Nisam ekonomista, ali ni duduk – zaista mi nije jasno zašto je sada bolje?! Recimo, u jednom bačkom selu je na državnom (društvenom) poljoprivrednom imanju radilo oko 500 stalno zaposlenih seljana i sasvim pristojno zarađivalo. Naravno, svi oni su imali porodice. Svima dobro, svima dovoljno, nikome previše! Tako je ostajalo novca i za omladinsku organizaciju, fudbalski klub, osnovnu školu, dom kulture... A država je dobijala više jer je više njih radilo i plaćalo poreze i doprinose. Znači, poljoprivredno dobro je pomagalo selu, ali i pokrajini i republici.

Tada je, u „tamnici naroda“ Jugoslaviji, pod „diktaturom“ jedne partije, u tom selu pristojno živelo oko 3.500 duša, a osnovna škola je radila u dve smene, pre i posle podne, jer je svaki razred imao po dva odeljenja, povremeno i po tri.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sada nema više SFRJ „tamnice“, sada su sve nezavisne (neovisne) državice – samice!

Sada ima više partija, ali manje seljaka. Jedino je u dva grada (Beograd i Novi Sad) više seljačina! Sada je u Srbiji manje stanovnika, a u selima duplo manje duša – u mom jedva 1.500. Ako je i toliko...

Naravno, sada je bolje. Bačko poljoprivredno dobro je za tepsiju ribe prodato na transparentnoj licitaciji čoveku iz Hrvatske. Sada na tom istom poljoprivrednom dobru radi (stalno je zaposleno) njih 50. Nekad 500, a sada 50 – deset puta manje! Sada je bolje vlasniku! Ali da li i državi?

Naravno, zašto bi privatni vlasnik, pa još iz Hrvatske, pomagao srpskom selu?! Baš ga zabole za omladinu, školu, fudbalski klub...

Uostalom, i da hoće nema više kome da pomaže, omladine skoro da i nema, a osnovna škola radi samo pre podne – nema đaka za dve smene, jedva se skrpi jedno odeljenje.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Nekad je seljak imao „maksimum“ od 17-18 lanaca (10 hektara) i lepo je živeo. Ko je hteo bolje, radio je još više – uzimao zemlju „na godinu“ (u zakup, u arendu). Sada možeš da imaš maksimum do beskočanosti. Sada nekoliko (naj)bogatijih seljaka, imaju od 50 do 150, pa i 200 lanaca. Sada je njima odlično, najbolje. Jedino što je u selu takvih jedva desetak. Ostali paori su sada uboga sirotinja – neki se muče, drugu kuluče, treći daju „kulacima“ zemlju u zakup, a neki nemaju ni za rakije „unuče“.

Nekad je 10 hektara bilo mnogo, sada je i 20 malo. Zinulo nam dupe alavo!

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ali u Srbiji ima još gradova, sem Beograda u Novog Sada! Zašto se u ostalima smanjuje broj stanovnika? Zar zaista PIK „Servo Mihalj“ iz Zrenjanina nije mogao da i dalje zapošljava desetine hiljada Zrenjaninaca, ko pre? Zar PIK „Bečej“ nije mogao da o(p)stane, ili PiK „Tamiš“ iz Pančeva? Zar „Sever“ Subotica (ili „Fidelinka“ iz istog grada) nisu mogli i dalje da rade na dobrobit svih Subotičana?

Zar „Srbijanka“ iz Valjeva nije mogla i dalje da pravi i prodaje sokove i džemove? I to prave i zdrave – od našeg voća! Dobro, sada se u Valjevu i od ribolova kanda može živeti...

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Dobro, možda prozvodnja i „nije toliko bitna“ u 21. veku – neka proizvode Kinezi – mi ćemo se (svi?!) zaposliti u „uslugama“. I trgovina spada u uslužne delatnosti. Hajde da vidimo kako tu stoje stvari...

Pitam vas lepo, zar nije bolje da postoje na hiljade malih trgovina, prodavnica, bakalnica i piljarnica, nego da „giga-mega šopovi“ uguše sve ostale, male? I ne samo po gradovima, nego se i po selima otvaraju brojne samousluge – ali sve vlasništvo jednog čoveka, poseduje taj čitav lanac prodavnica! Pa koliko glava ima taj tajkun, koliko mu treba?

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ode narod ko ’93. u švercere i na buvljake. Ali ni od toga više nema vajde – tezge sve jeftinije! Ne ispati se, a i ne možeš oko da otvoriš od - Kineza.

Jedina uteha je što i Kinezi napuštaju Srbiju – ni njima se više ne isplati da ovde trguju!

E, eto zašto se ljudi u partije učlanjuju!

Jedini način da se preživi je da te partija zaposli i da živiš od plate koju dobijaš tako što nas država sve više zadužuje.

Stoga smo u socijalizmu imali svega jednu partiju, a sada – u kapitalizmu – imamo na desetine – ali ni silne stranke ne mogu da zaposle tolike (ne)radnike.

Zato i ne treba otvarati nove fabrike, nego stvarati nove demokratske partije.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------

I ne brinite se previše, za sad je sve ok – rata će biti tek posle, tek za godinu-dve, ne verujem pre. A dotle...

Stoga uživajte - imate velike plazme sa koga vam se plavuše plaze, imate stotine tv kanala... jedino nemate šta da gledate.

No, bar možete slušati muziku, više nisu potrebni gramofoni i pojačala, svi imate kompjutere... jedino nemate šta da slušate.

Ali onda možete ići u buoskop.

Uf, pa ni biskopa više nema!

Nekada je moje selo imalo biskop dva puta nedeljno - sada bioskopa nema ni u gradu!

Jebote, šta drugo onda preostaje nego – droga! Jer nekad je bilo „seks, droga i rok-en-rol“ a sada rokera više nema, a ni seks sa prezervativom nije nešto. Eto, u moje doba sida nije postojala, pa nismo ni znali čemu služi kurton. Možda je i stoga i bilo toliko dece čak i po selima?

Samo, gde nabaviti belo ja baš ne znam tačno. Ali kako se u Novom Sadu kvart Detelinara naziva „Mala Kolumbija“ verujem da ćete se lako snaći i utehu pronaći. Gotovo u svakoj zgradi postoji bar jedan „mini market“ – jedino što cene „usluge“ nisu javno istaknute. Stoga se i pitam zašto „Mala“? Zašto „Kolumbija“ svima je jasno.

A nekad je Detelinara bila „škola malog fudbala“!

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Eto. A ja sada odo’ da zapalim i da popijem – pa da pojačam kompjuter i slušam „Baladu disidenta“... dok ne zaspim.

Nažalost, posle se, ipak, opet probudum. Uf, ko da mi je svaki dan ponedeljak! Ko normalan da izdrži sedam ponedeljaka nedeljno. Kako bez dopinga?

A da sada pređem na belo previše je kasno – omatorio sam, a nisam zaradio.

Jedino spasava pecanje! Eto vam dnevne dozvole! Moguće je da za toliku cenu daju i malko belog...

I posle se pitamo zbog čega se toliko malo proda dozvola kad nikad nije bilo (nezaposlenih) pecaroša ko danas. Kako to da je pre bilo duplo manje ribolovaca a prodavalo se dvostruko više ribolovnica? Valjda što je ovo sada ludnica.

Disident

P.S. Dnevnu sam pronašao na Fejsbuku, ali sam namerno zamrljao ostale podatke - ono najbitnije se vidi!