Bez ikakve sumnje, reke sveta su prava riznica još neotkrivenih šaranskih tajni. U poređenju sa jezerima, akumulacijama, šljunkarama i sličnim veštačkim ribnjacima za komercijalno pecanje, reke su potpuno zanemarene iako mnogobrojne i sasvim sigurno kriju velika iznenađenja, a gotovo sigurno i budući svetski rekord. (Da li je to možda Ebro? Na slici je šaran sa ove reke trofeja - op. ur.)
Sebe ne smatram za nekog naročitog stručnjaka za lov šarana na rekama, ali s obzirom na to da sam u karijeri lovio šarane na rekama Francuske i Kanade, a da sam se oprobao čak i na američkoj reci Sant Lowrence i na tim vodama bio prilično uspešan, biće da ipak imam predstavu o tome šta i kako treba raditi da bi se na reci ulovio šaran.
Da krenemo od početka. Oprema. Kada se nađete na nepoznatoj reci za koju znate da je bogata šaranom najveći problem će vam sigurno predstavljati pronalaženje mesta na kome se zadržavaju. Da biste locirali šarana biće vam neophodna ova oprema: čamac i motor za njega, sonar, dvogled, polarizacione naočare, lokalna geografska karta i nekoliko fluoroscentnih bova za markiranje. Od svega toga najneophodniji je čamac. Bez njega je nemoguće pregledati veliku površinu vode, bez čamca je suprotna obala gotovo uvek nedostižna a najbolja mesta nedostupna.
UJA, GDE SI?
Šarani se u reci ne nalaze raštrkani po celom toku, nego se obično okupljaju na jednom mestu ili poziciji. Treba ih tražiti na mestima koja im pružaju zaklon, sigurnost i hranu. Obično su to potopljena stabla, panjevi, stubovi od mosta, mesto gde se manja reka uliva u veću, male rečne ade kao i ravni delovi na kojima je gust rečni saobraćaj.
Kada pecate na ravnom delu reke mamce zabacite dijagonalno od jedne ka drugoj obali, tako da su svi delovi reke pokriveni. Na taj način pokušavamo da presretnemo ribu koja tuda prolazi. Nije neophodno puno hraniti, dovoljno je tek po šaka primame oko svakog mamca.
Kada pecate oko rečnih ostrva - ada, mesta na koja treba zabaciti mamac su ispred vas u priobalju, ispred ostrva, i pod suprotnom obalom iza ostrva. Ova mesta treba obavezno obilno prihranjivati.
Kada pecate oko potopljenog drveća, panjeva i sličnih prepreka zabacujte mamce sa suprotne obale prema ivici prepreke i, ako je moguće, vodite računa da to bude uzvodno, jer će na taj način tok reke terati zakačenu ribu od prepreke prema sredini vode. Sve što treba da uradite je da stalno držite najlon zategnut. I ovakva mesta teba uvek obilato prihranjivati i to uz ivicu prepreke.
TVRDI ZALOGAJI
Najveći problem koji vas čeka na reci je snaga njenog toka, otpaci koje voda nosi, brodovi i čamci koji prolaze. Da biste se izborili sa ovim problemima biće vam neophodna teška pljosnata olova, koja se “drže” za dno, i takozvana “backleads” olova uz pomoć kojih ćete spustiti najlon na dno, a tako smanjiti uticaj rečne struje na najlon, izbeći čamce u prolazu kao i razne otpatke koje voda nosi.
Nemojte škrtariti sa težinom olova i obavezno ponesite veću količinu, za rezervu, osim ako ne želite da vam se mamac kotrlja levo-desno po dnu.
Kada budete razmišljali o mamcima imajte u vidu da su reke pune razne sitne ribe, da ima rakova, a u nekim rekama i nenormalno puno patuljastog soma (cverglana, terpana... ili kako ga već sve ne zovu).
Gliste, crvi, mekane paste, nokle i uobičajeni boili ne dolaze u obzir jer se neće dugo održati na udici.
Možete loviti i na kukuruz, ali on nije selektivan, a vaš cilj je ipak šaran a ne neka bela riba. Ako se odlučite za boile obavezno u miks dodajte i neko sredstvo za stvrdnjavanje, ili koristite specijalni miks za ekstra tvrde boile, kao što je, na primer, Rod Hutchinsonov “Clawbuster” mix.
Ovako napravljene boile treba sušiti na promaji minimum dve nedelje i biće tvrdi kao kamen. Ja sam najviše koristio ili riblji miks ili miks na bazi ptičije hrane, ali iskreno, najviše sam imao uspeha pecajući sa tigrovim orahom. Dovoljno je tvrd da izdrži sve napade rakova (ili terpana), sitna riba mu ne može ništa, a za šarana je ukusan, hranljiv i hrskav, baš kao i prirodna hrana kojom se hrani u reci.
Ukratko, ovo bi bile osnove za početnika na reci, mada je tema takva da bi se o njoj moglo pisati naširoko i nadugačko. Kada se jednom izborite sa vodom koja se kreće i kad uđete u štos kako naći ribu, shvatićete da se rečni šaran ne razlikuje puno od ribnjačkog (osim po borbenosti - op. prev.) i da ga nije ništa teže upecati nego na nekom komercijalnom ribnjaku (cvrc! -op. prev.). Ako budete uporni vremenom ćete steći samopouzdanje i sigurno pronaći pravo mesto, ali čuvajte ga ljubomorno jer ako se rasčuje neće dugo biti pravo.
Simon Crow
