Leži deda na samrti i oseti iz kuhinje miris štrudle sa makom. Krene puzeći da ispuni poslednju želju, vuče se kroz hodnik i dolazi do kuhinje, zadnjim atomima snage diže ruku ka stolu sa štrudlom i taman da je dohvati pljesne ga baba po ruci i viknu: ostavi, to ti je za sahranu!