Nekoliko dana posle “uspešne” (Dulić valjda beše ministar ekologije?) akcije "Očistimo Srbiju" prolazio sam Đerdapom, vraćajući se iz Rumunije. U susednu zemlju išao sam zbog pecanja, jer su kod nas sve reke “Morave”. Pa tako ni Dunav u Đerdapu nije izuzetak. Od hidroelektrane do Golupca samo se na vodi ljuljuškaju pampuri - alaske mreže svuda, čamaca s ribolovcima nigde. Jedino je po koji pecaroš u Dobri i Brnjici.
U prelepom Golupcu na klupskom prvenstvu sveta lovljeni su jedino peševi! U tom istom gradiću, na divnom keju, na “Smuđijadi” se upeca tri (u kilu) smuđa! No, nije ribolov tema ove reakcije – nego smeće. Kod nas smeće cveta ko cveće!
Elem, par dana posle “Čišćenja Srbije”, stajemo na vidikovac u Đerdapu, sa koga puca pogled na Veliki Kazan. Lepo uređen parking, klupe, nadstrešnica… I stranci. Pet mladih Mađara motociklista stali da predahnu i uzdahnu, očarani zelenim Dunavom. Zelen Dunav, a zelen i ja. Od jeda! Naime, kantu za smeće niko danima nije ispraznio. Svuda unaokolo kese i flaše, ljuske paradajza… Pa se pitam: da li je ta akcija važila i za nacionalne parkove? Zaista, ko treba da čisti Nacionalni park “Đerdap”?
I onda, ko da sam banuo na drugu planetu – iz nacionalnog parka ulazimo u Veliko Gradište i pravac Srebrno jezero! A tamo, ko da ste u Švajcarskoj – sve ko u apoteci. Narod se kupa, peca… a nigde ni kese ni flaše ni ljuske – a svi jedu paradajz. Valjda je i zbog toga Silver Lake postao centar rečnog turizma u Srbiji, a ne Đerdap ili Perućac. Eto ispod nekoliko fotografija da vidite zbog čega Srebrno jezero privlači toliko turista i gostiju tokom godine.
Narod koji ima Đerdap i Drinu, a ne čuva ih – ne zaslužuje ih! Jer te reke zaslužuju neki civilozaviniji narodi. Teško mi je da to priznam, patriota sam, ali stid me je sopstvenog naroda! Nije me sramota što sam Srbin – naprotiv, nije me sramota što sam Balkanac – naprotiv, ali me je stid što su mnogi Balkanci - “balkanci”.
Da mogu, svakog “balkanca” bih proveo kroz Sloveniju! Valjda bi tako nešto skontali. Jer za naše đubre nije nam niko spolja kriv. Za naše đubre kriva je naša đubradija. A ne istorija. Jer, pun mi je kufer vađenja na Turke. Pa bre, zar nije pre Otomanskog carstva na tim prostorima bila Vizantija! Konstanopolj je bio pre Stambola, car Dušan pre Murata…
Ako se dobro sećam, Radašina je u prvoj epizodi serije "Selo gori a baba se češlja" zaboleo stomak. I otrča jadničak kroz šljivike, sve se nogama udarajući po dupetu, da stigne na vreme - na Moravu! Da sere!? To je po Bajićevoj zamisli (ali i po reakcijama mnogih gledalaca) bila smešna scena. Ajde?! A meni se smučila. Ako je to srpski seljak, danas, u 21. veku, onda…
Onda i nije čudo što su nam reke – kanalizacije. Jer jedino divljak, primitivac, urođenik, nije svestan da neko uvek živi nizvodno!
Dobro, čak je i Radašin napokon shvatio pa napravio WC u svoje kuće, ali zar je prvo morao da se skoro udavi u te Morave. Zar ni “po babine linije” nije imao nekog pretka iz Vizantije?! Nemoguće, jer sve linije vode do Nje!
Ima i jedna epizoda gde opet taj potentni Radašin ubija ribu dinamitom! I opet je on ispao lukav i duhovit, a drugi su najebali. Eto, ako glavni popularni junak izuzetno gledane serije sere u Morave i ubija ribu eksplozivom, šta očekivati od mlađe populacije. Populacije čije linije vode poreklo od Radašinove generacije.
Ali džaba ga bilo i poklonjenog bubrega - jer možda bi Milašin bio zdrav da nije pio vodu iz te Morave.
Dragan Jovanov Glod
