Na Žabaljskom potezu Parka prirode “Jegrička” rado se okupljaju ribolovci. Dolaze iz svih krajeva naše zemlje da se baš tu opuste, da baš tu uživaju u prirodi, i naravno, da se napecaju ribe.
Dolazeći iz pravca Zrenjanina ili Novog Sada na magistralnom putu Zrenjanin-Novi Sad nameću nam se saobraćajni znakovi koji pokazuju na put koji vodi do naselja Žabalj. Budemo li poslušali jednu od strelica i uputili se prema toj varošici, nije naodmet da znamo da ona ima svoj “brand name”. To je prelepa, pitoma, i kristalno čista pecaroška voda bogata ribom, koju ribolovci već poodavno tepaju - “Žabaljska princeza”.
“Princeza” se nalazi tačno na obodu Žablja i to sa leve strane asfaltnog puta, koji vodi prema Čurugu. Možemo je lako naći, u tome asistira i velika plava tabla, koja se nalazi s leve strane izlaza iz naselja, a na kojoj je krupnim slovima ispisano: “Područje za sportski ribolov”, upravljač USR “Mladost-Jegrička” Žabalj. Prilaz ovoj pecaroškoj vodi je idealan po svim vremenskim prilikama, pista je savršena za sve vrste pecanja, ribe ima u izobilju…
Istorija USR "Mladost - Jegrička" počinje 2002. godine, kada je udruženje dobilo na upravljanje od nadležnih vlasti zatravljenu baruštinu, zapuštenu bačku rečicu Jegričku uz obećanje da će USR za par godina dovesti u red ovu divlju močvaru tako, da je neće prepoznati ni oni koji su uz nju rodjeni . I da to ne teglimo dalje, zna se, jest uz mnoga para i puno muke, ali članovi USR-a su uspeli da ispune svoje obećanje. Od zarasle močvare stvorili su pravu “Žabaljsku lepoticu”.
USR “Mladost-Jegrička” Žabalj danas, sa decom i ženama zajedno, broji oko 150 članova. Svake godine na svom potezu Jegričke organizuju školu ribolova pod nazivom “Udica” (gde njihov test znanja obuhvata 65 pitanja, a teme su: poznavanje riba, pribor i oprema, pravila ponašanja u sportskom ribolovu, zaštita ribolovnih voda…).
U aktivnosti udruženja spada još i organizacija ribolovačkog takmičenje školske dece od prvog do osmog razreda, gde se prijavljuje više od stotinu dece. Svake godine na dnevnom redu su i ribolovačka takmičenja pionira, žena, seniora, šarandžija, zatim takmičenje u lovu grabljivica, kao i takmičenja hendikepiranih osoba o osoba sa posebnim potrebama. Nedelju dana pre kraja juna USR je organizator manifestacije “Zlatni kotlić Žablja”… Takodje potpomaže i organizaciju “Žabaljske slave”, zatim “Plivanje za Časni krst”, dok svoju pecarošku vodu iznajmljuje i drugim udruženjima za organizaciju ribolovačkih takmičenja …
“Pre podne se očekuju periodi sunčanog vremena, postoje svi uslovi za lokalne pljuskove, jutarnja temperatura će se kretati od 8 do 14 stepeni, a najviša dnevna od 19 do 24 stepeni, glasila je vremenska porognoza za taj predposlednji dan maja, kada smo naoružani fotoaparatom i feeder štapovima peceroški kolega Gordan i ja kolima skrenuli ulevo upravo kod napomenute plave table u Žablju...
I ugledali istog trena prelepu panoramu, na osnovu koje nije bilo teško zaključiti da ko jednom ovde dodje, zasigurno će se ponovo vratiti. Našli smo se na potezu Jegričke, koji ne liči ni na jedan drugi potez ove krivudave južnobačke rečice, iako se ona proteže cca 65 km. Jegrička inače postoji vekovima. Njen tok prikazan je na karti iz 1762. godine, po pretpostavkama prvi put. Ona je u početku bila niz baruština, nešto kasnije vodotok, da bi u skorije vreme, krajem pedesetih godina prošlog veka, kada je gradnjom Hidrosistema DTD izvršena meliorizacija i regulacija Jegričke, ona postala integralni deo tog sistema. I danas kao rečica lenjo se šunja u čitavoj svojoj dužini kroz trstike i rogoze izmedju Dunava, negde od atara Despotova i Tovariševa pa kroz 35 naselje sve do Tise. Ona je naprosto neka vrsta „pupčane vrpce” južno bačkih močvara sa rekom Tisom. Zanimljivo je da ima mostove, da ima ustave, ima obale, ali nema izvorište.
Godine 2005. Jegrička je proglašena za Park prirode, sa režimom zaštite II i III stepena. Bogatstvo flore u rezervatu odlikuje se sa oko 80 vodenih i močvarnih biljaka. Medju njima su i zaštićene i ugrožene vrste, kao što su: beli lokvanj, vodeni orašak, mrestinjak, barski paprat…. Bogatstvo ptica čini 198 vrsta, a od njih se posebno izdvajaju: crnogrli gnjurac, čigre i čaplje, eja močvarica, sivi barski petlić, modrovoljka, patka njorka, divlja patka… U vodama Jegričke živi dvadesetak vrsta ribe, medju kojima su smudj, som, linjak, karaš, šaran, štuka… Od posebnog značaja je prisustvo vidre. Staralac i korisnik Parka prirode Jegrička je JP "Vode Vojvodine".
Na Žabaljskom potezu počele su značajne promene kada je 2002. godine, JKP “Vode Vojvodine dalo na upravljanje delić prirodnog parka Jegrička udruženju USR “Mladost-Jegrička” Žabalj. I to potez od temerinske ustave (“Kojićeve”) pa do Ćuruške ćuprije, koja je dugačka nekih tri kilometara. Tu je USR uz pomoć ljudi dobre volje i uz podršku žabaljskih “faktora” započelo uredjivanja žabaljskog dela Jegričke i to na način da park zadrži i svoj prirodni izgled, ali i da postane gostoljubivo mesto za sve posetioce. I tako se rodila “Žabaljska princeza”.
USR “Mladost-Jegrička” je svoja tri kilometara Jegričke podelila na dva dela. Na jezerski deo, koji je pravougaonog oblika i dužine oko 250 metara i širine oko 100 metara. To je deo čiju je obalu domaćin sa posebnom pažnjom uredio. Postarao se da potez zadrži prirodni ambijent, ali da i pored toga ovo mesto postane komotno i uredjeno. Tako je na jezerskom delu izgradjen skroman parking za automobile, marina za čamce, objekat za roštiljanje, sagradjena je ribolovačka kućica ispred koje mogu zasesti žedni i gladni posetioci. Na obali jezerskog dela postavljene su na svakih desetak metara saletle sa stolovima i klupama, trava se redovno kosi. Tu se nalazi i 13 obeleženih boksova za šarandžijska takmičenja.
Od Šatara Milenka, predsednika USR saznali smo da će još ove godine biti izgradjen i sanitarni čvor pored ribarske kućice, koji će biti pravljen po standardu da ga mogu upotrebljavati i osobe sa posebnim potrebama. Isto tako, u planu je da se sagrade na obali jezerskog dela i bungalovi za one ljubitelje prirode i pecanja, koji žele na žabaljskoj lepotici provesti više vremena. Ono što još treba da znamo USR “Mladost-Jegrička” vrši redovno poribljavanje sa deverikama i šaranima.
Ostali deo “Žabaljske princeze” prostire se u netaknutoj prirodi, i u njoj je USR podigla 42 pontona na kojima je postavljeno i po nekoliko držača štapova za ribolovačka mesta. Od predsednika USR još smo saznali da “princezu” neprekidno 24 sata, čuva šest čuvara, koji non stop patroliraju. Inače ljubazni i uvek dobro raspoloženi domaćini vole da vode računa o svakom detalju, tako da će zainteresovane rado prevesti čamcem do pontona, dostaviti im piće do mesta za pecanje, upoznavaće ih sa istorijatom i tajnama Jegričke, a zažele li, skuvaće im i kafu…
Na Žabaljskom potezu Jegričke rado se okupljaju pecaroši. Kako sami, tako stižu i sa porodicom, da bi uživali u ambijentu, u mirisu prirode, u poju ptica, u kreketanju žaba, u odbljesku sunca na vodi, zvucima talasa… Dolaze iz svih krajeva naše zemlje da se baš tu odmore, da se nadišu svežeg vazduha i naravno, da se napecaju ribe…
“Žabaljska princeza”, i tog dana kad smo je posetili, zračila željom i ljubavlju domaćina, koja je članove udruženja vodila sa ciljem da od zapuštene baruštine stvore turističku bombonicu, vrednu poštovanja.
Pecaroši ovde rado dolaze iako se tu ne pecaju ogromni tajmeni, rekordni šarani, kapitalni smudjeva, somovi grdosije… Dolaze tu zbog ambijenta i ljubaznog domaćina, i zato što osećaju da ovo mesto ima dušu. Da referišemo o krupnijim ulovima na ovoj vodi pomogla su nam sećanja Save Aćanskog, člana upravnog odbora koji pamti ulov amura od 18,5 kg, štuke od 8 kg, šarana od 17,5 kg, soma od 9,5 kg, linjaka od 1,5 kg…
Jest da smo i mi krenuli da se napecamo feeder tehnikom, ali videvši svu ovu lepotu, mir i tišinu, kako zbog nas, tako i zbog vas čitalaca želeli smo porazgovarati sa domaćinom, postaviti im mnogo pitanja, pa i obići “Žabaljsku princezu” i uzduž i popreko. Tu mislim i na vožnju čamcem što možemo zahvaliti čuvaru Čolić Miomiru, koji nas je proveo kroz jezerski potez, zatim i kroz netaknuti deo prirode da bi sedeći u čamcu doživeli kompletni ugodjaj pecaroške destinacije i sa vode. Epilog?
Tog četvrtka mnogo smo landrali, a malo pecali. I nažalost, čak su i meteorolozi pogodili vremenske prilike. Kad su nam se štapovi konačno našli iznad vode nevreme se u kratkim razmacima bar tri puta sručilo na nas.
Bela riba je lepo radila. Lovili smo ih uglavnom na crviće i na pelete sa aromom jagode. Ribe smo stavljali u jednu takmičarsku čuvarku, i možemo reći da smo zadovoljni sa ulovom od oko 6 kg ribe, koji su činile uglavnom stasite deverike, s obzirom da smo taj rezultat ostvarili u vremenski kratkom intervalu.
Kad uzmemo sve u obzir, taj pecaroški dan je brzo proleteo i bio je prelep. Činjenica je da smo Gordan i ja primetili da smo pali na popravni, jer smo veoma malo vremena proveli pecajući. Zato, kada smo se opraštali od domaćina, obećali smo, i njima a i “Žabaljskoj lepotici” da ćemo se ove godine još vratiti. Da bi tada mnogo više vremena proveli na obali, pecajući.
Ištvan Kazi
