Dan posle "dana D" sedim i smejem se u sebi, pišem da bih se napokon opustio jer sam dananima bio pod tenzijom od idiota pumpadžija. Dakle, nisam naravno prisustvovao ali sam gledao, razmišljao i analizirao. Stoga iznosim neka svoja zapažanja i mišljenja koja ne moraju biti 100 posto tačna.

Elem, Vučić je sa pacerima odigrao briljantnu partiju šaha, brzopeteznu, i očas ih matirao. Otvarenje se zvalo "Traktorska varijanta sicilijanske odbranei". Traktorima je fizički zaštitio studente, napravio neprobojan bedem za rulju, ali je time i postavio mamac, jer su "studenti" i beograđani dan i noć trošili snagu na... traktore. Sav bes su iskali na njima - traktorima - sve dok se nisu iscrpeli. Ali pre nego što su se umorili, pretukli su sve traktore, a jednog traktora i ubili. I još nešto, zamislite kako je svim poljoprivrednicima u Srbiji (seljacima) bez obzira čiji su traktori, kad gledaju beograđane (seljačine) kako ih uništavaju. Sad seljaci još više vole beograđane, "mirne građane".

E, onda su se pojavili siromašni bajkeri na skupim motociklima, kao eto da oni zaštite "studente". Ajde?! Od koga bre da ih štite? Pa policija štiti blokadere mesecima! I onda su se, najednom, ko po komandi, bajkeri povukli sa platoa ispred Skupštine, jer su i svi "studenti" otišli ka Slaviji. Ali nije i policija, koja je ostala ispred Skupštine i oko Pionirskog parka... Vučić se nije upecao na "rokadu".

Na Slaviji još jedna komemorativna žurka - odavanje počasti nesrećnicima iz Novog Sada, pa opet žurka. Niko se i ne seća govornika, programa, muzike itd. Žurka, sve dok nije pao mrak! I onda najednom... plavi dim - nastaje bežanija?! Istovremeno sa dimom opalio je i "selektivni zvučni top" (koji deluje samo na opoziciju i blokadere, ne na sve - ko nekad na Kosovu selektivni otrov koji je delovao jedino na albansku omladinu, sećate se). Uostalom, Tesla je naš, ko zna da nije još onomad Srbadiji doturio planove za top kakvog još niko u svetu nema - selektivnog! Bežanija je nastala, (po meni) dogovorena, inscenirana, režirana, isplanirana i uvežbana, pošto su "studenti" krenuli u beg prema Skupštini na dogovoreni znak: redari u žutom su pustili plavi dim, poskidali prsluke i pobegli prema fakultetima, a "studenti" ne kud koji mili moji, nego svi, ko po komandi - jedni levo, drugi desno. Možda slučajno, ebem li ga ako znam. Jer logično je da kad zavlada panika nastane haos, svako gleda da pobegne gde stigne a ne izvršava komandu "u dvojne redove stroj se"!

A možda je i opozicija imala neki svoj "zvučni top" - "beogradski zvučni top" kojeg je iz gaća izvadio i javno prikazao svima - istina manjeg kalibra - jedan opozicionar, pravi beogradski revolucionar. U takvog tobdžiju su se mnogi plašljiviji beograđani uzdali. Pravi borac za demokratiju i "studentski" zaštitnik. Da li je iz kruga dvojke ne znam. Možda i jeste. Ali je sigurno taj "topčić" postao zaštitni znak obojene revolucije.

No, blef nije upalio, policija je i dalje tu ispred Skupštine i oko parka, a ne na Slaviji. Ispred Skupštine nastaje makljaža dolazećih "studenata" i opozcionara-revolucionara, to jest huligana, ubica traktora. Ali tukli su se i međusobno, jer nisu imali s kim - policija nije reagovala, ali ni "studentima" ni bajkerima, ni "revolucionarima" nije ni na um padalo da krenu na policiju.

I kraj. Bez ispaljenog metka, bez ijednog bačenog suzavca, bez ijednog pendreka, Vučić je pobedio. Naravno, najveća čast za briljantnu pobedu pripada policiji, koja je stojički, mesecima, primala uvrede - ali i udarce. A nije ni uzvratila pacerima.

Na poprištu revolucije jedino su ostali traktori. Da li su to neki stari, rashodovani, ili nisu - ja ne znam. A kad ne znam ja, kako tek da znaju beograđani koji u životu nisu videli traktor uživo. Ali to i nije važno, bitno je da su ti traktori ušli u istoriju Srbije - ti traktori su bili korisniji nego tenkovi.

Bravo Vučiću, bravo policijo, bravo narode koji se nisi upecao ne beogradske igrarije i opzicione pizdarije! Njima bravo, ali UAAA medijima, rektorima, dekanima, profesorima i nastavnicima, uaaa i opoziciji. Uaaa i građanima koji su pumpali, pumpali, pumpali... i zajebali studente i srednjoškolce.

Šta će biti, sutra, prekosutra, ja ne znam. Ali se nadam. Sve je jasno ko dan. Samo je potrebno pohapsiti. Sve se zna, sve se videlo, čulo... Osim topa. Njega nisu čuli ali su (ga) videli.

No, ono što ostaje posle svega je katastrofalna kriza u prosveti. Godinama se to neće popraviti, jer su prosvetni neradnici, rektori, dekani, profesori, pa i nastavnici i učitelji, ali i "studenti" a posebno plenumi totalno uništili obrazovni sistem Srbije. Sram bilo sve koji su "pumpanjem" unakazili mladost Srbije, lukavo navukavši omladinu da umesto njih vodi njihove izgubljene bitke, iluzije i promašene živote. Gurnuli su zablentavljenu omladinu da vodi obojenu revoluciju koju potpaljuje Priština, Sarajevo i Zagreb, a u sadejstvu sa silama zla razbuktava naša brojna peta kolona. Plus Severina.

Ipak, ja se ne plašim za Srbiju iako se pribojavam, ko Njegoš: "ne bojim se vražjega kota, neka ga je ka na grani lista, no se bojim od zla domaćega"! Jer zlo domaće je pustilo korene, uvrežilo se na fakultetima i odatle krenulo da se širi. Taj ko je sve ovo smislio je vrlo pametan, znao je da je naša opozicija go qrac pa je seme zla posejao među plaćenim prosvetnim izdajnicima ali i mnogobrojnim studentskim naivcima.

Stoga, bih ja naivan i neinformisan (pošto živim na selu, pa nemam pristup pravim informacijama - kako mi je rekao moj prijatelj beograđanin), da mogu, smanjio primanja prosvetnim neradnicima, a poveća plate vojsci i policiji.

Jer, ćeraćemo se još! Jedna partija je dobijena, ali ne i čitav meč! Euforije zbog pobede ne sme biti, ali hapšenja mora - sad ili nikad! Što pre to bolje, dok se korov nije raširio sa beogradskog betona na srpske oranice. U pamet se braćo Srbi! Kod nas se zapatio fašizam!