih nije ni namenjena. Ako upecate veliku ribu (a to nam je svima cilj), zamarajte štapom, koristite kočnicu, a ne samu mašinicu. Ovo je ipak fina spravica za uživanje.

Cena Daiwe Harrier Match je oko 50€, može se kupiti kod nas (doduše nema je baš uvek u radnjama), pa je to razlog više da je potražite, provrtite i ako vam se dopadne (kao što je meni) - kupite. Savršena svakako nije, ali zato vredi svaki uloženi dinar.

Vladimir Jovicki Jovis

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/ 

Od trenutka kada se pojavila na tržištu, mašinica Mitchell Blade Alu je izazvala pažnju ribolovaca u Evropi, ali i kod nas. Glavni razlozi interesovanja bili su povoljna cena, upotreba kvalitetnih materijala, rezervna špulna, ali i neka tehnička rešenja koja su do nedavno bila primenjivana samo na mašinicama visoke srednje i najviše klase, kao i privlačan dizajn. Naravno, i legendarno ime brenda Mitchell.

Mitchell Blade Alu je mašinica iz srednjeg (ili nižeg srednjeg) cenovnog ranga. U momentu kupovine, njena cena je bila oko 60€. Model koji sam ja kupio ima oznaku Blade Alu 2000, što je ujedno najmanji model u seriji koji se kod nas mogao kupiti (velićine 1000 nije bilo), ali i jedini koji ima preklopnik za hod rotora unazad, tj. uključivanje i isključivanje super stopera. Takođe, model 2000 jedini, za razliku od većih modela, nema dodatnu mesinganu čauru na osovini, koja kod njih služi da dodatno ojača ceo sklop. Na malom modelu za tim nije bilo potrebe, jer ova mašinica nije ni predviđena za velika naprezanja.

Gledao sam je, merkao i na kraju kupio. Kod mene je više od godinu i po dana, pa pred početak nove sezone, hajde da vidimo kako se Mitchell Blade Alu pokazao u praksi, koje su vrline i mane ove lepe male mašinice.

Prvo što sam uočio je, da nigde na kutiji nije pomenuto da se radi o mašinici napravljenoj od metala! Osim natpisa „Alu“ na samoj mašinici, druge potvrde da je reč o metalnoj mašinici nema. A na noj su i telo i rotor metalni, tj. od legure aluminijuma. Od aluminijuma je i pogonski zupčanik, dok je pinion napravljen od mesinga.

Međutim, na ovoj mašinici mi se posebno dopada to, što se ručica ušrafljuje direktno u pogonski zupčanik. Ovakav spoj je bio po pravilu rezervisan samo za skuplje mašinice iz višeg ranga, ali se u poslednje vreme viđa i na jeftinijim modelima, pa tako i na ovom Mičelu. Takvo rešenje zahteva veću preciznost prilikom izrade, upotrebu nešto kvalitetnijih materijala, pa je logično i ceo sklop čvršći, jači i dugotrajniji u odnosu na rešenje gde šestougaona osovina ručice prolazi kroz glavni zupčanik i šrafom se ušrafljuje na drugoj strani tela mašinice.

Na slici možete videti da je i kod ovako male mašinice, osovina ručice prilično debela, što uliva dodatno poverenje. Naravno, određeni minimalni luft i ovde postoji, ali sve je u granicama tolerancije i do sada nisam imao ni jedan problem sa tim. Neki ribolovci skloni majstorisanju, rešavaju ovakve „probleme“ ubacivanjem različitih dodataka, kao bi eliminisali luft, ali verujte mi za tim nema nikakve potrebe, bar ne na ovoj mojoj mašinici.

Prenosni odnos je 6,2:1, a u jednom okretu ručice za pun krug, namota tačno 79cm strune. Kapacitet špulne je 200m/020mm, a mašinica je teška 270g.

Ceo mehanizam i svi pokretni delovi se okreću na 6 (5+1) HPCR (High Performance Corossion Resistant) ležajeva. Inače cela mašinica je otporna na slanu vodu, što nama ovde ne znači puno, ali ipak govori nešto o kvalitetu upotrebljenih materijala.

Pogonski mehanizam i unutrašnost su čista klasika, a kao što se vidi na slici, mašinica Mitchel Blade Alu nema beskrajni vijak (wormshaft), što u njenom cenovnom rangu i nije svakodnevna pojava. Međutim, da li zbog nedostatka beskrajnog vijka ili nečeg drugog, ova mašinica najlon ili upletenu strunu slaže nešto lošije nego što bih ja (ali i većina drugih ribolovaca) želeo. Ovo ne znači da slaže loše, već sasvim prosečno – ni dobro ni loše. I pored ovog nedostatka, nisam do sada imao problem sa mršenjem najlona, a što je još bitnije ni strune. Posle godinu dana, mogu reći da nisam imao ni jedno mršenje, što je priznaćete odlično, bez obzira na nešto lošije složene namotaje na špulni.

Kada smo već kod špulne, treba reći da se u pakovanju dobijaju dve (obe metalne), ali i da je, inače fina i precizna kočnica zaptivena protiv ulaska vlage, posebnim gumenim uloškom (na slici levo).

Preklopnik strune se otvara široko, a u momentu kada mehanizam zabravi preklopnik, čuje se jedno nežno i odmereno „klik“ (mnogo volim taj detalj i uvek sa uživanjem slušam kad se preklopnik otvori).

Kao ljubitelj lakog ribolova i laganog pribora, i njeno korišćenje sam prilagodio svom stilu pecanja. Koristio sam je za lako varaličarenje lakšim džigovima, težine 5-10g, kao i plitkoronećim ili suspending voblerima dužine 5 - 8cm. Osim za varaličarenje pastrmke, klena i smuđa, odlično mi se pokazala prilikom lova bele ribe meč tehnikom i vegler plovkom. I na kraju, koristio sam je sa najvećim uživanjem i kod lakog fider pecanja, piker štapovima tb. 10-30g i dužine 3m, kao i lakim hranilicama težine desetak grama. Važna napomena: ovo je fina i precizna mašinica! Moja mala univerzalka veličine 2000 nije napravljena za (pre)velike napore, pa je nemojte opterećivati dubokoroncima ili teškim hranilicama, jer ćete joj drastično skratiti radni vek.

U svim situacijama se pokazala veoma pouzdano, kočnica je proklizavala fino i precizno, a kao što se vidi, zaštitni sloj boje je kvalitetno urađen, pa su i spoljašnja oštećenja od upotrebe, minimalna (doduše, ja pribor pazim i nisam grub prilkom upotrebe). Međutim i pored sve pažnje, primetio sam da je štampa natpisa, posebno na špulnama dosta slaba, pa su se neki delovi izgulili već posle prvih nekoliko upotreba. Ovo jeste nedostatak, ali na sreću ne utiče na rad same mašinice, već je više estetske prirode. Kada smo već kod estetike, treba reći da je mašinica (pre)lepe bele boje, sa sedefastim odsjajem, a špulne, preklopnik strune i ručica su uglačani do visokog sjaja. Sve ovo deluje na oko izuzetno privlačno, pa ovaj Mičel deluje bar za klasu skuplji nego što jeste.

Posle više od godinu i po dana, sve je na njoj (i u njoj) isto kao i prilikom kupovine: na pogonskom mehanizmu se ne primećuju nikakvi znaci habanja, sve je i dalje utegnuto i precizno. Koristio sam je naročito aktivno u nešto hladnijem periodu godine, ali joj to nije smetalo da radi sasvim uobičajeno, tečno i glatko.

Šta reći na kraju? Definitivno se radi o kvalitetnoj mašinici, koja ima dosta prednosti, ali i neke mane. Međutim, u tom cenovnom rangu, mane se mogu i oprosttiti, obzirom na to da ne utiču suštinski na rad i dugotrajnost. U tom smislu, sigurno je da se radi o veoma upotrebljivoj i pouzdanoj mašinici, koja će siguran sam, raditi isto ovako još par sezona. Potencijalnim kupcima je svakako mogu preporučiti, uz jednu malu napomenu: iako sam ja kupio najmanji model, ipak bih ostalima preporučio da kupe veće modele Mitchell Blade Alu 4000, 4500... jer mislim da su u praksi univerzalnijii prilagođeniji našim vodama, ali i ribama koje se ovde često pecaju. Ako i pored svega (kao i ja) volite lak, ali dovoljno pouzdan pribor, kupite veličinu 2000 i znajte: uživanje je zagarantovano!

Vladimir Jovicki Jovis

PS. Ako ste ljubitelj brenda MItchell, preporučujem da obavezno pročitate tekst (ako do sada niste) o legendarnom modelu Mitchell 300 – legenda živi i dalje.

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/ 

Engleska firma Sonik nije mnogo poznata našim ribolovcima, ali zaslužuje da je bliže predstavimo, jer u svom programu ima štapove za skoro sve tehnike pecanja, kao i dodatnu opremu za ribolov - odeću, torbe i razne sitnice.

U ovom tekstu ćemo se upoznati sa Sonik štapovima za šaranski ribolov.

Krenimo od cenovno najprihvatljivije serije SKS. Ovi štapovi se izrađuju u dužini od 12' (366cm) i TC (Test Curve) od 2,75 i 3 lbs. U SKS seriji su takođe i štap za bacanje spoda (rakete) - "Spod" od 4,5lbs, kao i "Marker" štap, za izbacivanje plovaka za markiranje (markeri).

Štapovi iz SKS serije su napravljenji od high modulus grafita, imaju SiC provodnike, kao i rukohvate od duplona. Štapovi su jako lepe mat grafitnosive boje, sa crnim detaljima. Cena za ove štapove je sasvim prihvatljivih 60-65 funti.

Sledeća serija SK Margin je izuzetno zanimljiva. Sačinjava je samo jedan štap, dužine samo 9' (274cm) i TC 2,5lbs. To je praktično idealan štap za sve male vode, ali i za delikatne prezentacije mamca. SK Margin štap ima lepo rešen prenos snage po celom blanku: vršni deo je veoma osetljiv, a donji deo ima dodatnu snagu za borbu sa krupnom ribom na manjim distancama. Takođe, uspešno se može korisititi i za površinsko pecanje šarana (o ovoj tehnici pogledajte tekst Pecanje šarana na površini – kontroler plovak).

Oprema ovog štapa je na solidnom nivou - dvostopalne SiC karike (donja je 30mm), poseban ergonomski držač mašinice (rolenhalter), a kompletan rukohvat je obložen duplonom (full shrink). I ovaj štap je mat grafitnosive boje sa crnim detaljima. Cena je veoma prihvatljivih 80 funti.

Serija SK3 se sastoji od nekoliko štapova, koji se razlikuju po težinama bacanja i dužinama. Dužina većine modela je 12' a samo jedan štap je dužine 13' (396cm).  TC se kreću od 2,5 do 3,5 lbs.

SK3 štapovi imaju veoma jak donji deo, što omogućava vrlo daleke izbačaje, ali i dovoljno osetljiv vršni deo za borbu i zamaranje ribe. Oprema SK3 štapova je veoma kvalitetna, a tu je i najkvalitetniji japanski duplon za rukohvat u punoj dužini. Mat sive boje su, a cene ove serije su 120, odnosno 130 funti za model od 13'.

Poslednja (i najskuplja) serija je SK4. Čine je štapovi dužine 12, odnosno 13' i širokog spektra težina bacanja. TC se kreću od 2,75 do 3,5lbs (između njih su 3 i 3,25 lbs). SK4 štapovi su predviđeni za daleke izbačaje, pa u skladu sa tim možete birati modele sa donjom dvostopalnom karikom od 40 ili 50mm.

Štapovi su opremljeni SiC karikama, a tu je i Fuji rolenhalter, kao i kvalitetni japanski duplon za rukohvat. Seriju SK4 krase veoma tanki blankovi od high modulus grafita, ali i veoma efektni detalji na štapu. Cene se (očekivano) kreću od 180 funti za modele sa donjom karikom od 40mm, do 200 funti za modele sa donjom karikom od 50mm.

Takođe, treba reći da u serijama SK3 i SK4 postoje i spod, odnosno marker štapovi, a ovde bih posebno pomenuo model SK4 Spod, zbog velike snage (TC 5,5 bs), sa kojim možemo bez bojazni bacati i najveće spodove, popularne "krmače".

Ovaj Spod štap zbog svoje namene ima nešto skromniju dodatnu opremu, pa je i cena sasvim prihvatljivih 130 funti.

Koji od svih ovih štapova bih ja izabrao? Prvo SK4 dužine 12' i TC 2,75lbs, sa prvom karikom 50mm, ali takođe i SK Margin, jer volim fine, osetljive štapove za kraće distance i delikatnije prezentacije.

Osim štapova za šaranski ribolov, Sonik ima u programu i štapove za mušičarenje, varaličarenje i coarse (fider, meč) ribolov. O njima možete saznati nešto više kada ih predstavimo u sledećim tekstovima.

Vladimir Jovicki Jovis

Zabranjeno je kopiranje svih tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Kompaniju Thomas & Thomas su 1969. godine osnovali Tom Dorsey i Tom Maxwell. Obojica su bili pasionirani graditelji štapova od bambusa, a spojila ih je zajednička strast i ljubav prema ideji o pravljenju štapa koji neće biti samo alatka za pecanje, već pravo remek delo zanatske veštine i vrhunskog kvaliteta.

Iz ovog razloga su uspeli da u svoje štapove unesu lični pečat, a svi njihovi štapovi su takođe poznati po gotovo fanatičnoj opsesiji za detalje i minucioznom pristupu kod gradnje svakog pojedinačnog štapa.

Upravo zato u Thomas & Thomas-u kažu da ih mnogo više zanimaju vernost i poštovanje svojih kupaca, nego povećanje prodaje i širenje proizvodnih programa po svaku cenu.
Druga jako bitna stvar je da Thomas & Thomas sve štapove pravi u u Novoj Engleskoj, Masačusets, SAD, od početnih skica do finalnog proizvoda. Kada kažu "pravimo" misle na projektovanje, testiranje, rolovanje, vezivanje karika, lepljenje plute... zato su štapovi T&T 100%  "Made in USA", što je u današnje vreme zaista prava retkost.
Ako se ikada zateknete u Masačusetsu, pozovite ih i oni će vam rado omogućiti ovakvu lepu šetnju kroz proizvodne pogone, da biste se i sami uverili kako i šta rade (kliknite na plavi link i pogledajte video sa prevodom!).
Takođe, štapove Thomas & Thomas nikada nećete naći u velikim ribolovačkim "šopovima" i megamarketima, na sniženjima i rasprodajama, već isključivo u specijalizovanim prodavnicama koje rade sa kvalitetnom robom i podržavaju ideju mušičarenja.
Danas Thomas & Thomas ima u svom programu štapove od grafita, ali i od staklenih vlakana (fiberglasa) i  bambusa. Fiberglasa? Da, videćete... Dakle, evo nekih njihovih najpoznatijih i najboljih štapova. Uživajte!

Thomas & Thomas - grafit
Štapovi og grafita su podeljeni u dve osnovne grupe: za potoke i male reke (Stream) i "prave" reke (River). Obe serije čine modeli Helix i Horizon II, a jači i duži modeli za reke su osim ovih, još i modeli NS 5 i SSS.
Treba reći da su svi štapovi od grafita, bez obzira na seriju, model i namenu, skoro istog cenovnog ranga, što nam govori da su razlike samo u detaljima i da nema stroge cenovne podele na skuplje i jeftinije modele. Jednostavno, svi su skupi!

Serija Helix se pravi u dužinama 8'6" i 9', kao i (AFTMA) klasama #3, #4, #5 i #6. Štapovi su srednje akcije (medium), tamnoplave boje i svi se izrađuju iz 4 dela. Cene su, u zavisnosti od modela, od 725 do 740 dolara.

Serija Horizon II se pravi isključivo u dužini od 9', a razlikuju se u AFTMA klasama. Izrađeni su korišćenjem ekskluzivne T&T BAFT (Bi-Angular Fiber Technology) tehnologije, što doprinosi manjoj težini i boljem "odzivu" štapa prilikom zabačaja i zamaranja ribe. Modeli za male vode su klase #3 i 4#, a za reke #5 i #6. Srednje brze akcije su i izrađuju se iz 4 dela. Idealni su za pastrmku i lipljena. Cene su, slično kao kod serije Helix, od  725 do 740 dolara.

Serija NS 5 je novitet za 2012. godinu i sastoji se od jednog štapa dužine 9' i klase #5. Prilikom izrade ovog štapa, konsultovan je i Jonathan Huff, koji je inače stalni konsultant Thomas & Thomas-a, zadužen za bacačke tehnike. Ovo je štap za velike vode i velike ribe, sa puno snage, izrađen od high modulus grafita, velike otpornosti na istezanje i veoma brze akcije (fast). Napravljen je iz 4 dela, tamno maslinaste je boje. U T&T-u kažu da će ovaj štap podići performanse štapova klase #5 na "sasvim novi" nivo. Cena - 775 dolara.

Serija SSS se sastoji od dva modela štapova i takođe je novitet za 2012. godinu. Štapovi iz ove serije se izrađuju u dužini 9'6" i klasama #7 i #8 i srednje brze akcije su. Idealno su prilagođeni lovu na suve mušice i zbog velike snage, sposobni da odignu sa vode veliku količinu strune u jednom zamahu. Ovi štapovi bi po svojim karakteristikama mogli biti veoma zanimljivi našim ribolovcima koji pecaju štuku na mušicu, ali donekle limitirajući faktor je cena - 780 dolara.

Thomas & Thomas - fiberglas
Napomenuo sam na početku da Thomas & Thomas pravi i štapove od staklenih vlakana (fiberglasa). U današnje vreme ovo je prava retkost, pa da vidimo šta je to zbog čega Thomas & Thomas i danas pravi ovakve štapove.

Serija Heirloom (“Nasledstvo”) je novitet za 2012. godinu, a štapovi u ovoj seriji su izrađeni od najmodernijeg "high-tech" fiberglasa. Akcija ovih štapova je, kako je nazivaju "fina i suptilna". Ovo su štapovi za ribolovačke "čistunce" i tradicionaliste, koji uživaju u svakom zabačaju i vole da "crtaju" mušicom po vazduhu. Namenjeni su za delikatne prezentacije mušice, a u Thomas & Thomas-u kažu da ćete sa ovim štapom imati isti osećaj kao da mašete nekim najskupljim bambusom! Po mom skromnom mišljenju - pravi biser među mušičarcima.
Proizvode se u dužinama od 7'6" i 8', kao i klasama #3, #4 i #5. Prelepe su zelene (olive) boje, sa narandžastocrvenim detaljima. Cena je 675 dolara.
 
Thomas & Thomas - bambus
Za kraj sam, kao što već i pretpostavljate ostavio štapove od bambusa. Kao i sve firme koje drže do sebe, tako i Thomas & Thomas ima u programu ovakve štapove. Ti štapovi se prave potpuno ručno, od sečenja bambusa, do spajanja, lepljenja, sušenja, vezivanja karika, stavljanja rolenhaltera i plute...

Izrada takvih štapova se poverava samo najiskusnijim majstorima, a naziv serije je Individualist. Prave se od najkvalitetnijeg "Tonkin" bambusa, a svaki bambus se plamenom opaljuje kako bi dobio prelepu tamnu i "duboku" boju. Takođe, vredi znati da je godišnje moguće napraviti jedva 100 štapova od bambusa, zbog dugačkog i složenog procesa proizvodnje.
U ovoj seriji ima nekoliko različitih modela i svaki ima svoje ime. Najkraći i najlakši je model TTT. Dugačak je 7' (2,1m) i klase je #2. Namenjen je za najdelikatnije prezenetacije i male vode. Najduži je model Switch i dugačak je 10' (3,05m) i klase je #7.
Cena standardnog štapa se kreće od  3150 do 3950 dolara, a ako želite dva vršna dela, spremite od 3750 do 4600 dolara.
 
Ako mene pitate koji bih, od svih Thomas & Thomas štapova (ali i drugih firmi) ja izabrao, odgovaram - Heilroom fiberglas 7’6” klase #5. Prilično sam ubeđen, obzirom na to na kojim vodama pecam, da bi to bio jedini mušičarski štap koji bi mi ikada bio potreban...

Vladimir Jovicki Jovis

Kada god se poveo razgovor o vrhunskim štapovima za mušičarenje sa Starog kontinenta, priča je obično počinjala i završavala se sa House of Hardy ili Bruce & Walker. I zaista, Hardy je uz Bruce & Walker dugo godina (decenija) suvereno vladao u svetu mušičarenja. Ali ako bi priča slučajno skrenula "preko Bare", na američki kontinent, situacija se dodatno komplikovala, a atmosfera se često zagrevala do belog usijanja. Zašto? Pa jednostavno zato što se na američkom kontinentu danas proizvode neki od najboljih mušičarskih štapova koji postoje! Treba znati da pobedika nema, niti će ga biti, jer su razlike između brendova minimalne, a "pobednika" najčešće odlučuju lični afiniteti i ukusi.

U ovom delu serijala o američkim štapovima za mušičarenje upoznaćemo se sa firmom R.L. Winston i nekim od najzanimljivijih štapova ovog mušičarskog brenda

Firmu su osnovali Robert Winther i Lew Stoner 1929 godine u San Francisku. Njihovi štapovi za mušičarenje od bambusa su veoma brzo stekli dobru reputaciju, a nazvali su ih "Winston", po početnim delovima svojih prezimena.

Sredinom pedesetih godina prošlog veka, Winston izbacuje svoj pri štap od, za tadašnje pojmove revolucionarnog materijala - fiberglasa, a početkom osamdesetih izbacuju i prvi štap od grafita, što je po mnogima predstavljalo još veću revoluciju. I na kraju, 1991. godine proizvode prve štapove od kompozita grafita i borona. Među tim serijama se izdvajaju legendarni modeli BL5 i XTR. Takođe, zanimljivo je da se petodelni model LT 5 i dan danas može kupiti posle tolikih godina, doduše isključivo po specijalnoj porudžbini.

Obzirom da su štapovi kod kojih se koristi boron čak i danas retki, treba reći da je boron jedinjenje elementa bora, koji u kristalnom obliku krasi izuzetna tvrdoća. Iako se štapovi koji ga sadrže često nazivaju "štapovi od borona", treba reći da je procenat borona u takvim štapovima maksimalno 25%, a često i znatno niže. Uloga borona je inače slična ulozi koju ima, recimo kevlar: štap se ne može napraviti samo od kevlara (tj. borona), ali može dati štapu dodatnu čvrstoću, brzinu i zaštitu. Winston je danas jedna od retkih kompanija koja u svom programu ima štapove od borona, ali to povlači sa sobom i visoku cenu. O ovome ćemo nešto kasnije.
Kad smo već kod cena, hajde da vidimo prvo najskuplje i najbolje modele. Ovde bih još napomenuo da u ovom tekstu nećemo moći da prikažemo sve modele detaljno, jer bi za to trebalo nekoliko stranica sajta, ali ću zato prikazati modele koji bi mogli biti zanimljivi našim mušičarima i zaljubljenicima u ribolovačke štapove.
Serija "Performance" je ekskluzivna serija štapova, kako po ceni, tako i po karakteristikama, ali i osećaju koji daju u ruci. U ovoj seriji su svi štapovi izrađeni od kompozita grafita i borona.

Boron IIIx čine štapovi izuzetnih bacačkih karakteristika, veoma snažni, ali istovremeno  i veoma osetljivi. Neki vrhunski mušičari tvrde da su toliko precizni prilikom izbačaja da mušica pada upravo tamo gde smo zamislili!
Svi štapovi iz ove serije imaju veoma jak donji deo štapa zbog postizanja dodatne snage prilikom podizanja sa površine vode veće količine strune. Izrađuju se u nekoliko dužina (8 - 10’) i AFTMA klasa (#3 - #10), a svi modeli su četvorodelni, osim najnovijih modela Boron IIIx 5-piece Travel.

Nešto jeftinije su serije Boron II-MX i Boron IIt. Cene Boron štapova se kreću od 750 do 870 dolara! Ako želite, možete prilikom kupovine birati neke detalje na štapu po vašem izboru (i to naravno doplatiti), ali ćete u tom slučaju čekati na vaš štap 4 - 6 nedelja.

Sledeća serija je "Classic". Čine je modeli GVX, LT5 Trout i WT Trout. Napravljeni su od grafita, snažni i osetljivi.

GVX je štap brze je akcije, lagan ali snažan, izuzetno precizan prilikom zabačaja i neverovatno visoke (savršene) završne obrade. To je štap idealno prilagođen pecanju lepotice pastrmke, elegantan i lep.
Cena svih štapova u seriji GVX je 495 dolara, a štapova serije WT Trout je 750 dolara.
Ovde bih naglasio da su sve cene date za takozvane "fabričke" štapove. Ljubitelji samogradnje mogu kupiti znatno jeftinije blankove i majstorisati do mile volje.
Cenovno najpopularnija je serija "Prime". Čine je štapovi VSL i Passport. Prave se u dužinama od 7'6" - 10' i AFTMA klase #3 - #10.
U pitanju su štapovi brze akcije, a ove štapove najbolje opisuje skraćenica VSL - Very Smooth and Light. Idealan izbor za sve one koji žele Winston štap, ali nemaju para za najskuplje modele. Cene ovih štapova su od 230 - 320 dolara.

Za kraj sam namerno ostavio poslasticu - Winston štapovi od bambusa. Ako već niste, preporučujem da pročitate tekst "Od bambusa do ... bambusa", da vidite šta je to što ovakve štapove čini posebnim.

Izrada Winston Bamboo štapa može potrajati i godinu dana, savršene su završne obrade, a izrađeni su od najkvalitetnijeg bambusa. Na štapovima se skoro sve radi ručno, pa su i cene prilagođene. Ako želite štap sa jednim vršnim delom, to će vas koštati 2750 dolara, a ako želite dva vršna dela, spremite ravno 3000 dolara.

Ovde svakako treba reći da je već decenijama jedan od glavnih tehničkih konsultanata Winstona, legendarna Džoan Vulf (Joan Wulff), prva dama svetskog mušičarenja, bez koje kako sami kažu “Winston ne bi bio Winston”.
Ove godine je redizajniran Winston web sajt, pa ga možete posetiti i detaljnije pogledati sve modele štapova i njihove karakteristike.

Vladimir Jovicki Jovis

Ribolovcima je poznat gotovo fanatičan odnos Britanaca prema ribolovu i svemu ostalom što je vezano za ribolov. Veliki broj noviteta i inovacija potiče baš odande, što povlači za sobom konstantno pojavljivaje i promocije novih proizvoda za pecanje.

Ovoga puta imamo mogućnost da vam predstavimo jedan potpuno novi brend, koji tek treba da zauzme svoje mesto na probirljivom i veoma zahtevnom britanskom, ali i evropskom tržištu ribolovačkog pribora i opreme za pecanje. U pitanju je brend Matrix, specijalizovan za meč i fider ribolov. Matrix posluje nezavisno, ali u sklopu grupacije Fox International i predstavlja neku vrstu ogranka te firme, zadužen za proizvodnju i promociju takozvanog "coarse" ribolova, što podrazumeva upravo meč i fider ribolov, koji poslednjih decenija beleže ogromnu popularnost među ribolovcima širom Evrope, a sve više i kod naših pecaroša.

Matrix je potpuno nov ribolovački brend, ali je već izazvao pažnju poznavalaca nekim novitetima i rešenjima koja do sada nisu često viđana, naročito kada je reč o štapovima za pecanje. "Otac" i idejni tvorac ovog brenda je Richard Teale, jedan od najznačajnijih ribolovačkih imena poslednjih godina, poznat kao veliki inovator i fantastičan ribolovac. Iako Matrix, osim štapova proizvodi i distribuira i dosta dodatnog pribora za meč i fider ribolov (kao što su hranilice, torbe, garderoba, plovci itd.), mi ćemo se ovoga puta zadržati na štapovima za ribolov, jer su tu, čini mi se, ponudili najviše.

U programu se nalaze četiri serije štapova, različitog cenovnog ranga, ali i konstruktivnih rešenja. To su: Ultron, Reflex, Carpmaster i Horizon. Naravno da je nemoguće jednim tekstom obuhvatiti i prikazati detaljno svaki štap, pa ćemo obratiti pažnju na one najzanimljivije i najoriginalnije.

Serija ULTRON je po ceni najprihvatljivija.

Čine je tri fider štapa dužina od 3,3 do 3,9 metara i težina bacanja od 80 do 100g, kao i dva meč štapa za pecanje veglerima, dužine 3,9 i 4,3 m. Štapove iz serije Ultron odlikuje (kako kažu u Matrixu) "kontrolisana snaga" u središnjem delu štapa, kao i osetljivi, ali dovoljno snažni vrhovi. Cene štapova iz ove serije se kreću od 110 - 115 GBP.

Sledeća je serija REFLEX.

Ovu seriju čine dva meč štapa, dužina 3,9 i 4,2m, kao i model Special, dužine 3,9m, namenjen za korišćenje teških veglera i postizanje većih daljina, zbog veće snage. Cena Reflex štapova je oko 150 GBP.

Ove dve serije štapova su, na neki način "klasične" serije, sa standradnim (tj. prepoznatljivim) konstruktivnim i dizajnerskim rešenjima.

Međutim, serija HORIZON, čini mi se zaslužuje koju reč više.

Prvo što upada u oči kod ove serije je veoma zanimljiva dužina pojedinačnih delova štapa. Naime, tvorac ovih štapova Richard Teale, tvrdi da klasičan spoj delova podjednake dužine na sredini štapa, značajno kvari akciju i slabi ga baš na delu koji najviše učestvuje u borbi i zamaranju ribe. Iz ovog razloga, štapovi iz serije Horizon (ali i Carpmaster), imaju relativno kratak donji deo štapa, na koji se montira duži središnji deo, a na kraj dolazi vrh. Na taj način izbegnut je spoj na sredini i omogućena pravilna akcija štapa, kao i dodatna sigurnost prilikom zabacivanja, ali i zamaranja veće ribe. Takođe, obratite pažnju na dužinu trna Horizon! Ovolika dužina trna se zaista jako retko viđa! Međutim, ovo nije slučajno ovako urađeno. Time je omogućen izuzetno siguran i jak spoj na donjem delu štapa, koji daje dodatnu snagu štapu. Ricky Teale kaže da je donji deo štapa zadužen za snagu, središnji za eleganciju i sigurnost prilikom borbe sa ribom, a vrh služi kao indikator.

Međutim ni ovde nije kraj originalnim idejama. Štapovi Horizon se isporučuju sa posebnim dodatkom od EVA materijala, koji omogućava lak i jednostavan transport štapova, a takođe oslobađa ribolovca brige oko montaže i demontaže štapa, jer se štap može nositi na pecanje sa namontiranim sistemom i biti spreman za ribolov praktično odmah po dolasku na vodu.

Na ovaj način se postiže značajna ušteda u vremenu, naročito kada smo došli na kraće pecanje i montaža celog sistema bi mogla da oduzme dosta dragocenog vremena.

Serija Horizon se sastoji od snažnih fider štapova dužine od 4, 4,3 i 4,5m namenjenih pecanju na velikim daljinama, teškim hranilicama i bržim tekućim vodama. Težine bacanja su od 120 do 150 g, pa sve do monstruoznih 200g za model Horizon River, namenjenim za najveća iskušenja i najveće ribe. Cene Horizon štapova su od 170 do 200 GBP

I na kraju, tu je i serija CARPMASTER.

U pitanju su štapovi slični prethodnim, ali dosta kraći i manjih težina bacanja. U seriji Carpmaster namenjenoj pecanju na (manjim) komercijalnim revirima, postoji četiri fider modela, dužina od (minijaturnih) 2,4m, pa do standradnih 3,6m. Najkraći model je namenjen pecanju na (naj)manjim komercijalama i za daljine bacanja do 25m.

Osim ovih, u seriji Carpmaster se nalaze i dva meč štapa, dužine 3,3 i 3,6m, što nam takođe govori da su namenjeni pecaju na manjim stajaćim vodama. Svi štapovi iz ove serije imaju poluparaboličnu akciju, a napravljeni su od high modulus karbona.

Cene su od 120 do 140 GBP.

Šta reći na kraju? Ovo su potpuno novi štapovi, definitivno jako interesantnih konstrukcijskih rešenja, ali i kvalitetni, o čemu govori (između ostalog) i njihova cena. Već su izazvali pažnju šireg kruga ribolovaca, a prvi komentari, kao što to često biva, variraju od blagog skepticizma, pa do potpunog odobravanja. Kao i uvek, vreme i pecanje će verovatno biti najbolji pokazatelj, mada mislim da je pred ovim štapovima može biti svetla budućnost, ako je suditi po prvim utiscima.

Vladimir Jovicki Jovis

http://www.trofej.info/