četvrtak, 25 septembar 2014 11:34

Anatomija plovka - bolonjez

Ocenite ovaj članak
(2 glasova)

Antena predstavlja vidljiv deo plovka i kada je on pravilno opterećen iz vode viri samo gornja antena ili ponekad samo jedan njen deo. Jednom je neko rekao da je plovak jedna od retkih stvari koja uzbuđenje donosi kada – nestaje. 

Antene se razlikuju po dužini, debljini, po boji, po materijalu od kojeg su izrađene. Kratke antene su po pravilu jednobojne, dok su duže sastavljene iz različito obojenih segmenata koji su jasno omeđeni crnom bojom. Takve antene su idealne za pecanje po mirnom vremenu i na stajaćicama.

Osim što mogu biti i univerzalni, pošto se lako uočavaju na različitoj vodenoj “podlozi” (bilo da se peca na vodi na koju pada tamna senka, bilo da se u njoj ogleda svetlo nebo...), takve semafor-antene zgodne su kao indikator izuzetno tananih ugriza ribe.

U tu svrhu potrebno je plovak vrlo pažljivo opteretiti, tako da se potopi i deo antene, najbolje čitav njen najdonji obojeni segment kao i crni prelaz na njegovom kraju. Tako podešen plovak dobro će signalizirati ugriz oprezne ribe kako svojim izdizanjem tako i blagim potapanjem. Tanke poput igle antene se najčešće izrađuju od bambusa (nekada), stakloplastike, plastike i karbona.

Iako su tanke antene najprecizniji indikator trzaja nedostatak im je što se ne vide na većoj daljini. Za takvo pecanje koriste se neuporedivo deblje antene koje su kod modela plovaka za pecanje bolonjeze tehnikom često izrađene od istog materijala ko i plovak tj. izjedna. Takve antene nisu filigranski osetljive ali su neuporedivo otpornije na mehanička oštećenja. Plovci na kojima se takve antene nalaze veće su nosivosti i kao takvi pogodni da se na njima mogu menjati antene različitih boja, bilo umetanjem direktno u telo plovka bilo u posebno plastično le­žište na njemu.

Okce. Na telu klasičnog plovka, u podnožju antene, nalazi se mala alkica kroz koju se provlači najlon, kako bi plovak na površini vode zauzeo pravilan položaj, ali ujedno to je i osiguranje da nećete izgubiti plovak čak i ukoliko se oštete, ili nepažnjom svuku bužiri sa donje antene.

Ova alkica od nerđajuće žice je, kod plovak male nosivosti predviđenih za najfinije pecanje, veoma kritičan deo jer se usled žešćeg kontriranja često isčupa iz tela plovka, pogotovo ako je ono od balze ili neke mase slične “purpenu“.

Da bi se to sprečilo može se na donji deo antene, a neposredno iznad alkice, staviti parčence bužira, ali kod pomenutih jačih kontri se u tom slučaju može ponekad desiti da se antena iščupa iz tela plovka, pogotovo ako na donjoj anteni nema dovoljan broj bužira, ili ako oni nedovoljno stežu osnovni najlon.

Telo. To je najuočljiviji deo plovka, koji u radnom položaju treba da je potpuno skriven za oko ribolovca. Od veličine tela plovka zavisi njegova nosivost, a od oblika namena – da li je za stajaću, sporotekuću, ili brzu vodu i sl.

Plovci izduženog oblika namenjeni su pecanju na stajaćim vodama i po mirnom vremenu, dok su se za najbrže vode najbolje pokazali plovci okruglastog tela, ili takozvane “lizalice” - pljosnati plovci pogodni za zadržavanje mamca gotovo u mestu.

Najčešći materijal za izradu plovaka svakako je laka balza, jer se od tog drveta (naravno određenog kvaliteta i klase i pri određenoj vlažnosti), mogu vrlo precizno izraditi i najmanji plovci, što nije slučaj sa plutom. U novije vreme različite poliuretanske pene donekle zamenjuju balzu ali je ne potiskuju. Telo plovaka predviđenih za pecanje na teškim, zatravljenim terenima izrađuju se od plastike - sve boljeg kvaliteta - od koje se u novije vreme izrađuju i takozvani providni plovci za pecanje na izuzetno bistrim i plitkim vodama.

Za telo plovka je veoma bitno kako je zaštićeno lakovima. Boja mora biti vrlo postojana, otporna na sunce i naravno na vlagu, da ne puca, da se nanosi u vrlo tankom sloju, da nema veliku specifičnu težinu i da ne izaziva površinski napon tečnosti. Sve ovo krasi samo najkvalitetnije plovke koji se, što je takođe izuzetno bitno, izrađuju vrlo precizno tako da prvi i poslednji iz određene serije ima potpuno istu (i tačno ispisanu na telu plovka!) nosivost. Tajna najcenjenijih proizvođača plovaka krije se upravo u kvalitetu boja, odnosno lakova i preciznom baždarenju.

Donja antena. Nesretnog li naziva, ali šta da se radi kad je odomaćen. Radi se o delu plovka koji ima ulogu kobilice kod jedrilice. Ali osim što ga stabiliše svojom dužinom istovremeno i težinom, ona ga postavlja u pravilan položaj i stoga što je osnovni najlon bužirima priljubljen uz nju. Ovakva montaža plovka omogućava njegovo lako nameštanje i podešavanje dubine pecanja.

Što je donja antena duža to je plovak stabilniji, a isto je upravo proporcionalno i težini materijala od kojeg je  antena načinjena. Najstabilniji su plovci sa žičanom donjom antenom ili sa karbonskom, a ta dva materijala, uz stakloplastiku, danas su potpuno istisnula nekada nezamenjiv bambus (cepani). Što je duža donja antena potrebno je više parčića bužira za fiksiranje najlona uz nju, a najčešće se stavljaju tri. Najbolje je koristiti silikonske bužire koji su neuporedivo postojanniji od plastičnih, tj. najlon ih teže proseca kod pomeranja plovka radi podešavanja dubine.

anatomija-3

Mirko Kanjuh

Lajkuj nas na Facebook-u