Gledam krovove po selima, roda sve manje ali je antena i dalje mnogo – čak i ko ima kablovsku televiziju antenu nije skinuo, “nek se nađe za nedaj bože”. Ali kablovskih korisnika je malo, selo je to. Stoga antena ima oho-ho, razraznih, a okrenute su kod koje mile moje. Mnoge je i vetar okrenuo – kod mene u Južnom Banatu košava je glavni krivac za česta pentranja po krovovima: “desno, još desnooo Stevooo! Ne, pretero si, vrći natrag” – tako se vatadu kanali i popravlja slika. Snega na krovovima još nema, ali ga u slici ima. Stoga se komša Steva lako penje. Srećom, toga više neće biti, kažedu da digitalni signal vatadu i stare antene samo tako, a slika oštra ki žilet. Idi begaj, digitalna televizija, braćala.

Eto, došlo doba da se i digitalna proba... a u Srbiji. Do kraja februara 2015. godine moraju svi, prvo u Vojvodini i Beogradu da nabave opremu za digitalnu televiziju, a do polovine sledeće godine i preostala Srbija – jer se ukida analogni signal. Pa hajde da, ondak, malkice pojasnimo o čemu se zapravo radi, jer mnogi ne razumeju digitalizaciju, a prilično je prodavaca magle koji love u mutnom – prodaju muda za bubrege, ili rogove u vreći – da ne budem baš nepristojan. Stoga pročitajte, jer ovo je Srbija.

Kao prvo: svi koji imaju kablovsku televiziju, satetitsku (Total TV resimo), ili IPTV i slično, nemaju potrebe ništa ni da menjaju ni da (do)kup(lj)uju – jedino moraju pretplatu redovno da plaćaju. A takvih je, kažu, oko polovine Srbije, one urbanije. Međutim ona druga, meni milija, ona sirotinjska Srbija, ruralna, seoska, moraće da se digitalizuje. Čitaj: da plati. Jer kod njih teško da ima kablovske ili satelitske televizije. Istina, oni sada ne moraju da plaćaju tv pretplatu, ali moraju da kupe risiver (odnosno STB skraćeno, to jest „set top box“ kako se to srpski zove). Ili nov televizor!

Sad zamišljam nekog Milašina iz Petlovca koji jedva da i RTS 1 ’vata na svom starom CRT televizoru (sa katodnom cevi) kako mora da kupi... risiver! I to onog koji ’vata T2 i MPEG 4 signal. Jer Srbija je moderna zemlja, jedna od prvih država sveta kojoj je samo „običan“ T signal ispod časti, iako gi skoro čitava EU i još polak sveta koristi. Uostalom, kad mogu Englezi da BBC emituju u T2 što da se i Srbi ne pravidu Englezi! Jedino je problem što 99,9% postojećih LCD i plazma televizora na našem tržištu ne prima T2 nego samo T digitalni signal.

Znači, ukoliko ste “seljak” koji još nema kablovsku, ali ste sebi, sinu i unuku kupili veeeliki LCD, koji se prostire ko „proster“ preko zida, da gledate Pink, sada morate kupiti i tri risivera. No, za takve baš me briga, ko je u ovo vreme imao za ogromne ekrane i televizore u svakoj sobi nek’ se isprsi i za risivere, marim baš. Meni je žao onih koji imaju obične “debele” televizore što sada moraju da plaćaju. A takvih je i u Beogradu i po Vojvodini oho-ho, a tek južno od Savu i Dunav...

Stoga, narode ubogi, vaše stare antene i prastari televizori (ali ne svi – o njima čitaj dalje!) su i dalje dobri, a postaće „digitalni“ ukoliko kupite risiver (set top box). Pazite: risiver mora nositi oznaku DVB-T2 i mora biti MPEG 4. Ne dajte da vas levate, ima i samo DVB-T risivera. Ma ima svega, samo treba znati odabrati, tj. mora da bude T2. Ukoliko imate novije televizore (svejedno CRT ili LCD) tada ih možete spojiti preko SCART ili HDMI konektora.

Nažalost, još uvek ima televizora jedino sa običnim antenskim ulazom. E takvima ne pomaže ni “set-top box” ni “risiver” – oni moraju da kupe televizor koji ima SCART konektor! A to su, pretpostavljate, najsiromašniji slojevi društva. I sada neka baba, Milašinova komšinica, jadna mora da kupi i risiver i nov televizor, iako njen EI Niš još uvek radi! Eventualno “može” da izbegne risiver i kupi odmah T2 televizor, ali avaj! Čitaj dalje…

Pazite, i T2 risivera ima raznih, od 3700 do 10.000 dinara, pa i skupljih. Guglao sam, surfovao, ali jeftiniji T2 ne nađoh. To što kažu: “Цена појединачног сет топ бокса је око 2.500 динара и зависи од техничких карактеристика самог уређаја” vežite mačku o rep. Kao i onu reklamu da, kao, može i crno-beli televizor i svi stari?! Ne mogu – nemaju SCART konektor! Jedino ukoliko neko ima crno-beli tv HD sa HDMI ulazom, hehehe. (Postoje neki retki T2 risiveri sa “modulisanim RF out” konektorom, ali brate ko će ih pronaći, i koliko koštaju? Sa njima je moguće spojiti antenski ulaz na prastarim televizorima.)

Stoga odaberite onaj set-top box koji vaše potrebe zadovoljava. Jer, zašto kupovati preskup risiver, zar tada nije pametnije kupiti nov televizor koji ima T2 tjuner.

Ali opet pazite: Srbija je prepuna LCD televizora, ali na prste možete izbrojati one koju su za T2 signal spremni. Jer tu naprednu tehnologiju uvode ili tek isprobavaju i testiraju u ponekim razvijenim evropskim zemljama. Eto, a mi smo među prvima i kada je tehnologija u pitanju, a ne samo u tenisu. I još ko za inat, ono što ima od T2 televizora to su sve rasni, Brand Name aparati, ogromnih ekrana i još ogromnijih cena. Jeste da Milašinova komšinica slabo vidi i da bi joj veeeeliki dobro došao, ali košta ko polovan automobil! (A i tanak je, ne može na njega da stavi isheklan prekrivač i saksiju sa veštačkim cvećem.)

No, ni tu nije kraj. Nažalost, ako ste navikli da hvatate i tv stanice iz Hrvatske, Mađarske, Rumunije... sad nećete moći! Jer su oni „zaostali“ – iako su u EU. Naime, njihova digitalna televizija je obična T, a ne ko naša T2. Stoga, kupite risivere koji hvataju i T i T2 signal – ima i takvih.

Sad neko sa „hej salaši“... trt! Ne može gledat’ HRT, a ni Segedin televizijo, a baš je onomad kupio LCD TV meter sa meter. A niko mu nije rekao da ni svaki televizor od 2-3 hiljade evra nije T2.

Zaista, zašto je do danas dozvoljena prodaja (ili bar nije naređeno da bude po prodavnicama uočljivo istaknuto upozorenje!) televizora koji nisu T2, iako je još marta 2012. počela T2 digitalizacija? To jest, zašto takvi televizori nisu bar malkice pojeftinili, kada se i oni moraju kačiti ne resivere? Bar za onoliko koliko koštaju resiveri. Stoga, možda je sada prilika da pređete na kablovsku ili satelitsku televiziju. Niti vam treba nov televizor niti risiver, a gledate stotinu programa - i gomilu „Pinkova“.

Verujem da sada distributeri, operateri, provajderi... trljaju ruke. A tek oni trgovci srećnici koji su na vreme uvezli T2 risivere! Iako mi nije jasno zašto se zvanično pominje cena od 2 i po ’iljde, kad uzalud danima „guglam“ a ne nađoh ni jednog po toj ceni?!

No, kako bilo da bilo, moraću i ja se digitalizujem i kupim risiver. Iako gledam samo „Kvadraturu kruga“ na RTS-u 1 i „Trezor“ na RTS-u 2. Jer baš me zabole za Šojiće – njih svakodnevno srećem na ulici. Bilo u selu bilo u gradu. A Formulu 1 ionako gledam preko interneta! No, zbog Noleta bih kupio i da je duplo skuplji!

Samo, da li već sada kupiti risiver, ili čekati februar? Bojim se da će poskupeti onog trena kada ukinu analogni signal – iako bi trebalo da pojeftini ono što se masovno kupuje. Opet, još sada da se isprsim, a stižu dve Nove, jedan Božić, gomila slava i Sveti Sava... a treba se i (u)grejati ove zime... mnogo je, kume.

No, na kraju, da ne ispadne kako nisam srBski patriJota, evo prednosti T2 digitalne televizije: DVB-T2 (Digital Video Broadcasting-Terrestria) je DVB standard druge generacije za zemaljski prenos digitalne televizije. DVB-T2 je standard koji predstavlja drugu generaciju sistema DVB-T standarda te donosi povećanje kapaciteta u odnosu na DVB-T standard (maksimalni kapacitet u DVB-T sistemu iznosi 31.66 Mbit/s, a u DVB-T2 sistemu 50.34 Mbit/s). Prva mreža načinjena da radi na DVB-T2 standardu je napravljena u Velikoj Britaniji 2007. godine. Tokom 2010. i 2011. godine su DVB-T2 odašiljači počeli sa radom u Italiji, Švedskoj i Finskoj. U mnogim evropskim pa i svetskim zemljama u toku je testiranje DVB-T2 standarda.

Sve u svemu, digitalna televizija ima brojnih prednosti. Ali nije ni bez mana. Najveća mana digitalne televizija je ta što je signal osetljiviji od analognog. Šta to znači? Ako precizno ne podesite vašu antenu, postoji mogućnost da uopšte nećete moći da gledate određeni kanal ili će se slika prekidati, kao kada gledate filmove preko spore internet konekcije. To nije slučaj sa analognom televizijom. Čak i ako precizno ne podesite antenu, vi i dalje možete da gledate određene kanale sa miminalnim smetnjama.

Takođe, ako se nalazite predaleko od samog TV predajnika, uopšte nećete moći da gledate određeni kanal. Analogni signal je mnogo fleksibilniji u tom smislu jer se analogni signal postepeno gubi što se dalje nalazite od predajnika, gde se digitalni signal gubi čim izađete iz prostornog okvira koji on pokriva. Znači, opet mora Steva na krov! Ali postoji jedna, možda najveća, prednost digitalizacije: čim opet uvedu tv pretplatu, ne platite li ratu isključe vam televiziju bez pardona, na daljinu – ko telefon ili internet!

Eto, verujem da sam uspeo da vam bar malo pojasnim, i uštedim koji dinar. Ukoliko nisam, bar sam pokušao. A ako sam nešto pogrešio, ne krivite me – ja nisam elektro inženjer nego ubogi Glod, koji tri put meri a jednom seče (jer ušima krpi dupe…), pošto su odavno prošla (YU) vremena kada su (i) novinari mogli da kupuju Sony Trinitrone ne pitajući za cene.

Istina, ovi novi tanki televizori su bolji – iako nisu trajniji. Ali su programi lošiji! Sada imate neuporedivo bolju sliku i ton – digitalizovano sve - ali je i ono što gledate i slušate uglavnom (čast izuzecima!) sjajna ambalaža i šarena laža. No to je već druga tema…

Dragan Jovanov Glod 

P.S. Evo koje kanale (čije programe) možete trenutno hvatati: RTS 1, RTS 2, RTS Digital, RTS HD, Prva, B92, Hepi i Pink.

Kanali koji ne emituju nacionalno: Belle Amie - veći deo centralne Srbije, Studio B – Beograd, RTV 1- Vojvodina i Beograd, RTV 2- Vojvodina, TV Vranje - Vranje i okolina.

P.P.S. Malkice sam besan, otud jed u tekstu. Jer moja tetka ima preko 70 godina i penziju od 15.000 dinara pa ne potpada u kategoriju bednika – nije socijalni slučaj da joj poklone risiver – jer ima svih 15 ‘iljadarki. Mesečno bre! Leleee, sad ona mora da kupi i resiver i televizor, jer njen tv nema SCART iako nije škart! Da jeste, ne bi trajao skoro 30 godina!