Prebogata šaranskom ribom, lak pristup, ljubaznost domaćina, uredjena obala – osnovne su karakteristike jezera
Voda je osnovni princip i uzor svega što postoji... Gde nema vode - tu nema života. To je prva potreba čoveka... – reče još onomad Tales iz Mileta, matematičar, grčki filozof, fizičar i astronom...
Zašto jezero Šaran?
Ako na ovu pažljivo formulisanu tvrdnju g-dina Talesa dodamo još i neka naša razmišljanja, poput da je voda bogata ribom, da je gostoprimstvo i ljubaznost domaćina za primer... Te dirnemo malo i u naš iskonski instinkt da lovimo ribu, eto pravog razloga (ukoliko to još niste uradili) da posetite jezero Šaran u Srpskom Itebeju.
Srpski Itebej, na 36 km od Zrenjanina jedno je od najstarijih banatskih naselja. Posećivao ga je svojevremeno Dositej Obradović, tu je kod svojih bliskih rodjaka često svraćao Miloš Crnjanski... O kulturnom nasledju ovog sela, o čuvenoj šljivi iz ovog mesta koja se uzgaja tradicionalno već vekovima, o “svojoj dobroj, kako Itebejci kažu lekovitoj rakiji”, ili o domaćoj knedli od šljive... ovoga puta ne bi...
Istorijat jezera
Jezero “Šaran” se nalazi na samom ulazu u Srpski Itebej. Dolazeći iz pravca Zrenjanina prva ulica sa desne strane vodi do njega. Pre dvadesetak godina stajala je tu klasična bara, koja je dobijena prilikom nasipanja i učvršćivanja benta Begeja. Zahvaljujući Sportskom Savezu Žitišta udruženje sportskih ribolovaca “Šaran” uzelo je stvari u svoje ruke. Tako su od 1997. godine vredni članovi USR-a krenuli sa oblikovanjem, doterivanjem jezera i obale. Projektovana su i napravljena ostrva u jezeru, voda je konstantno poribljavana... Vodom danas upravlja USR Šaran iz Srpskog Itebeja, a za njihov uspešan rad Sportski Savez Žitišta početkom marta ove godine dodelio im je diplomu priznanja. Udruženje broji 65 članova.
Jezero Šaran danas
Jezero, koje je preuzelo ime od USR-a zove se “Šaran”, veličine je 6.5 hektara. Njegova vodena površina je nepravilnog oblika, najveća širina mu je 262 m, dok je prosečna širina 125-126 m. Prosečna dubina vode je 1.5 m, a najveća oko 2m. Na njenoj obali kod ulaza na jezero izgradjena je kućica za prijem posetilaca. Postoji zatvorena ali postoji i otvorena, malo veća, kućica. Ova druga je sa stolovima i klupama. U priobalnom pojasu postavljena je česma sa pijaćom vodom. Trava oko kućica se redovno kosi, staze do svih 74 uredjenih pecaroških mesta na jezeru se redovno održavaju. Voda jezera se kontinualno osvežava iz vlastitog bunara, koje je udruženje napravilo. Oko jezera postavljena je rasveta.Video nadzor je uključen 24 sata. Čuvarska služba je prisutna na jezeru 24 sata dnevno.
Šta se i kako peca?
Na jezeru se prvenstveno love šarani. Peca sa tehnikom po izboru. Mamac je po izboru. Dozvoljeno je pecanje sa najviše tri štapa sa po jednom udicom. S tim da svaki ribolovac dobija od domaćina po podmetač za ribu. Ribe se puštaju nazad u vodu, osim bele ribe gde spadaju i karaši, od kojih sa vode uz dnevnu dozvolu može se poneti 5 kg.
Ako uslovi dozvoljavaju ribolovna sezona počinje od 1. marta i traje do 31. decembra
Peca se svakodnevno od 6 sati izjutra do 20 uveče s tim da petkom i subotom dozvoljeno je 24 satno pecanje, to jest i noćno pecanje.
Cena dnevne dozvole ( koja važi od 6-20 časova) je 500 dinara, dok je 1000 dinara dnevno-noćna dozvola koja traje 24 sata.
Na jezeru se održavaju i takmičenja. I to četiri u feeder i četiri u šarandžijskoj disciplini.
Na feeder takmičenjima meri se sva ulovljena riba. Takmičenja traju 8 sati i može na njima da učestvuje 14 ekipa. Jednom godišnje na jezeru organizuje se i Feeder maraton koji traje neprekidno 24 sata.
Takmičarska sezona na jezeru se otvara sa šarandžijskim kupom prvog vikenda aprila. Na tom 30 satnom ali i na drugim šarandžijskim kupovima može da učestvuje 12 ekipa. Svetosavski kup se peca u čast dana slave sela i održava se oko 10. maja - traje 55 sati. Zadnje nedelje jula na programu je Letnji kup koji traje 56 sati. Zatvaranje sezone je prve nedelje oktobra. I ovo poslednje šarandžijsko takmičenje u godini traje 30 sati.
Svake godine se tradicionalno peca na jezeru Memorijalni kup koji je nazvan “Bačika i Boba”. Naime Bačika je bio sekretar udruženja koji je u svojoj 43-oj godini života rano preminuo. A Boba je bio dugogodišnji čuvar jezera. Njima u pomen svakog prvog vikenda maja organizuje se takmičenje. Peca se na plovak jer Bačika je voleo da peca samo plovak.
Ostali sadržaji
Na jezero dolaze i vrsni takmičari ali i znatiželjni posetioci i novajlije koji žele prvi put da se oprobaju u ribolovu. Tako da se neretko vidjaju slučajevi kako tamo neki “pecaroš” juri na obali za štapom koju je riba odnela...
Da je boravak na vodi blizak čoveku dokazuju i drugi dogadjaji, ne samo pecanja... Na jezero Šaran dolaze da se druže svi uzrasti. I to iz najrazličitijih razloga. Bilo je tu i proslave rodjendana, održavanja poslovnih ručkova, proslave maturske večeri ...
Članovi udruženja, ali i meštani, sa kojima smo mi pričali bili su vrlo ljubazni. Čak smo prisustvovali činu kada iza ledja gosta-pecaroša, koji je na zauzetom pecaroškom mestu upravo raspakivao svoj pribor, zaustavio se meštanin. I posavetovao je gosta gde da zabacuje, s obzirom da on to zna jer je to njegovo mesto...
Epilog
Kako domaćini iz USR “Šaran” vele: svima onima, koji se odluče i dodju na ovo jezero, žele da omoguće i da priušte zadovoljstvo boravka na svežem vazduhu, i opuštanje na vodi...
A šta mi to kažemo? Na obali jezera Šaran dok smo u predvečerje, pored spakovanog i u kola ubačenog pribora opušteno stajali obuzeo nas je neki prijatan osećaj. Kao da ovo jezero ima dušu... Uživali smo kako u zalasku sunca tako i u proteklom prijatnom i uspešnom pecaroškom danu.
Ištvan Kazi
