Lesath, Antares, Acrab, Shaula... svi pripadaju istom „sazvežđu“, ali su različitih cena i kvaliteta. World Shaula je vrh ponude iz te serije, jer je Made in Japan i prvenstveno je namanjen japanskom tržištu. Zbog toga je znak škorpije na kraju rukohvata. Inače, zaštitna futrola je Made in Korea, da vas ne buni. Postoje serije za multiplikator i za stacionarni čekrk (Baitcasting i Spinning), ali nas zanimaju štapovi sa klasičnim rolenhalterom, za mašinice.

Prvo što ćete zapaziti su transportene dužine – svi su dvodelni, a dužine 130 cm! Zbog čega nisu podeljeni bratski, po pola? Zbog težine!

Danas traje trka u lakoći štapova za varaličarenje. Međutim, da bi se dobio dovoljno snažan štap nije preporučljivi previše stesati debljinu zida, ma od kog da je materijala. Otuda je Shaula dobio kraći donji kraj. Jer je spoj, gle čuda, Put In! Gornji deo štapa se niti navlači na donji niti na trn, nego uvlači u donji! Tako je dobijena znatno manja masa (težina) gornjeg nastavka, postigna je fenomenalna lakoća, a zidovi ostali zavidno debeli. Koliko su Shaula štapovi zaista jaki pokazuje i dokazuje video klip World Shaula (klik na link!). Da su štapovi rađeni klasično, spoj na polovini, donji deo bi bi kabastiji – i teži. Štap bi još dodatno bio teži i da je spoj Put Over, pa i Spigot Joint, jer bi masa prednjeg dela (veći prečnik blanka) bila teža.

Eto zbog čega je tako konstruisan World Shaula. Naravno, da postoje dužine od 3 metra ili 330cm takvo rešenje ne bi „pilo vodu“, jer bi gornji nastavak posta predugačak i tako nezgodan za transport. Ali meni i ne treba duži štap od ovog lepotana od dva i po metra. Uostalom, težina od 175 grama za štap tolike dužine i nije malo. Ali ni mnogo! Jer ja ne volim ni teške ali ne (pre)lake štapove. Stoga je 175 grama opitimalno – i idealno!

Time je fizički smanjena težina štapa, a kvalitetom ugrađenih materijala blanka i karika – i tehnološki. Shimano kaže da je korišćen vrhunski karbon, blank rolovan naravno prepreg postupkom (unakrsna vlakna), pa je postignuta zavidna snaga i brzina štapa, a blank ima i zavidnu obručnu čvrstoću. E sad, šta je tačno Spiral-X Construction i High-Power-X niti znam niti me zanima – nešto od toga što sam napisao u prethodnoj rečenici jeste sigurno. A valjda je nešto dobro ako štapovi koštaju od 500 do 600 evra!

E, kada toliko koštaju moraju biti i lepi. Stoga je blank presvučen keramičkim slojem (lakom) tako da se preliva u dugnim bojama (Rainbow Ceramic Coating). Kako to izgleda vidite na slici iznad. Meni to nije naročito lepo, ali nekome izgleda jeste.

Svemu tome prilagođen je adekvatan rolenhalter sa umetkom od plemenitog drveta, a rukohvat je, naravno, od vrhunske plute AA klase – kako i dolikuje vrhunskom štapu. Ne znam da li na rolenhalter pasuje stopa baš svake mašinice, ali Stella pasuje 100 posto!

A karike? Zna se! Pa ima li boljih od jakih a laganih Fuji SiC sa pero-lakim titanijumskim ramovima? Nema! Zbog toga Wold Shaula baš njih ima. Već sigurno znate i po kakavom su poretku naređane, a i zašto su baš tako postavljene.

Sve to zajedno rezultira savršenim balansom štapa, pa još kada se pridodaju odlične bacačke peformanse (precizno i daleko zabacivanje varalica), brza akcija i velika snaga a mala težina, ostaje nam jedino da patimo što nemamo “jedan i po štap iz dva dela”, jer je Shimano World Shaula štap i po!

Dragan Jovanov Glod

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Predstavili smo vam evropski Twin Power CI4, predstavili smo vam i japanski Twin Power X-Ship, pa je došlo vreme da predstavimo i američki “Twin Power” koji se naziva Sustain FG.Interesantno da evropski (2010. godina) ima rotor od CI4 kompozita – ali nije X-Ship; još je interesantnije što je japanski noviji (2011. godina) a nema CI4 rotor – ali jeste X-Ship; a najzanimljivije od svega je što američki ima i CI4 rotor i X-Ship tehnologiju – ali je iz Melezije!

Iskreno rečeno, lakše mi je da skontam principe na kojima funkcioniše zagonetni F-Duct i W-Duct na bolidu Formule 1 Mercedes AMG W03 nego da shvatim poslovnu politiku kompanije Shimano. Više ne razumem zašto je trenutno najnovija i daleko najpopularnija mašinica Shimano - Twin Power (odnosno Sustain) - čas iz fabrike u Japanu, čas iz fabrike iz Malezije, i kako to da trenutno najmodernija nije iz Japana. Naročito me zbunjuje što najmodernija i najnovija nije i najskuplja! Pitam se, ako je proizvodnja u Maleziji toliko jeftinija, finansijski isplativija, zašto tamo ne sastavljaju i Stelle i Twin Powere, nego samo Sustaine?

Poznato je da da Amerikanci zbog veličine svog tržišta uslovljavaju proizvođače. Ne samo Shimano i Daiwa, nego su i Nikon i Canon, Sony i Panasonic… uvek u SAD jeftiniji nego u Evropi (iako ni evropsko tržište nije malo, jer je tu i – srpsko, hehe). Cena je obično koliko dolara u USA toliko evra u EU (a često je u Evropi i skuplje). Možda je stoga Sustain FG iz Malezije. Jer, “ako hoćete jeftinije, eto vam role iz Malezije” – možda rezonuju menadžeri iz Shimana.

Neka začkoljica postoji, samo ne znam koja. Možda je u pitanju i poreska politika, možda Ameri baš ne vole Japance, možda je manja carina na nešto iz Malezije nego kada je proizvod Made in Japan? No, jedno je sigurno – kvalitet mašinice iz Malezije ne može biti drugačiji nego da je iz Japana. Jer kompozit CI4 je Carbon Interfusion 4 iz bilo koje zemlje da je, hladno kovani zupčanik od duralumnijuma jednak je po kvaliteti i u Sustainu i u Twin Poweru (iako je verovatno taj Paladin i za Sustain FG i za Stradic FJ iskovan u Japanu)…

Ali zašto su onda Stelle za USA tržište Made in Japan?

Ne znam, a nije ni toliko važno, jer je to odlična mašinica, ma odakle da je, i ma za koga da je. Uostalom, pogledajte Sustain šta je:

   X-Ship

   New "Magnumlite CI4 Rotor" (1000-4000)

   Aluminum Sideplate

   Rapid Fire Drag

   New "Reel Stand"

   Paladin Gear Durability Enhancement

   Propulsion Line Management System

   Power Roller III.

   Aero Wrap II Oscillation

   SR-Concept: SR 3D Gear, SR One-Piece Bail Wire

   S A-RB (Shielded A-RB) Ball Bearings

   Aluminum Spool

   S-Concept: S Rotor, S Guard, S Arm Cam

   New Machined Aluminum Handle

   Direct Drive Mechanism (Thread in Handle Attachment)

   EVA Handle Knob

   WP Drag (Waterproof Drag)

   Maintenance Port

   Fluidrive II

   Floating Shaft

   Dyna-Balance

   Super Stopper II

Šta je ovde najbitnije? Manje više sve, ali najvažnije je ovo:

   X-Ship

   New "Magnumlite CI4 Rotor" (1000-4000) – da li ovo znači da veći modeli nemaju?!

   Aluminum Sideplate (a Alumnium Frame? Verovatno…)

   Paladin Gear Durability Enhancement

Taj magnumlite CI4 rotor ima i Shimano Vanqush, i on je X-SHIP, ima alumnijumsko telo – a da li ima i Sustain FG nije jasno – piše samo da je “sideplate” (pločica sa strane) aluminijumska. Verovatno je i “frame” (korpus sa stopom) od aluminijuma, ali me izluđuju kada jednom ne napišu od čega je rotor, a drugi put telo! Pa najvažnije od svega je da znate od čega je telo, od čega je rotor, i od čega su zupčanici. Ebe mi se više za broj ležaja – a to uvek napišu! Paladin Gear Durability Enhancement je zupčanik i pinion.

Eto, kada pogledate, pa uporedite, pomislili biste da je Sustain FG u stvari Vanquish. E nije!

Ne zbog broja kugličnih ležaja, ne ni zbog različitog korpusa, drugačije ručice i špulne, itd – nego što je Vanquish u stvari “karika koja nedostaje” – on je taj “Twin Power” sa CI4 rotorom i X-Ship tehnologijom – a Made in Japan! Samo se ne zove Twin.

Opet, Sustain FG ima sve ono što je bitno. A i veličina ima za svakoga po želji, vidite tabelu. Naravno, kako je za Amere namenjen, on ima brži prenos – a Vanquish i brži i sporiji. Međutim, Sustain FG je skoro duplo jeftiniji!

Nije potrebno napominjati da crni “američki Twin” radi bešumno, da slaže perfektno a koči savršeno… Naravno, sve ro radi i Vanquish, ali je duplo skuplji, bre!

E sad, kada kroz cenu poredimo, zašto onda ne kupiti američki Shimano Stradic FJ – kada je on skoro duplo jeftiniji nego Sustain FG, a takođe je X-Ship i ima isti HD Gear (Paladin Gear Durability Enhancement) pogonski sklop? Za broj kugličnih ležaja i CI4 rotor – marim baš! Evo podataka za Stradic FJ.

Na kraju, kada se sve sabere i realno (nepristrasno) uporedi, ispada da nam i dalje (pre)prodaju – kuglagere! Jer sva tri Shimana su X-Ship, imaju isti prvoklasan zupčanik – ali ni jedan nema metalni rotor. Ni jedan nema gratis rezervnu špulnu. Razlikuje ih praktično jedino broj ležaja: Vanquish 3000 12/1, Sustain FG 8/1, a Stradic FJ 5/1. Da li je Megalite rotor baš toliki napredak – ne znam.

Iskreno, ne znam ni da li je Made in Japan baš toliko značajno.

Što se samog dizajna tiče, ja sam partizanovac – meni je svejedno crno/belo.

Ali kad mi se od cene zacrni pred očima, odaberem belo! Uostalom, beli Stradic FJ ima (100% provereno) aluminijumsko kućište – a unutra crni zupčanik. Isti zupčanik u belom Stradicu kao i u crnom Sustainu!

Čak su oba Shimana, i Sustain FG i Stradic FJ istoga dana i rođena – prošlog leta na ICAST sajmu u Las Vegasu.

Jedan crni, drugi beli – jedan 330 dolara, drugi 180 (veličina 2500). A oba iz Malezije.

Nažalost, po toj ceni, jedino za Amerikance.

Eto koliko profitira onaj ko istrebi Indijance.

Dragan Jovanov Glod

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Jedan od najvažnijih delova stacionarnih čekrka, mašinica (ili rola) za pecanje kako im tepamo (jer i kada je ogroman SW model za more ne nazivamo je „mašinom“ nego mašinicom – iako je to pre mašinčina), jeste rotor. Jer svaki rotor pokreće motor. Znači, pogon i rotor su značajni za kvalitet čitave mašinice. Ali ćete upravo za materijal od koga je načinjen rotor nalaziti najmanje podataka. Po katalozima i sajtovima mnogo se češće pominje materijal kućišta mašinica, a ređe materijal rotora. Često „zaborave“ da napišu taj podatak...

Naravno, i laiku je jasno da je čvrsto telo (korpus) mašinice presudno značajno jer se u njemu nalazi „motor i menjač“ – pogonski i prenosni mehanizam. Ko karoserija i šasija kod automobila. A za to je i dalje najbolji metal (legure aluminijuma, magnezijum...). Koristi se i kompozit (grafit), ali kod jeftinijih modela. Kao što postoje bolji i lošiji metali, isto tako postoje bolji i lošiji kompoziti (recimo, od CI4, preko HT-7, do obične plastike). Danas se prave i kvalitetne mašinice sa grafitnim telom, samo što su ti kompoziti znatno unapređeni i prilagođeni strogim zaktevima. Ipak, još uvek je metal No 1.

I sa rotorima je slična priča. Najbolje i najskuplje mašinice imaju metalne (alimnijumske, magnezijumske...), ali najveći broj modela, pa čak i visoke klase (kao Shimano Twin Power, recimo), imaju rotore od kompozita. Shimano ih pravi uglavnom od poznatog HT-7 grafita, a od nedavno i CI4 kompozita. Koliko je to opravdano, naročito ako se zna da Daiwa ima na svojoj Certate (i brojnim klonovima Real Four serije) pored metalnog kućišta a i metalne rotore.

I ne samo Daiwa, poznati Ryobi Zaber, Spro Blue Arc... i mnoge druge mašinice srednje, pa čak i niže klase, imaju danas i metalno telo i metalni rotor. Da li su onda to bolje mašinice nego Shimano Stradic, Biomaster, ili Twin Power?

Naravno da nisu! Ali Certate Daiwe jesu, i nalaze se tu, na nivou jednog Twin Powera, ako ne i iznad njega. Možda je Certate ponajpre barabar sa modelom Vanquish. No, kako nisu svi ostali proizvođači isto što i Daiwa Made in Japan, tako se ni ne mogu porediti sa Shimanom. Jer za kompletan uvid u kvalitet nije dovoljno samo od čega je šta, nego od čega je sve – plus, i koliko je precizno napravljeno i pedantno sklopljeno. Pogledajte recimo ovo, Daiwa Exist 2012 - sam vrh ponude, a materijal nije metal nego Zaion! Eto, Shimano CI4, Daiwa Zaion - ali sve je to karbon. Dobro de, kompozit najnovije generacije, tj. unapređeni grafit. Na slici ispod je Zaion rotor i korpus.

Upravo stoga su, recimo, jedan Shimano Stradic ili Biomaster, koji imaju kompozitne rotore, a čak im ni kompletno telo nije metalno, nego je često „hibridno“ (stopa i ram, recimo od metala a poklopac od kompozita, ili obratno), bolji nego metalni Zauber, Spro, i ostali. No, vratimo se na priču o rotoru.

Koliko je zaista zanačajno da li je rotor od metala ili kompozita, tj. aluminijuma ili grafita?

Važno je da rotor bude lak, ali dovoljno čvrst, i da ima što manju masu zbog momenta inercije. Uostalom, on se obrće, zar ne? Stoga je važan i balansiran (uravnotežen) rotor – da se manje zamara motor.

Na slici je klasični kompozitni rotor sa jednog Stradica (i sa mnogig sličnih modela) – vidite na neofarbanom delu sivu boju kompozita. Vidite i da mu je masa (debljina zidova) veća, jer je od grafita.

Takođe je bitno da se ne izvija i uvija previše, i da ima veliku čvrstoću i tvrdoću – posebno deo koji se navlači na pinion (od kojeg prima obrtni moment). Stoga često vidite kako po buvljacima ribolovci šakom proveravaju rotor da li se ljulja, tj. da li se „izjeo“ oko piniona, pa dobio „luft u glavi“, kada kupuju neku polovnu mašinicu.

Pominjane osobine sasvim zadovoljavaju savremeni materijali, moderni kompoziti. A zbog uštede, opet uzimam za primer Shimano, često se konstruišu rotori koji pasuju na više modela mašinica. Tako se mnoge danas uglavnom razlikuju po telu ali ne i po rotoru. Mada sada ima i različitih modela a skoro istih oblika tela i rotora, pa čak i istih mehanizama, ali se razlikuju po broju kugličnih ležaja, materijalu zupčanika – i boji mašinice. Sve je to, na kraju krajeva, samo veliki biznis. Eto, Shimano je skroz iste metalne rotore koristio za tri svoje mašinice serije MgS - Stradic, Biomaster i Twin Power (na slici dole).

Shimano na Stelle, naravno, montira metalne rotore. Na ostale mašinice ne, izuzev na Twin Power serije SW (sa uvodne sličice). Jer jednom su se zeznuli pa stavili metalne rotore čak i na mašinice više srednje klase, na Biomaster MgS, tj. Stradic Mg serije F - i na vrhunski mali Twin Power MgS. Opekli se, jer je Twin Power MgS ko Stella u malom, a mnogo jeftiji (plus rezervna špulna gratis), pa su na svim ostalim kasnijim serijama, Stradic Mg FA, Mg FB... odnosno Twin Poweri (Sustain za USA) bili oni Mg ili klasični, uvek jedino imali kompozitni rotor. A sve stoga da bi uspešnije prodavali skupe Stelle.

E, meni nisu još nijednu prodali – sasvim su mi dobri Biomasteri, Twinovi i Aspire sa kompozitnim rotorom. Jer Lale ne pecaju morske ale.

Metalni rotor je potreban (da li i neophodan?) jedino za velike mašinice namenjene teškom i super-teškom ribolovu na moru, eventualno teškom ribolovu na slatkoj vodi (somovi i mladice) – iako ni somovi sa Ebra ni sibirski tajmeni nisu što i morske tune i sabljarke. Naravno, lepo je imati malenu Stellu ili novu Certate sa metalnim rotorom pa džigovati smuđa, ali je to zadovoljstvo (pre)skupo. Po meni, i nepotrebno. No, ko voli nek’ izvoli – njegove pare, njegov izbor. Moje je samo da upozorim.

Rekoh da proizvođači često kriju podatke o vrsti materijala. Pa kako onda znati od čega je šta, kad je sve istom bojom prefarbano. Evo saveta (koji izgleda šašavo – ali deluje):

Liznite vrhom jezika rotor, kućište i poklopac kućišta. Liznite, nemojte olizati celu mašinicu – ako je jeftinija kineska otpašće farba, a na jezik vam se prekopirati: „Made in PRC“. Odmah ćete osetiti razliku u temperaturi! Metalni delovi su osetno hladniji.

Ako vam je lizanje rizično, možete odvrnuti neki zavrtanj koji se uvrće u rotor, pa pogledati kakav je navoj. Ako je rotor grafitni, „loza“ navoja je kao za drvo ili plastiku; ako je rotor metalni „loza“ je sitnija – znate valjda razlike izmežu običnih štafova.

Korpusi, rotori i motori, sve to zajedno sačinjava mašinicu. Od kvaliteta materijala zavisi radni vek, ali kvalitet uslovljava cenu. Pošto je uvek bilo „koliko para toliko muzike“ ni u pecanju nema razlike. Ali može biti uštede. Stoga težite optimumu za vaš način ribolova.

Jer ne treba po svaku cenu davati velike pare za metalni rotor, kad je dobar i kompozitni. Važnije je kakav ga okreće motor, a ne od čega je rotor. Ako je dobar motor, ne mora biti metalni rotor. Ali dobar motor mora biti u metalnom telu.

Međutim, ako je loš motor – džabe vam i metalni rotor! A danas je mnogima lakše da izliju i metalno telo i metalni rotor – nego da sklope kvalitetan motor. Izliju rotor i telo od aluminijuma, ali ne režu ili kuju zupčanik od duraluminijuma, nego i njega izliju, pa još od cinka! Za to se obično kaže: spolja gladac, a iznutra jadac.

Da bi se danas znalo šta je šta morate biti mudrac.

Dragan Jovanov Glod

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Svog prvog Stradica nabavio sam skoro pre 20 godina, u proleće 1993. Bio je čudo tehnike, beo – a sa dve ručice! Koštao je oko 250 maraka (dinara: 500 miliona ili milijardu – u zavisnosti da li ste ga platili pre ili posle podne). Kasnije se pojavio Twin Power tako da mi Stradic nije trebao. Tokom dve decenije klonirano je nebrojeno mnogo modela, posebno za Evropu, posebno za Ameriku. Koliko tačno ne zna ni sam Shimano, iako ih za japansko tržište nikada nije bilo. I eto, napokon, pojavio se Shimano Stradic CI4 F...

Napokon isti model i za USA i za EU. Za Japan ga i dalje nema. U Americi se pojavio ranije, a ove 2012. godine najzad i za nas - Evropljane i Europljane. Stradic sa normalnom ručicom, koja se u zupčanik ušrafljuje, tzv. Direct Drive. Lep, skoro ko Firebloode.

Stradic CI4 F se uglavio na mesto iznad Stradica FD – takođe model za 2012. a ispod Rareniuma CI4 FA - iako ne znam zašto, kada su skoro jednaki? Valjda što Rarenium ima sporiji prenos i gratis rezervnu špulnu, ostalo je sve isto. Dalje sledi Biomaster FB, Twin Power CI4 FA... i Stella. Hijerarhija u USA je sledeća: Ispod je Stradic FJ, a iznad Sustain FG i Stella FE. Znači nema Rareniuma i Biomastera, pa je Stradic CI4 iznad običnog Stradica, a ispod Sustaina (tj. američkog Twin Powera).

Čime se to Stradic CI4 odlikuje kada je mu posvećujem ovoliko pažnje? Evo, sve se vidi.

Prvenstveno po crnom HD zupčaniku, istom kao na Stelli FD. Paladin Gear Durability Enhancement, bre! Eto to je (kažu) bolje čak i od hladno kovanog zupčanika od duralumnijuma kakvi se nalaze u Twinovima. Uostalom, evo čime se sve diči Stradic CI4 F.

   Ultra-lightweight CI4 Frame, CI4 Sideplate and CI4 Rotor

   Paladin Gear Durability Enhancement

   Propulsion Line Management System

   Power Roller III

   Aero Wrap II Oscillation

   SR-Concept: SR 3D Gear, SR Handle, SR One-Piece Bail Wire

   S A-RB Ball Bearings

   Aluminum Spool

   S-Concept: S-Rotor, S-Guard, S-Arm Cam

   Machined Aluminum Handle

   Direct Drive Mechanism (Thread In Handle Attachment)

   WP Drag (Waterproof Drag)

   Maintenance Port

   Fluidrive II

   Floating Shaft

   Dyna-Balance

   Super Stopper II

   Repairable Clicker

   Approved for use in Saltwater

   Rated for use with Mono, Fluorocarbon and PowerPro lines

Ono što bih posebno izdvojio (pored HD zupčanika) je kućište, rotor i poklopac od kompozita CI4. Kažu da je taj materijal jedan i po put jači od XT-7 grafita i 20 procenata lakši. Skraćenica CI4 označava kompozit Carbon Interfosion 4. Taj materijak je prvo korišćen za sada već legendarne ramove trkačkih bicikala Shimano, gde je od "životne" važnosti čvrstina, ali pre svega što manja težina! Naravno, podrazumeva se da je CI4 ipak manje izdržljiv od aluminjum-magnezijum legura, ali je znatno jeftiniji.

Prenosni odnos, težine, kapacitete, broj ležaja i drugo prikazuje ova tabela sa tehničkim podacima (kliknite na plavi link - a potom na Specifications).

Moram da priznam da Stradic CI4 F deluje zaista ozbiljno. Zupčanik, rotor i telo, ručica koja se ušrafljuje... Šteta jedino što nema rezervnu špulnu. Ali šta fali ovom američkom Stradicu?

Stradic FJ je X-SHIP koncepcije, a materijal: Graphite Rotor, Graphite Sideplate, Aluminum Frame. Ostalo je isto kao i Stradic CI4. Ima takođe HD zupčanik. Istina nije crn nego beo, ali kakve to veze ima. Malo je Stradic FJ teži jer nije od CI4 kompozita, nego je kućište od alumnijuma, a poklopac i rotor od grafita, ali Bože moj. Malo je teži, ali je malo i jeftiniji. Nažalost ni on nema rezervnu špulnu. Ima „samo“ 5+1 ležaja a Stradic CI4 6+1, ali je X-SHIP. A Stradic CI4 nije. Ali će biti iduće godine, garant!

Ovde, u ovoj tabeli (klik na Specifications) imate tehničke karakteristike i parametre Stradica FJ, odlične mašinice – nažalost samo za američko tržište.

Priznajte da vas je sada Shimano načisto zbunio, jer Stradic CI4 nije X-SHIP a Stradic FJ jeste. Pa čemu onda taj X-SHIP?

Hehehe, vas je možda Shimano zbunio, ali mene je skroz naskroz sludeo! Jer šta kažete tek na ovo?

Stradic FD je X-SHIP. A, bre, nema HD (tj. Paladin Gear Durability Enhancement) zupčanik, nema čak ni hladno kovan od duralumnijuma, nego liveni od legure cinka! E, valjda je zato najjeftiniji od svih Stradica, iako on, eto, ima i rezervnu metalnu špulnu. Telo mu je od alumnijuma, poklopac i kućište od grafita. Ali ima dvostruku ručicu i X-SHIP je. Iako ima svega 4+1 ležaja?!

Uostalom, najbolje je da sami uporedite evropske modele sa frontalnom kočnicom, tj. uporedite međusobno američke role Shimano izborom odgovarajućih modela iz tabele (klikom na Compare birate i upoređujete). Verujete, ponekad mi je tolika muka da mi dođe da dignem ruke od svega, koliko nas zamajavaju vrstama i kombinacijama materijala korpusa i rotora (te pokolopac s leva od ovoga, te poklopac s desna od onoga, rotor od ovoga a telo i stopa od onoga...) i zupčanika i, posebno, raznim marketinškim smicalicama. No ja se ne dam, uporno proučavam i prebrojavam, ko da sam Brankica iz „Insajdera“. NE DAM DA ME LEVATE, NE DOZVOLJAVAM DA VAS VARAJU! Stoga tvrdoglavo pratim sve Shimanove fore i fazone, ali sam ipak i dalje u dilemi.

Jer, šta sada kupiti: novi jeftini evropski Stradic FD X-SHIP, ili malo skuplji stari američki Stradic FJ X-SHIP, ili najnoviji evro-amarički Stradic CI4 koji je najskuplji – a nije X-SHIP?

Možda nijedan, nego dodati još koji evro pa kupiti japanski Biomaster!

Ali onda vam đavo ne da mira – dodate još malo pa kupite ovaj Twin Power.

Međutim, sada se pojavio fenomenalni Vanquish.

Ma, kada sam već toliko izdvojio, dodam još malo i - moja je Stella.

Ali onda sazna supruga koliko sam za mašinicu platio, pa sledi razvod a Stella na aukciju – za alimentaciju.

Na kraju: Stradic je fina mašinica (o)srednje klase – za one kojima treba brži prenos. Svi Stradici lepo slažu, dobro koče, pouzdani su i trajni (a ko voli brže role), za pecanje - bajni. Namenjeni su za lakše i srednje varaličarenje, a posebno za plovak i fider. Modeli FJ i CI4 su već ozbiljnije mašinice nego Stradic FD, zbog kvaliteta zupčanika sam vrh srednje klase. Iznad su jedino Twin Power CI4 (nije X-SHIP), japanski običan Twin Power (jeste X-SHIP) i Vanquish, kao predstavnici visoke klase. Naravno, Stella je sam vrh najviše klase.

Shimano Stradic je prevashodno (o)srednje skupa mašinica iz Malezije za najšire ribolovačke mase, za Evropu i Severnu Ameriku. Prava je sreća što ga nema i za Japan, jer i ovako biljim u tabele ko papan, po čitav dan. Ali se i dalje ne dam...

Dragan Jovanov Glod

P.S. Nisam vam prepisivao tehničke podatke, performanse i parametre - jer ih na datim linkovima imate. Uostalom, ovo je internet. Više sam pažnje posvetio nekim bitnim razlikama, koje pojedine modele Stradica odvajaju i po kvalitetu i po ceni, jer je recimo kvalitet zupčanika važniji i od težine mašinice, i od broja kugličnih ležaja, i od toga da li je CI4 ili XT-7 kompozit. Jer ako je zupčanik "shit" džabe onda i "x-ship".

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Cinici bi rekli da baš i nije teško pobediti u konkurenciji u kojoj nema Daiwe, što i nije daleko od istine. Jer, danas praktično postoje samo dve mega-kompanije koje proizvode sve za sportski ribolov, a koje vode ujednačenu trku već decenijama, tako da čim ne učestvuju obe nema ništa od „večitog derbija“. No, nije kriv Shimano što se Daiwa ne predstavlja na tom sajmu, tako da ćemo mi, bez ikakve griže savesti, nahvaliti ovaj Shimano, kojeg sanjaju i za kojim čeznu mnoge šarandžije.

A koji za varaličare, ipak, nije.

Realno, jeste lagan, ali skoro niko više ne varaličari monofilom, a jaka netegljiva pletenica, česta kačenja varalice, cimanja i kidanja strune, ipak vremenom mogu da naškode dugačkoj osovini - dugačkoj zbog toliko duge plitke špulne. Može vremenom špulna početi da se ljulja, ako bi se, recimo, mašinica intenzivno koristila za varaličarenje soma, ili mladice. No, ne znači da se ne može varaličariti – naprotiv! Jer kapacitet od 400m strune debljine 0,35mm (300m/0,40mm), snagatorski prenos od 4,3:1 i savršena precizna kočnica zbog velikih frikvicionih diskova u ogromnoj špulni, i super dugački izbačaji, jesu idealni parametri za teže varaličarenje. Plus, ceo Shimano Aero Technium 10000 težak je svega 440 grama! Jer je MgS.

Jes! Kad je nešto MgS onda je lagano. A ovaj Shimano ima i kućište i rotor od magnezijuma! Pogonski zupčanik hladno kovan od duralumijuma, 9 S-ARB kugličnih ležaja i valjkasti ležaj u super-stoperu... sve X-SHIP. Tu je i standardni Worm Shaft, ali i nestandarni prenosni sistem. Da se malo tu zadržimo...

Najbolje sve prikazuje šema u velikoj rezoluciji – stoga kliknite, pa vidite! Obratite pažnju na deo pod rednim brojem 14965. E, to je ovo na slikama, tj. crtežima, ispod.

Prvi put je taj „dvostruki puž“ primenjen na legendarnoj Stelli Millennium 2000. godine, a potom i na Stellama FW i FA. Zadatak mu je da toliko uspori obrtanje beskrajnog vijka, da ga skoro „umrtvi“, kako bi se špulna što sporije podizala i spuštala. Da biste bolje razumeli funkcionisanje tog Super Slow Oscillation sistema prvo pročitajte linkovani tekst, a potom pogledajte ovaj video – zar nije fenomenalno slaganje! Eto šta je pravi SSO sistem! Prikazani sistem treba razlikovati od SSO sistema na, recimo, Twin Poweru FA, Shimano Aspire FA, Fireblood i nekim drugim mašinicama Shimano (crtež ispod), kod kojih postoji ubačena međuosovina sa dva dodatna zupčanika. No, na crtežima se sve jasno vidi (plavim strelicama su prikazani Worm Shaft i Worm Gear), a tekst detaljno objašnjava.

Znači, Shimano Aero Technium MgS XS-B ima SSO sistem isti kao Stella Millennium!

Zašto ga smatram šarandžijskim snom?

Pa zar nije? Zar nije idealan – iako nema Baitrunner sistem? Po meni, BTR i nije potreban, a kamoli neophodan. Jer ima Instant Drag kočnicu! Vrlo brzo je popustite koliko treba – i eto vam „bejtranera“. Pa ionako koriste pišteće signalizatore, zar ne. Plus, manje je delova i komplikovanih sklopova, cela mašinica je lakša – a efekat isti, ko da ima BTR.

Zabacili ste zdravo dalekooo, čitavih 150 metara. Ili razvukli još dalje, na plato udaljen 250-300 metara, pa „pivate“ ladno ispod suncobrana, taman da potegnete gutljaj pi... kad najednom pi-pi-PIIIIIII... Nije deverika, nego šarančina! Pritrčite, pivo se prosulo, ali neka. Štap u junačku desnicu, leva šaka na špulnu, pa – kontra! A kad šaran krene prema onom Radutinom potopljenom šljiviku iza platoa, vi očas dotegnete Instant Dril, pa ga uštopate ko Milutinac iz Jugoslavije Tirketa iz BSK-a. Ali ako krene u levo i prema vama, prema potopljenom vinogradu, vi brzo namotavate – Aero Technium MGS namotava čak 102 cm jednim okretom ručice. Zar nije idealan, zar nije san?

Jeste. Ali da li je dovoljno izdržljiv, jer vi ipak pecate šarančine?

Opet: jeste! Jer pecate monofilom, a ovo je surf mašinica, namenjena za pecanje na moru dalekim izbačajima teških tereta. Istina, ne pecaju se na moru šarančine od 20-30-40 kila, ali kada se uzme u obzir koliko su morske ribe jače i borbenije od slatkvodnih, to je taman to - izdražeće sve! Naravno, podrazumeva se da umete da zamarate ribu privlačenjem štapom i držanjem špulne levom šakom, pa namotavanje – pumpanje – namotavanje - pumpanje... a ne besomučnim motanjem. Jer ako ribe kurblate vi niste sportski ribolovac nego – traktorista. A ovakav Shimano nije za fizikalce, nego intelektualce.

Stoga, kupite tri komada – i da vas Bog vidi.

Samo pazite da vam supruga račun ne vidi!

Dragan Jovanov Glod

P.S. Cenu vam neću reći. Ali da bi vam bilo lakše kad je saznate znajte da uz svaki Shimano Aero Technium MgS XS-B dobijate i gratis metalnu špulnu! Uostalom, na EFFTEX-u se nagrađuje najbolje i najoriginalnije, a ne najjeftinije.

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/ 

Već smo znali da korporacija Shimano sprema novi japanski Twin Power Mg, jer tako rade već 12 godina – svake treće lansiraju novi magnezujumski Twin, prvenstveno namenjen sopstvenom tržištu. Ove godine smo očekivali četvrtu reinkarnaciju T.P. Mg, verovatno napravljenog na bazi X-SHIP Twin Powera 2011, ali za razliku od njega sa magnezijumskim kućištem. Međutim…

U Japanu, na sajmu u Osaki, prikazan je Shimano Vanquish!

U hijerarhiji modela Shimano Vanquish se uvalio na visoku poziciju – između Stelle i Twin Powera. Ali nije jedino novo ime iznenađenje! Iznanuđuju novine koje i te kako odskaču od puke modifikacije modela Twin Power X-SHIP, a ne samo to što se naziva Vanqush a ne Twin Power Mg. Pa da pogledamo malo podobronije čime se to odlikuje.

Prvenstveno novim rotorom od novog kompozita, nazvanog CI4 +. Rotor je nazvan “Magnumlite” i znatno je lakši. I zbog “ kompozita plus”, CI4 + materijala, i zbog drugačije konstrukcije, Jer, ruku na srce, rotori svih Twinova (osim MgS) bili su glomazni, gabaratni i, sa današnjeg stanovišta, teški. Uostalom, pogledajte Daiwin Air Rotor. E, Magnumlite je, očigledno, Shimanov odgovor na izazov. Naravno, iluzorno je bilo očekivati i metalni rotor, jer od 2000. godine nijedan Shimano, osim Stella, nema metalni rotor. Prvenac je bio Twin Power MgS sa lakim metalnim rotorom i metalnim korpusom, ali kasnije Shimano više nije pravio takve “greške” – nije želeo, praktično, konkurenciju Stellama. No, Daiwa Real Four serija imala je i metalne rotore (sada više ne – Zaion, bre), pa je Vanquish ovakvim Magnumlite rotorom odgovorio Daiwi, praktično jedinom preostalom konkurentu na svetskom tržištu, kada se govori o mašinicama više i najviše klase.

Vidite da su viljuške preklopnika na rotoru uže, da je čitav rotor kompaktniji, tanji, ojačan rebrima, i znatno lakši. Na slici je to prikazano na simboličan način. Manjom težinom i drugačijom geometrijom Magnumlite rotor je postao još balansiraniji, a posledica svega toga su manje inercione sile kod obrtanja, pa je time postignut još tiši rad, a pinion je manje opterećen – jer on vrti rotor.

I sam pinion je drugačiji: X-SHIP tehnologija! Sa obe strane pinion je fiksiran velikim kugličnim ležajima, čime je umanjeno aksijalno pomeranje a stabilizovan rad. Veći pogonski zupčanik hladno kovan, bliže međuosovinsko rastojanje, veći obrtni moment… A sve “šimanovski” precizno, utegnuto i bešumno, a la Stella.

Naravno, prenos je večiti Worm Shaft, Shimano se ne odriče beskrajnog vijka. Izbočine sa desne strane korpusa to potvrđuju, tako da bez rasklapanja i laik vidi šta se unutra nalazi. Već odavno nema SSO sistema, nego napokon jedan pozamašan zupčanik, očigledno optimalne veličine, vrti beskrajni vijak – i zbog tolikog zupčanika, i zbog beskrajnog vijka, su te izbočine.

A da bi sve duže trajalo i finije radilo, i pogonski i prenosni sklop se nalaze u metalnom telu. Na Vanquishu je korpus (i telo sa stopom i poklopac) od legure magnezijuma. Lako i jako. Nažalost, ne i jeftino.

Snažan “motor” u jakoj “karoserija” zahteva adekvatnu “kurblu” – ručica je takođe metalna, rezana od aluminijuma da bi bila lakša, ali i dovoljno snažna. Naravno da se direktno ušrafljuje u pogonski zupčanik.

Vođica je naravno anti-tvist, tvrda, polirana, vrti se na kugličnom ležaju. Da bi se i ona lakše podmazivala, na nosaču preklopnika nalazi se mali otvor, kroz koji se ubrizga specijalno ulje u vođicu strune. Isto ono ulje koje se dobije uz mašinicu u bočici, a služi za podmazivanje mehanizma kroz, sada već standarni, otvor na telu, ispod rotora, na levoj strani korpusa.

U skladu sa celom mašinicom, i ARC špulna je takva – metalna a laka, polirana, tek neznatno izbušena, a nadole sužena. Opet zbog što manje težine, ali ipak Vanquish je sasvim drugačije koncepcije od Exista – nije mu lakoća primarna. Evo tehničkih podataka, pa uporedite. Mislim da je sve jasno, da se možete snaći u prikazanoj tabeli.

Kada već pominjem Exist 2012 potrebno je reći da se i dizajnerski i koncepcijski razlikuju ko nebo i zemlja. Ali dok je Exist preagresivnog izgleda Vanquish je, nekako, preskroman. Nema ničeg kitnjastog na sebi, pa čak su mu i boje “ozbiljne”. Po performansama deluje da je i za ozbiljniji ribolov namenjen (pogledajte u tabeli max drag podatke!).

Ipak, teško će, samim izgledom privući pažnju.

Ali ni veću potražnju, jer nije jeftin. Pa kad je Made in Japan.

No, ionako ga nema u EU, a da li će biti iduće godine… ko zna? Mislim, da li će biti ujedinjene Evrope! Ako je i bude, i ako bude “evro zone”, koštaće 5.000.000 evra. Ili, što je mnogo izvesnije, 500 maraka. Naših starih dobrih dojčmaraka.

Koliko će to biti dinara? Dinar, šta je to?

Međutim, najskuplji će biti u Grčkoj – koštaće u drahmama koliko i godišnja plata Grka.

No, ovo je priča o novim modelima mašinica za 2012. godinu – Exist ste videli, vidite i Vanquish. A šta će biti 2013. o tom potom - pričaće ko preživi. Živi bili, pa videli!

Dragan Jovanov Glod

Zabranjeno je kopiranje svih tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Bolje jeftin fiberaš, nego jeftin karbonac!

Na pitanje kada i gde puca, odgovora je više, pa ću pokušati da razdvojim one bitne razloge on nevažnih, ali uz napomenu da se meni ribolovački štapovi ne lome. Jer sam na početku ribolovačke karijere pecao nesalomivim Germinama od punog fiberglasa, a kasnije koristio gotovo isključivo vrhunske štapove za pecanje najpoznatijih brendova od karbonskih vlakana.

Po meni su tri razloga (nisam računao lomove nastale zatvaranjem gepeka preko štapa, gaženje blanka itd):

1. Ribolovac
2. Riba
3. Fabrička greška

Iako je razlog pod brojem 2 možda suvišan, jer i kada je na štapu neočekivana riba (som umesto očekivanog smuđa, recimo) ili neočekivano velika, a štap pukne, opet je kriv ribolovac - ili je razlog broj 3, koji tek u ekstremnoj situaciji pokaže koliko blank (ne) valja. Uostalom, ukoliko pecate smuđa, a udari som, trebalo bi da pukne pletenica – osim ako nije 0,60-ica. Ali ko još time peca smuđa?

Znači: „ne postoji materijal dovoljno otporan na budale“. Stoga, idemo dalje...

Dakle, ribolovac je taj od koga sve zavisi!

Kada štap pukne, ili je korišćena predebela (prejaka) pletenica, ili je dril mašinice bio previše našpanovan.

Međutim, ukoliko je optimalna struna i kočnica mašinice, a blank ipak pukne, razloga je više:

1. Štap nije dobro uštekan.
2. Pletenica se umrsila oko vrha.
3. U zabačaju je korišćen preveliki teret.
4. Prilikom zamaranja ribe je previše agresivno „pumpano“.
5. U trenutku privlačenja ugao je postao preveliki, znatno oštriji od 90 stepeni.

Vidite da je uvek kriv ribolovac. Pogledajte video koji pokazuje da čak i Sportex puca – u ovom slučaju je napravljeno nekoliko grešaka: dril previše dotegnut – špulna nije prokrizavala, ugao štapa preoštar – znatno manji od optimalnih 90 stepeni, suviše agresivno „pumpanje“ – žestoko privlačenja.

Međutim, moguće je i da bi štap sve to podneo – da je dobro sklopljen, tj. čvrsto uštekan.

Istina, to ne smem tvrditi, ali je sasvim moguće, jer je blank pukao oko spoja. Naime, kod brojnih zabačaja, gornji deo se, ponekad, odšteka, pa spoj bude, za nijansu, labaviji. To „za nijansu“ je nekad sasvim dovoljno - kao u priči „Deda i repa“ kad se u kolo uhvati i miš.

Evo drugog slučaja, u takođe ekstremnoj situaciji – ali Shimano nije pukao. Kakav bi zaključak usledio posle gledanja ova dva video primera: da je Shimano bolji? Ajde!

Mislim da je u prvom slučaju moguća čak i... fabrička greška (ukoliko nije štap bio raštekan), jer sam lično i žešće „silovao“ Sportex koji je sve „stoički“ izdržao.

Ali, ukoliko nije fabrička greška, samo da je dril bio malo nežniji, a ribolovac strpljiviji, sve bi bilo o.k. – štap čitav a som uslikan.

Stoga, povremeno kontrolišite spoj u toku pecanja, spojeve redovno čistite i mažite parafinom (voskom sveća), i rukom kontrolišite dril mašinice. Da ovo poslednje malo pojasnim.

Kada probate dril, obično rukom vučete strunu dok kočnica ne počne da proklizava. Međutim, kada zamarate ribu, blank se ekstremno savije. Tada su naprezanja sve jača na karike i štap, trenje na karike je onormno veće nego kada rukom izvlačite strunu sa špulne a štap nije savijen, tako da sila zatezanja više nije dovoljna da pokrene frikcione diskove u kočnici špulne – iako je prevelika, ali drugačije usmerena! Ono što je „na suvom“ delovalo o.k. pokazalo se prejako zategnutim drilom na vodi. Stoga obratite pažnju kada regulišete dril!

Optimalna debljina strune i težina tereta, čvrsto uštekan spoj i fino regulisan dril, jesu dovoljne preventivne mere. Jer čak i da ribolovac u žaru borbe pretera sa zamaranjem i privlačenjem, optimalan dril je ono što štiti štap i čuva ulov. Najlepši deo ribolova je „pevanje drila“ - uživajte slušajući najlepšu muziku za ribolovačke uši, i ne žurite.

Gde blank najčešće puca? Rekoh i pokazah na primeru: obično oko spoja. Uglavnom pukne gornji nastavak negde iznad spoja.

Međutim, ako štap pukne negde pri vrhu, oko druge ili treće karike, verovatno da je u pitanju fabrička greška. Naime, tanušni vrh ne puca tako lako, jer se – savija! Vrh je u žaru borbe obično „zaštićen“ time jer je savijen – uperen u pravcu ribe. Jedino treba biti oprezan kod samog prihvatanja ulova, ukoliko je štap duži a nemate meredov, da previše ne opteretite sam vršni deo kada štap dignete u vis. Uostalom, crtež sve pokazuje - oprez na 12 sati.

Blank može popustiti i u donjem delu (na 3-4 sata), ali ređe. To je obično kada iz čamca zamarate veliku ribu, pumpate, a ona pobegne ispod njega. Tada bude i više od pola dužine štapa „upereno“ u ribu (5-6), pa čak i vršni nastavak gurnut u vodu – ali ne bude dovoljno. BANG!

Međutim, da je dril proklizao – ili tanja struna pukla – blank bi ostao čitav. Vidite da opet „veliki prasak“ nastaje jedino kada ribolovac pogreši. Jer uvek pre blanka mora popustiti kočnica mašinice ili nosivost pletenice.

Stoga: natenane...

Sve ovo napisano važi za bolje štapove. A kod njih veoma retko bude fabrička greška. Uostalom, zbog toga i više koštaju. Zato je i napisan ovaj tekst – za ribolovce koji ne štede novce!

A ne za boflom trgovce. Jer fabrička greška obično bude kod jeftinijih štapova koje niti Glod testira, niti neki naš saradnik maltretira. Za takve štapove pojašnjenja tipa „zašto mi puk’o“ morate potražiti na drugim mestima – gde se takvi štapovi reklamiraju. I gde se slomljeni blankovi – trgovcu – reklamiraju: „važi li mi još doživotna garancija“ najčešća je reklamacijia.

Važi, kako da ne, hehehe.

Pantelija Topalović Maratonac

P.S. U tekstu su dati primeri za varaličarce, ali napisano važi generalno za sve štapove za pecanje. Za sve bolje štapove! Jer loših, praktično „falš“ štapova, je danas toliko da niko živi, pa čak ni „Pantelija“, ne može nabrojati sve razloge zašto oni pucaju, i kako se lome. A oni pucaju sami od sebe, lome se na 3-4 mesta odjednom. Bang, bang, bang... iz čista mira. Tačnije: kvrc, kvrc, kvrc... jer su Made in PRC.

Tu je ribolovac kriv jedino što ih je uopšte kupio.

I što ovo nije pročitao: dobrih a jeftinih karbonskih štapova - nema! Stoga, bolje kupite jeftin fiberaš nego jeftin karbonac, tako pametnije uložite novac! Fiberglas je jeftin a izdržljiv. Ako je štap od karbonskih (grafitnih) vlakana izdržljiv on ne može biti jeftin!

Zato zaboravite na "akcije" ukoliko ne želite reakcije u vidu reklamacije!

Sem ako su na sniženju vrhunski štapovi! Samo, ko takve štapove prodaje jeftino?

Ukoliko znate - javite. Adresu znate:

http://www.trofej.info/

Šije-mi-ga-Đura! Ne tako davno, kada bismo poželeli novo odelo, sami smo birali štof. Što je štof bio kvalitetniji tim je bio i skuplji. Naravno, takav štof nismo nosili kod bilo kojeg krojača, nego kod poznatog starog majstora, iskusnog šnajdera, da bi nam on lično sašio elegantno odelo koje nam stoji ko saliveno, a ne da nam lister upropasti neki priučeni kalfa - diletant.

Fabrike tipa Daiwa, Shimano, Sportex, Hardy & Greys... treba posmatrati kao ugledne luksuzne krojačke salone. Sašiju vam odelo cakum-pakum, ali oni ne prave štof. Njega tka neka druga fabrika. Vi od njih kupite gotov proizvod i baš vas briga čiji je štof. Bitno je da imate fino skrojeno, moderno, sašiveno da vam stoji ko saliveno, odelo od listera.

Ali naravno, oni vam za to šivenje "pošteno uzmu meru". Mnogo više nego što lister košta. Jer koristite usluge Salona Armani. Ali ni štof za Armanijevo odelo nije Armani lično tkao. On je samo “dizajnirao”, tj. krojio – a možda i šio. Ali je svoje ime debelo naplatio!

No ne mogu svi da imaju odela od listera - nisu svi političari. Zato vam odelo od čoje skroje u nekom šnajderaju (istina, opet vam uzmu meru), koje lepo izgleda, modernog je kroja, ali košta mnogo manje. Potom na takvo odelo pršiju našivku "Salon lepote Amani”, ali ne napišu adresu šnajderaja, nema onog čuvenog “Made in…” – samo "Designed by Armani”. Iz dva razloga:

1. Da poverujete kako vam je lično Armani i krojio i šio.

2. Da ne ukapirate da krojač ima kose oči, pa odete direktno u njegov šnajderaj umesto u Armanijev salon.

Tako su svi zadovoljni: vi što ste manje platili a imate moderno odelo, a oni što su prilično zaradili preprodavši vam samo svoje ime. Najmanje je zadovoljan kosooki šnajder, on je sve sašio, najmanje zaradio - a najviše radio. Ali ko mu je kriv kad nema svoj salon, nego običan šnajderaj.

A nekada, ne tako davno, šnajder Armani je lično i šio i krojio, sedeći pogrbljen za “singericom” koju je nogama pokretao. Potom, kasnije, Armani Junior, samo je singerica bila na struju. Ali je i dalje on krojio i šio… sve dok nije ogrbavio.

Pre su plašt ručno krojili i sekli skalpelom, a sada neki mladi japi grbavi za kompjuterom i izdaje komande robotu kroji kroji plašt. Ali princip je isti - skrojeni plašt se mora namotati na mandrelu, ali tada štap ima kičmu. A tu samo iskusan majstor zna gde treba da postavi karike. Može, možda, i robot, ali roboti su tek za velike serije isplativi. A serije štapova Made in USA, England, Germany, Japan... su zanemarljivo male. Stoga roboti ne motaju karike. To rade u Kini - tamo je milion “robota” koji rade, od više milijardi koji ne rade. U Kini je čovek-robot, najjeftinija “roba”, a roba ko svaka roba – što je ima više tim je jeftinija. “Inflacija ljudi”, kako to surovo zvuči.

Inflacija ljudi – devalvacija kvaliteta! Zato zapamtite:

Ukoliko vam lično Armani skroji odelo od čoje – ono neće biti ekskluzivno.

Ali neće biti elegantno ni ako je od prvoklasnog listera - a sašio ga “Anani”.

U ribolovu je suština priroda i riba, a ne alat. Ako su štap i mašinica za ribolov srž pecanja, onda je to slikaru četkica i platno - a ne slika. A ja ne poznajem ni jednog slikara koji se slikarstvom bavi zbog kistova. No, razumem ribolovce koji rasklapaju i sklapaju mašinice - sve je to život. Ili beg od života...

Stoga pokušavam da pojasnim neke tehnološke pojmove spuštaju priču na nivo salona i šnajderaja, jer smatram da za pecanje nije apsolutno bitno znati Hukov zakon i koliki je modul elastičnosti blanka ribolovačkog štapa, a kolika tvrdoća SiC karika po Vikersu, niti kako se nazivaju karbonska vlakna a kako smole i lepkovi. Pecanje nije nauka, pecanje nije umetnost, jer ribolovac nije ni naučnik ni umetnik, nego većinom begunac od života. Naravno, manjini je jedan od hobija, ali većini (nažalost) jedino utočište.

Najtužnije od svega je što nam danas, nama koji u pecanju tražimo utočište, uvaljuju falš štapove, loše skrojene, aljkavo sašivene, od lošeg štofa – ali na njih lepe nalepnice “Arnani”. Tako se najviše zaradi, a najmanje radi.

Stoga preporučujem da budete strpljivi i štedljivi, pa da nekako skrpite sredstva za štap koji se savija ali ne puca – iako je prilično skup. Košta od 350-400 evra, pa i više – ali vredi. Košta, jer je od kvalitetnog štofa, a vrhunski skrojen i sašiven u ekskluzivnom salonu. Iako bih ja više voleo da nije baš elitni model Armani, jer...

1. Nisam snob!

2. Da ne piše Armani (Fireblood) bio bi bar 100 evra jeftiniji!

Pogledajte video Fireblood čiji sam link ovde postavio, i biće vam sve jasno.

Ali ako nemate novca za Armani ne tugujte, često odelo od listera krije veću seljačinu od nekog gegule u čoji.

Zapamtite, dobar ribolovac nije onaj koji ima Fireblood, nego onaj koji ume da upeca!

Dragan Jovanov Glod

P.S. Danas više skoro da i nema starih dobrih šnajdera, jer danas "Janezi Janše" kupuju gotova odela, a većina (nas) nosi trenerke.

I, gle čuda, u tranziciji je sve više gospode u trenerkama koji nisu glasali za "gospon Listera" iz skupštinske klupe. Izgleda da i Slovenci čitaju šta pišemo na http://www.trofej.info/

Mašinice za pecanje su oduvek izazivale najveće interesovanje ribolovaca. Iako je za ribolov štap važniji, mašinice su te o kojima najviše raspravljamo. I maštamo. A kako i ne bi, kad je stalno novih i lepših. A sve lakših! Težina je od presudne važnosti varaličarima, stoga je ponuda mašinica za pecanje varalicama ubedljivo najveća u varaličarskoj gami svake kompanije koja proizvodi ribolovački pribor.

Shimano ima, danas, ubedljivo najveću ponudu, toliku da je postalo mukotrpno pronaći onu pravu, najoptimalniju za uložen novac. Ali to je istovremeno i najveće zadovoljstvo ribolovcima, upoređivanje performansi i cena. Zato www.trofej.info pokušava da pomogne ribolovcima - varaličarima predstavljanjem brojnih modela. Ovoga puta red je došao na lagane mašinice Shimano Exsence CI4, prelepe, elegantne, srebrno-crne mašinice za varalice.

Japanci kažu da je mašinica Exsence CI4 prvenstveno namenjena za pecanje see bass-a pletenicama. Dobro, ako je tako „ne može da škodi“ - što bi rekao Lane Gutović. Jer ako je dovoljna snažna za ribolov morske grabljivice sigurno joj ne može nauditi pecanje rečne – recimo smuđ. A to je baš ono što nama treba, jer „morskog basa“ nemamo, ali imamo „rečnog smuđa“, koga opet Japanci nemaju. Jer da ga imaju, koristili bi za varaličarenje upravo Shimano Exsence CI4.

Trenutno postoje dva modela, tj. dve veličine. Evo malo podataka o njima:

Maleni Exsence CI4 C3000M ima prenos 4,7:1, 8+1 ležaja, kapacitet 100m pletenice 0,15mm – težina 205 grama!

I ono što nama više odgovara - Exsence CI4 4000S: prenos 5,2:1, 8+1 ležaja, kapacitet 150m pletenice 0,15mm – težina 240 grama!

Vidite koliko su to lagane mašinice! To je stoga što im je i telo, i poklopac, i rotor od CI4 kompozita.

Prema tome, prvi uslov za dobru varaličarsku mašinicu je ispunjen – nisu teške.

Međutim, šta ćemo s drugim uslovom – snagom?

I taj je ispunjen, pogonski mehanizam i prenosni sistem je dovoljno snažan. Pogonski zupčanik hladno kovan od duraluminijuma, gonjeni (pinion) rezan od bronze, a prenosni sistem čista Shimano klasika: Worm Shaft!

To je posebno bitno za pletenice, savršeno fino, unakrsno, slaganje strune koje omogućava jedino beskrajni vijak.

Treći uslov dobre mašinice za varalice je – dril! A ovde stalno pominjemo pletenice, jer ko više varaličari monofilom? Zbog veće nosivosti pletenice potrebno je i da se dril može dovoljno pritegnuti kad zatreba, da kočnica proklizava, ili ne – kako mi želimo, a ne kako riba hoće. E baš stoga je maksimalna sila kočenja ovih rola na zavidnom nivou: manji model proklizava na 10 kilograma, a veći ima max drag od 11 kg!

O dizajnu, ležajima, materijalima, gabaritima, super-stoperu, vođici i preklopniku, ručici... sve su detaljno opisali i napisali naše kolege - braća Rusi – pa pogledajte detaljan super test Exsence CI4. A mi ćemo ovde o četvrtom (najvažnijem!) uslovu za dobru varaličarsku mašinicu, a to je – cena!

I taj uslov je ispunjen, jer je Exsence CI4 znatno jeftiniji (i nama pristupačniji) nego njegov stariji, nešto teži, ali znatno skuplji brat – Exsence iz 2009. Evo par podataka i o njima (iznad je Exsence CI4 4000S, a ispod Exsence 4000S):

Oznake (veličine) su iste, ali modeli Exsence iz 2009. imaju po 9+1 ležaja; prenosni odnos jednak kao CI4 modeli, ali su teži: 215 i 260 grama; rotor im je od CI4 kompozita, ali telo od magnezimuma. To su, praktično, modifikovani Twinovi MG, pa im je i cena „duplo viša“. Ali ako su (skoro) duplo skuplji nisu i duplo jači – imaju istu silu kočenja kao CI4 modeli.

Zato i smatramo da je, recimo, Exsence CI4 4000S mnogo razumnija kupovina, jer košta 30.000 jena, a Exsence 4000S svih 54.000 jena. No, ko voli Shimano Made in Japan neka kupi Exsence, a ko voli svoje novce neka kupi CI4 iz Malezije - malo lakše, mnogo jeftinije, zar to nije razumnije!

www.trofej.info

Biomaster je u Japanu godinama predstavnik vrha srednje klase iz ponude mašinica za pecanje Shimano. Naravno, Stella je vrh vrhova – najviša klasa, a Twin Power visoka klasa. Postoje još i razne „podserije“, ali ne želim vas zamarati brojnim japanskim modelima (skinite Trofej No2 pa pročitajte opširan tekst o njima). U Evropi je takođe Stella – Stella, na vrh prestola zasela, ali Twinova ima svakojakih, pa i nejakih. U Evropi zabunu povećavaju i razni Stradici, Techniumu... kojih, opet, u Japanu nema (bar ne malih, varaličarskih).

Ali sada se, napokon, malo „razbristrilo“ – kliknite na Shimano Europa pa pogledajte! Najzad se zna šta je šta, zna se top-lista „nadrealista“: Stella FE, Twin Power CI4, Biomaster FB, potom Rarenium, Stradici, Technium...

Vidite da više nema ni tragova od Twin Powera FC?! Zašto, meni je jasno – stoga što su Europejci (ili Japanci) pokušali da podvale i Europljanima i Evropljanima, pa im uvalili prvo loši (kako Rusi kažu: "с обманчивым названием" - s obmanjivačkim nazivom) Twin Power FB iz Malezije, a potom i Twin Power FC – kakvih u Japanu nikada nije bilo! Bar ne pod imenom Twin Power. Sada je 2011. godine u Japanu hit Twin Power X-SHIP - a i "Baćuške" ga, izgleda, zdravo vole.

Da se razumemo, FC je i lepa mašinica i solidna mašinica – ali nije Twin Power! To je japanski Biomaster iz 2008. godine. Naravno, nazvan je „Twin Power“ da bi se ribolovcima otele veće pare. Za europske ribolovce praktično su prefarbali Biomaster i prekrstilii ga u Twin Power FC. Uteha je bar što je FC, za razliku od malezijskog FB, bio iz Japana.

Ja volim Shimano, ali nikome ne dozvoljavam da me levati. Ako ribolovci iz EU žele da veruju šarenim lažama i marketinškim eskivažama – samo napred! Ali mi imamo suviše mala primanja da bi „sisali vesla“. Stoga uvek pratim modele za Japance i Ruse, a za Europejce i Amerikance – marim baš...

Stella FE je skupa – ali toliko i vredi.

Twin Power CI4 je skup – ali prelep.

Biomaster je i lep i dobar – a nije (pre)skup!

Stoga ćemo baš njega malkice da predstavimo.

Da se razumemo, u Japanu ima mnogo modela što svedoči da je to ozbiljna mašinica za ozbiljne ribolovce, koji cene svoje novce! Da li je japanski isti ko evropski ostaje da vidimo. Za sada, evropski ima kuglager više! Gde su ga stavili (ako su) pojma nema - niti me zanima. Ali nadam se da mu zbog tog jednog kugličnog ležaja neće cena biti mnogo viša od japanske. Po meni bi neki optimum bio oko 200 evra (plus-minus desetak evra). Jer, ne zaboravite, ima i rezervnu špulnu!

Piše da je telo aluminijumsko, rotor od XT-7 kompozita, pogonski sklop „Paladin“, što će reći hladno kovani aluminijum za pogonski zupčanik i bronzani pinion. Ako je tako... bravo – lepi Twin Power CI4 mi ondak i ne treba! Plus je ovaj Biomaster FB X-SHIP!

-   X-Ship

-   Paladin Gear Durability Enhancement

-   Propulsion Line Management System

-   Aero Wrap II

-   Shielded A-RB Bearings

-   Waterproof Drag

-   Dyna-Balance

-   Super Stopper II

-   Spare spool

Ostale performanse vam neću ovde nabrajati – ovo je internet pa kliknite na specifikaciju evropskih modela i sami pogledajte.

Za sada samo toliko, detaljnije drugom prilikom, kada stigne kod nas, i saznamo mu cenu – tek tada dajem konačnu ocenu!

Ali već sada smem da tvrdim: Biomaster FB je bolji – a jeftiniji – nego Twin Power FC!

Još ako je Made in Japan, leleee.

Biomaster 2006 je bio.

Dragan Jovanov Glod

http://www.trofej.info/