Igrala se sinoć u Istambulu jedna košarkaška utakmica. Sa jedne strane Fenerbahče, tim koji vodi najtrofejniji trener Evrolige Željko Obradović, a sa druge beogradski Partizan, tim koji je upravo u Istambulu 1992. godine postao prvak Evrope, kada je trener bio upravo Željko Obradović. Tada je Željko, u svojoj debitantskoj sezoni kao trener, sa mladim timom koji pri tome skoro sve utakmice te sezone, zbog poznatih sankcija igrao u Fuanlabradi predgrađu Madrida, osvojio svoju prvu titulu Šampiona Evrope. To je i utakmica koja se pamti po čuvenoj „trojki“ Aleksandra Đorđevića 3 sekunde pre kraja. To je utakmica koju će svi navijači pamtiti i prepričavati jer se sličan uspeh neće u skorije vreme ponoviti. Od tada do danas Željko Obradović je nanizao toliko titula da je potrebno previše prostora da bi se to pobrojalo. Uostalom, evo linka gde to možete i videti.

Takođe, vodeći druge klubove, Željko je često bio u situaciji da bude protivnik Partizana. Mnogo je češće pobeđivao ali je i gubio a pošto je vodio uvek velike i jake timove ti porazi su često pripisivani Željkovoj ljubavi prema Partizanu. Sam Željko je uvek sa ponosom isticao da je „Partizan njegov klub, ali da je on profesionalac koji uvek želi da pobedi“. Jedni mu veruju drugi ne. Te koji mu ne veruju, nije uspeo da razuveri ni kada je sa Panatinaikosom pobedio Partizan u Beogradu u utakmici koja je Partizanu bila bitna za prolazak u TOP 8 a Panatinaikosu nije značila ništa jer su već izgubili šanse za prolaz dalje. Takođe, u narednoj utakmici, protiv direktnog rivala Partizana, Marusija, igrao je odmarajući najbolje igrače zbog bitne utakmice koja je sledila ali i pobedio što je Partizanu donelo plasman dalje. Bez obzira na realnost, uvek su svi susreti u kojima su akteri Partizan sa jedne i Željko Obradović sa druge strane bile „pod lupom“. Naravno, Srbi uvek i u svemu vide zaveru, prevaru i nameštanje, naročito ako im verovanje u to odgovara. Ti takvi, verovatno pođu od samih sebe i od toga šta bi oni uradili u takvoj situaciji. Poštenom čoveku, koji nikad nije dao ili primio mito, koji se ne ume ni u gradskom prevozu švercovati, koji uvek polazi od toga da su svi pošteni, to je sigurno nepojmljivo. Ali,svako ima pravo na svoje mišljenje. U današnje vreme kad postoji mali milion raznih portala i foruma svako može svoje mišljenje da podeli sa velikim brojem ljudi. Makar komentarom. Ali, mnogi imaju privilegiju da o svemu napišu i celu priču (pa tako i ja) koju će im neki „Glavni i Odgovorni“ odobriti. Nikad nije bilo lakše biti „novinar“. Ovo je priča i o tome.

Elem, da se vratim na sinoćnu utakmicu. Pobedio je Partizan. Iako je Fenerbahče mnogo jači na papiru, iako je ima najboljeg trenera u Evropi, iako je igrao pred svojom publikom koja im daje dodatnu snagu. Zaključak onih gore pomenutih je – „pa pustio Željko“. Još se nađe jedan „novinar“ sa jednog velikog portala da o tome napiše ceo tekst pod naslovom „Kad je teško – Željko!“. Primitivnim rečnikom, valjda iz razloga da ga ciljana publika bolje razume, „objasnio“ je nama slepcima detalje o tome kako je Željko Obradović bio najbolji igrač Partizana. Hladno je „novinar“ pljunuo na najboljeg trenera u Evropi, pljunuo je i na igrače oba kluba. Zanemario je činjenucu da je četiri igrača Partizana igralo skoro celu utakmicu bez odmora (možda je puštanje važilo samo za njih pa su zato morali da igraju do poslednjeg daha). Pljunuo je i na sve igrače Fenerbahčea a naročito na one koji su po njegovom stručnom mišljenju namerno promašivali. I sve to uz konstataciju da on „nije slep kod očiju“. Urednik je to naravno odobrio jer zašto bi sputavao slobodu izražavanja naročito ako možeda izazove lavinu komentara, klikova i lajkova što je ekvivalentno rastu tiraža. Zaboravio je samo jednu stvar – da živi u Srbiji. A Srbi su večito podeljeni: na partizane i četnike, na partizanovce i zvezdaše, na demokrate i radikale...I sad, šta god da napišeš polovina će odobravati a polovina negodovati. Uglavnom, ono što se desilo je za posebnu priču: tom “novinaru“ su počele da stižu pretnje (kako sam čuo i ne samo njemu već i njemu bliskim ljudima), pa je ugasio naloge i na Facebook-u i na Twitter-u. Tekst je uklonjen sa portala a napisano je izvinjenje Željku Obradoviću uz napomenu da će pomenuti „novinar“ biti sankcionisan! Ja se nadam da je, pošto će verovatno završiti karijeru i pre nego što je počeo, uzeo otpremninu tj. da je kao vrsni poznavalac košarke i prilika u košarci, te pošto je „pročitao“ Željka, uplatio sve pare koje je imao na Partizan i sve to uvećao za više od 6 puta koliko je bila kvota u kladionicama. Kladioničari su verovatno ojađeni jer ko im je kriv što ne poznaju igru i „igrače“. U stvari, možda se ovakvim tekstom kvalifikovao za neki drugi posao, možda u Kuriru ili nekim sličnim "novinama". Ko zna, ovo je Srbija!?

Džaba je tekst uklonjen, u današnje vreme je nemoguće sa interneta sve ukloniti. Ipak, neću ga ovde postavljati jer jednostavno ne ispunjava elementarne standarde ni za ovaj mali sajt. Takođe, apelujem na sve da se manu pomenutog “novinara“ i da mu, ne daj Bože, prete. Jer, svako bi trebao da ima pravo na svoje mišljenje i ne treba nikome braniti da pomaže „slepcima i glupima“ i sam pokaže da prepametan ili priglup. Što se tiče onoga ko je odobrio ovaj tekst, on naravno neće snositi posledice već će dobiti bonus, jer je uradio dobar posao u smislu povećanja broja poseta sajtu (jer evo i ja ih linkujem) a to je valjda najvažnije!?

Branko  Bošković