Savremeni šaranski ribolov postaje sve komplikovaniji. Uvek neki noviteti i“revolucionarni” mamci. Pa još sve na engleskom! Ne kažem da novo nije dobro ali se pitam koliko je neophodno. I šta je sa početnicima? Bojim se da njima pre svega treba rečnik s pojašnjenjima (bukvalni prevod bio bi smešan). Ipak, najveće nedoumice nove šarandžije imaju oko izbora boila. Pravljenje u početku deluje komplikovano, pa se češće odlučuju za gotove boile (po engleski: Ready-made Boilies). Ovaj tekst je namenjen prvenstveno njima.

Pre neki dan bio sam u jednoj dobro snabdevenoj prodavnici da pomognem prijatelju u izboru novih štapova. U isto vreme jedan novi šarandžija je kupovao svoje prve boile. Ide svake godine na Bovan i peca inače na kukuruz ali je čuo za boile, za pecanje na dlaku, pa da proba i to. Posle pipanja i mirisanja (kroz kesu) kupio je dva pakovanja po kilogram različitih boila. Na objašnjenje prodavca da mu treba mnogo više, zbog prihrane, samo je odmahnuo rukom. Otišao je zadovoljan, a ja sam siguran da će ipak dugo ostati veran kukuruzu, da će pričati da “naš šaran neće da radi na boilu”.

Nemam ništa protiv gotovih boila poznatih firmi. Naprotiv, i ja sam na početku uspešno pecao na gotove, ali su količine koje sam bacao u vodu za prihranu bile i pet puta veće, a to nije lako finansijski izdržati. Najbolja varijanta, za one koji imaju vremena, je “uradi sam”. A to i nije previše komplikovano, ako se koriste gotovi miksevi renomiranih proizvođača. Treba razlikovati mikseve koji sadrže i svu potrebnu “hemiju” od onih kojima su neophodni dodaci u vidu arome, zasla­đivača, atrakta....

U one prve treba samo dodati jaja koliko je potrebno da se smeša lepo umesi i bude pogodna za rolanje. Upotreba pištolja i rolera mnogostruko ubzava i olakšava posao i bez njih je pravljenje velike količene boila veoma težak posao.

Druga vrsta su miksevi u koje treba dodati i malo hemije. Bolji proizvođači uz mikseve daju i preporučene količine dodataka koje treba pomešati sa miksom. Naravno, možete na svoju ruku i eksprimentisati, tako što ćete pomešati dve arome, ili menjati količinu arome, zaslađivača ili atrakta. Ne treba preteri­vati s količinom, jer duplo više nekog dodatka od propisane neće doneti duplo bolji rezultat već, naprotiv, može potpuno upropastiti mamac. Dakle, za početak je najbolje pridržavati se recepture, ili koristiti mikseve sa svom potrebnom hemijom.

Uvek jedan deo testa ostavite po strani i ne pravite od njega ništa! Po potrebi na licu mesta možete to iskoristiti na način koji ću kasnije opisati. Boile kuvajte minut-dva u ključaloj vodi i zatim ih osušite na promaji i u hladovini. Najbolje je boile spremiti dan uoči pecanja, a u slučaju da ćete ih koristiti i kasnije, najbolje je posle sušenja zamrznuti ih. Plivajuće (pop up) boile pravim tako što od istog testa pravim kuglice oko plute, stiropora, ili pop up sunđera, i kuvam ih na isti način kao i obične.

E sad pitanje je koja vam količina boila treba za prihranu i pecanje. Ne može se odrediti tačno, ali evo nekih smernica koje mogu pomoći. Ako bih rešio da vikend provedem na komercijalnoj vodi sasvim dovoljno će mi biti po 2 kg od dve arome. Znači 2 kg je dosta, ali poneću u rezervi još 2 kg u drugoj aromi. Ako ne budu nenormalni vremenski uslovi ulova na takvoj vodi sigurno ćete imati. Za primamu treba baciti po šaku-dve boila po štapu na početku pecanja a zatim posle svake uhvaćene ribe baciti po nekoliko boila.

Sasvim je druga stvar ako idete na veliko jezero gde je manje šarana, a više bele ribe. Poželjno je prvo nekoliko dana prihranjivati odabrano mesto. U slučaju da je odabrano mesto baš staza po kojoj “špartaju” šarani u potrazi za hranom uspeh se može očekivati i bez predhodne pripreme mesta. Ali sigurnija je varijanta hraniti mesto tri-četiri dana pre ribolova, sa kilogram do dva boila različitog formata, a tek zatim pecati i hraniti na isti način kao i na komercijalnoj vodi.

A sada nešto o izboru aroma i mik­seva. Ne prihvatajte ovo kao pravilo ali mi se godinama unazad potvrdilo da mi u proleće i na početku leta bolje rade voćne, kremaste i začinske arome, a u jeku leta i kasnije u jesen mesne arome. Na pecanje ne polazim bez bar dve različite arome. Onaj deo testa (paste) koji se odvoji, i koji je ostao nekuvan, iskoristim najčešće tako što gotovu boilu, već namontiranu na dlaku, obložim slojem paste. Miris paste je mnogo jači i ponekad može da donese rezultat mnogo bolji nego boila. Jedino što treba češće zabacivati, jer sitnije ribe prosto očerupaju mamac. Obavezno probam i Pop Up boile čak i tamo gde uslovi pecanja (dubina mulja, zatravljenost) to ne zahtevaju.

Za početak je ovo sasvim dovoljno. Sledeći korak je pravljenje sopstvenih mikseva i siguran sam da će mnogi od vas i tu da se okušaju.

Ali o tome drugom prilikom...

Braca Kovačević