Izabrati najbolji model ribolovačke mašinice iz najpopularnije serije na svetu, Shimano Twin Power, veoma je nezahvalan zadatak. Bar za većinu. Međutim, za mene je to „mačiji kašalj“. Naime, najbolji Twin Power koga je Shimano ikada napravio, bio je ovaj malecki MgS iz, sada već daleke, 2000. godine.

A kupio sam – dva! I to vrlo povoljno. U jednoj novosadskoj prodavnici ribolovačke opreme, između ostalog pribora za pecanje, mesecima su na polici stajala i dva modela Shimano Twin Power MgS – veličine 2500 i 3000. Gledao ih nije niko – bile su „premale“ za novosadske ribolovce, iako nisu koštali velike novce. Naime, trgovac nije voleo da mu dugo stoje zarobljena novčana sredstva, pa im je snizio cenu skoro na nabavnu. E, to nisam smeo da propustim – kupio sam obe, za tada pristojnih 480 maraka, (danas smešnih 120 evra po mašinici)!

Trgovac mi je toliko „popustio“ pod uslovom da kupim obe, jer se plašio da ako kupim samo „veliku“ 3000, „malu“ 2500 neće nikome moći da proda. Hehehe, a one su bile iste, samo su kapaciteti špulne bili različiti!

Kako su razlike bile jedino u kapacitetima (uz mašinicu su se dobijalo dve jednake špulne!), a tela su bila istih gabarita, napravio sam dve kombinacije: obe mašinice su imale po dve različite špulne – 2500 i 3000. Jedna mašinica je bila za mog prijatelja, a drugu sam ostavio sebi. Napunim pletenicom Fireline špulnu 3000, pa pecam, pecam, pecam... a kada iskidam izvesnu „metražu“, prebacim pletenicu na pliću špulnu – tada bi mi 2500 bila puna, a na njoj „nov“ Fireline, tj. od gore je onaj deo strune koji pre ležao na dnu špulne 3000, pa nije korišćen. Potom sam opet pecao, pecao... i napecao se.

No, nisam ga zbog cene uvrstio u Twin Power broj 1 svih vremena, nego zbog kvaliteta! To je bio „otrovni Twin“ – rasna zverka u malom pakovanju! To je, do sada (a verijem i od sada...) jedini Twin Poewer koji je imao i metalno telo, i metalni poklopac kućišta – i metalni rotor! Praktično, mala jeftina Stella – a sa dve špulne.

MgS je oznaka za magnezijum. A na njemu je magnezijumski bio samo rotor, dok je kućište bilo od aluminijuma. Lagan čvrst rotor bio je po gabaritima mali, jer su „viljuške“ bile tako konstruisane da se preklopnik nalazio sa njihove spoljne strane.

I još, povrh svega, laka špulna od aluminuma i grafita!

A tu je penta: metalni rotor trpi naprezanja – a ne špulna! Rotor rotira (valjda što se zove rotor, hehehe), a špulna fiksira. Vrti se jedino u drilu, ali perfektno tečno, jer su veliki frikcioni diskovi u špulni bili od materijala kao na Shimano multiplikatorima tipa Tiagra!

Danas se špulne većinom prave od metala, pa glancaju, farbaju i poliraju, da dizajnom dominiraju. A stari dobri Quck je imao sve metalno sem špulne – od bakelita beše. I legendarni Mitchell 300 je imao sve metalno - sem grafitne špilne! Govori li vam to ponešto?

Upravo zbog takvog rotora i velikih frikcioninih diskova u špulni je i bilo moguće ostvariti nezvanični svetski rekord Twin Powerom MgS – naravno, i zbog vrhunskih materijala i preciznog sklopa pogonsko-prenosnog sistema. A ni štap nije bio „mačiji kašalj“. Ali to je već druga tema... Tema za novi vremeplov i omaž Sportexu Kev.

Uglavnom, koga zanimaju svi tehnički podaci i ostali parametri, šeme i fotografije unutrašnjih sklopova i spoljnih delova te male zveri, neka pogleda super-test Twin Powera MgS – ovo što pišem je omaž a ne test, ovo je vremeplov. Jer takve mašinice više nema!

A nemam ni ja – odslužila je svoje posle silnog ribolova, postala „čujna“, pa sam je posle skoro 8 godina fest maltretiranja poklonio svom drugaru Paku, a on je pecao, pecao, džigovao i silovao (ko poznaje Paka, instruktora i varaličarskog vodiča na rumunskom jezeru Sarulešti, i njegov stil džigovanja i drilovanja, zna o čemu govorim) još skoro dve godine, dok nije - na jedvite jade – uspeo da joj načisto dušu uzvadi. Iskreno, jedva smo joj doakali Pako i ja zajedničkim snagama – ali tek posle deset godina.

Bila je, istina, nekoliko puta podmazivana, ali nikad generalno čišćena ili remontovana, jer se veoma lako otvarala. A ne ko današnji modeli, gde ti trebaju inbusi i specijalni šrafcigeri da bi prvo skinuli rotor, pa sve ostalo, da bi joj „utrobu“ videli.

Proizvodila se i prodavala kratko, svega dve godine, a u Evropi je bila praktično nepoznata, skoro zapostavljena od ribolovaca. Njen naslednik je bio Twin Power MG iz 2003. ali (po mnogima) nije ni izbliza bio dostojan prvom malenom Twinu. Jer svi kasniji Twin Poweri su imali metalne špulne - ali nemetalne rotore.

Tako je Twin Power MgS iz 2000. godine ostao jedini model sa metalnim rotorom, praktično mala Stella po izuzetno prihvatljivoj ceni. I još sa dve špulne!

Nije ni potrebno napominjati da je bio Made in Japan.

Mislim da se Shimano tu opekao, pa je brže bolje tog Twina povukao, ali ipak kasno – ja sam ga već nabavio!

Dragan Jovanov Glod

P.S. Po našim forumima u „kupujem-prodajem“ teško ćete pronaći Twin Power MgS iz te serije, a i na nemačkom e-bayu se retko nalazi. Ali i da ga je bilo u dobrom stanju ja ga ne bih kupio. Naime, ne volim „vožene“ mašinice, ali volim „razgažene“ štapove – jer dobar štap praktično nema rok trajanja, dok svaka mašinica, pa čak i ovaj Twin, imaju.

Naravno, danas se prave i štapovi koji kraće traju, jer je cilj da mu ribolovci što pre doakaju – pa kupe nov! A o novim, prelepim mašinicama, ne vredi ni trošiti reči. Ali da su lepe – lepe su! Mnogo lepše nego moj mali Twin Power MgS sa početka milenijuma.

http://www.trofej.info/

Novi Shimano Twin Power X-SHIP privlači pažnju ribolovaca širom sveta, od Amerike (gde je nazvan Sustain FG) pa do Rusije – gde ga Google naziva “blizancem”. Kada će ovih popularnih mašinica za ribolov biti širom (i da li će biti?) Evrope – niko ne zna. Čak ni kako će se zvati. Ali to nije razlog da vam Trofej.info detaljnije ne predstav novi Twin…

Shimano nastavlja da za (skoro) svaku novu sezonu lansira novu mašinicu za ribolov, iz svoje, sad već legendarne, serije Twin Power. Jeste da je Stella vrh ponude rola za pecaroše, ali stiče se utisak da je T.P. ono pravo, da najviše ribolovaca (s pristojno novaca) kupuje većinom baš “tvinove”.

I u pravu su! Jer teško da postoji riba koju možete savladati Stellom a ne možete Twin Powerom. Ono što počinje da nervira je stalno lansiranje novih modela. Iako mi u Srbiji još nismo pokupovali ni FC modele, a da i ne pominjem CI4, u Japanu je već pušten u prodaju T.P. za 2011. godinu - u Evropi će to (možda?) biti udarni novitet za 2012. Mada ga u novom online Katalogu Shimano 2012 uopšte nema?! Potom će lansirati novi CI4... i tako u beskraj.

U stvari, CI4 je viša klasa Twina, tačnije zamena za Aspire, tj. najtačnije - zamena za Fireblood (jer ima Rigid Support Drag špulnu, kao Fireblood i japanski Twin Power Mg), pa se ugla­vio na poziciju između Stella i kla­si­čnih Twin Powera. Naravno, daleko je bitnije to što CI4 ima zupčanik od ko­va­nog duraluminjuma, a klasični FC li­ven od legure cinka, nego tip špulne, broj ležaja i rotor od CI4 kompozita. Ipak, da budem kristalno jasan: Twin Power CI4 je mašinica za ribolov koju bih i te kako voleo da imam, samo da je jeftinija!

No, kako smo već pisali i predsta­vljali oba Twin Powera (CI4 i FC) i sve japanske modele (skini TROFEJ web izdanje No2 - na 11 strana su detaljno predstavljeni japanski modeli Shimano) više ćemo pažnje posvetu ovom no­vom Twin Poweru koji deluje da je znatno poboljšan u odnosu na model FC, i približio se po kvalitetu modelu CI4, a možda ga i prestigao, jer...

Jer je X-SHIP! A to mu dođe da je, kao, “Extra Smooth & High Power”, a to je, opet, nešto zdravo dobro. Toliko dobro da je prelepa Stella FE prva X-SHIP postala, pa ostala laka a jaka, ali i - preskupa.

Sad, ako je ovaj New Twin Power 2011 tako napravljen, ostaje jedino da upitamo: a od kojihi materijala, moliću fino? Da li su zupčanici žuti ko du­kati, ili su "bledi", ko na FC? Istina, i na CI4 su “bledi”, ali samo stoga što nisu crni, hehehe - što nisu presvučeni crnim Alamitom (kao na Aspire FA). Odgovor glasi: pogonski zupčanik nije crn, ali jeste hladno kovan od specijalnog duralumnijuma, znači isto kao na CI4, po meni najlepšoj Shimano mašinici za pecanje.

Dakle, ono što sada definitivno znamo je da je pogonski zupčanik is­kovan od duraluminijuma, a da nije iz­liven iz legure cinka! A to znamo jer su ga braća Rusi otvorili. Mi „Europejci“ ga još nismo ni pošteno zavrteli, a oni ga već rastavili! No, to nije ništa čudno, jer su sada Rusi za nas ono što mi bili za njih, pre jedno tridesetak godina - Amerikanci. Plus, oni su komšije s Japanom a mi sa ovakvom nikakvom Evropom – Rusima su komšije Japanci, a nama Rumuni?! Eto, i jadni Rumuni su u E.U, pa sada masovno dolaze kod nas da kupuju hranu, cigarete... ali i u nadnicu. No, vratimo se japanskom Twinu za rusku Rođinu.

Znamo i da je telo metalno, a rotor kompozitni. Da li je od CI4 kopozita? Nije, standardno-grafitni je. Verujem da će rotor od CI4 kompozita biti na još novijem (naravno, i još skupljem!) Twinu. Verujem da će se u Evropi prodavati pod imenom FD (ili FE, ko će ga više znati), ali nadajmo se da za nas neće da ga osi­romaše livenim zupčanikom od cinka.

Jer, ono što valja Rusima - valjaće i nama. A to što se za USA tržište mora svaka mašinica krstiti imenom koje počinje slovom S (Spinning) da Amer zna čemu služi, najbolje govori koliko su obrazovani i kako informisani. Sve ostalo su Twin Poweri (za Japan, nas i ostalu Evropu... pa čak su i za Engleze nazivi Twin Power, hehe. Inače, možda niste znali, racionalni Englezi ič ne fermaju Stelle - kod njih ih nema u ponudi - njima su Twinovi sasvim dovoljni).

Primetili ste da je ručica izmenjena, modifikovano je preklapanje. Sad da li je to bolje, ko zna. Uglavnom sad nema više loptastog zgloba nego je tu napravljena ravna površina - valjda da se tu ugravira X-SHIP.

Koliko je to ozbiljna serija vidi se iz broja modela - taman dovoljno za slatkovodne ribolovce, pa čak i za El Saleta sa Ebra. Laki su - ali ne previše - imaju izgleda dosta “mesa”. Modeli 2500, 3000 i 4000 i zavidnu silu kočenja (drag max). Sa duplim ruči­cama imaju 11, svi ostali normalni po 9 kugličnih ležaja. Neka vas ne bune težine modela 3000, oni imaju tela kao 2500 ali dublju špulnu više urezanu pa su stoga malo lakši - manji, ali sa većim kapacitetom. Modeli 4000 (iz ruskog testa) su već mašinice za respekt (koje mora i moj prijatelj sa foruma Keltan, zvani Saltiga, da uvaži). “S” je oznaka za plitku “Shallow” špulnu, “HG” (High Gear) za brži prenos, “DH” (Double Hand) dupli rukohvat. “Retrive per tu­rn” je oznaka koliko se uvuče stune po jednom okretaju ručice.

Znam da to sve znate, ali uvek ima novih mladih ribolovaca koji sve ovo ne znaju, stoga često “ponavljam gra­divo”, naročito kada pišem o modelima za Japan, jer Japanci imaju naj­strožije zahteve kada se radi o kvalitetu, ali i parametrima i performan­sama: brzi­­­ni, kapacitetu, snazi, težini...

Što se dizajna tiče, tu mi Japanci nisu baš po ukusu. Neki put ubodu, ali neki put baš omaše. U stvari, možda je njihov smisao za elegantno različit od našeg. Sve u svemu, štapove im ja nikako ne volim, a mašinice kako kad. Recimo, ovaj novi Twin mi je nekako nedorečen. Jeste tehnički savršen, ali je lepši čak i crni lakirani Sustain FG, za Amerikance. Ali daleko je lepši Twin Power FC, da i ne pominjem prelepi Twin Power CI4.

X-SHIP je, izgleda, značajan is­ko­rak, ali ipak samo korak. Braća Rusi kažu: большой шаг вперед по сравнению с предыдущим поколением «твинов». (Eto vam linka - kliknite na zaplavljene i podvučene reči - pa pogledajte crteže, šeme, fotografije… I pročitajte! Šta, ne znate Ruski? Ajde?! Ondak nek vam Google prevede, samo znajte da “twin” nije “blizanac”, hehehe.) X-SHIP su veći zupčanici, pogon­ski i gonjeni (o X-SHIP tehnologiji detaljno smo pisali kada smo predstavljali Stellu FE). Takođe, vidi se da su osovine piniona i pogonskog sada bliže jedna drugoj. Još malkice pa bi pinion bio u osi gonjenog, ko kod Van Staala, jedne od najjačih mašinica za ribolov, ali... E to „ali“ devojku kvari. Ne mere dalje, sve dok su mašinice za pecanje “Ambidex tipa” - i za levoruke i za dešnjake.

Ovakav sklop je sigurno bolji, jer su na većim zupčanicima veći zubi, pa je i površina naleganja veća, a i sile koje se prenose veće. Sada se lakše obrće rotor, tačnije: prenosi se veći obrtni moment na pinion (ako istu snagu dajemo preko ručice). Kada su osovine bliže, i ukupna naprezanja su manja a ceo sklop radi i mekše i tiše. Znači, dobili smo još tiši rad a obrtni moment uvećan. Naravno, dobili smo i višu cenu.

Razuman ribolovac će se upitati: a što nisu već u Twin Power CI4 ubacili X-SHIP, kad su ga imali na Stelli FE?

Postoje dva moguća odgovora:

            1. A čime bi nas onda tamo negde oko Nove godine iznenadili, ako sve u jednom trošku urade? Ovako nas sve ... u zdrav mozak!

            2. O čemu bih ja više drvio, kada bi jednom napravili mašinicu i rekli: amin - dalje se nema kuda - ovo je vrh, i stavili tačku na “i”.

Za kraj: japanski Twinovi su - japanski! Jer su (i) za Ruse napravljeni. Ukoliko pročitate  test novog Twin Powera 4000 i istorijat starih Twinova, videćete da ribolovci „Baćuške“ imaju iste zamerke kao i mi: vole stari Twin Power XT i F - ali ih nervira drvena ručica na tim modelima, najviše cene Mg Twinove  Made in Japan, a ne vole FB i FC itd. Zato nisam ovde postavio više slika, jer ih kod Rusa ima mnogo. Ako ne razumete ruski, ovde čitajte a tamo gledajte!

Uglavnom, ruski ribolovci najviše zameraju što se toliko podcenjuju Evropljani, pa im se uvaljuju osiromašeni „blizanci“.

No, za niske grane na kojima je sada Evropa ipak je jedino kriva sama Evropa!

Dragan Jovanov Glod

http://www.trofej.info/

Shimano nastavlja da za (skoro) svaku novu sezonu lansira novu mašinicu iz svoje, sada već legendarne, serije Twin Power. Jeste da je Stella vrh ponude ali stiče se utisak da je T.P. ono pravo, da najviše ribolovaca (s pristojno novaca) kupuje većinom baš “tvinove”. I u pravu su! Jer teško da postoji riba koju možete savladati Stellom a ne možete Twin Powerom. Ono što počinje da nervira je stalno lansiranje novih modela. Iako mi u Srbiji još nismo pokupovali ni modele FC, da i ne pominjem CI4, u Japanu je već lansiran novi Twin Power za 2011. godinu - u Evropi će to biti udarni novitet za 2012. Potom će lansirati novi CI4... I tako u beskraj.

U stvari, CI4 je viša klasa Twina, tačnije zamena za Aspire, tj. najtačnije - zamena za Fireblood (jer ima i Rigid Support Drag špulnu, kao Fireblood i japanski Twin Power Mg), pa se uglavio na poziciju između Stella i klasičnih Twin Powera. Naravno, daleko je bitnije to što CI4 ima zupčanik od kovanog duraluminjuma, a klasični liven od legure cinka, nego tip špulne, broj ležaja i rotor od CI4 kompozita. Ipak, da budem kristalno jasan: Twin Power CI4 je model koga bih i te kako voleo da imam, samo da je jeftiniji!

No, kako smo već pisali i predstavljali oba Twin Powera (FC I CI4), više ćemo pažnje posvetu ovom novom Twin Poweru, koji deluje kao da je znatno poboljšan u odnosu na model FC, i približio se po kvalitetu modelu CI4, a možda (to će se videti vrlo skoro) i prestigao, jer...

Jer je X-SHIP! A to mu dođe da je, kao, “Extra Smooth & High Power”, a to je, opet, nešto zdravo dobro. Toliko dobro da je prelepa nova Stella FE i laka i jaka - ali i preskupa. Uostalom, imate Trofej br.4 pa pogledajte tu Stellu.

Sad, ako je ovaj New Twin Power 2011 tako napravljen, ostaje jedino da upitamo: “a od kojih materijala, moliću fino”? Da li su zupčanici žuti ko dukati, ili su bledi, ko na FC? Istina, i na CI4 su “bledi”, ali samo stoga što nisu crni, hehehe - što nisu presvučeni sa crnim Alamitom, kao na modeli Aspire FA. No bilo kakve da su boje, sigurno su (bar) kovani od duraluminijuma, jer bi bilo previše da su...

Ceo tekst, na 6 strana, moći ćete pročitati u Ribolovačkom Trofeju broj 13 veb izdanje.

Pletenice su uslovile fino slaganje strune, jer mršenje vrlo često dovodi do loma štapa. Zbog toga je mnogo modifikacija doživeo prenosni mehanizam, a najkomplikovaniji (da li i najbolji?) je na Stelli Millennium - čak dva "pužića" služe da uspore podizanje i spuštanje špulne (ta dva, uslovno nazvana, "puža" vidite na slici desno, pored beskrajnog vijka).

Ne znam više koliko puta sam pominjao SSO sisteme, ali me je nekoliko pitanja na forumu navelo da ponovo detaljnije pojasnim sisteme koji (po meni!) najlepše slažu strunu. Istina (da se odmah ogradim!), idealno slažu i nove role Shimano bez tog SSO sistema ali sa jednim povećim zupčanikom na beskrajnom vijku.

Da ponovim ono što svi već znaju, ali je bitno za uvod u priču. Danas sve stacionarne mašinice imaju pogonski zupčanik (osim jednog DAM modela) takozvani „tanjir“, koji je spregnut sa gonjenim (predaje obrtni moment tzv. pinionu). Mi tanjir pokrećemo rukom, preko ručice, koja vrti pinion, a on...

Pinion sa jedne strane prima obrtni moment sa pogonskog, ali sa druge prenosi na zupčanik tzv. SSO sistema. Dalje taj zupčanik vrti vratilo, na čijem kraju je još jedan zupčanik. E taj drugi je spregnut sa zupčanikom na vratilu beskrajnog vijka. I šta se time postiže?

Dobija se sporija transmisija, kao kada menjač automobila prešaltate u niži prenos, pa bez obzira koliko davali gas kola idu sporije, jer spregnuti zupčanici imaju tada manji prenosni odnos. Što je veći pogonski zupčanik to je obrtanje manjeg gonjenog brže (dok se veliki okrene jednom, manji mora više puta). Takođe, i obrnuto – ako manji prenosi obrtni moment na veći, dobija se sporiji prenos. E to je upravo želeo Shimano preko SSO sistema da postigne – da se beskrajni vijak što sporije okreće, pa tako sporije podiže i spušta (preko trna i klizača) osovinu, na čijem se drugom kraju nalazi špulna.
Naravno, put kojim se kreće klizač zavisi od ugla žljebova na vijku. Logično da što je ugao penjanja manji, dobija se tečniji rad i manji otpori (jer se klizač ne penje velikom strminom). I susedni namotaji strune na špulni su bliži jedan drugom što je ugao penjanja manji. No, to Shimanu nije bilo dovoljno blisko (meni jeste) pa je konstruisao SSO sistem, tj. Super Slow Oscillation (super sporo oscilovanje) da bi još usporio obrtanje beskrajnog vijka i postigao još gušće namotaje (jož bliže jedni drugima). I tu je nastalo više tehničkih rešenja tog sistema. Prikazaćemo sva tri.
Na crtežu (gore levo) vidite princip koji je prvi put viđen na Shimano Stelli Millennium Edition (2000. godine), a kasnije identičan i na Stelli FW i FA. Kako se ose vratila piniona i duplog (pridodatog) zupčastog para mimoilaze, oni su urađeni kao puž. Praktično, jedan puž je spregnut sa pinionom, pa tako prima obrtni moment, a pošto je na istom vratilu sa drugim pužem, taj drugi je spregnut sa zupčanikom koji je na vratilu beskrajnog vijka. Znači, dva puža služe da znatno uspore obrtanje beskrajnog vijka (čija je osovina naravno paralelna sa osovinom koja podiže i spušta špulnu).
Posledica svega su gusti namotaji, susedni praktično jedan pored drugog, ali su i dalje unakrsni - kada se špulna kreće nadole namotaji su pod jednim, kad se podiže namotaji su pod drugim uglom. To Shimano naziva 2 Speed Oscillattion, jer je “dvobrzinski” hod, to jest različitim brzinama se spušta i podiže špulna, trn klizača prelazi različite puteve po žljebovima vijka, iako je brzina obrtanja isto spora. Složena struna je idealnih kontura, namotaji su bliski i unakrsni, pa je na špulnu stalo više strune (zbog veće gustine namotaja), a izbačaji su lakši i duži, a hici - nebu pod oblake! Ali...
Uvek to “ali”! Ali to i košta, treba majstorski napraviti zube na puževima, i sve u ... dlaku uklopiti. Naravno, to može na “Milenijumki” gde se nije pitalo za cenu, pa i na Stellama FW i FA, ali kako takav SSO sistem ugraditi na jeftinijim rolama, počev od Twin Powera pa naniže?

Kako ne mere “i jare i pare” napravljen je jednostavniji (jeftiniji) SSO sistem, sličnih performansi, ali drugačije tehnički rešen. Njega vidite levo na fotografijama mašinice Aspire. Tu moram napomenuti, da je takav (apsolutno isti) SSO sistem primenjen i na Stelli FB, tj. Firebloodu, kao i na tzv. japanskim Twin Powerima, ali ga ipak morate razlikovati od SSO sistema sa Twin Powera FA i drugih jeftinijih rola koje su se do pre par godina dičile svojim sistemima za super sporo kretanje špulne (na crtežu dole).

Ko je provrteo Aspire FA ostao je zapanjen lakoćom rada te role, gotovo da se trenje ne oseća. Skoro kao (neću baš da kažem apsolutno isto) da vrtite Stellu Millennium, ili Stelle FA ili FW role! Klizi ko po puteru, a SSO slaže perfektno. Tek kad sam ga rasklopio, otkrio sam “u kom grmu leži zec”!
Ovde nema puževa - dodatni par zupčanika je na vratilu paralelnom pinionu. Samo što je taj par zupčanika ispod - a ne pored - piniona! Pinion je spregnut sa srebrnastim zupčanikom, koji je na istom vratilu s malim crnim - taj crni je spregnut sa (takođe crnim) zupčanikom koji je na beskrajnom vijku. Znači, imamo tri (paralelne) ose - piniona, vratila dodatnog para zupčanika i beskrajnog vijka. Očigledno da i materijali, kao i zubi ovih zupčanika, nisu “mačiji kašalj”, jer Aspire prede i uopšte ne kašljuca (čak ni kada klizač pređe iz jednog žljeba vijka u drugi)! E to me je oduševilo (naravno i cena, koja je znatno niža od Stelle FA i FB). Praktično Aspire FA je u suštini Stella FB sa par ležaja manje, jednostavnijom špulnom i kompozitnim rotorom. Materijali mašinskih elemenata su - u dlaku - jednaki onim na Stelli FB.
Kada uporedite gustinu i konture namotaja na Stelli FA sa namotajuma na Stelli FB (Aspire itd.) teško da ćete uočiti ikakvu razliku čak i pod lupom! Ni u dužini izbačaja ja nisam primetio neku razliku bacajući varalice Stellom Millennium 4000SS i Aspire-om 4000 FA. Takođe sam pecao i Stellom FA (Saletovom 5000, na Ebru), i Stellom FW (opet na Ebru) - nikada mi se nije, nijednom, umrsila struna! A nije ni na Aspire-u i Stelli FB. Prema tome, taj sistem je sličnih (istih?) performansi kao SSO sistem sa puževima. Isti - ali znatno jednostavniji, i jeftiniji!
Možda ste se već upitali šta znači naslov? Pa, setio sam se onoga vica o Lali, zašto ga ne primaju u padobrance, a on bi baš zdravo voleo. Zato što dok izbroji “ta jedaaan, ta dvaaa”, već breči na zemlju, nikad ne stigne da do 5 izbroji, i - otvori padobran!
E tako “lalinski” slažu i ove role - natenane, polako i povazdan se špulna penje, penje... i nikako da se popne. A kad se popne, počinjenje “lalinski” da se spušta. Za moje “lalinske” živce je tempo taman, ali izgleda da nije bio i za temperamentne Japance.
Tek, napraviše oni sličan, ali opet i malo modifikovan, SSO sistem (koga vidite na crtežu i slici dole) i ugradiše ga na Twin Power FB, i još na par jeftiniji modela od Twina. Sve isto, samo malo drugačije.
Sada je dodatni (na slici beo, ali ih ima i oranž) par zupčanika pomeren pored (a ne ispod - kao kod Aspire-a), piniona, a zupčanik beskrajnog vijka je više ispod piniona. Zašto su to uradili, šta nije valjalo pominjanom SSO sistemu s Aspire-a ja ne znam. Možda još jednostavnija konstrukcija i ušteda na materijalu? Sve u svemu, i taj SSO sistem efikasno radi i fino slaže. Jer, moguće da je sad izjedno izliveno oba bela plastična zupčanika (više nego je očigledno da Aspire ima taj par liven od različitih materijala). Bilo kako da bilo, činjenica je da je Twin Power FB bio znatno jeftiniji nego Aspire, verovatno (i) zbog takvog SSO sistema.
Ali gde je taj dodatni par na roli sa slike dole? Nema ga! A nema ni SSO sistema - “pojela maca”! Na slici je Twin Power FC (ni T.P. FB nema), koji ima drugačiji sistem za slaganje. Nije više SSO, ali nije ni “brz” (ko na prvim Stellama i Twinovima F i XT). Znatno je usporen tako što je sa pinionom spregnut nešto veći zupčanik, pa je dobijen manji broj obrtaja vijka. A tako se u telu dobilo prostora da se tu, pored, postavi poluga kočnice (koja je na Twin Poweru FA nazad na telu).
Možda nije zgoreg da i brojevima pokažem šta je šta.
Gore ste videli ono najvažnije: pogonski zupčanik (1) i pinion (2), takođe i tri kuglična ležaja (3-4-5). Verujte, samo oni su bitni - nije da više ležaja škodi, ali ova tri su nephodna, ostali nisu toliko. Znači, tih 5 elemenata mora svaka rola da ima, a ovo dole - kako koja.
Twin Power FA: jedva se vidi (6) zupčanik beskrajnog vijka (7), klizač (8) stabilizovan je sa dve osovine (9) i gura osovinu špulne (10).

Twin Power FC: jedva se vidi (5) zupčanik beskrajnog vijka (6), klizač (7) stabilizovan je dvema osovinama (8) i gura osovinu špulne (9).

Eto, krenulo se sa klasikom, stiglo do čak tri SSO sistema... pa se vratilo na klasiku - ali nešto modifikovanu. I sad neka vas to ne buni, bilo koji sistem da ima vaša rola - dobro slaže.Ali dobro slaže i Ryobi Zauber ili Spro Red Arc i Blue Arc. Ne mora biti samo Shimano, mogu i role znatno jeftinije da vrše tu funkciju. A SSO sistem, naprotiv, nije uoprošćen, već je, da ne poverujete (!) dosta komplikovan. Ali radi “sve u 16”, verujte mi na reč - imam i pecam! I Spro ali i Ryobi. Oba rade isto, jer su jednaki, i oba su jeftina. Uostalom, da nisu ko bi imao dva? Detaljno sam ih, odavno, u “Trofeju” predstavio, istestirao... ali je ovo prilika da i njihovim SSO sistemom upotpunim ovu “lalinsku” priču o mašinicama što se povazdan vrtidu.

Odmah da vas upozorim - ne bojte se - nije toliko komplikovano, koliko na prvi pogled deluje! I još jedna napomena: srebrni zupčanik beskrajnog vijka nije spregnut sa pinionom.Ali ni pinion nije spregnut ni sa jednim više, sem sa onim što mu je primarni cilj - sa pogonskim. Samo sa pogonskim! E, kako sad to more, bolan?
More al’ ‘vako: vratilo pogonskog zupčanika ima “viljušku”. Nju, lepo, ubodete u “leteći” (srebni) zupčanik, i mirna Bačka! Onda samo okrećete...
Tom “letećem” se osa mimoilazi s osom piniona, ali i s osom vratila koje ima dva dodatna zupčanika. Praktično Shimanovi SSO sistemi (sva 3) imaju po dva dodatna zupčanika (jer pogon primaju s piniona), a ovde vidimo čak plus tri - jedan leteći i dva dodatna, jer nisu spregnuti direktno na pinion. Sad je, i ovde, primenjen puž, tj. žuti je sa srebrnim uparen pužnim sklopom, pa je na vratilo ubačen još jedan (koji se, ovde, ne vidi, ispod piniona je), spregnut sa zupčanikom beskrajnog vijka.
Jeste malo iskomplikovano, ali je i nešto dobijeno: uprkos tri zupčanika ne stvara se povećan otpor na pinionu, jer on vrti samo rotor, a ne i čitav SSO sklop. Taj sklop, praktično, pokrećete vi - kada vrtite ručicu, pokrećete direktno i ceo SSO sistem.
Naravno da mekoća rada nije kao kod pominjanih Shimana, ali “tvrdoću” lakše podnesete kada saznate cene ovih mašinica. A cene su baš “meke”! Praktično, jedini nedostatak je što nemaju stabilizacione osovine na klizaču beskrajnog vijka. Ali šta biste još hteli od metalne mašinice sa SSO sistemom za tako male pare?
Priznajem, malo me je brinuo taj “leteći” zupčanik, ali verujte - vrši on svoju funkciju bez problema. Uostalom, 10 puta skuplja Daiwina Saltiga ima jedan zupčanik “slobodnjak” koji pokreće “lokomotivu”. Te Daiwe ne da nemaju SSO sistem, nego nemaju ni beskrajni vijak!

Eto, pošto su jeftine preporučujem da kupite sve tri role, pa u zavisnosti od boje cipela (torbice) menjate i njih: o’š braon, o’š srebrnu, o’š crvenu (za one pominjane u prošlom broju). I što je čudno, sve tri ferceraju - bez obzira na boju?!
Naravno da Zauber i Spro “melju” ali to je sasvim razumljivo i prihvatljivo. Nije “čujnost” posledica kvara ili nečeg drugog, nego zbog preciznosti izrade i vrste primenjenih materijala. Tu je, svakako, Shimano u prednosti, ali rasprava i međusobno poređenje bi imalo smisla jedino da su u istoj cenovnoj grupi.

Ali drugo pitanje se nameće. Ono glasi: da li je (i koliko?) SSO sistem neophodan? To jest, da li je uopšte neophodan? Po meni - nije! Nije - iako imam 4 mašinice sa SSO sistemima: dva Aspirea (2500 i 4000) i po jedan Zauber i Blue Arc. Jer, pecajući letos Stellom FD bio sam opčinjen i lakoćom rada i finoćom slaganja strune. Međutim, to nije razlog da je i kupim, jer i Zauber i Blue Arc mogu bez pardona da savladaju svakog smuđa, a zatreba li mi za štuku ili soma, Aspire je sasvim dovoljan.
Bilo je priča da se strune ponekad umrse, zbog suviše bliskih namotaja? Meni se to nikada nije desilo, a znam ni Saletu Valentiću koji već godinama na Ebru lovi somove Stelom 5000 FA. A ako on nije dovoljan “tester” onda...
Prema tome, birajte strune prema roli, a ne obrnuto. Ja deceniju i po koristim Berkley FireLine, a sada Power Pro, i nemam problema sa SSO sistemima, od “Milenijumke” do Zaubera! Zato vam ih (sve!) preporučujem, jer sam ih sve otvarao (samo nisam Stelu FW uspeo i da zatvorim!). A one koje nisam ja rasklapao, jesu braća Rusi sa sajta www.daily-fishing.ru (spasiba)!